Ђура Јакшић је свој многи слободни час проводио на Сави испред гостионице познате по власнику Гашпару кафеџији, кога помиње и у својим приповеткама. – Шта радите, господине Ђуро? – упита га једном неко испред кафане. – Ето, угађам, па никако да угодим – рече Ђуро. – А шта то

Чуо се Црњански са својом пријатељицом из младости и договоре се да се нађу у неком ресторану. На заказано место је, са цвећем, дошао мало раније, сео и позвао конобара. – Молим вас, доћи ће једна госпођа, предајте јој ово цвеће и реците да је овде био Милош Црњански. Извор:

У име родитеља, чији су синови ратници пали у Великом рату, Бранислав Нушић одржао је следећи говор: Било је то с јесени, тмурне, мочарне јесени када падоше врани гаврани на куле скопскога града. Тамо горе, на северу, замрачило се било небо и запловили њиме крвави облаци. Весела поља и горе

Ђурђевак (ђурђица, ђурђевац) је цвет Светог Ђорђа и цвет пролећа и рађања живота. Има изузетно лепе беле мирисне цветове, који се састоје од шест висећих латица, које подсећају на звончић. Цвета у мају и са осталим ђурђевданским цвећем, травама и врбовим гранама плете се у венчиће, којима се ките домови

Рекао је да је дошао с неба. А људи су једино још од неба очекивали помоћ и спасење. Рекао је да је Он светлост света. А људи су грцали у тами и робовали кнезу таме. Рекао је још да је Он врата. А људи су вековима пипали по лавиринту живота