Данас се завршава шеста недеља поста Цветном недељом, великим празником – Цвети. Овог дана Исус Христос је ушао у Јерусалим. Народ га је дочекивао с цвећем и зеленилом. Обичај је да девојке и деца, рано ујутру, одлазе у поља и беру цвеће: крупне цветове маргарете – да би били лепи и крупни; дрен – јаки и здрави; љубичицу – миришљави и привлачни; врбове гранчице – да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу, већ се оставља у посудама с водом у дворишту да преноћи. Деца и младеж с нестрпљењем чекају свануће и зору да би први стигли до цвећа. Верује се да ће се првом све жеље испунити. Понегде се цвеће доноси кући, потапа у воду са златним или сребрним прстењем. Том се водом деца умивају.

Раније је у целој Србији био обичај да се на овај дан шета окићен цвећем. До данашњих дана одржао се обичај да момак од убраног цвећа направи букет, у коме сваки цвет има своје значење, и понесе га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују, девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији се момци и девојке сакупљају на игралиштима и раскршћима дарујући једни другима цвеће, а сваки цвет има посебно значење. Сви се шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост.

Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом Пољу ујутру беру доста млечике, ките штале и торове, верујући да ће краве и овце имати јаче млеко. С млечиком се варује и баја и у Босни. Откопа се мало млечика и стави мрвица хлеба и соли, те се тихо каже: „Ја теби дајем со и хлеб, а ти мени млека и сира.”

У појединим крајевима Србије и Херцеговине постоји веровање да од Цвети до Духова душе покојника леже у цветовима.

Данас се завршава шеста, Цветна, недеља Часног поста.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.