Свети Ермил и Стратоник убрајају се у ред најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у римском граду Сингидунуму (данас Београд у Србији) у провинцији Горњој Мезији.
Страдали су око 314. или 315.године у време када је у источном делу Римског царства владао цар Лициније а на Западу цар Константин Велики. Њихово страдање хронолошки посматрано, догодило се после проглашења Миланског едикта (313. год.) о слободи хришћанске вере.
У теологији није потпуно извесно мишљење да ли су они пострадали као жртве већ у то време, за почетих сукоба царева Константина Великог и Лицинија.
Према тексту житија Ермила и Стратоника, Ермил је био ђакон у Сингидунуму и због вере је допао у затвор. Лично га је ислеђивао сам цар, али је Ермил остао чврст и непоколебив у хришћанској вери. Догодило се у току његовог судског ислеђивања да је чувар затвора, војник Стратоник, такође био хришћанин. Он се отворено и јавно придружио у страдању свом пријатељу Ермилу.
Обојица су потом заједно претрпели велика мучења. Осуђени су на исту смрт: стављени су у исти ковчег и живи бачени у реку Дунав. После три дана вода је избацила њихова тела на десну обалу Дунава, на 18 стадија низводно од Сингидунума. Хришћани су нашли њихова тела, свечано сахранили, а касније је на њиховом гробу саграђен храм њима посвећен.На икони се сликају заједно како држе крст у руци као знамење патње коју су претрпели.

Српска православна црква обележава спомен Св. Ермила и Стратоника је 13.јануара по јулијанском календару, односно 26.јануара по грегоријанском календару.

Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org