СВЕТИ ПАНТЕЛИЈА

Пантелијевдан је посвећен свемилостивом Пантелејмону, који се родио у Никомидији у 4. веку.

Био је лекар и у име Господње чинио је разна исцелитељска чуда. Страдао је у време прогона хришћана, а за његову смрт везана је легенда по којој је посечен испод једне маслине у тренутку док се молио Богу. Први ударац џелатове секире паде на његов врат, али одскочи као да је ударио у камен. Свети Пантелејмон мирно заврши с молитвом, па онда рече џелату: „Покушај сад!ˮ Џелат тако уради и погуби га. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори. То је чувени руски Манастир Пантелејмон, чији је један од ктитора био и српски цар Лазар.

За Светог Пантелију народно веровање тврди да је брат Светог Илије. На његов дан ваља започети послове, а свуда се одржавају и велики вашари.

У Шумадији релативно мало кућа слави Пантелијевдан као крсну славу. Ако се два непозната човека сретну у цркви са славским колачем у рукама, обавезно се љубе, називају браћом и честитају један другом славу. Полази се од тога да су они који славе исту славу род.

Овог дана добро је кренути на велики пут, јер је и сам светац био велики путник, а сада је њихов заштитник.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.