Рођен у Патари у Ликији. Духовном животу га научио стриц Николај, епископ Патарски и замонашио се у манaстиру којег је он основао. По упокојењу родитеља, све имање је разделио сиромасима. Предао се безмолвију, али по Божијој заповести прихватио је да буде архиепископ града Мира у Ликији. У време гоњења под Диоклецијаном и Максимијаном бачен је у тамницу. На I Васељенском Сабору је ударио песницом јеретика Арија, због чега је уклоњен са Сабора и од архијерејске службе, док се неколицини архијереја на Сабору нису јавили Господ и Пресвета Богородица и објавили им своју наклоност према Николају. Био је милостив, правдољубив и још за живота сматрали су га светим. Упокојио се у Господу 343. године.