BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190905
DTEND;VALUE=DATE:20190907
DTSTAMP:20260620T145430
CREATED:20190906T062123Z
LAST-MODIFIED:20190906T083149Z
UID:19857-1567641600-1567814399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВАРОВНИ ПЕТАК
DESCRIPTION:Први петак у септембру спада у варовне дане. Варовни дан је дан са строго одређеним правилима понашања. Зна се тачно шта ваља радити\, а шта не ваља. \nПоштују га народни видари\, берачи лековитих трава и особе које се баве бајањем\, врачањем и скидањем чини. Они чувају правила понашања као најстрожу професионалну тајну. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/varovni-petak/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/54519914_1482168721920490_9136106878449745920_n.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190908
DTEND;VALUE=DATE:20190909
DTSTAMP:20260620T145430
CREATED:20190908T130243Z
LAST-MODIFIED:20190908T130243Z
UID:19888-1567900800-1567987199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети мученици Адријан и Наталија
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила Светим мученицима Адријану и Наталији. Муж и жена. \nОбоје племенитог рода. Адријан\, начелник претора и незнабожац\, а Наталија потајна хришћанка. \nВидевши како страдава 23 хришћана\, Адријан затражи од писара да и његово име упише у хришћане и да буде мучен. Пао је у Никомидији\, у време цара Максимилијана у 28. години живота. После његове смрти\, Наталија је часно сахранила његове свете мошти и сама се упокојила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-mucenici-adrijan-natalija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/sveti-mucenici-adrijan-i-natalija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190911T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190911T170000
DTSTAMP:20260620T145430
CREATED:20190911T054659Z
LAST-MODIFIED:20190911T054659Z
UID:19896-1568188800-1568221200@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА
DESCRIPTION:У народу се овај празник назива и јесењи Свети Јован или Јован Главосек. На овај дан је цар Ирод из Галилеје наредио да се одсече глава Светом Јовану. Блудни и развратни цар Ирод отерао је своју жену да би живео са својом љубавницом\, женом рођеног брата. Против тога подиже глас Свети Јован и одмах би бачен у тамницу. За време једног пира пред госте изађе Салома\, ћерка његове наложнице\, и поче да игра обучена само у седам велова. Пијани Ирод\, занесен игром\, пожеле девојку и обећа да ће дати све што буде тражила. Разуздане мајка и кћер затражише главу свеца. Ирод нареди да се Јован посече и његова глава донесе. Тако и би. \nХерцеговци на овај дан не обављају теже послове и воде рачуна да не раде ништа око семења. Пазе на који је дан пало Усековање и у току целе године избегавају да тог дана имају било шта са семеном. У Црној Гори се сви дани на које пада Усековање проглашавају за варовне у тој години. Ако је Усековање било у понедељак\, онда је сваки понедељак те године варовни. \nСрби на овај дан посте. Деци се не даје да једу ништа што је црвене боје. Ни јабука\, ни парадајз\, ни бресква\, ни црвено грожђе. На овај дан ваља брати лековите траве – кантарион\, нану\, коњску чубру\, линцуру. \nУ атару села Ратина\, код Краљева\, налазе се Савине воде. Само место удаљено је око четири километра од центра села и смештено у једној тешко приступачној удолини обраслој густом буковом шумом. Ту је подигнуто пет чесми\, од којих је најстарија\, судећи према натпису на њој\, изграђена 1897. године. Подигнута је као задужбина једног мештанина из Ратине\, са изричитим наводом да је то вода Светога Саве. \nМесто поседује сва обележја култне богомоље. Два пута годишње\, на празник Усековања и на Савиндан\, житељи Ратине и околних села долазе на поклоњење води\, а локални свештеници том приликом држе литургију и секу славски колач у знак захвалности Светом Сави. \nЦео простор око чесми окићен је цвећем. Пале се свеће у знак захвалности за здрав и дуг живот. \nНа Усековање 1996\, на литургији која је почела у седам сати изјутра\, било је присутно више од 250 људи. На Светој литургији је са свештеницима саслуживао и наш угледни стручњак за историју Српске православне цркве и уопште православља Миодраг Петровић. По завршетку литургије и обредног сечења колача\, сви присутни умили су се и напили воде са извора\, а пунили су Савину воду у флаше и балоне да је однесу болесним и невољним\, који нису могли сами да дођу. \nКад је обред у потпуности завршен\, народ се преместио на пропланак изнад букове шуме и извора\, где је организовано заједничко посело с ручком. Како је Усековање дан кад се пости\, храна је била посна и припремили су је сами мештани. По казивању присутних\, овај обичај се одржава од памтивека и нико се не сећа да неке године није одржан. Разлог одржавања јесте веровање да вода има исцелитељска својства\, нарочито ако је узета на ова два велика празника\, а то поткрепљују сопственим искуством и причама за које су чули од других\, којима је вода помогла. \nСлави се као крсна слава. \nНа овај дан рођен је почивши патријарх српски Павле\, у народу један од најомиљенијих српских патријарха. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/usekovanje-glave-svetog-jovana/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/John_the_Baptist_15th_c._Rublev_museum_detail.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190912
DTEND;VALUE=DATE:20190913
DTSTAMP:20260620T145430
CREATED:20190912T091839Z
LAST-MODIFIED:20190912T091839Z
UID:19905-1568246400-1568332799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ – ЛЕСЕНДРОВАН
DESCRIPTION:Александар Невски био је руски цар и бранитељ хришћанства. Успео је да обузда монголске најезде са истока и крсташке походе са запада. \nОвај дан у целој Црној Гори зову Лесендрован. Највише га славе Васојевићи\, ређе као праву крсну славу\, а више као прислужак\, и то Аранђеловдану. За Лесендрован примају госте које на улазу у кућу нуде ракијом. Гост подиже чашу и говори: „Ко славу слави и подиже\, њега слава и људи пазили\, славио за многа љета и година\, све боље\, пуније и задовољније!” \nОвог дана је храмовна слава Цркве Александра Невског у Београду. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-aleksandar-nevski-lesendrovan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Mosaic_of_Nevsky_on_the_Alexander_Nevsky_Cathedral_Sofia.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190913
DTEND;VALUE=DATE:20190914
DTSTAMP:20260620T145430
CREATED:20190913T113642Z
LAST-MODIFIED:20190913T113903Z
UID:19913-1568332800-1568419199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:БОГОРОДИЧИН ПОЈАС
DESCRIPTION:По Успенију Богородичином\, Свети Тома у њеном гробу пронађе само појас\, који је чувао као највећу реликвију до краја живота. Касније је тај појас у ковчегу пренесен у Цариград. Ковчег није отваран до владавине Лава Мудрог. Његова жена изненада душевно оболе и нису јој могли пронаћи лека. Једне ноћи она усни како јој Свети Тома саветује да се опаше богородичиним појасом и да ће одмах оздравити. Лав Мудри измоли од патријарха милост и ковчег би отворен\, царица Зоа стави појас око себе и би исцељена\, а прича о том догађају крену у свет. \nУ Срба\, овај празник највише поштују жене. Посте да би лакше рађале\, а нероткиње једнониче и одлазе у цркве и манастире посвећене Богородици да је моле за милост. У Херцеговини се прича да је неки Митар Црапавац једне вечери\, у повратку из лова\, затекао жену уплетену у трње. Помогао јој је да се извуче\, а она му се представила као Богородица и упитала га коју жељу жели да му испуни. Митар није био начисто да ли је то стварно Мајка Господња\, али паде на колена и исповеди се\, рече своју несрећу\, како он и жена не могу да имају деце. Богородица нареди да је одведе својој кући\, тамо је жена лепо дочека\, а кад вечераше гошћа устаде и даде им неке траве које нису до тада видели\, рече да су небеске\, показа им како да их скувају и пију три дана по Малој Госпојини. Како им то показа\, тако нестаде. Митар и његова Зорка послушаше гошћу и кроз годину дана добише тројке. Митар оде у цркву\, посаветова се са свештеником и одлучи да уместо дотадашњег имена узме име Богда\, а празник поче да слави као крсну славу. \nСлави се као крсна слава. \nСрпска православна црква је овај дан посветила и Светим мученицима јасеновачким. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/bogorodicin-pojas/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Bogorodica-sa-pojasom.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190914
DTEND;VALUE=DATE:20190915
DTSTAMP:20260620T145430
CREATED:20190914T060302Z
LAST-MODIFIED:20190914T060302Z
UID:19983-1568419200-1568505599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН СТОЛПНИК
DESCRIPTION:Рођен је у Сирији. Прославио се многим подвизима\, а највише зато што је дане и ноћи проводио седећи на стубу\, удубљен у молитве и богомислије. Стуб је био најпре висок шест лаката. Кад му је то било мало\, нареди да се подигне на 12\, па 22\, 36 и коначно на 40 лаката висине. Око њега се окупљао народ\, који је Свети Симеон лечио и саветовао. Упокојио се у Господу 14. септембра 459\, у 103. години овоземаљског живота. \nОд Светог Симеона почиње јесења сетва. У Пчињи на овај дан носе семе из куће у цркву да се благослови. Кад свештеник очита молитву\, окади и пошкропи водицом сва семена\, сваки домаћин узима оно што је донео и носи кући. Кад увече крену да сеју\, прво баце оно што су носили на благосиљање. Гледа се какав је месец: ако је млад\, то је знак да ће жито добро родити. Са сетвом је добро почети увече зато што је „пуна вечера”\, односно увече су сви сити од вечере\, а изјутра су свима празни стомаци. Затим\, урокљиве очи не могу да разазнају онога ко сеје увече\, па нико не може да урекне род. \nУ јужној Србији\, семе носе најстарије жене из куће\, врачарице\, и бацају у ораницу. Сутрадан се сејање наставља. Ко сеје конопљу\, у семе стави три кувана јајета да конопља буде бела као јаје. Та јаја на њиви поједу орачи. \nТаковци се не придржавају овог обичаја\, али кажу да је на Светог Симеона добро бацити семе у ораницу\, макар за два прста. \nСрби са Гламоча славе Светог Симеона као крсну славу\, а у Војводини сеју преко дана јер кажу да Свети Симеон чува семе од сваког зла. \nЗа оне који рачунају дане по јулијанском календару\, данас је 1. септембар\, почетак нове године. Српска православна црква\, као и Руска и друге православне цркве које чувају јулијански календар\, на данашњи дан празнују црквену Нову годину. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobni-simeon-stolpnik/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Simeon_Stylites_stepping_down.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190921
DTEND;VALUE=DATE:20190922
DTSTAMP:20260620T145430
CREATED:20190921T110316Z
LAST-MODIFIED:20190921T110316Z
UID:20036-1569024000-1569110399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАЛА ГОСПОЈИНА
DESCRIPTION:Ово је рођендан Пресвете Богородице\, Благодатне Марије\, блажене међу женама. Њени родитељи дочекаше старост без деце\, те зато беху постиђени пред људима и скрушени пред Богом. Мољаше Господа да обрадује њихову старост и подари им пород. Бог свемогући и свевидећи обрадова их бескрајном радошћу\, која превазиђе далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. \nМала Госпојина се у Србији сматра великим народним празником. На овај дан одржавају се многобројни вашари\, од којих су најпознатији неготински и\, а у последње време шабачки. Неготински вашар има врло дугу традицију\, траје непрекидно више од 150 година. Јединствен је по много чему\, а најпознатији је по заузимању места. Одмах по Великој госпојини\, сељаци из Неготинске крајине дотерају кола и паркирају их на вашаришту. Некад су то била кола с арњевима\, а данас камп-приколице. У њима обично оставе неког деду или баку да их чува\, а породице долазе неколико дана уочи Мале Госпојине. Ту спавају\, хране се\, примају госте и облаче се за излазак на вашар. Многи бракови уговорени су у овој највећој привременој и покретној вароши у Србији. Људи из овог краја\, ма где радили у Европи\, сматрају за обавезу да дођу и покажу се на вашару. Добар је дан за одржавање свадби и веридби. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mala-gospojina/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/1024px-Meister_des_Marienlebens_005.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190927T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190927T170000
DTSTAMP:20260620T145430
CREATED:20190927T140343Z
LAST-MODIFIED:20190927T140536Z
UID:20137-1569571200-1569603600@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:КРСТОВДАН
DESCRIPTION:Ово је дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Слави се два пута у току године\, 18. јануара и 27. септембра. \nРаније су се људи строго држали поста на овај дан. У неким селима одржавају се вашари на којима се приређују праве гозбе с печењем\, што је у супротности с постом. Највећи вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници\, испод цркве поред реке Пчиње\, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку\, све до подне\, а од поднева долазе они који желе да виде вашар\, да буду виђени и да се провеселе. Остаје докле ко може. \nНа овај дан ваља изговорити и ове стихове: \nКрст на гори\, крст на води \nКрсти Боже\, место моје \nГди ја спим\, гди ја сним\, \nКрст ме чува до поноћи \nИ анђели од поноћи\, \nМајка Божја до света \nА сам Бог до века. \nКрст на се\, у Бога уздај се! \nОве стихове многе мајке и данас изговарају као успаванку својој деци. \nСтари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан све змије повуку на починак и да их од тада више нема. Оне које се не повуку су грешне и земља их не прима\, јер су вероватно ујеле човека. \nУ свим селима исплаћују пољаке\, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану. \nЗа људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/krstovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Feast_of_the_Cross_Nouharad_Last_XV_c.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR