BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190802
DTEND;VALUE=DATE:20190803
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190802T090921Z
LAST-MODIFIED:20190802T090921Z
UID:19447-1564704000-1564790399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ИЛИНДАН
DESCRIPTION:Празник посвећен Светом пророку Илији\, који се родио у граду Тесвит и који се сматра једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у богомислију и изговарању молитви у пустињи. Због тачног предсказивања догађаја био је стално прогањан\, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље. Због њих\, а и да би показао велику власт Божју\, Илија изведе многа чуда\, од којих нека остадоше заувек запамћена. Једно од највећих беше оно када је затворио небо\, па кише није било три године и шест месеци. За то време проводио је дане у пећини недалеко од града Јерихон\, у осами. Ту\, у затвореној пећини\, беше само један уски отвор кроз који му је орао повремено долазио\, доносећи по неколико капи воде и мрвица хране из удаљених река и земаља. Данас се на том месту налази Манастир Светог Ђорђа Хозева\, чији монаси одржавају пећину као највећу реликвију. Пред смрт\, Илија пресече својим огртачем воду у Јордану\, потом одреди Јелисеја за наследника\, предаде му огртач и узнесе се на небо у огњеним колима које су вукли огњевити коњи. \nПравославни хришћани верују да се Свети Илија вози пламеним колима и зато се кад грми каже да то тутње кола Илијина. Он је тај који одређује где ће и кад падати киша\, а кад ће да буде суша. Овај светац доноси олују и непогоду\, одлучује кад пуцају громови и ударају муње. Мисли се да тада он гађа ђавола\, јер народ тврди да свако место које је муњом погодио Илија означава место где стоји ђаво. Прича се да Илија заборави када је његов дан\, па сваке године пита своју сестру Огњену Марију\, а она га слаже да је празник већ прошао да Илија не би громовима и муњама многе штете нанео. Зато се\, кад грми на овај дан\, каже: „Присетио се\, Илија”. \nМонах Тадија у књизи Пролог (издавач Манастир Ћелије\, 1984) где су сабрана житија светитеља и мученика\, записао је занимљив догађај везан за чуда Светог Илије\, а који се десио у Београду. Наводим га у целости. „неки Пајсије\, игуман Манастира Св. Пророка Илије у Јерусалиму дође у Цариград\, и из Цариграда оде до Београда у време кад се тамо бавио патријарх Пајсије. У то време живео је у Београду један православни хришћанин који је имао латинку за жену. На дан Св. Илије хоћаше жена да умеси хлеб\, а муж јој рече: данас је празник пророка Илије и не треба радити. Но жена му одговори да је тај празник прошао пре 10 дана (према календару паписта). И тако се изроди свађа међу њима. Упорна жена замеси тесто\, но гле чуда! Тесто у њеним рукама претвори се у камен. На то чудо сабраше се суседи\, и сваки узе по један део тога камена. И Пајсије се ту догоди\, па и он узе један део камена\, као сведочанство чуда Божјега и однесе собом у Јерусалим. Тај камичак обеси Пајсије пред икону Св. Пророка Илије у свом манастиру.” \nДо Другог светског рата овај дан свечано су прослављале приштинске ћурчије и приређивали пир о коме се причало читаве године. Кучи\, Васојевићи и остали Црногорци брђани о Светом Илији такође излазе на саборе\, и то после 10 сати. Обично се народ окупља на некој чистини поред воде\, омладина игра и весели се\, а старији у групама разговарају о летини и општим стварима. На овим саборима највише се продају мед и производи од меда\, ракија и вино. Пред полазак\, домаћини се чашћавају воћем и пићем. Сабори су веома достојанствени и једна су од ретких прилика да се састану пријатељи и рођаци из понекад веома удаљених и раштрканих села. У Теслићу\, у Републици Српској деценијама се на овај дан одржава велики сабор. Близу града налази се и позната бања Врућица са надалеко чувеном лековитом водом. \nСличан обичај има и народ Пчиње\, с тим што се за тај сабор скупе паре\, па се купи во или доста јагњића. Онда се обрће ражањ и добро мезети. \nТаковци приређују саборе којим свечано прослављају овај дан и чине разне ствари да догодине не буде олује и града. Тако\, на пример\, три младића у току ноћи обилазе село и закопавају пиле код порте\, говорећи: „Бије нас град\, што не носимо пиле.” Овде се такође верује да треба строго водити рачуна да неко не мрси у петак пред Светог Илију. У јабланичком крају тврде да свако село треба да има неку жену која зна како да спречи олујне облаке да донесу град. Жене излазе из куће с васкршњим јајима и обраћају се својим умрлим не би ли умолили Светог Илију да не сручи град\, помињући измишљена велика чуда која се дешавају у селу: да је дете родило дете од девет кила\, да се црква преко ноћи позлатила и сл. Понекад мушкарци изађу пред кућу и пуцају из пушке у облаке Светог Илије\, а ваља заклати и петла за ручак Илији. \nМед који се вади на Илиндан служи као лек\, па мајке њиме намажу децу по образима да буду здрава. У јужној Србији кажу да ће иструлити сви ораси и лешници ако грми и пада киша на овај дан. У Книћу се сваке године одржава велики народни вашар. \nСлави се као крсна слава\, али се не кува жито\, јер се сматра да је Свети Илија и данас жив. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/ilindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Icon_03051_Ilya_prorok_s_uchenikom.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190804
DTEND;VALUE=DATE:20190805
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190804T084556Z
LAST-MODIFIED:20190804T084556Z
UID:19488-1564876800-1564963199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:БЛАГА МАРИЈА
DESCRIPTION:Дан посвећен Марији Магдалени\, коју је Христ ослободио мучења од седам злих демона. Била му је верна следбеница за његовог овоземаљског живота. Стајала је испод крста када је Христос разапет на Голготи\, три пута је обишла његов гроб и два пута јој се указао после васкрснућа. \nУмрла је мирно\, у дубокој старости\, у Ефесу и одатле је пренесена у Цариград\, где је сахрањена у руском храму\, који јој је и посвећен. Народ је слави као блажену и њен дан назива благим. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/blaga-marija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Maria_Magdalene_icon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190805
DTEND;VALUE=DATE:20190806
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190805T101652Z
LAST-MODIFIED:20190805T101652Z
UID:19499-1564963200-1565049599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети мученици пребиловачки и доњохерцеговачки
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила Светим мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким\, православним Србима који због своје вере бише најсуровије клани\, убијани и у јаме бацани од стране усташа. \n \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-mucenici-prebilovacki-donjohercegovacki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/ikona-prebilovci.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190808
DTEND;VALUE=DATE:20190809
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190808T060254Z
LAST-MODIFIED:20190808T060819Z
UID:19513-1565222400-1565308799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ТРНОВА ПЕТКА
DESCRIPTION:Живела је у XII веку\, проповедала хришћанску веру и због тога била мучена и злостављана. Посечена је по наредби кнеза Тарасија на овај дан 1238. године. По налогу бугарског краља Асена\, пренесена је у град Трново и сахрањена у цркви названој њеним именом. Од тада се овај дан слави међу православцима на Балкану. \nЗа Трнову Петку кажу да је и женски празник\, јер га првенствено празнују жене. Жене које су се заветовале светици\, на њен дан нису преле\, месиле хлеб\, прале рубље\, износиле пепео из куће да не би „трнула снага”. Девојчицама се облаче нове хаљине\, девојке ките венцима куће\, а по подне се жене окупе и наздрављају Светој Петки. То је прилика да се испричају многобројне приче\, као што је она о Петки и златној пређи\, или како је Света Петка осушила руку цару многобошцу\, о излечењу Краљевића Марка и друге. \nНа њен дан се у околини Зајечара организује воловска богомоља. У западној Србији чобани не истерују стоку на удаљеније пашњаке\, већ је чувају у непосредној близини куће. Болесни траже лек пред иконама и фрескама Свете Петке из Трнова. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/trnova-petka/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/375px-Stpetka.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190809
DTEND;VALUE=DATE:20190810
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190809T060735Z
LAST-MODIFIED:20190809T060951Z
UID:19520-1565308800-1565395199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ПАНТЕЛИЈА
DESCRIPTION:Пантелијевдан је посвећен свемилостивом Пантелејмону\, који се родио у Никомидији у IV веку. \nБио је лекар и у име Господње чинио је разна исцелитељска чуда. Страдао је у време прогона хришћана\, а за његову смрт везана је легенда по којој је посечен испод једне маслине у тренутку док се молио Богу. Први ударац џелатове секире паде на његов врат\, али одскочи као да је ударио у камен. Свети Пантелејмон мирно заврши с молитвом\, па онда рече џелату: „Покушај сад!” Џелат тако уради и погуби га. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори. То је чувени руски Манастир Пантелејмон\, чији је један од ктитора био и српски кнез Лазар. \nЗа Светог Пантелију народно веровање тврди да је брат Светог Илије. На његов дан ваља започети послове\, а свуда се одржавају и велики вашари. \nУ Шумадији релативно мало кућа слави Пантелијевдан као крсну славу. Ако се два непозната човека сретну у цркви са славским колачем у рукама\, обавезно се љубе\, називају браћом и честитају један другом славу. Полази се од тога да су они који славе исту славу род. \nПородица Милана Туцовића\, која се из Пожеге преселила у Београд\, није се одрекла светитеља већ га слави онако како су га славили и њихови преци у Пожеги. Свечано и у пуној кући. \nСветог Пантелејмона са својом породицом слави проф. Др Бранко Ђуровић\, угледни српски неурохирург. \nОвог дана добро је кренути на велики пут\, јер је и сам светац био велики путник\, а сада је њихов заштитник. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-pantelija/
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Agios_panteleimon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190812
DTEND;VALUE=DATE:20190813
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190812T093432Z
LAST-MODIFIED:20190812T094113Z
UID:19548-1565568000-1565654399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Преподобна мати Ангелина
DESCRIPTION:Овај дан је посвећен преподобној Ангелини која је била супруга деспота Стефана\, сина Ђурђа Бранковића. \nЊене свете мошти налазе се у фрушкогорском манастиру Крушедол. \nУ овај дан се одржава велики молитвени сабор у манастиру. \n \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobna-mati-angelina/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Св-Мајка-Ангелина.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190814
DTEND;VALUE=DATE:20190815
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190814T090436Z
LAST-MODIFIED:20190814T185141Z
UID:19572-1565740800-1565827199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ МАКИВИЈЕ
DESCRIPTION:Почетак Великогоспојинског поста. \nЗа овај празник има мало народних обичајних радњи и све су везане за босиљак и воду. Босиљак је божја биљка. Због тога се у народу верује да је врло јако заштитно средство. Најпре се он посади у башти\, па тек онда друго цвеће. Многи га и данас саде и чувају у саксијама на терасама. Поштовано је и женско име. Девојка Босиљка у народној песми каже: „Ја сам Сунцу рођена сестрица\, а Месецу првобратучеда.” Зато је на овај дан добро све што се ради с босиљком\, али се треба чувати водених токова. \nУ ранија времена су до данашњег дана ливаде биле покошене\, а отад је почињала жетва јарице пшенице која се сејала у пролеће\, па отуд изрека: „Макивије\, косе о чивије\, а српове за репове.” Данас је другачије\, али је пословица остала као сећање на некадашње услове живота и рада. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-makivije/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Saints_Maccabees.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190815
DTEND;VALUE=DATE:20190816
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190815T082226Z
LAST-MODIFIED:20190815T082550Z
UID:19599-1565827200-1565913599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СТЕВАН ВЕТРОВИТИ
DESCRIPTION:То је дан открића и преноса моштију Светог Стефана\, првог великомученика. Сродник апостола Павла\, Јеврејин који је живео у грчким областима\, био је један од првих ђакона које свети апостоли рукоположише и поставише у службу јерусалимске сиротиње. Силином своје вере чинио је велика чуда\, што изазва завист Јевреја који нису прихватили нову веру\, те га набедише и осудише на каменовање. Тело му је лежало два дана и две ноћи изван градских зидина Јерусалима\, док га јеврејски кнез Гамалил\, потајни хришћанин\, није сахранио на свом имању. Године 415. Гамалил се јави у сну неком свештенику и откри му тајну где леже мошти Светог Стефана. Он га сахрани часно на планини Сион. \nУ Црногорском приморју овај дан зову напрасни празник и морнарска слава\, јер је Свети Стефан чинио да бродови имају довољно доброг ветра за једра. Славили су га и млинари у ветрењачама. Тог дана нису млели брашно него су правили гозбу испред млина\, на коју су позивали своје муштерије. Према предању које се може чути у Херцеговини\, неки човек изађе на тај дан с породицом да пласти сено\, али наиђе Свети Стефан и одува и сено и породицу. Домаћина је бацио на даљину од седам дана хода\, а остале на три дана\, па су се једва окупили код куће и заклонили. \nСлави се као крсна слава. \nОд 2014/7522. обновљено је одржавање народног сабора поред цркве посвећене овом свецу у засеоку Црквина у Грошници код Крагујевца\, где је сабор одржаван од како се памти. Мештани су 2012/7520. године обновили цркву која је изгорела седамдесетих година прошлог века\, верује се зато што су ту\, на старим црквеним темељима припадници Равногорског покрета подигли цркву-брвнару 1943. Приликом обнове\, археолози су нашли да је црква саграђена\, највероватније\, после Косовске битке\, а утврђено је и постојање некрополе из још старијих времена. \nСлава Кнежевца\, метоха манастира Лелић\, на планини Повлен. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-stevan-vetroviti/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/StStephen_GiacomoCavedone.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190819
DTEND;VALUE=DATE:20190820
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190819T102311Z
LAST-MODIFIED:20190829T113714Z
UID:19661-1566172800-1566259199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕОБРАЖЕЊЕ
DESCRIPTION:Треће године проповедања нове вере\, Исус Христос поведе апостоле и ученике своје Јакова\, Петра и Јована у планину\, где се у току ноћи преобрази пред њима и показа им неке своје божанске моћи. Поред преображеног Исуса појавише се пророци Мојсеј и Илија и зачу се глас Божји\, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог сина. \nУ народу се Преображење слави као прелаз из летњег у зимски период\, кад ваздух и вода постају хладнији\, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене. \nОвог дана се не ради. Некада се од Преображења више није купало у рекама и језерима. Каже се да се и гора преобрази\, а добро је симболично кресати мало лесника\, јер је шума сазрела. Жене уочи Преображења вежу црвени или бели конац око руке и помисле жељу. Ако се конац не прекине у току дана\, жеља ће се испунити. На овај дан се строго пости\, а у шумадијским селима је обичај да се причешћују у цркви. \nЦрквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије. Један од већих је у Книћу\, а не заостају ни вашари у Раброву\, Сурдулици\, Жабарима и Мионици. Поповци носе грожђе у цркву да благосиљају род. Многи неће раније да окусе грожђе\, јер мисле да се грожђе преобрати у зрело тек кад прође Преображење. \nВерује се да ако је на овај дан лепо време\, следеће године неће бити добра летина. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/preobrazenje/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Transfiguration_by_Feofan_Grek_from_Spaso-Preobrazhensky_Cathedral_in_Pereslavl-Zalessky_15th_c_Tretyakov_gallery.jpeg.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190828T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190828T170000
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190828T082150Z
LAST-MODIFIED:20190828T082842Z
UID:19828-1566979200-1567011600@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА
DESCRIPTION:Данас се завршава Великогоспојински пост. \nЗваничан црквени назив празника јесте Успеније Пресвете Богородице\, јер је то дан кад је Мајка Божја\, мајка Исуса Христа\, вечно уснула. Процењује се да је мајка доста надживела сина у његовом овоземаљском животу и да се предала Богу у својим шездесетим годинама. Читавог живота обилазила је света места која су је подсећала на сина\, најчешће Голготу\, Витлејем и Јелеонску гору. Била је у Антиохији у посети Светом Игњатију Богоносцу. Посетила је васкрслог Лазара\, била код епископа кипарског\, а опловила је око Свете Горе. Света Богородица је заштитница Свете Горе и посвећени су јој многи манастири и цркве. Велика је светица и зато је народ зове Велика госпођа или Госпојина. На овај дан завршава се двонедељни\, строги пост. \nУ Горњој Пчињи мисле да је важније држати се поста пред Велику Госпојину него пред било који други празник\, па чак и Васкрс. Из овог краја је и прича о људима који су мрсили на овај пост\, па кренули на извор да се напију воде. Како су пришли\, извор се зацрвене и појави се Богородица. Сви падоше на колена\, а она учини да оседе\, како би се опаметили. \nБогородица поседује велике моћи: може да смрви ђавола у тили час; жабу је благосиљала да се не распадне кад угине; она је после смрти оживела и успела се на девето небо. \nЗаштитница је свег живог\, а посебно породиља и мајки. Оне се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици. Њена икона се налази у свакој кући православних Срба. Верује се да ако се попије мало састругане боје са њене иконе или фреске\, то може помоћи код многих женских болести. \nУбрано биље и траве на овај дан имају изузетно лековита својства. У Пчињи беру боровнице\, а на Рајцу лековите траве. \nПо Србији се одржавају вашари и народни сабори. Један од оних са најдужом традицијом је у Београду\, код женског манастира у Раковици. \nСлави се као крсна слава.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/velika-gospojina/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/330px-Theofanus_uspenie.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190829
DTEND;VALUE=DATE:20190830
DTSTAMP:20260620T161009
CREATED:20190829T113239Z
LAST-MODIFIED:20190829T115022Z
UID:19832-1567036800-1567123199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МЕЂУДНЕВИЦЕ
DESCRIPTION:Међудневице или Међугоспојинци трају од Велике до Мале Госпојине. Тих дана се по планинама размиле травари који беру лековите траве за зиму. Неки их носе на благосиљање у цркву. Мушкарци могу да раде све послове\, а женама се препоручује да ових недеља ништа не започињу\, већ само да заврше започето. У ове дане се некада није венчавало. \nШумадинци сматрају да су у ово време змије најљуће\, а у околини Лесковца кажу да се тад Свети Сава договара са зверима где да не праве штету. Јаја која у ове дане снесу кокоши не износе се на пијацу\, нити се користе у исхрани. Она служе само за излегање нових пилића. \nУ Херцеговини ове дане зову и Несновица. Обичај је да се тада не разграђују и премештају торови због вукова. Ако тор мора да се разгради\, онда то чине тројица мушкараца истог имена. Они носе грађу на другу ливаду\, односно место где треба да буде нови тор\, а на којем су на Велику Госпојину заболи у земљу једну леску и поставили икону Богородице. Испод иконе је стављено мало мрса и цвећа. Кад наступи Несновица\, почиње се с градњом. Ако се све уради на описани начин\, не треба се плашити вукова. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/medjudnevice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Gospojina-111.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR