BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190712
DTEND;VALUE=DATE:20190713
DTSTAMP:20260622T115909
CREATED:20190712T094321Z
LAST-MODIFIED:20190712T170327Z
UID:19239-1562889600-1562975999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПЕТРОВДАН
DESCRIPTION:Црква га слави у част апостола Петра и Павла. Петар је један од дванаест великих апостола. Пре него што је срео Исуса Христа\, био је рибар и звао се Симон. Први је изразио веру у Христа и целог овоземаљског живота служио је хришћанству. Проповедао је по Палестини\, Малој Азији\, Илирику и Италији. Чинио је многа чудеса\, а о његовој исцелитељској моћи постоје легенде. Према једној\, чак је и његова сенка лечила болесне. По заповести цара Нерона\, страдао је мученичком смрћу. Срби сматрају Петровдан великим празником\, а главне карактеристике празника јесу: брање цвећа и биља\, култ мртвих\, у чему су главну улогу имале јабуке\, као и жртвовање гуске\, односно гушчета. \nКад је Бог делио улоге\, Светом Петру је подарио вино\, пшеницу и кључеве од небеског царства. Зато он седи на вратима раја и испитује умрле. Свети Петар је\, такође\, поставио небеског ковача на Месец да га окује и сачува за земљу. Са Светим Савом је заменио вериге\, па се зато дешава да су на Савиндан дани топли\, а око Петровдана одједном освежи. \nПрича се да је нека жена у околини Крагујевца прала веш на потоку на овај дан\, кад наиђе старац из шуме и упита је да ли зна да је данас Благи дан. Жена не рече ништа\, него настави да пере. На то Свети Петар\, јер то је био он\, рече: „Остаћеш нема до идућег Петровдана.” Тако и би. Жена поста мутава и проведе у посту читаву годину\, а кад дође Петровдан\, она ускликну Божје име. Од тада је ишла по свету\, славила име светитеља и причала о свом искупљењу. \nНајстарија српска црква\, храм посвећен Светом Петру из IX века\, налази се у непосредној близини Новог Пазара. Народ из Рашке и других места окупља се на овај дан око ње. Око цркве су софре\, сто и клупе\, које су направиле виђеније породице овог краја. Ту се једе\, пије\, запева и заигра\, све у славу Петровдана. У последње време то је прерасло у велики народни сабор. \nВасојевићи у Црној Гори на овај дан пале лиле\, гомиле грања\, обично на катуну\, а деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу\, запале је и обилазе торове и колибе. У Херцеговини такође пале велику ватру\, а деца бакље – машале. \nМилановчани и сељаци из околине на овај дан се окупљају око Цркве Савинац. Тада долазе болесни и немоћни\, јер се верује да је тог дана вода која извире испод цркве лековитија. \nНекад су се људи из Поповог Поља на овај дан скупљали у Завали. Долазили су и из Стоца\, Љубиња\, Требиња и Далмације. Код куће су остајали само стари и немоћни. Око манастира се поставе шатре и шарене тезге на којима се свашта продаје. Музика свира од раног јутра\, све док не почне манастирска служба. Тада се све утиша и престају свака куповина и продаја. После службе\, весеље се настављало до касно у ноћ. Предвече два изабрана човека из Завале ишла су од тезге до тезге и тражила од трговаца и кафеџија плацарину. Свако је давао колико мисли да треба\, јер је плацарина\, у ствари\, прилог за цркву. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/petrovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/330px-Petersinai.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190715
DTEND;VALUE=DATE:20190716
DTSTAMP:20260622T115909
CREATED:20190715T124212Z
LAST-MODIFIED:20190715T171007Z
UID:19287-1563148800-1563235199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Спомен преноса Винчанске\, односно Бездинске чудотворне иконе
DESCRIPTION:Блажено почивши владика жички\, Хризостом Столић\, у свом обимном и веома значајном делу\, Православни Светачник\, пише да се овог дана обележава и Спомен преноса Винчанске\, односно Бездинске чудотворне иконе Пресвете Богородице. \nИкону је у Београд из Печорског манастира донео монах Пајсије\, Грк са Крфа. Звала се Владимирска. Икона је била неко време у Београду\, а кад је Пајсије обновио запустелу цркву Манастира Винча (село поред Београда) ту је она на данашњи дан пренета. Икону је затим пренео у манастир Бездин винчански игуман Теодосије Веселиновић. \nДанас је познато пет копија Винчанске иконе. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/spomen-prenosa-vincanske-odnosno-bezdinske-cudotvorne-ikone/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/5187952_l.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190717
DTEND;VALUE=DATE:20190718
DTSTAMP:20260622T115909
CREATED:20190717T075250Z
LAST-MODIFIED:20190717T075250Z
UID:19294-1563321600-1563407999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети Сава Горњокарловачки
DESCRIPTION:Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. \nСрпска православна црква овај дан је посветила и Светом свештеномученику Сави Горњокарловачком. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-sava-gornjokarlovacki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/Sveti_Sava_Gornjokaarlovački.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190718
DTEND;VALUE=DATE:20190719
DTSTAMP:20260622T115909
CREATED:20190717T200457Z
LAST-MODIFIED:20190718T103706Z
UID:19312-1563408000-1563494399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АТАНАСИЈЕ СВЕТОГОРСКИ
DESCRIPTION:Свети Атанас Атонски или Светогорски сматра се утемељивачем монашког живота на Светој Гори. Међу првима се повукао на ово полуострво и изградио чувени грчки Манастир Лавра. Живео је у X веку и за живота стекао много поклоника и уживао поверење византијских царева. Написао је и први типик\, односно устав Свете Горе. \nНарод га сматра једним од заштитника од непогода и олуја. Верује се да је Свети Атанасије био један од највећих пустињака\, испосника. Његов безгрешан живот био је трн у ђавољем оку\, па ђаво реши да га наведе на сагрешење. Претвори се у младу и најлепшу девојку тог времена\, а по казивању очевидаца\, такве лепоте тешко да ће икад више бити. Ђаво у лику прелепе девојке ступи пред Атанасија\, покорно га молећи да је прими у службу. Свети Атанасије се у почетку мало колебаше и нећкаше\, али опчињен лепотом пристаде. Девојка немаше стрпљења већ одмах поче да наговара Атанасија да се одрекне Бога\, остави досадне вере\, узме њу и да заједно живе\, верујући у много моћнијег ђавола. Искушење беше огромно\, највеће које је Атанасија дотад задесило. Нека чудна слабост га обузе\, али у последњем тренутку се трже и замоли девојку да покаже ту ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Девојка сместа то учини\, а Атанасије\, жмурећи\, приђе ћупу\, чврсто га затвори\, а затим га баци у море. По мору је ћуп плутао три године\, док га не нађоше неки рибари. Отворише да виде шта има унутра\, а ђаво то искористи\, искочи из ћупа и побеже. Тако ђаво поново слободно шета овим светом у разним облицима\, искушава и мори људе. \nОва прича се може чути на југу Србије\, где још кажу да чим загрми ђаво помисли да то иде Свети Атанасије\, уплаши се и одмах скаче у први суд. Зато је важно да се судови стално држе затворени. У западној Србији Светог Атанасија славе воденичари\, који тог дана не мељу ништа\, него се окупе око најстаријег од њих\, свако донесе нешто мрса и вина и славе свеца. Воденичари тврдо верују да ђаволи вребају у врбацима и вировима\, па ни водени точак неће добро да се окреће. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-atanasije-svetogorski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/prepodobni-atanasije-atonski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190720
DTEND;VALUE=DATE:20190721
DTSTAMP:20260622T115909
CREATED:20190720T122025Z
LAST-MODIFIED:20190720T122025Z
UID:19320-1563580800-1563667199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Света мученица Недеља
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила и Светој мученици Недељи. \nУ селу Десимировац код Крагујевца изграђен је Храм Светој великомученици Недељи. Храм је грађен четири године – од 1933. до 1937. кад је освештан. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveta-mucenica-nedelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/gif:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/Saint_nedelja_kyriaki_bulgaria_icon.gif
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190721
DTEND;VALUE=DATE:20190722
DTSTAMP:20260622T115909
CREATED:20190721T084223Z
LAST-MODIFIED:20190721T084741Z
UID:19336-1563667200-1563753599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРОКОПИЈЕВДАН
DESCRIPTION:Свети Прокопије рођен је у II веку у Јерусалиму. Ступио је у службу злогласног цара Диоклецијана и достигао висок војни чин. У време прогона хришћана\, цар га пошаље у Александрију да тамо затре хришћане\, али му се на путу јави Господ\, одврати га од намере и приволи за своју веру. Ово издајство разбесне цара\, који нареди да Прокопија баце на најтеже муке. У тамници свецу се јави Христ\, охрабри га да истраје и прекрсти у хришћанство. \nУ Поповом Пољу и Херцеговини сматрају га за огњевитог свеца\, у које још спадају: Свети Илија\, Огњена Марија и Свети Пантелија. На те празнике и сусветице не ради се с класом да се жито не би упалило или да га ветар не би разносио. О томе говоре стихови: \nГромом бије громовит Илија\, \nватром пали Огњена Марија\, \n јаром веје Прокопије\, \nпотпирује свети Пантелија. \nУ многим крајевима на овај дан приређују се свадбе\, јер је Прокопије заштитник младенаца\, тако да нема злих очију и нико не може да урекне младу и сватове. У Босни мисле да тог дана Прокопије посећује свадбе и дели благослове\, зато у здравицама обавезно наздрављају светитељу. \nУ Србији се каже да је Прокопијевдан тежак празник. Тог дана камен и дрво у води прокопни. Бунарџије славе Светог Прокопија\, па тог дана не раде. Славе га и рудари као свог заштитника\, те тог дана не копају руду већ само осигуравају јаму дирецима и крстом Светог Прокопија терају подземне демоне. У селима се не дирају ашов и лопата\, и ништа се не боде у земљу. \nПрича из Стига казује да је неки сељак копао бунар на Прокопијевдан и ископао црну смрдљиву воду\, од које се погушила сва чељад у кући. Кад је копач осетио да и њега хвата слабост\, пао је на колена и почео да моли свеца за милост и опрост. Светац се појави с цветним венцем на глави\, понуди сељака вином и овај поврати снагу; затим сваком из куће потури вино под нос и сви се пробудише. Сељак се зарече да ће од тада славити крсну славу Светог Прокопија. \nЖене у Србији не дају деци да се купају у рекама и језерима и добро пазе да нико не пере рубље\, да не изазива Прокопија. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prokopijevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/800px-St_Procopius_Icon_Sinai_13th_century.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190726T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190726T170000
DTSTAMP:20260622T115909
CREATED:20190726T092318Z
LAST-MODIFIED:20190726T092318Z
UID:19355-1564128000-1564160400@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО – ЛЕТЊИ
DESCRIPTION:На данашњи дан славе се и помињу сва јављања и чуда која је у историји хришћанске цркве учинио арханђел Гаврил. Први пут је слављен на Светој Гори у IX веку\, за време владавине царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе Хрисоверга\, јер се овог дана пре 1100 година у манастирској келији у Кареји јавио и прстом на камену исписао песму Богородици. Келија постоји и данас и сматрају је светим местом. \nУ Босни арханђела Гаврила славе чобани и зову га волујски светац. Девојке не раде ручне радове\, али се мисли да је ово најбољи дан за мобу и све добровољне радове. У Такову причају да је неком сељаку стално цркавала стока\, па се молио арханђелу да му помогне. Арханђел се појавио на свој дан и заједно са сељаком потерао стоку према Руднику. Успут су појили стоку на седам извора. Када су се увече вратили\, стока је била здрава. Од тада народ обилази те изворе\, пије воду и лечи се од разних болести. \nОд овог дана па до Ћириловдана\, који пада 28. јула\, настаје период који се у народу назива Горешњаци. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/arhandjel-gavrilo-letnji/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/sveti-arhangel-gavrilo.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190727
DTEND;VALUE=DATE:20190728
DTSTAMP:20260622T115909
CREATED:20190727T113022Z
LAST-MODIFIED:20190727T113424Z
UID:19365-1564185600-1564271999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ГОРЕШЊАЦИ
DESCRIPTION:Горешњацима народ зове најтоплије дане у току лета\, када владају највеће врућине. У пиротском крају Горешњаци су на дан Светог Ћирила и два дана после\, у јужном Поморављу Горешњаци трају од 26. до 29. јула\, али у већини крајева у ове дане се убраја седам дана који падају од арханђела Гаврила до Светог Илије. \nУ те дане прете пожари и паљевине\, не ради се у пољу да усеви не би сагорели од сунца\, виноградари не улазе у винограде\, жене тек увече одлазе у баште. Не сади се\, нити се бере. Негде кажу да за време Горешњака орлови и птице не пију воду и зато тужно пиште у ваздуху. Жене забрањују деци да се купају\, јер кажу да у подне\, због велике врућине\, чак и горешњаци који никада из шуме не излазе\, крену према потоцима и рекама и море људе. У Хомољу тврде да се тада узнемире водени људи и хватају све који приђу близу воде. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/goresnjaci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/1564125253-BeliAndjeoSPC.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190730
DTEND;VALUE=DATE:20190731
DTSTAMP:20260622T115909
CREATED:20190730T085253Z
LAST-MODIFIED:20190730T100831Z
UID:19419-1564444800-1564531199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ОГЊЕНА МАРИЈА
DESCRIPTION:Дан када Црква слави Свету мученицу Марину\, која је страдала у време Диоклецијанових прогона. После мученичке смрти\, њене мошти посташе чудотворне и исцелитељске. Зато су одувек поштоване. \nУ народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и да светац увек у лето пита сестру када је његов дан\, а она од њега крије датум јер светац може толико да се распусти и шенлучи да громовима побије читав свет. Огњену Марију славе они који су некад имали штете од грома или олује. Постоји народна пословица: Ко слави Огњену Марију\, сигуран је у летину! \nУ народној песми Огњена Марија у паклу пева се како је Свети Петар водио по паклу Огњену Марију и како су тамо\, између осталог\, наишли на једног човека коме је горела глава. На Маријино питање шта је човек Богу згрешио\, Петар јој одговара: \nОнај није даровао куму; \nКума њему Светога Јована\, \nа он њојзи паре ни динара. \nПрича из Васојевића казује да је баба Вида овог дана гребенала вуну\, кад у зло доба кућа поче да се тресе и зидови да пуцају. Баба изненађено скочи и дохвати двоје синовљеве деце\, своје унучади\, па потрча на врата. На вратима је Огњена Марија заустави и рече да би целу кућу сатрла да није деце у бабиним рукама. Баба јој се поклони и кроз плач измоли опроштај. Огњена Марија одмахну руком и баби искриви уста од ува до ува\, а децу благосиља. Касније су бабу једва излечили у Манастиру Светог Василија Острошког\, а многи Васојевићи од тада славе овај дан. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/ognjena-marija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/300px-Saint_Marina_icon.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR