Свети Преподобни Аврамије Затворник (290-360) је био малоазијски хришћански испосник и монах.
Још као дете, са великом љубављу је посећивао цркву слушавши реч Божју и поучавајући се у њој. Родитељи су му били веома побожни и благочестиви људи те у најбољој намери су пожелели да ожене свог сина и нађоше му девојку. Он се у почетку противио вољи својих родитеља, али не могавши да их ражалости, он пристаде.
Седми дан после свадбе, руковођен Богом, он оде из града, удаљио се у самоћу и предао се подвигу, прослављавши Бога. Његови сродници су се јако ражалостили, али су прихватили његову одлуку и оставили су га да живи у молитвеном самовању и тиховању, не узнемиравајући га. Пронесе се глас по околини о његовој мудрости, разуму, великом уздржању, смирености и целомудрености. Родитељи су му умрли, а он све своје имање подели сиромашнима, не оставивши себи ништа, јер се плашио да се његов ум не прилепи за неку овоземаљску ствар.
Подвизавао се пуних 50 година и за то време је изашао међу људе само два пута. Први пут да обрати Богу у једнм селу у ком су били сви незнабожци. Епископ је желео да га постави баш у то село за свештеника, али се Аврамије успротивио тој одлуци. Међутим, морао је прихватити и остати неко време у селу, као свештеник, где је саградио лепу цркву и у њој је узносио молитве Богу свакодневно да сабере расејани народ и уведе га у цркву. Незнабошци га оковаше, протераше из села и затрпаше камењем, али он се поново врати.
Мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан, он се није разгневио на њих и није клонуо духом, већ трпећи све, он се не предао очајању, него је још више разгоревао љубав према Богу и сажаљење према заблуделима. Молио је и поучавао старце као родитеље, млађе као браћу, децу као чеда, а истовремено је био злостављан и ружен од њих. Својом вером, молитвом и уздржањем, успео је да их преобрати и уведе у цркву и очисти их од идолске нечистоте. Крстио их је све у име Оца и Сина и Светога Духа. Када је завршио свој посао, он се повукао да настави свој подвиг.
Други његов излазак међу људе био је да спасе своју заблуделу нећаку Марију. Вратио је на прави пут и поново наставио свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад није изашао међу свет.
Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године а упокојио се мирно 360 године у 70 години живота на земљи.

Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org