BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190419
DTEND;VALUE=DATE:20190420
DTSTAMP:20260623T174525
CREATED:20190419T060758Z
LAST-MODIFIED:20190419T060758Z
UID:18120-1555632000-1555718399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЛАЗАРЕВ ПЕТАК
DESCRIPTION:На Косову и Метохији\, у селима Сиринићке жупе – Готовуша\, Врбештица\, Севце\, Јажинце – девојчице које ће сутрадан ићи у лазарке одлазе у шумске забране недалеко од села и беру пруће. То пруће сутрадан користе за прављење велике ватре\, око које ће организовати игранку. \nУ православном црквеном календару данас се посебно помиње Свети Алексије Човек Божји. Био је син јединац Јевтимијана\, саветника римског цара Хонорија. Кад га је отац присилно оженио\, он исте ноћи остави жену и дом очев и лађом оде у Едесу у Месопотамији где се налазио чувени лик Исуса Христа. Обуче се у просјачко одело и проведе седамнаест година\, а затим седе у лађу која га довезе у Рим. Оде у очев дом\, где га нико не познаде и ту проведе још седамнаест година подвизавајући се. Тек кад се упокојио родитељи сазнаше да је незнанац био њихов син. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/lazarev-petak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Lazarus_Lazaro_Galdiano.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190420
DTEND;VALUE=DATE:20190421
DTSTAMP:20260623T174525
CREATED:20190420T072334Z
LAST-MODIFIED:20190420T073227Z
UID:18125-1555718400-1555804799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЛАЗАРЕВА СУБОТА – ВРБИЦА
DESCRIPTION:Лазарева субота или Врбица јесте пролећна свечаност која се одржава уочи празника Цвети. Данас је у градовима ово искључиво дечји празник\, кад деца у поворкама иду око цркве\, окићена звончићима и распупелом врбом\, певајући песме о ускрснућу Светог Лазара. Мајке\, тетке\, стрине и ујне за овај дан свечано обуку децу\, па чак и ону најмлађу\, од свега неколико месеци\, доводе у цркву\, купују им звончиће везане за српску тробојку и стављају им око врата. Овим даном почињу велики васкршњи празници. \nУ селима се Врбица прославља другачије и тамо је очигледније да је то празник буђења пролећа\, који вуче корене из претхришћанских времена. \nТаковци су организовали поворке лазарица и додола. Лазарице су биле удешене\, чисте\, у новим оделима\, богато окићене\, представљале су долазак летњег периода. Биле су радо дочекиване по кућама\, даривани су им храна и пиће. \nУ Горњој Пчињи постоји легенда о две сестре које су много патиле за рано умрлим братом и сваког дана одлазиле на гробље и кроз плач дозивале: „Лазаре! Лазаре!” Бог се сажали на њихов бол и васкрсну Лазара. Наводно\, у спомен сестара и брата Лазара\, од тада се у Пчињи одржава обичај Лазарице. Најпознатије\, оне које су се и најдуже сачувале\, јесу из села Сурлице код Трговишта. \nГрупу лазарица чини шест или више неудатих девојака од 14–20 година\, и то два лазара и четири лазарице – две предњице и две задњице. Први лазар је најстарија\, највиша и најлепша девојка\, а задњице су најмлађе и најситније девојке. Понекад су то и девојчице од седам година. Задњице су девојке које први пут учествују у лазарицама. Оне ће наредне године бити предњице\, а затим мушки или женски лазар. Ова поступност указује на првобитни обред иницијација – увођење девојчица у ред девојака. Рано ујутру лазарице облаче свечану народну ношњу\, а у том им помаже лазарева мајка. Облаче старинску дугу везену кошуљу\, јелек\, старинску црвену сукњу\, вуту\, тзв. перваз са шарама у облику кола – ромба\, појас\, црне вунене чарапе и опанке. Спреда преко перваза за појас причврсте везену мараму\, а са стране по једну сличну мању мараму. Око врата ставе огрлицу од златних или сребрних металних новчића – жутку. Преко леђа огрну жуту мараму с ресама. На јелеку носе ките у облику троуглова и кругова. Ови троуглови су налик на узле\, односно амајлије које вероватно треба да заштите лазарице од злих очију. На глави носе црвене мараме које вежу као турбан\, а лазарице носе шешире исплетене од сламе и окићене венцем од цвећа\, што указује да лазарке представљају и духове природе који треба да утичу на плодност.\nИз куће лазара поворка\, у којој напред иду лазари\, а за њим предњице и задњице\, иде прво на извор код кога лазари и предњице стоје у полукругу\, задњице играју\, а остале девојке певају: „Добро јутро\, студна водо”\, јер вода има велику улогу у магијским обичајима за плодност. Затим се све девојке умију на извору. После тога враћају се у кућу лазара и\, док иду кроз шуму\, преко поља\, ливада и поред оваца или орача\, певају песме намењене шуми\, пољу\, њиви\, ливади… Пред кућом их дочекује домаћица и посипа житом\, а лазарице је љубе у руку\, улазе у кућу\, где доручкују за софром. Кад заврше с јелом\, обичај је да све у исто време баце кашике на софру. Одатле крећу по целом селу\, од куће до куће\, и пред сваком играју и певају песме намењене прво кући\, а затим и укућанима. У најраширенијој варијанти песма гласи: \nЧији су ово дворови\n чији су ово дворови\n што су лепо метени\n што су лепо метени\n помела је другача\n помела је другача\n нек изађе другача\n нек изађе другача\n да дарује Лазара. \nЛазарева субота слави се као крсна слава. Док је био међу нама смртницима\, ово је била слава блаженопочившег патријарха српског Павла. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/lazareva-subota-vrbica/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Hirschvogel_Lazarus_1545.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190421
DTEND;VALUE=DATE:20190422
DTSTAMP:20260623T174525
CREATED:20190421T084839Z
LAST-MODIFIED:20190421T084839Z
UID:18150-1555804800-1555891199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Цвети
DESCRIPTION:Данас се завршава шеста недеља поста Цветном недељом\, великим празником – Цвети. Овог дана Исус Христос је ушао у Јерусалим. Народ га је дочекивао с цвећем и зеленилом. Обичај је да девојке и деца\, рано ујутру\, одлазе у поља и беру цвеће: крупне цветове маргарете – да би били лепи и крупни; дрен – јаки и здрави; љубичицу – миришљави и привлачни; врбове гранчице – да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу\, већ се оставља у посудама с водом у дворишту да преноћи. Деца и младеж с нестрпљењем чекају свануће и зору да би први стигли до цвећа. Верује се да ће се првом све жеље испунити. Понегде се цвеће доноси кући\, потапа у воду са златним или сребрним прстењем. Том се водом деца умивају. \nРаније је у целој Србији био обичај да се на овај дан шета окићен цвећем. До данашњих дана одржао се обичај да момак од убраног цвећа направи букет\, у коме сваки цвет има своје значење\, и понесе га девојци. По томе којих цветова има\, или који преовлађују\, девојка разазнаје момкова осећања. \nУ Шумадији се момци и девојке сакупљају на игралиштима и раскршћима дарујући једни другима цвеће\, а сваки цвет има посебно значење. Сви се шале и смеју\, али нико не игра и не пева јер траје пост. \nОдлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини\, док у Поповом Пољу ујутру беру доста млечике\, ките штале и торове\, верујући да ће краве и овце имати јаче млеко. С млечиком се варује и баја и у Босни. Откопа се мало млечика и стави мрвица хлеба и соли\, те се тихо каже: „Ја теби дајем со и хлеб\, а ти мени млека и сира.” \nУ појединим крајевима Србије и Херцеговине постоји веровање да од Цвети до Духова душе покојника леже у цветовима. \nДанас се завршава шеста\, Цветна\, недеља Часног поста. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/cveti/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/57377373_10157110655448320_3813699172347936768_o.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190422
DTEND;VALUE=DATE:20190423
DTSTAMP:20260623T174525
CREATED:20190422T060711Z
LAST-MODIFIED:20190422T060711Z
UID:18166-1555891200-1555977599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРВИ ДАН ВЕЛИКЕ ИЛИ СТРАСНЕ НЕДЕЉЕ
DESCRIPTION:Седмица или недеља пред Васкрс последња је недеља Часног поста. Назива се Страсна или Велика недеља. Сви дани имају придев велики. Значи данас је Велики понедељак. \nВреме строгог поста и уздржавања. Посте и они који то до тада нису чинили. Одлази се у цркву\, ништа се не прославља и избегавају се весеља. \nБоје се јаја\, ваљало би само у црвену боју\, обично на Велики четвртак или Велики петак. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prvi-dan-velike-ili-strasne-nedelje/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Resurrection_24.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190425
DTEND;VALUE=DATE:20190426
DTSTAMP:20260623T174525
CREATED:20190425T051342Z
LAST-MODIFIED:20190425T051342Z
UID:18189-1556150400-1556236799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:На Велики четвртак у свим православним храмовима служи се литургија Василија Великог и тог дана је Господ установио Свету тајну причешћа\, те тада треба примити причешће. Увече се чита 12 јеванђеља о страдању Христовом\, и док се читају\, народ у цркви клечи.\nВерује се да се овог дана отварају рајска врата. Сви су доброчинитељски расположени\, јер све што се сиромашнима удели\, бележи се на небу. \nУ таковском крају на овај дан се боје васкршња јаја. Понекад фарбање јаја траје три дана\, протежући се на Велики петак и Велику суботу\, и то искључиво пре подне. Старији људи памте да су се некад јаја фарбала броћом\, копривом и љуском од лука\, а касније и варзилом. Данас се за то употребљава боја фабричке производње. \nНа Велики четвртак и у Пчињи боје јаја\, само то раде рано ујутру\, пре изласка сунца. Прво обојено јаје деца односе на њиву\, која је прва узорана претходне јесени\, и ту остављају у ораници да га сунце огреје. После подне се јаје узима и ставља на почасно место у кући као заштитник. Неко га затрпа озимим усевом да штити кућу и имање од града.\nНа овај дан строго су забрањени орање и обрада земље\, да се не „баксузира” град у току године. \nСрби на Косову и Метохији верују да се јаје офарбано на Велики четвртак не може покварити. У рану зору обоји се само једно јаје – страшник. Док се боја још не осуши\, мајка га трља по образима сваког детета да буде јако. Пошто се заврши овај ритуал\, могу се бојити и остала јаја\, а страшник се оставља на видно место у ложичарки. Када наиђе невреме с грмљавином\, домаћин износи страшника да град мимоиђе имање. Ово јаје се добро чува. \nПрема народном веровању\, у селима око Ђердапа\, на Велики четвртак покојници иду у поље\, где остају све до почетка Петровданског поста. Због тога се на овај дан изјутра одлази на реку и пушта вода мртвима за душу. За обред се спреме чинија жита\, јабуков штап\, тиква\, свеће\, кравај и бело платно. Прут се засече и у засек стави новац\, а на штап натакне колачић (кравај). Све се то окади тамјаном три пута. Девојчица\, до десет година старости\, бокалом или издубљеном тиквом захвата воду из Дунава\, сипа у кофу и купа штап док не испуни одређен број кофа – 44. Затим се у једну издубљену тикву ставе четири свеће\, запале се и тиква се пусти низ воду. Што тиква дуже плива и свеће дуже горе\, сматра се да ће покојник имати више воде и светла на другом свету. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/veliki-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Resurrection_24.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190426
DTEND;VALUE=DATE:20190427
DTSTAMP:20260623T174525
CREATED:20190426T072737Z
LAST-MODIFIED:20190426T073145Z
UID:18204-1556236800-1556323199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Велики петак
DESCRIPTION:Велики петак\, дан распећа на крст Исуса Христа\, једини дан у години кад у свим православним храмовима утихне литургијско појање и изнесе се плаштаница\, платно на коме је приказано Христово полагање у гроб\, коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто\, гроб Христов\, испред олтара. \nНегде је обичај да се верници после целивања плаштанице провлаче испод стола на који је положена плаштаница. Према народном веровању\, приликом провлачења треба се помолити Богу и помислити лепу жељу\, и та ће жеља бити испуњена. У многим храмовима\, кад скину плаштаницу и пре него што је однесу на место где ће стајати до следећег Великог петка\, свештеници је ставе код главних улазних врата да верници могу испод ње да се провуку. \nОвај дан називају и Распети петак\, јер је тог дана разапет Исус Христ. Због тога се верује да овог дана не ваља узимати ексере\, игле\, шила и друге оштре и шиљате предмете\, да се не би позлеђивале Исусове ране. Кројачи и обућари тог дана не раде. \nУ Поповом Пољу\, у Републици Српској\, православци од раног јутра одлазе у цркву да се моле и целивају плаштаницу. Тог дана сви једнониче. Не пије се вино\, јер се мисли да оно представља Исусову крв. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима\, а коприву због здравља једе и старо и младо. \nСвуда у Србији боје се јаја. Избегава се други посао. Сремци избегавају бели лук\, а домаћица која зором помете кућу баца метлу из дворишта да отера све нечистоће.\nУ јужној Србији верује се да на овај дан вештице бацају чини\, а напољу вребају урокљиве очи\, па децу не пуштају ван дворишта. Старији људи гледају тог дана у небо и прогнозирају време. Ако пада киша – неће бити шљива\, ако је топло и сунчано – очекује се велики род воћа. Према народном веровању\, рајска врата су и даље отворена. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/velikipetak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/450px-Crucifixion_by_Theophanes_the_Cretan.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR