BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191208
DTEND;VALUE=DATE:20191209
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191208T120508Z
LAST-MODIFIED:20191208T120818Z
UID:20954-1575763200-1575849599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК КЛИМЕНТ
DESCRIPTION:Рођен je у Риму\, oд царскога рода. \nЦар Трајан га je протераo у Херсон\, у којем Климент нађе 2000 изгнаних хришћана. Они беху бачени на тесање камена у безводном крају. Сужњи примише Климента\, који им беше извор утехе\, с великом радошћу. \nОн им молитвом својом изведе воду из земље и обрати у хришћанство толики број мештана да се за годину дана подиже 75 цркава. \nДа не би даље ширио хришћанску веру\, Климент је осуђен на смрт и бачен у море са завезаним каменом око врата. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-svestenomucenik-kliment/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/sveti-svestenomucenik-kliment-rimski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191209
DTEND;VALUE=DATE:20191210
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191209T071526Z
LAST-MODIFIED:20191209T071526Z
UID:20960-1575849600-1575935999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АЛИМПИЈЕВДАН
DESCRIPTION:Свети Алимпије је у младости служио као ђакон у Адријанопољу. Жељан усамљеничког живота\, удаљио се на неко грчко гробље ван града\, за које се веровало да је злехудо место пуно демона и нечистих сила. \nТу пободе крст и сазида храм у част Свете Ефимије\, своје заштитнице. Поред храма подиже висок стуб\, попе се на њега и у посту и молитвама ту проведе 53 године. \nУ почетку су се људи смејали његовом подвигу\, а онда почеше да га поштују и да се окупљају око њега. Ту никоше и два манастира\, женски и мушки\, а монахиње и монаси изабраше га за свог духовника. Овај праведник доживео је стотину година и упокојио се 640. године. \nКод Срба постоји веровање да је Свети Алимпије прегазио кугу\, зауставио губу\, одбијао нездраве ветрове и чинио друга чуда. Празнују га сточари\, па се на његов дан не упреже теглећа стока. \nОдлази се рано у цркву\, да би све било здраво у наредној години. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n  \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/alimpijevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/gif:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/Saint_Alypius_stylite.gif
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191213
DTEND;VALUE=DATE:20191214
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191213T070439Z
LAST-MODIFIED:20191213T070439Z
UID:20981-1576195200-1576281599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АНДРЕЈЕВДАН – МЕЧКИН ДАН
DESCRIPTION:Свети Андреја је био први апостол Исуса Христа и један од дванаесторице великих апостола. Зато се зове Првозвани. Рођен у Витсаиди\, живео је као рибар\, а из његове породице у историји хришћанства прослављени су отац Јона и брат Петар. Био је ученик Светог Јована\, кога је оставио и кренуо заједно с братом за Христом. По силаску Светог духа\, добио је да проповеда јеванђеље у Византији и Тракији\, потом у дунавским земљама\, па у Русији\, око Црног мора\, и најзад у Епиру\, Грчкој и Пелопонезу\, где је мученички настрадао за веру. Разапет је на крсту\, који је имао попречне краке\, па се такав крст и данас зове Андрејин крст. \nУ народу се чува прича да је његова мајка случајно\, не знајући шта је\, појела срце неког праведника\, па је од тога зачела Андреју. \nСрби овај празник називају и мечкин дан јер се Свети Андреја сматра заштитником великих животиња. Он са њима разговара\, а оне су му покорне и увек га слушају. Цигани мечкари славе га јер верују да је овај светац кротио медведе као псе\, те да путује светом јашући на мечки. \nПо планинским селима где има медведа\, уочи овог дана кувао се кукуруз за медведе\, који се остављао да преноћи на крову\, па ако га мечке не изеду\, онда га чељад изјутра наште срца поједе за здравље. Прави се и мечкин колач\, који деца рано изјутра однесу на мечкина места и ту их оставе. Верује се да ће се оваквом жртвом медведи одобровољити и да неће клати стоку. Такође се верује да на овај дан медведи не чине штету и не дирају људе\, зато и не ваља ићи у лов на њих. За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији се не штави кожа нити се било шта с њом ради\, а у Хомољу се не ради ништа с одећом да мечке не би поцепале одело и оног што одело носи. Воденичари скупљају прилоге у брашну\, од кога праве хлеб за мечку\, који\, према веровању\, остаје свеж годину дана. \nУ Поморављу се може чути прича да изнад Манастира Раваница постоји пећина у коју се некада склонио један од седам Синајаца\, ученик Светог Андреје. Владика ондашњег града Тројана\, данашње Ћуприје\, позвао га је на исповест. Ученик је позвао највећег медведа\, показао му знак Светог Андреје\, узјахао га и тако дошао пред владику. Овај се престрави и рече му да прво склони мечку\, а онда поче да га кори што у посне дане не једе рибу него пије млеко. Ученик Андрејин затражи да се изнесу на сто и риба и млеко\, па прекрсти рибу и из ње потече крв. То исто уради с млеком\, а из њега никну трава. Владика у чуду погледа човека\, и од тада никог није више корио што о посту узима бели мрс. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/andrejevdan-meckin-dan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/Apostolandrej4.11.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191215
DTEND;VALUE=DATE:20191216
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191215T085001Z
LAST-MODIFIED:20191215T085001Z
UID:21005-1576368000-1576454399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЦАР УРОШ
DESCRIPTION:Син цара Душана. Владао је у тешка времена\, у доба распада српског царства. \nКротак\, добар\, побожан и благ\, упокојио се у 31. години живота\, 1367. године. \nЊегове чудотворне мошти почивале су у Манастиру Јазак на Фрушкој гори\, одакле су 14. априла 1942. пренете у Београд и положене у Саборну цркву\, поред моштију Светог кнеза Лазара. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-car-uros/
CATEGORIES:Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/Loza_Nemanjica_Decani_c_2.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191217
DTEND;VALUE=DATE:20191218
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191217T065135Z
LAST-MODIFIED:20191217T065135Z
UID:21022-1576540800-1576627199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВАРИНДАН
DESCRIPTION:Вариндан је увек 17. децембра по грегоријанском календару. Православна црква га је посветила Светој Варвари\, кћери великог велможе Диоскора\, који се разгневио кад је сазнао да је његова кћи постала хришћанка. Због тога ју је убио 306. године. Њене свете и чудотворне мошти чувају се у Кијеву. У Срба је обичај да се тог дана у посуду с водом потопе зрна пшенице и на Божић изнесу на сто и погледа колико су високо израсле зелене власи. По томе се тумачи колико ће бити добра наредна година за сејање пшенице. \nУочи Вариндана код Срба је обичај да домаћица помеша жито\, махунарке\, кукуруз\, бели и црни лук\, и стави све у лонац да се вари. Кад је јело\, које се зове варица\, скувано\, окупе се деца с мајком и пре послужења певају: \n            Варила се варица\, Савица се хладила \n            Николица куса\, Мајка му се буса \n            Козица се козила\, окозила козице \n            Да тор буде пунији\, овчице се јагњиле \n            Краве нам се телиле\, кобиле се ждребиле \n            Добри ждрале\, соколе\, нек’ их момци играју. \nВарица се једе за ручак и вечеру\, а један део се оставља за Божић и износи на трпезу као обредно јело. Један део се остави и за стоку. \nУ Поповом Пољу варицу прво свечано носе стоци\, а један део оставе за Божић\, када је поново носе стоци. \nВерује се да од Вариндана до Божића није добро сањати. Ако неко сања\, онда о томе ником не говори\, нити се снови тумаче. Ко сања и дира гараве судове\, те зиме ће му вуци стоку нападати. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/varindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/806013_sveta-varvara_ls.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191218
DTEND;VALUE=DATE:20191219
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191218T070506Z
LAST-MODIFIED:20191218T070506Z
UID:21034-1576627200-1576713599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕПОДОБНИ САВА ОСВЕЋЕНИ – САВИЦА
DESCRIPTION:Родио се у Кападокији. Оснивач је манастира\, који носи његово име\, у близини Јерусалима. Написао је први Типик о поретку црквеног богослужења\, прихваћен у свим палестинским манастирима\, под називом – јерусалимски. Упокојио се у 94. години. Свете мошти почивале су у његовом манастиру док их Латини нису пренели у Венецију и сместили у Цркви Светог Марка. Године 1972\, свечано су враћене у његову лавру. \nУ Манастиру Светог Саве Освећеног српски Свети Сава добио је игуманско жезло и икону Пресвете Богородице Тројеручице\, која се данас налази у Хиландару. \nСлави се као крсна слава. \nОвом дану највише се радују деца зато што ове ноћи Свети Никола на белом коњу обилази сву децу и дели им поклоне према заслузи. Поклон обично оставља у дечјим ципелама\, због чега их деца пре спавања стављају у прозоре. Верује се да ће женско дете рођено на овај дан имати веома срећан брак. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobni-sava-osveceni-savica/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/prepodobni-sava-osveceni.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191219
DTEND;VALUE=DATE:20191220
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191219T064742Z
LAST-MODIFIED:20191219T064935Z
UID:21088-1576713600-1576799999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:НИКОЉДАН
DESCRIPTION:Велики хришћански празник у децембру. Дан посвећен Светом Николи\, архиепископу мириклијском. \nСвети Никола је био син јединац веома богатих родитеља\, који су живели у граду Патару. После смрти родитеља\, нашао се пред животном дилемом. Имање које је наследио било је велико\, што је захтевало много рада. Схватио је да ће морати да се стара о кућама\, ливадама\, маслињацима\, стоци\, слугама\, радницима\, платама\, дажбинама\, инвестицијама\, мораће да се жени\, јер толико имање не може се очувати без женске руке\, са женидбом ће стићи деца. Ако се наслеђа прихвати\, заувек ће остати у родном месту пуном успомена. А од малена је желео да се посвети Господу и његовим непознатим путевима. Зато раздели имање слугама и сиромашнима. По мрклој ноћи напусти место свог рођења\, да се у њега више никад не врати. Пропутовао је ондашњи свет\, постао епископ мириклијски и учествовао на првом Васељенском сабору у Никеји. Дарован од Бога јаком вером\, за живота је учинио многа чуда и већ тада постао омиљен у народу. Ништа од тога не би постигао да на време није разделио имање и побегао од куће. Упокојио се 19. децембра 343. године. Зато се сваког 19. децембра слави његово име. \nНа његов дан се спрема жито\, мада има и оних који верују да је светац жив\, па то не чине. У јужној Србији на овај дан праве шарени колач с птицама\, који поп обавезно прелива вином. Месе се понекад и два\, од којих један припада свештенику\, а други остаје у кући\, тзв. пресвети. На Никољдан\, предвече\, овај колач се дели деци\, која треба да га поједу седећи на дрвету. \nВерује се да Свети Никола превози душе с овог на онај свет. Некад је мртвима узимао душу и мерио\, али је касније тај одговорни посао преузео арханђел Михаило\, док и њега није заменио анђео Гаврило. \nГосподар је воде и заштитник путника. Славе га морнари\, бродари\, рибари и сви чији живот зависи од мора и воде. \nЗа Светог Николу везане су многе приче и предања. Из Котора потиче прича о капетану и Светом Николи. \nНекад давно\, капетан из познате морнарске куће Вучинића реши\, и поред свих савета да то не чини\, да исплови баш на Никољдан. Тако и уради\, али само што је његов брод прошао поред острва Крф\, нападоше их арапски гусари\, лако савладаше и бацише у окове. Као оковани галиоти пловили су годину дана\, молећи се Светом Николи да их спасе. После годину дана\, баш 19. децембра\, близу пирејске луке\, нападе њихов\, сада гусарски брод\, лађа капетана Кукића из Херцег Новог. Новљанин Кукић беше храбар\, а уз то имаде и 50 спремних и одважних морнара који после жестоке битке савладаше гусаре. За све време битке нико не примети старца с белом брадом који је ту поред њих јахао немирног белог коња. Кад је битка би завршена\, старац показа руком Новљанима на брод и рече: „Сад спасите ону грешну браћу”\, а ови у њему препознаше свог заштитника и светитеља Николу. Новљани ослободише Которане\, па сви клекоше пред Светог Николу и захвалише му. \nОво је најчешћа крсна слава у Срба. Истраживања показују да од свих Срба који славе трећина слави Светог Николу. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/nikoljdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/Icon_c_1500_St_Nicholas.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191220
DTEND;VALUE=DATE:20191221
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191220T064327Z
LAST-MODIFIED:20191220T064327Z
UID:21095-1576800000-1576886399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕПОДОБНИ ГРИГОРИЈЕ ГОРЊАЧКИ
DESCRIPTION:Пореклом Србин. Оснивач светогорског Манастира Свети Никола\, по њему названом Григоријат. На четврт сата од манастира налази се његова келија\, у којој је\, у ћутању\, испаштао и молио се. \nУпокојио се 1406. године. После пожара у манастиру\, 1761\, монаси су пренели његове мошти у Манастир Горњак\, задужбину кнеза Лазара. \nЊегове мошти су и данас предмет култа и обожавања. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobni-grigorije-gornjacki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/sg.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191222
DTEND;VALUE=DATE:20191223
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191222T125350Z
LAST-MODIFIED:20191222T125350Z
UID:21105-1576972800-1577059199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДЕТИЊЦИ
DESCRIPTION:Празник пада увек у трећу недељу пред Божић. На неколико дана пре празника\, родитељи опомињу децу и „прете” да ће их везати ако не буду имали ништа за откуп. Деца се као уплаше\, па уз помоћ деда\, баба и осталих у породици сакупе смокава\, ораха\, бомбона\, чоколадица и чувају за недељу. Поједини родитељи завежу ноге деци док спавају\, други праве разне играрије и замке. Свуда се чује цика\, јер деца уживају у овом празнику. Деца дарују родитељима припремљене поклоне\, да би их ови одвезали. По правилу\, одмах скрцкају орахе и поједу смокве\, и не само што поново добију бомбоне и чоколаде\, него од родитеља добију и додатне поклоне. Везују се и одрасла деца\, под условом да нису удата или ожењена. Везивањем се ритуално показује демонима да је у тој кући све на свом месту\, везано и заклопљено\, те да ту нечисте силе немају шта да траже. \nАна\, мајка Богородице Марије\, дуго\, и поред савесног живота и силних молитви\, није имала порода. Кад изгуби сваку наду\, јави јој се у сну глас који јој поручи да оде у једну пећину у јорданској пустињи\, два сата хода удаљену од Јерихона\, да тамо у молитвама и посту проведе 40 дана и ноћи\, и да ће после тога на свет донети девојчицу. Ана проведе у пећини одређено јој време и недуго затим роди девојчицу\, којој родитељи наденуше име Марија. \nЖене не раде у току дана\, а понеке бдију сву ноћ уочи празника док не чују прве петлове. Кад их чују\, кажу: „Чујем\, чујем петле\, своје чувам селско збирам.” У неким селима мајке са женском децом иду око куће и бацају просо или пепео да би сачувале кућу од злих чини. Болесне жене одлазе у манастире на молитве\, а нероткиње одлазе на конак\, па остају по три дана. У стара су времена мушкарци\, чије би жене после дужег времена затруднеле\, одлазили у поноћ на вилина или друга урокљива места и побадали крстиће направљене од тисовог дрвета. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/detinjci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/pexels-photo-1231215.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191223
DTEND;VALUE=DATE:20191224
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191223T071221Z
LAST-MODIFIED:20191223T071221Z
UID:21118-1577059200-1577145599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЈОВАН СРПСКИ
DESCRIPTION:Син Стефана и унук Ђурђа Бранковића\, деспота српских. Био је последњи српски деспот у Срему од 1493. године. Упокојио се 1502. године. Није оставио порода. \nЊегова мајка\, преподобна монахиња Ангелина\, основала је после његове смрти Манастир Крушедол и из Купинова пренела његове свете мошти\, као и мошти његовог оца Стефана\, и положила их у манастирску Цркву Светог Благовештења\, где и данас почивају. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-jovan-srpski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/224327.p-696x525.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191224
DTEND;VALUE=DATE:20191225
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191224T072103Z
LAST-MODIFIED:20191224T072103Z
UID:21121-1577145600-1577231999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕПОДОБНИ ДАНИЛО СТОЛПНИК
DESCRIPTION:Родио се 409. године у селу Витари у Месопотамији. \nСа 13 година отишао је у манастир\, а затим је по савету свог духовника Симеона Столпника отишао у Тракију у многобожачки храм. \nКад је чуо да се Симеон упокојио\, Данило је изашао из храма и попео се на столп\, стуб\, и тако поновио подвиг свог учитеља. Упокојио се 489. године. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobni-danilo-stolpnik/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/prepodobni-danilo-stolpnik.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191225
DTEND;VALUE=DATE:20191226
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191225T065639Z
LAST-MODIFIED:20191225T065639Z
UID:21130-1577232000-1577318399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СПИРИДОН
DESCRIPTION:Дан посвећен Светом Спиридону\, рођеном на Кипру. Отац и мајка су му били сељаци\, једноставни и простодушни\, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота\, иако се у међувремену узвисио до положаја епископа. Учествовао је на првом Сабору у Никеји и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере\, као и чудесним моћима којима поврати многе јеретике у хришћанство. Умро је 346. године\, а његове мошти се чувају на Крфу. \nЗбог благости\, Светог Спиридона прослављају деца и мајке\, а болесни верују да могу бити излечени ако тај дан проведу у неком манастиру. Комадић његове обуће чуван је као најсигурнија узла\, односно амајлија. \nСветог Спиридона углавном славе варошани\, где је он заштитник и слава одређених занатских еснафа. Према легенди\, он је први направио земљани лонац\, затим врећу и\, на крају\, кошуљу. Зато га славе грнчари\, мутавџије\, ткачи\, ковачи. Тврди се да је слеп на једно око\, јер га је обућар убо шилом док је радио на његов дан. Светац се није наљутио\, него је само изашао пред невољника и заплакао\, а потом га благосиљао. У српском позоришном стваралаштву игран је комад Осмех Светог Спиридона аутора Слободана Стојановића. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-spiridon/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/SPYRIDON.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191229
DTEND;VALUE=DATE:20191230
DTSTAMP:20260620T111602
CREATED:20191229T123113Z
LAST-MODIFIED:20191229T123113Z
UID:21139-1577577600-1577663999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАТЕРИЦЕ
DESCRIPTION:Овај благи дан обавезно пада у претпоследњу недељу пред Божић. Увече пред Материце деца припреме парчиће канапа или вунице и кришом их стављају под јастук да не би заборавила сутрашњи празник. Неки се буде пре мајке\, па је везују поспану; неки се врте и траже прилику да изненаде мајку и завежу јој ногу. Она се тобож отима\, брани и моли да је одреше\, јер је у великом послу\, али деца је не пуштају све док не добију откуп. Затим деца одлазе по сродничким и комшијским кућама\, где настављају играрију са сваком удатом женом. Материца даје поклоне за откуп и осталој родбини и пријатељима који то затраже. \nДетињци\, Материце и Очеви су празници деце\, родитеља и породице. После Другог светског рата у Србији су против тих празника комунистички\, односно државни органи водили прави медијски рат\, проглашавајући те лепе и безазлене породичне радости „сујеверјем и мрачним назадњаштвом”. \nУ војвођанским селима обичај се изводио суботом у поподневним и вечерњим часовима\, кад су деца\, унапред припремљеном узицом\, симболично везивала ноге својим мајкама\, као и другим удатим женама у кући\, родбини и суседству\, које су се откупљивале поклонима: слаткишима\, воћем и новцем\, да их деца не би везала или да би их\, ако су већ везане\, одвезала. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/materice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/pexels-photo-1683975.jpeg
END:VEVENT
END:VCALENDAR