Горешњацима народ зове најтоплије дане у току лета, када владају највеће врућине. У пиротском крају Горешњаци су на дан Светог Ћирила и два дана после, у јужном Поморављу Горешњаци трају од 26. до 29. јула, али у већини крајева у ове дане се убраја седам дана који падају од арханђела Гаврила до Светог Илије.

У те дане прете пожари и паљевине, не ради се у пољу да усеви не би сагорели од сунца, виноградари не улазе у винограде, жене тек увече одлазе у баште. Не сади се, нити се бере. Негде кажу да за време Горешњака орлови и птице не пију воду и зато тужно пиште у ваздуху. Жене забрањују деци да се купају, јер кажу да у подне, због велике врућине, чак и горешњаци који никада из шуме не излазе, крену према потоцима и рекама и море људе. У Хомољу тврде да се тада узнемире водени људи и хватају све који приђу близу воде.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.