BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190502
DTEND;VALUE=DATE:20190503
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190502T121429Z
LAST-MODIFIED:20190502T121429Z
UID:18363-1556755200-1556841599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТЛИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:Овај дан у народној традицији сматра се врло срећним. Верује се да су овог дана сва места где живе але\, караконџуле и нечастиве силе заклопљена и да земљом ходају само добра божанства. \nОвог дана треба започети посао\, нарочито онај који не иде од руке\, или упутити молитву за неку неостварену жељу и она ће се остварити. \nЈедино се у целој овој недељи\, а посебно на овај дан\, никако не сме правити свадбено весеље\, јер би ларма и бука могле уплашити и отерати „добра божанства која земљом ходе”. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/svetli-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/i.hrist4_-990x738.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190503
DTEND;VALUE=DATE:20190504
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190503T060652Z
LAST-MODIFIED:20190503T060921Z
UID:18379-1556841600-1556927999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТЛИ ПЕТАК – ИСТОЧНИ ПЕТАК
DESCRIPTION:БИЉНИ ПЕТАК \nБиљни петак је петак уочи Ђурђевдана. У народу се верује да траве набране у овај дан имају изузетне лековите моћи. \nУ многим селима одлазе у брање биља по ливадама\, а народни травари одлазе на само њима знана места по висовима и пропланцима. \nУ Шумадији траву накошену у овај петак остављају „за не дај боже”. У случају да се стока разболи траву мешају са трицама и дају као лек за оздрављење. \nЖене из Мале Плане накосе траву на најближој ливади\, одвоје је на страну и чувају током године\, док у Придворици беру млечику и од ње праве венце које остављају да се сасуше поред извора\, па тек онда уносе у кућу. \nЧобани и сточари прослављају овај петак као свој празник. Код пећине у селу Дубока народ се раније окупљао\, организовао сеоску игранку\, а уједно брао биље по околним пропланцима и ливадама. \nСВЕТЛИ ПЕТАК – ИСТОЧНИ ПЕТАК \nПрви петак после Васкрса слави се у многим нашим крајевима\, али под различитим називима. Светли је зато што је у Светлој недељи. \nУ источним деловима Србије „блажити” значи јести „благоту” – млеко\, сир\, кајмак\, маслац – од „блага”\, односно стоке. Начин исхране објашњава да је ово изузетан петак\, јер се не пости. Слично се могу објаснити и називи Себични или Источни\, јер је то „посебан” петак када се мрси. \nОвако се назива у Поповом Пољу\, где жене тог дана не раде теже послове. На овај петак се у селима око Ниша и Пирота боје јаја као за Васкрс\, само што су намењена мртвима. \nНегде се овај дан и празнује као сеоска слава\, али без црквених атрибута. У пиротском крају обичај је на овај петак заклати јагње. \nИсточни петак је и слава хиландарског метоха Какова\, који се налази ван Свете Горе\, код села Јерисос. Тада на прославу дође више стотина гостију\, Грка и Срба.\nСрпска православна црква је 2003/7511. прогласила за светитеља (канонизовала) блаженопочившег владику Николаја Велимировића. Тим чином је један од најумнијих Срба\, писац небројаних духовних дела\, постао члан велике породице Светих Срба. Његов споменик су његова дела\, а његова мисао о римокатоличкој шизми 1054. године разведе се Рим од Небеса је најтачнији и најкраћи опис давног раскола у хришћанству. Манастир посвећен Светом владици Николају налази се у Соко-граду\, а саградио га је владика Лаврентије\, епископ шабачки. \nСрпска православна црква је овај дан посветила поред осталих и преподобном Јоасафу\, Србину\, сину епирског Цара Синише\, полубрата Цара Душана. Јоасаф је био ктитор манастира Велики метеори. Упокојио се 1422. године. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/svetli-petak-istocni-petak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Zivonosni.istocnik.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190505
DTEND;VALUE=DATE:20190506
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190505T091342Z
LAST-MODIFIED:20190505T091612Z
UID:18388-1557014400-1557100799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАЛИ ВАСКРС
DESCRIPTION:У неким местима се овај дан прославља као крај васкршњег циклуса благих и светлих дана. \nДо ове недеље у Поповом Пољу се чувају црвена јаја и дају деци да се туцају\, а старији се у току дана поздрављају васкршњим поздравом. \nСрпске домаћице православне вере у Славонији\, Осијеку и околним селима овај дан називају Мали васкрс и ујутру фарбају за децу јаја\, а поподне одлазе на гробље са свештеником и каде гробове. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mali-vaskrs/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Antipasha.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190506
DTEND;VALUE=DATE:20190507
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190505T221741Z
LAST-MODIFIED:20190506T054113Z
UID:18391-1557100800-1557187199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЂУРЂЕВДАН
DESCRIPTION:Празник посвећен Светом великомученику Ђорђу\, који је рођен у имућној хришћанској породици у Кападокији. За овоземаљског живота био је трибун у војсци цара Диоклецијана. Кад је цар покренуо нови талас прогањања хришћана\, Свети Ђорђе пред свима признаде своју веру и одби да учествује у прогонима. Због тога би бачен на најстрашније муке и уморен разапет на точку. Бог му подари моћ да помаже у беди и невољи сваком божјем створу који му се обрати молитвом\, па се зато Светитељ често јавља у сновима оних који га призивају\, даје им савете или чини разна чуда и спасења. \nКод Срба је Ђурђевдан велики празник. \nНекад се пре одласка на ђурђевдански уранак прво умивало водом у којој је претходне вечери било потопљено свеже набрано биље. \nУранак се одржавао на погодној ливади или поред потока и реке\, односно на пропланку. Бере се биље\, плету венчићи\, игра\, пева\, уз обавезно ђурђевданско јагње\, које се пекло за време уранка. Раније се јагње није јело пре Ђурђевдана. Ако је време погодно\, добро је окупати се у реци. Жене у планинским крајевима пре сунца иду у планине\, беру траве\, цвеће\, дрен. Све то умешају у мекиње и нахране овце да буду здраве преко целе године и да се сачувају од свакаквих урока. Да би било више масла\, поједине планинке спремају и посебне амајлије. Убрано биље\, корење\, лишће\, коприва\, плету се у венац у који се дода и земља с мравињака\, љуске од ораха с бадњеданске трпезе и коњска потковица. Све се увеже црвеним концем и стави на бућку за масло. Овако припремљена амајлија штити од урокљивих очију. Добро је да жене наберу и врбове гране и опашу се њима да их не боле леђа кад буду копале. Мушкарци врбово пруће односе на њиву као заштиту од града и злих очију врачара. \nУ селу Даросава у Шумадији домаћин устане пре зоре и одлази на њиву\, где забада крстиће од лескове гране\, а жене ките кућу венцима од млечике\, ђурђевка\, у које обавезно уплету и понеку гранчицу граба и селена. Венци се плету и у Водицама\, Поповом Пољу\, таковским селима и многим другим крајевима. Заједничко им је да се стављају по капијама\, торовима и шталама као заштита. \nВенци се у Чачку такође праве\, али се никако не уносе у кућу. Сматра се да венац унесен у кућу може изазвати несрећу. \nНекад су девојке из околине Поповог Поља одлазиле у групама\, уз цику и весеље\, да се поваљају по младоме житу да би им косе расле као жито. Такође праве љуљашке\, и то на дреновом дрвету\, да би биле здраве као дрен. После одлазе у брда где беру зановјети\, звијерице\, рибице\, повратића и још неке траве\, с којима пред спавање бајају да им младожења буде леп и паметан. \nМногобројни су обичаји и код сточара. Тада се изгони стока на катуне или бачије\, где остаје све до краја лета. Пре него што се стока потера\, врши се прва мужа и то кроз прстен\, да се млеко касније не би расипало. У селима на Влашић планини\, при ђурђевданском изгону\, чобанин легне на врата тора и пушта да га овце прескачу\, уверен да ће га после слепо слушати. \nУобичајено је и клање јагњета за Ђурђевдан. У Шумадији је то унапред одабрано и празнику намењено јагње\, а у Јабланици са закланим јагњадима одлазе на уранак на планину Треску\, на коју тада врше и први изгон стоке. \nУ селу Петњик\, код Берана\, на Ђурђевдан су раније изјутра пуцали преко стоке\, давали стоци со и клали јагње. Млади су рано изјутра одлазила до воденице да се мало попрскају омајом (водом која прска с воденичног кола) да би били здрави током године. \nДани око Ђурђевдана погодни су и за бацање чини. Зато у Пчињи у току ноћи чувају засејану пшеницу и раж да не би ко\, на волшебан начин\, „обрао” њиву\, односно да бацањем чини пренесе род на своју њиву или на њиву онога који га је унајмио да то уради. Верује се да се особа с натприродним склоностима\, обично је то жена\, у глуво доба ноћи на Ђурђевдан искраде из куће и дође до туђе њиве. Ту се скине гола и узјаше вратило (део са разбоја)\, обиђе њиву и скупи росу. Касније скупљену росу баци у своју или њиву онога ко је радњу наручио\, и тако украде род. Сличним поступком може да се „измузе” и млеко туђих крава\, а да им се и не приђе. \nСлави се као крсна слава. По бројности свечара\, на четвртом је месту код православних Срба. \nОве године на Ђурђевдан је и Побусани понедељак. \nПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК \nПобусани понедељак је један од задушних дана. Тад се одлази на гробља\, поставља камење на све четири стране око гроба и побусава земља између\, односно прекопава површински слој земље. На прекопано бусење стављају се офарбана јаја намењена мртвима. Отуд и назив побусани. У Босни се умрлим ожењеним мушкарцима постављају опсеци или гранични каменови изнад главе и код стопала\, па се између њих земља буса.\nВук Караџић у Рјечнику наводи да се овај дан назива ружичало или дружичало и да се тад окупљају девојке и младићи на неко погодно место да се дружичају\, играју и певају. Уплићу венце од врбовог прућа и кроз њих се љубе\, постајући тако побратими\, а девојке друге или посестриме за ту годину. \nОвим даном почиње и Водена недеља. Лепо време у нашим крајевима обично креће после Ђурђевдана. Тада се топе снегови по висовима и прети опасност од великих поплава. Баш због тога читава недеља после Ђурђевдана јесте седмица посвећена воденим демонима који управљају поплавама. У ове дане девојке и младићи излазе на потоке и реке\, прскају се водом\, бацају венце у воду\, а труде се и да једни друге гурну у воду\, што представља архаизам некадашњег култа жртвовања људи демонима воде. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/djurdjevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/330px-Izvora-church-Saint-George-icon_crop.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190507
DTEND;VALUE=DATE:20190508
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190506T221755Z
LAST-MODIFIED:20190507T062311Z
UID:18392-1557187200-1557273599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Светом Сави Ердељски
DESCRIPTION:Српска православна црква је овај дан посветила поред осталих и Светом Сави Ердељском. \nСава је био синовац Лонгина Бранковића\, а брат Грофа Ђорђа Бранковића\, несуђеног деспота српског. \nУпокојио се 1681. године. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/svetom-savi-erdeljski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/00-00.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190508
DTEND;VALUE=DATE:20190509
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190507T221811Z
LAST-MODIFIED:20190508T113237Z
UID:18393-1557273600-1557359999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАРКОВДАН
DESCRIPTION:Дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Марку. Био је први помоћник Светог Петра и на молбу верника написао је књигу о учењу Исуса Христа\, о његовим чудесима и животу. Тако је настало Јеванђеље по Марку\, које је прегледао и потврдио као истинито апостол Петар. Марко је рођен 43. године у Грчкој\, а умро је непознате године у Александрији. \nЗемљорадници у Србији га славе као благи дан и избегавају да обављају пољске радове. На овај дан не ваља спавати\, јер ће се спавати преко године. Изузетак су они који су спавали на Ђурђевдан. Они треба да спавају и на Марковдан\, јер на тај начин неће бити успавани током године. Раширено је веровање да Свети Марко хода светом с великом корпом града\, па оном ко ради у пољу на његов дан\, читаве године шаље градоносне облаке. \nУ Београду\, код Хајдучке чесме у Кошутњаку\, многи се окупљају и празнују Светог Марка. \nСлави се као крсна слава\, а изузетно је честа слава у Шумадији. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/markovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/StMarkcoptic.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190510
DTEND;VALUE=DATE:20190511
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190509T223103Z
LAST-MODIFIED:20190510T061055Z
UID:18400-1557446400-1557532799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ
DESCRIPTION:На овај дан 1594. Синан-паша је наредио спаљивање моштију Светог Саве. \nМошти су спаљене на Врачару\, али је зато дух светосавља раширен диљем српског народа. \n \nМада у новије време има истраживача који тврде да мошти Светог Саве нису никад спаљене. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/spaljivanje-mostiju-svetog-save-na-vracaru/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Stevan_Aleksić_Spaljivanje_Moštiju_Svetog_Save_1912.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190512
DTEND;VALUE=DATE:20190513
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190511T224250Z
LAST-MODIFIED:20190512T171510Z
UID:18405-1557619200-1557705599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ
DESCRIPTION:Василије Јовановић\, како гласи световно име Светог Василија\, рођен је 1639. у Поповом Селу у Херцеговини. Био је епископ захумски и скендеријски. Као архијереј становао је у Манастиру Тврдош\, а кад су манастир разорили Турци\, преселио се у Острог\, где је умро 1671. године. Ту се чувају светитељеве мошти \nВелики број православних Поповаца слави овај дан као крсну славу. Неки се на Светог Василија заветују због своје или болести у кући да ће на Духове отићи у Манастир Острог. Убрзо се око заветованог окупљају пријатељи\, комшије и рођаци да преко њега пошаљу уља\, тамјана и памука да код свеца преноћи. Често се догађа да се заветују католици и муслимани\, јер су сви у овом крају уверени у велике чудотворне моћи Светог Василија\, па тако верују да ствари које преноће код моштију свеца лече све болести. Памук\, уље и тамјан који су ношени у Острог чувају се за „не дај боже”. Онај ко се заветује да посети мошти Светог Василија\, наредног дана започиње пост. Неки једнониче\, а у манастиру се сви причешћују. \nНародна прича описује Василија као суровог праведника. Једна од прича\, која се одржала до данас\, казује: „Василије је некада био свештеник на Банчићима\, где тамошњи свет оптужи његову рођаку да је незаконито затруднела с калуђером. Једног дана\, кад је кренуо на службу\, Василије сврати до рођаке и нареди јој да огрне шал око стомака и прекрије\, да изгледа као трудна жена. Узе је под руку и прође кроз читаво село\, док се народ иза капија и прозора злурадо подсмехивао јер су се раширене гласине показале тачним. Храм никада није био пунији него тог дана. Кад Василије заврши службу Божју\, нареди девојци да изађе пред олтар и да се скине гола. Девојка се појави у пуној лепоти коју само младост може да носи\, а Бог да створи. Народ занеме\, све утихну и мук завлада Божјим храмом. Тад повика Василије: ’Да Бог дâ\, да оно место препукло ђе онај стајао ко је први изнио и потворио!’ Истог часа пуче грчка плоча и у земљу пропаде неки Раде Михић. Сломљена плоча и данас постоји.” \nДруга прича се односи на католкињу из Хрватске која је отишла у Острог да јој излече болест за коју лека није налазила две године. Другог дана боравка у манастиру девојка оздрави и од среће извади све паре\, дукате и скиде ђердан с врата и приложи их свецу. Кад се вратила кући\, мајка и отац је изгрдише што је толико благо оставила влашком свецу\, на шта девојка одговори да ништа не жали осим оног ђердана. Сутрадан\, кад се пробуди\, на јастуку поред ње стајаше огрлица\, али јој се тог јутра и болест поврати. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vasilije-ostroski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Saint_Basil_of_Ostrog.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190515
DTEND;VALUE=DATE:20190516
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190515T082837Z
LAST-MODIFIED:20190515T082837Z
UID:18521-1557878400-1557964799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПОЉОБРАНИЈА
DESCRIPTION:Овај дан обележава се у ратарским крајевима. Строго се води рачуна да нико не ради у пољу\, кола се не покрећу\, стока не преже да се не би изазивао враг који шаље невреме\, град\, кртице и птице штеточине. \nАко би у току лета пао град или се на други\, поменути начин нанела штета\, окривили би оног ко је радио на Пољобраније\, или\, како у Такову кажу\, на Семедраж. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/poljobranija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/18268481_1278895262158077_3638096214344564657_n.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190516
DTEND;VALUE=DATE:20190517
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190516T053605Z
LAST-MODIFIED:20190516T053752Z
UID:18524-1557964800-1558051199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:„Печерска” чудотворна икона
DESCRIPTION:Српска православна црква је овај дан посветила поред осталих и празнику јављања „Печерске” чудотворне иконе Пресвете Богородице. Света Икона је настала сама од себе у Храму Успења Кијевскопечерског манастира. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/pecerska-cudotvorna-ikona/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/10489891_648291178600722_2782568263651516727_n.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190521
DTEND;VALUE=DATE:20190522
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190521T054558Z
LAST-MODIFIED:20190521T054558Z
UID:18573-1558396800-1558483199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ
DESCRIPTION:Један од дванаесторице великих апостола. Писац једног од четири света јеванђеља. Написао је и чувена откривења\, која су саставни део Новог завета. У њима је писао о тешкој борби цркве против свих звери и о крајњем тријумфу Христа\, јагњета Божјег\, над свим зверским силама таме. \nСрби га славе као крсну славу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-jovan-bogoslov/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Ritzos_Andreas_-_St_John_the_Theologian_writing_his_Revelations_on_an_open_scroll_-_Google_Art_Project.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190522
DTEND;VALUE=DATE:20190523
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190521T221417Z
LAST-MODIFIED:20190521T221417Z
UID:18620-1558483200-1558569599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕНОС ЧАСНИХ МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛЕ
DESCRIPTION:У XI веку\, у време царовања Алексија Комнина\, из ликијског града Мира пренете су мошти Светог Николе у Бари. \nОвај догађај се у српском народу обележава као преслава Светог Николе\, а празник се зове Летњи или Млади Свети Никола. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prenos-casnih-mostiju-svetog-nikole/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/prenos_mostiju_sv_nikolaja.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190523
DTEND;VALUE=DATE:20190524
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190523T055739Z
LAST-MODIFIED:20190523T055739Z
UID:18624-1558569600-1558655999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СИМОН ЗИЛОТ
DESCRIPTION:Један од дванаесторице великих апостола. Осим атрибута зилот\, што значи ревнитељ\, назива се и Канаит\, јер је родом из Кане. \nСимон је младожења из Кане на чијој је свадби Христос претворио воду у вино. Видевши то чудо\, Симон остави кућу\, родитеље\, невесту и пође за Христом. Проповедао је јеванђеље у Јудеји\, Египту\, Британији. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-simon-zilot/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Icon_03066_Sv._apostol_Simon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190524
DTEND;VALUE=DATE:20190525
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190524T052455Z
LAST-MODIFIED:20190525T083636Z
UID:18627-1558656000-1558742399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
DESCRIPTION:Словенски учитељи и просветитељи\, родом из Солуна. Ширили су хришћанску веру међу словенским народима. Кирил\, пре монашења Константин\, због своје учености прозван је Филозоф. Творци су првог словенског писма и азбуке – глагољице. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-kirilo-metodije/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Cyril-methodius-small.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190525
DTEND;VALUE=DATE:20190526
DTSTAMP:20260622T142314
CREATED:20190525T081150Z
LAST-MODIFIED:20190525T083741Z
UID:18653-1558742400-1558828799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ГЕРМАН
DESCRIPTION:Свети Герман\, патријарх цариградски\, син првог царског сенатора кога је убио цар Константин Погонет\, а њега као младића ушкопио и силом отерао у манастир. Касније је постао епископ\, а затим и патријарх. Последњих десет година живота провео је у манастиру\, јер га је цар прогнао с трона патријарха. Умро је 740. године. \nНарод га слави као светитеља заштитника од града\, поплава и суша. Кад наиђу градоносни облаци\, људи у селима око Ниша изађу из кућа и повичу: „До међу\, Ђермо!” Такође се верује да ће година бити плодна ако загрми на овај дан\, па се понегде говори док грми: „Грмни\, Германе\, и носи у пусту гору догодине.” Герман се замишља као старац с дугом брадом\, који хоће да дође код неког и на вечеру. Обичај је да се уз сечу бадњака позива Герман на јело\, да би се придобила његова милост. \nУ време великих суша\, сељаци су некад правили глинену лутку Германа или Ђермана. Ископају му гроб\, обично крај неке воде\, и сахране. Две девојке седну крај гроба и као плачу. Кад неко наиђе и пита зашто плачу\, оне у један глас одговарају: „Умро Герман од сушу\, да падне киша!” Негде Германа праве од крпа\, негде од метле\, негде је то права фигура исклесана од дрвета\, а понегде се импровизује\, па му је глава тиква с очима од пасуља. Ако магијска радња успе и Ђерман донесе кишу\, сељаци ископају фигуру\, па је чувају до нове суше јер се показало да је то добар Герман. \nОбичај сахрањивања је наслеђен од некадашњег\, много суровијег жртвеног обичаја\, кад су сахрањивани живи људи. Занимљиво је да је сахрањивање лутке познато у многим крајевима Европе. У Бугарској је исто – Герман\, у Русији – Кострома\, Пољској – Марана\, Украјини – Јарила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-german/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/sveti-german-carigradski.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR