Дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Марку. Био је први помоћник Светог Петра и на молбу верника написао је књигу о учењу Исуса Христа, о његовим чудесима и животу. Тако је настало Јеванђеље по Марку, које је прегледао и потврдио као истинито апостол Петар. Марко је рођен 43. године у Грчкој, а умро је непознате године у Александрији.

Земљорадници у Србији га славе као благи дан и избегавају да обављају пољске радове. На овај дан не ваља спавати, јер ће се спавати преко године. Изузетак су они који су спавали на Ђурђевдан. Они треба да спавају и на Марковдан, јер на тај начин неће бити успавани током године. Раширено је веровање да Свети Марко хода светом с великом корпом града, па оном ко ради у пољу на његов дан, читаве године шаље градоносне облаке.

У Београду, код Хајдучке чесме у Кошутњаку, многи се окупљају и празнују Светог Марка.

Слави се као крсна слава, а изузетно је честа слава у Шумадији.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.