Преподобни Сисоје Велики, родом из Мисира (Египат), ученик је светог Антонија. По смрти великог свог учитеља Сисоје се настанио на пустињској гори, званој Антонијева, на којој се и Антоније раније подвизавао. Тешким трудовима над самим собом толико је укротио себе, да је би кротак и незлобив као јагње. Зато му је Бог дао велику благодат, да исцељује болеснике, изгони нечисте духове, и мртве васкрсава. Шесдесет година се Сисоје подвизавао у пустињи, и био као извор живе мудрости за све монахе и мирјане који долажаху њему за савет.
Пред смрт засија му се лице као сунце. Монаси стајаше око њега и дивише се тој појави. А када светитељ испусти своју душу, сва одаја испуни се дивним благоухањем.
Умро је у дубокој старости, 429. године.
У нашим крајевима изузетно је поштован и цењен од мајки и жена као заштитник деце и брзи помоћник у свакој тузи и невољи. Многе мајке практикују да посте 7 дана пред светитељев празник да би се причестиле… овај „седмодневни пост“ је неписано правило којег се почиње придржавати све већи број мајки. Један део његових моштију налази се у манастиру Светог Василија Острошког. Прославља се 6. јула по јулијанском календару, а 19. јула по грегоријанском.

Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org