BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191108
DTEND;VALUE=DATE:20191109
DTSTAMP:20260620T123046
CREATED:20191108T070412Z
LAST-MODIFIED:20191108T070412Z
UID:20542-1573171200-1573257599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МИТРОВДАН
DESCRIPTION:Први велики празник у новембру\, посвећен Светом Димитрију\, сину великог солунског војводе. Због заштите и несебичне помоћи коју је пружао хришћанима\, христоборни цар Максимилијан баци Димитрија у тамницу и\, пошто не успе да га одврати од вере\, нареди да га војници прободу са девет копаља. Из његовог тела потече целебно миро\, чудесан лек који излечи многе болесне. У познија времена цар Јустинијан пожеле да премести мошти светитеља у Цариград\, али кад додирнуше ковчег\, одјекну одлучан глас: „Станите\, не дирајте!” Тако заштитник града Солуна остаде у свом граду\, па му мошти и данас обилазе невољници\, тражећи лека болестима или мира својим немирима. \nЊеговим чудима ни броја се не зна. Свуда се поштује као велики светац. Руси су узели Светог Димитрија за покровитеља и чувара Сибира\, који је припојен царској Русији 1581. године. \nСачувана су многа предања о његовим делима. По једном\, у ратовима\, као војвода\, убио је 99 људи\, а стотог у миру\, али му то последње убиство није узето за грех јер је убио несретника који је трчао за сватовима да урекне младенце. Друго предање говори о заштити презрене и одбачене мајке од рођене деце и претварању синова и снаха у камене кипове. У трећем предању претворио је бабу у златног голуба кад је њено унуче преплакало три дана и три ноћи за њом. Четврто предање односи се на похлепног и надобудног скоројевића богаташа који не хтеде ништа да подели сиротињи у време велике глади\, па Димитрије посла хиљаду мишева који преко ноћи уништише његово благо. \nЗа Митровдан и Ђурђевдан у српском народу се каже да су главе од куће. Некад се певало: „Ђурђев-данак хајдучки састанак\, Митров-данак хајдучки растанак”. О Митровдану се мрси\, без обзира на то да ли је среда или петак\, али се не излази из куће и не примају гости\, осим оних који овај празник славе као крсну славу. То су остаци веровања из давних времена\, када је Митровдан спадао у новогодишње празнике. \nС Митровданом почиње зимски период. На Митровдан мора да буде готова кућа коју домаћин погоди са дунђерима око Ђурђевдана. До Митровдана се једе свеже месо\, а од Митровдана само оно које се суши у току јесени. Таковци у суботу пред Митровдан постављају споменике умрлима. На овај дан се не иде на пут\, свако треба да спава код своје куће. У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено\, чешљеве и маказе. Ако на овај дан буде мраза и пада снег\, таква ће бити читава зима. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mitrovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/St_Dmitrij_02.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191109
DTEND;VALUE=DATE:20191110
DTSTAMP:20260620T123046
CREATED:20191109T095531Z
LAST-MODIFIED:20191109T095531Z
UID:20552-1573257600-1573343999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ НЕСТОР
DESCRIPTION:Дан посвећен Светом мученику Нестору\, ученику Светог Димитрија. Цар Максимилијан уживао је у гладијаторским борбама. Његов љубимац био је непобедиви гладијатор Лије. Кад није имао добровољних бораца\, њему су у арену изводили хришћане\, које је убијао са садистичким задовољством. Једног дана младић Нестор ступи пред свог учитеља и рече да више не може да слуша о зверствима гладијатора и изрази спремност да се бори с Лијем и погине. Димитрије благосиља младића и рече: „Лија ћеш победити\, али ћеш за Христа пострадати!” Младић уби до тада непобедивог гладијатора\, прекрсти се и пред царем и публиком узвикну: „Нека живи Бог Димитријев!”\, на шта сви у арени одговорише: „Велики је Бог Димитријев”. Максимилијан се уплаши побуне подигнутих глава хришћанских и нареди војницима да посеку Нестора. Тако је 306. године пред људима страдао мученик Нестор. \nСрпски народ верује да је био велики јунак. Предања казују да је многе градове спасао од аждаја и других проклетиња. Како је убијао једног по једног змаја\, из њега су излазили мишеви\, пацови\, гуштери и остала гамад. У Левчу на овај дан не отварају амбаре и не дирају кош са житом да не би мишеви затирали усеве. \nПрича из Подриња каже да су\, у давна времена\, Стојану Девићу Турци из Добоја отели најстарију кћер\, лепотицу. Несрећни отац пешке крене за њима у потеру\, али\, разумљиво\, није могао да их стигне. Опхрван тугом настави да иде путем\, кад пред њега изађе човек у црној ризи на белом коњу. Стојан га богобојажљиво поздрави\, а овај\, скидајући капуљачу\, упита га за невољу. Стојан исприча све по реду шта му се догодило\, а незнанац му рече да узјаше иза њега\, ободе коња и полетеше заједно у вис\, па за тили час престигоше оне Турке. Кад Турци видеше небеског коња\, падоше на земљу и ударише главом у бусење. Свети Нестор\, јер он беше тај незнанац у црној ризи и на белом коњу\, ником не опрости живот\, те их све посече. Затим узе два турска коња\, намаза их неким травама и сво троје полетеше до Дрине. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-nestor/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/sveti-mucenik-nestor.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191110
DTEND;VALUE=DATE:20191111
DTSTAMP:20260620T123046
CREATED:20191110T101914Z
LAST-MODIFIED:20191110T101914Z
UID:20590-1573344000-1573430399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ
DESCRIPTION:Велики јерарх Српске православне цркве и наследник Светог Саве. \nРодом је из Срема\, према народном веровању из Сланкамена. Рано се замонашио и кад је чуо за Светог Саву\, отишао је код њега. \nПред свој други одлазак у Јерусалим\, Сава је одредио Арсенија за архиепископа српског\, 1233. године. \nПосле смрти Светог Саве\, Арсеније је с краљем Владиславом пренео његово тело из Трнова у Србију. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-arsenije-sremac/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Saint_Arsenije_I_Sremac.jpeg.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191111
DTEND;VALUE=DATE:20191112
DTSTAMP:20260620T123046
CREATED:20191111T125442Z
LAST-MODIFIED:20191111T125442Z
UID:20603-1573430400-1573516799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АВРАМИЈЕ ЗАТВОРНИК
DESCRIPTION:Аврамије беше наочит младић и родитељи су хтели да га добро ожене. Аврамије је то упорно одбијао и на крају побегао с венчања\, оставивши невесту\, родитеље\, дом и пријатеље. Склонио се у самоћу\, где се подвизавао преко 50 година. \nЗа то време је само два пута напустио келију – једном по заповести епископовој да преведе у хришћанство многобожачко село\, а други пут да спасе своју заблуделу синовицу Марију. \nСлави се као крсна слава. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-avramije-zatvornik/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Screenshot_5-1.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191112
DTEND;VALUE=DATE:20191113
DTSTAMP:20260620T123046
CREATED:20191112T071736Z
LAST-MODIFIED:20191112T071736Z
UID:20616-1573516800-1573603199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН
DESCRIPTION:Син краља Уроша Првог и краљице Јелене. Много је ратовао\, бранећи веру православну и свој народ. \nПодигао је\, као своје задужбине\, више црквених храмова од свих српских владара. \nУпокојио се 1320\, а сахрањен је у својој задужбини\, Манастиру Бањска. Пред турском најездом његове мошти пренесене су у Софију\, где се и данас налазе. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-kralj-milutin/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Screenshot_7.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191114
DTEND;VALUE=DATE:20191115
DTSTAMP:20260620T123046
CREATED:20191114T073304Z
LAST-MODIFIED:20191114T073304Z
UID:20653-1573689600-1573775999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВРАЧИ
DESCRIPTION:Дан посвећен Светом Козми и Дамјану. Козма и Дамјан\, браћа по телу и духу\, родом су из Азије\, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Напуштени од оца\, живели су под окриљем брижне љубави мајке Теодотије\, која их васпита као истините хришћане. \nБожјом промисли беху научени лекарској вештини и лечише народ бесплатно\, испуњавајући Христову заповест: „Бадава примисте – бадава дајете!” Упокојише се у блаженом и вечном миру 14. новембра непознате године. Срби их зову Кузман и Дамјан. \nНарод их слави као велике добротворе. Еснафска су слава лекара и лекарских удружења. \nСлаве се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vraci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/375px-Cosmas_and_Damian.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191116
DTEND;VALUE=DATE:20191117
DTSTAMP:20260620T123046
CREATED:20191116T123214Z
LAST-MODIFIED:20191116T123214Z
UID:20668-1573862400-1573948799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЂУРЂИЦ
DESCRIPTION:Овог дана црква празнује пренос моштију Светог Георгија\, Светог Ђорђа\, из Никомидије у град Лида Палестинска. Пренос је извршен по жељи светитеља\, који је желео да почива у родном крају и код својих најближих. \nДани од Ђурђица до Светога Мрате називају се Мратинци или Вучји дани\, јер је Свети Мрата заштитник вукова. Он у ове дане гледа ко како ради\, затим држи већање с вуковима и одређује им који ће на коју страну да навали. Домаћину који највише греши у ове дане\, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату\, у кућу и торове на зиму ће доћи хроми вук\, звани кривељан\, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери. \nУ селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао. Клало се ћутећи\, у рану зору\, на кућном прагу. Претходно се пилету или певцу црним концем завеже кљун да не пишти\, да не буде никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге\, па се са њом бајало у време доласка вукова. \nХерцеговци су клали црно јаре. Одрану кожу закопавали су у земљу\, а главу побијали на врх тора. У ове дане нико не лови вукове јер би то донело велику несрећу. \nНародна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми кад га пресретоше вукови\, предвођени највећим\, хромим вуком\, који упита сељака да ли слави Светог Мрату. Сељак се уплаши и слага да слави. Вукови се на то покупише и нестадоше. Човек заборави на дрва\, отрча право код попа и јави му да узима Мрату за преславу. Од те године вуци не залазе у његов тор. \nУ време Мратинаца ништа се не даје из куће. Сандуци се заклопе и не дирају\, не преде се вуна\, ништа се не пере. Кројачи и обућари пландују и не прихватају се алата\, а жене не раде ручне радове. Срби из Босне дају млађарији пилеће коске и упредену вуницу са свињском длаком да баце на вучје путеве и вучја места. \nСтарији свет мисли да ако Мратинци падну у младе дане\, зима ће сигурно оштра. Ако је магловито – зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана – зима ће бити мразовита и љута. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/djurdjic/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Icon8.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191121
DTEND;VALUE=DATE:20191122
DTSTAMP:20260620T123046
CREATED:20191121T073714Z
LAST-MODIFIED:20191121T073714Z
UID:20715-1574294400-1574380799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АРАНЂЕЛОВДАН
DESCRIPTION:Овај дан је установљен као празник арханђела Михаила. Изабран је новембар\, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту\, а како има девет чинова анђеоских\, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је најважнијем анђелу Михаилу. \nАрханђел Михаило је први међу анђелима и војвода анђелске небеске војске. Кад је Луцифер отпао од Бога и са собом повукао део анђела\, први му се успешно успротивио. Сабрао је преостале анђеле\, организовао их на принципу једномислија\, једнодушности\, љубави\, као и на апсолутној послушности нижих чинова према вишим и светој вољи Божјој као коначном и безгрешном. Тако је Бог победио Луцифера и прогнао га из небеског савршенства међу људски\, грешни свет. \nМнога су народна веровања о овом анђелу. Он обилази све болеснике. Ако стане код ногу\, није добро; ако стане код главе\, добро је и болесник ће прездравити. \nПрема народном веровању\, које је забележено у народној поезији\, кад су свеци делили улоге\, арханђел Михаило доби јесење и зимско време. Време зиме и зимске тешкоће. Говори се да у ово време арханђел лута светом обучен у просјака и куша људе. \nПрича из Шумадије каже да је у околини Крагујевца живео човек по имену Љубо Бумбар. Није му то вероватно било право име\, биће пре да му је то какав надимак из детињства\, који га је као прирепак пратио кроз живот. Како то обично бива\, човек је заборављен и нико се више ни њега ни његовог лика није могао сетити. Бумбар се олако обогати и подигну кућерину\, скоро дворац\, са стотину соба. Као и сваки скоројевић\, волео је да се размеће богатством\, засењујући њиме простоту. Обичавао је да нагиздан заједно са женом – која беше његова слика и прилика – шета градом\, гледајући охоло и са висине на остали свет. Једног дана наиђоше на просјака који од њих затражи милостињу. Бумбар одмахну руком\, грубо га одби речима да ни њему нико ништа није дао. На те речи просјак се узвиси\, збаци просјачке прње и рече: „Зар ти ништа не даде Бог?” Охоли пар га погледа и угледа пред собом дванаестокрилног арханђела Михаила. Падоше ничице пред њим и затражише милост. Арханђел им одговори: „Ево вам моје просјачко одело. Од сада ћете у њему ходити.” Тако и би. Од свег богатства\, остадоше им просјачке прње\, а они овоземаљски живот проведоше лутајући светом\, тражећи милостињу и молећи се Господу и Михаилу. \nАрханђел једини може да заузда хромог вука\, да промени вољу Светог Саве\, да заведе вукове да одлутају у дивљину где нема ни стоке ни људи. Он оставља тајне знаке по селима. Кад их вукови осете\, морају да заобиђу село. \nАрханђел је једини који јури аждаје да не поједу месец. Тад рашири крила не дајући немани да дође до вечитог земљиног пратиоца и зато настаје помрачење месеца. \nОн седи на небесима\, гледа на свет и кад хоће силази међу народ да изгрди невернике и помогне невољницима. \nНе прави никакву разлику међу људима који се огреше. Било да су они цареви или пуки сиромаси\, онај ко погреши мора да испашта. \nЦар Душан Силни славио је Крсну славу Аранђеловдан\, а светац\, невидљив за све\, стајао је на десном рамену и све надгледао. Цар је сваког госта дочекивао и стојећи служио. Међутим\, једном\, што од умора а што од заборава\, превари се и седе за трпезу. Свети Михаило прасну\, удари цара крилом по образу и љутито одлете. Цар је Михаила једва умилостивио вишемесечним молитвама. \nАрханђел Михаило био је слава Стефана Немање и његових синова. \nАранђеловдан је и слава Љубимка Стојановића из Вуковара\, који је дао велики допринос очувању српства и православља у источној Славонији. У селу Доња Врбава\, у општини Горњи Милановац\, слави га више од 90 одсто сељана. \nАранђеловдан се слави као крсна слава. По бројности свечара налази се на другом месту. \nСрби верују да је он жив\, па за његову славу не праве жито. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/arandjelovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Архангел_Михаил._1914-1915.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR