Свети Алимпије је у младости служио као ђакон у Адријанопољу. Жељан усамљеничког живота, удаљио се на неко грчко гробље ван града, за које се веровало да је злехудо место пуно демона и нечистих сила.

Ту пободе крст и сазида храм у част Свете Ефимије, своје заштитнице. Поред храма подиже висок стуб, попе се на њега и у посту и молитвама ту проведе 53 године.

У почетку су се људи смејали његовом подвигу, а онда почеше да га поштују и да се окупљају око њега. Ту никоше и два манастира, женски и мушки, а монахиње и монаси изабраше га за свог духовника. Овај праведник доживео је стотину година и упокојио се 640. године.

Код Срба постоји веровање да је Свети Алимпије прегазио кугу, зауставио губу, одбијао нездраве ветрове и чинио друга чуда. Празнују га сточари, па се на његов дан не упреже теглећа стока.

Одлази се рано у цркву, да би све било здраво у наредној години.

Слави се као крсна слава.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.