Под покровитељством његове светости патријарха Иринија, 4. октобра са почетком у 19.00 часова у Великој сали Коларчеве задужбине, програмом под називом Његош у нашем времену биће обележено 170 година од штампања Горског вијенца П. П. Његоша. Говоре: митрополит Амфилохије Радовић, академик Матија Бећковић и проф. др Милимир Мучибабић У поетско-музичком

Управница Задужбине Иве Андрића Жанета Ђукић Перишић у понедељак, 2. октобра, у Конаку књегиње Љубице одржаће предавање на тему Иво Андрић и међуратни Београд. „Београд је и место у којем је писац премијерно објавио своја најбоља дела: у Српској књижевној задрузи између два рата објавио је прве три књиге приповедака,

Матица српска у Црној Гори организује представљање Српске књижевне задруге, издавачке куће која је један од стубова наше културе. У Подгорици ће 30. септембра бити приказан документарни филм о Српској књижевној задрузи и представљено дивот-издање романа Кукавичја пилад Лабуда Драгића. СКЗ од свог оснивања 1892. године до данас није радила само

У режији Чича Илије Станојевића 1911. године снимљен је први домаћи играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђаˮ. Филм је у Аустријском филмском архиву пронашао Александар Саша Ердељановић 2003. године. У филму су учествовала најпознатија глумачка имена тога доба и преко 1.000 статиста, а сниман је у Београду и

СРПСКО ОДЕЉЕЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ЈАВНОГ ФОНДА ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ РЖД ИНТЕРНЕШНЛ У оквиру пројекта Воз жеља објављујемо Конкурс дечијих и омладинских укрштеница Непозната Русија. Циљ конкурса: духовно, морално, патриотско васпитавање деце и омладине, очување и поштовање према духовности и културно-историјском наслеђу Србије и Русије. Услови конкурса: Учесницима конкурса предлажемо да самостално

‒ Има ли ишта лепше него да се гине за отаџбину? ‒ Има стрико. Да се за њу живи. Да се живи за њу. Уводна шпица за филм „Синовциˮ (2006), по режији Синише Ковачевића, на Јутјуб каналу:  

Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала — Моје знање видиш на лицу ми бледом. Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку: Кад срце запишти, мисао је

Ко су били знаменити гости Београда? Ко их је угостио у Београду, с ким су разговарали, како су дочекани? У документарној емисији „Гости из прошлостиˮ.  (Радио Београд 1) Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић https://www.youtube.com/watch?v=tif_C4vAWj4      

„Власништво се на наслеђу држи. Понекад и с њиме, тек без њега, посигурно је на пропаст осуђено. Јер каквог смисла има сабирати ако, што је у једном колену сабрано, нема могућности да се у следећим коленима размножава? И да што је у тим коленима сабрано у оним наредним умножено не

Празник Видовдан обележава се 28. јуна по грегоријанском односно 15. јуна по јулијанском календару. Спада у ред непокретних празника Српске православне цркве. У црквеном календару овај празник је дефинисан као празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика. Црква на овај дан такође обележава и празник Светог Амоса, који

У трећу недељу пре Божића празнују се Детињци. На овај дан, обичај је да родитељи везују своју децу за столицу или чак за кревет док још спавају. Малишани имају право да се отимају, беже и скривају како би ово избегли. Везивање се врши каишем, конопцем, марамом, тако што се једним

Драги наши поборници и пратиоци. Позивамо Вас да погледате гостовање, 26.марта 2016. године, Жељка Васића председника Управног одбора фондације Српски Легат  и аутора књиге пројекта Траговима великана, Радмили Савићевић-Прва и последња. Хвала још једном Живораду Николићу, емисији Жикина Шареница и РТС-у.   https://www.youtube.com/watch?v=T-NbME0e7HI        

Погледајте како је Grand News пренео своје утиске о нашем пројекту и промоцији књиге из серије Траговима великана, Радмила Савићевић – прва и последња.   https://youtu.be/9l8q0fo-0TE  

Овај дан сматра се једним од два највећа хришћанска, православна и народна празника. Најважнији божићни симболи у народној традицији јесу: чесница, положајник и печеница. Празник почиње поздравом: Христос се роди и одговором Ваистину се роди. Чесница је обредни хлеб који се меси само за Божић. У појединим крајевима чесница се

Цицвара је старо српско јело које се обавезно спрема за Божић и служи пред доручак, где се укућани огледају над шерпом на кајмаку и маслу које плута по цицвари. Припрема од жутог или белог кокурузног брашна, а може се припремати и у комбинацији са белим пшеничним или интегралним брашном. Осим

Пасуљ је у Србију стигао у седамнаестом веку и заузео почасно место на српској трпези. Богатством витамина, минерала, протеина, амино киселина и угљених хидрата сврстава ову махунарку у намирнице са високом нутритивном вредношћу (100 грама овог поврћа садржи од 250 до 260 калорија). Један од старинских начина припреме пасуља је

Најпознатији српски вајар Ђорђе Јовановић живео је и стварао скоро тридесет година у кући у Скерлићевој улици бр. 6 на Неимару. Једноспратна кућа саграђена 1926. године и припада типу пољских вила по којем је овај крај био чувен све до Другог светског рата. Имање се водило на уметникову другу супругу