Свети Фотије Велики (Цариград, око 820. — Борди, Јерменија, 6. фебруар око 897)био је патријарх Константинопоља од 858. до 867. и 877—886. Сматра се једним од најученијих Византинаца и најутицајнијих цариградских патријарха. Био је надлежан за мисије Св. Ћирила и Методија међу Панонским Словенима. У Православној цркви Фотије се слави као светитељ.
Патријарх Фотије чини епоху у византијској књижевности у којој је с њим почела обнова класичних грчких студија и уопште књижевни полет у већем стилу. Међу књижевним радовима Св. Фотија нарочито је позната његова Библиотека, велика збирка есеја о многобројним дјелима из старогрчке и старије хришћанске прошлости од којих су нека данас или сасвим изгубљена или непотпуно очувана тако да ми о њима знамо поглавито из тих есеја. У овим есејима Св. Фотије се истиче као писац од великог укуса и као сјајан старогрчки стилиста. Осим Библиотеке, од Св. Фотија нам је остало још много других, махом исто тако сјајних списа о богословским питањима о његовој догматичкој и црквеној борби с папством; многи говори, писма, црквене пјесме, један грчки рјечник итд. Предавао је и на обновљеном цариградском универзитету царевог ујака, а свога рођака, Варде, а и код своје куће, једном кругу ученика и пријатеља, међу које су спадали и „словенски апостоли“ Свети Ћирило и Методије.

Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org