Ово је дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Слави се два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра.

Раније су се људи строго држали поста на овај дан. У неким селима одржавају се вашари на којима се приређују праве гозбе с печењем, што је у супротности с постом. Највећи вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од поднева долазе они који желе да виде вашар, да буду виђени и да се провеселе. Остаје докле ко може.

На овај дан ваља изговорити и ове стихове:

Крст на гори, крст на води

Крсти Боже, место моје

Гди ја спим, гди ја сним,

Крст ме чува до поноћи

И анђели од поноћи,

Мајка Божја до света

А сам Бог до века.

Крст на се, у Бога уздај се!

Ове стихове многе мајке и данас изговарају као успаванку својој деци.

Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан све змије повуку на починак и да их од тада више нема. Оне које се не повуку су грешне и земља их не прима, јер су вероватно ујеле човека.

У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

Слави се као крсна слава.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.