Девети уторак после Божића није обичан дан у српском народу. Мајке посебно пазе на децу, јер на овај дан разне але, чуме, караконџуле и демони нападају најмлађе.

Да би одагнале зле силе од детета, мајке га љуљају или се играју с њим, певајући у пола гласа басму: „Чува мајка свог јединца сина, од ујемка и од урежника и од жице деветог уторка!” Има и изрека: „Крпила га мајка од ујамка и од урежњака и проклете жице упорнице”, што се каже за неког ко је несрећан.

Иначе ујамак долази од речи ујемчити (зајемчити), што ће рећи из наднице; урежњак долази од речи урезивати, тј. син јој је био болестан, па га је „урезивала” на црквеним вратима, а жицом упорницом тј. близном жицом или препредањем га одгајила.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.