BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20180325T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20181028T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190426
DTEND;VALUE=DATE:20190427
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190426T072737Z
LAST-MODIFIED:20190426T073145Z
UID:18204-1556236800-1556323199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Велики петак
DESCRIPTION:Велики петак\, дан распећа на крст Исуса Христа\, једини дан у години кад у свим православним храмовима утихне литургијско појање и изнесе се плаштаница\, платно на коме је приказано Христово полагање у гроб\, коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто\, гроб Христов\, испред олтара. \nНегде је обичај да се верници после целивања плаштанице провлаче испод стола на који је положена плаштаница. Према народном веровању\, приликом провлачења треба се помолити Богу и помислити лепу жељу\, и та ће жеља бити испуњена. У многим храмовима\, кад скину плаштаницу и пре него што је однесу на место где ће стајати до следећег Великог петка\, свештеници је ставе код главних улазних врата да верници могу испод ње да се провуку. \nОвај дан називају и Распети петак\, јер је тог дана разапет Исус Христ. Због тога се верује да овог дана не ваља узимати ексере\, игле\, шила и друге оштре и шиљате предмете\, да се не би позлеђивале Исусове ране. Кројачи и обућари тог дана не раде. \nУ Поповом Пољу\, у Републици Српској\, православци од раног јутра одлазе у цркву да се моле и целивају плаштаницу. Тог дана сви једнониче. Не пије се вино\, јер се мисли да оно представља Исусову крв. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима\, а коприву због здравља једе и старо и младо. \nСвуда у Србији боје се јаја. Избегава се други посао. Сремци избегавају бели лук\, а домаћица која зором помете кућу баца метлу из дворишта да отера све нечистоће.\nУ јужној Србији верује се да на овај дан вештице бацају чини\, а напољу вребају урокљиве очи\, па децу не пуштају ван дворишта. Старији људи гледају тог дана у небо и прогнозирају време. Ако пада киша – неће бити шљива\, ако је топло и сунчано – очекује се велики род воћа. Према народном веровању\, рајска врата су и даље отворена. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/velikipetak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/450px-Crucifixion_by_Theophanes_the_Cretan.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190425
DTEND;VALUE=DATE:20190426
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190425T051342Z
LAST-MODIFIED:20190425T051342Z
UID:18189-1556150400-1556236799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:На Велики четвртак у свим православним храмовима служи се литургија Василија Великог и тог дана је Господ установио Свету тајну причешћа\, те тада треба примити причешће. Увече се чита 12 јеванђеља о страдању Христовом\, и док се читају\, народ у цркви клечи.\nВерује се да се овог дана отварају рајска врата. Сви су доброчинитељски расположени\, јер све што се сиромашнима удели\, бележи се на небу. \nУ таковском крају на овај дан се боје васкршња јаја. Понекад фарбање јаја траје три дана\, протежући се на Велики петак и Велику суботу\, и то искључиво пре подне. Старији људи памте да су се некад јаја фарбала броћом\, копривом и љуском од лука\, а касније и варзилом. Данас се за то употребљава боја фабричке производње. \nНа Велики четвртак и у Пчињи боје јаја\, само то раде рано ујутру\, пре изласка сунца. Прво обојено јаје деца односе на њиву\, која је прва узорана претходне јесени\, и ту остављају у ораници да га сунце огреје. После подне се јаје узима и ставља на почасно место у кући као заштитник. Неко га затрпа озимим усевом да штити кућу и имање од града.\nНа овај дан строго су забрањени орање и обрада земље\, да се не „баксузира” град у току године. \nСрби на Косову и Метохији верују да се јаје офарбано на Велики четвртак не може покварити. У рану зору обоји се само једно јаје – страшник. Док се боја још не осуши\, мајка га трља по образима сваког детета да буде јако. Пошто се заврши овај ритуал\, могу се бојити и остала јаја\, а страшник се оставља на видно место у ложичарки. Када наиђе невреме с грмљавином\, домаћин износи страшника да град мимоиђе имање. Ово јаје се добро чува. \nПрема народном веровању\, у селима око Ђердапа\, на Велики четвртак покојници иду у поље\, где остају све до почетка Петровданског поста. Због тога се на овај дан изјутра одлази на реку и пушта вода мртвима за душу. За обред се спреме чинија жита\, јабуков штап\, тиква\, свеће\, кравај и бело платно. Прут се засече и у засек стави новац\, а на штап натакне колачић (кравај). Све се то окади тамјаном три пута. Девојчица\, до десет година старости\, бокалом или издубљеном тиквом захвата воду из Дунава\, сипа у кофу и купа штап док не испуни одређен број кофа – 44. Затим се у једну издубљену тикву ставе четири свеће\, запале се и тиква се пусти низ воду. Што тиква дуже плива и свеће дуже горе\, сматра се да ће покојник имати више воде и светла на другом свету. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/veliki-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Resurrection_24.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190422
DTEND;VALUE=DATE:20190423
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190422T060711Z
LAST-MODIFIED:20190422T060711Z
UID:18166-1555891200-1555977599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРВИ ДАН ВЕЛИКЕ ИЛИ СТРАСНЕ НЕДЕЉЕ
DESCRIPTION:Седмица или недеља пред Васкрс последња је недеља Часног поста. Назива се Страсна или Велика недеља. Сви дани имају придев велики. Значи данас је Велики понедељак. \nВреме строгог поста и уздржавања. Посте и они који то до тада нису чинили. Одлази се у цркву\, ништа се не прославља и избегавају се весеља. \nБоје се јаја\, ваљало би само у црвену боју\, обично на Велики четвртак или Велики петак. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prvi-dan-velike-ili-strasne-nedelje/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Resurrection_24.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190421
DTEND;VALUE=DATE:20190422
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190421T084839Z
LAST-MODIFIED:20190421T084839Z
UID:18150-1555804800-1555891199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Цвети
DESCRIPTION:Данас се завршава шеста недеља поста Цветном недељом\, великим празником – Цвети. Овог дана Исус Христос је ушао у Јерусалим. Народ га је дочекивао с цвећем и зеленилом. Обичај је да девојке и деца\, рано ујутру\, одлазе у поља и беру цвеће: крупне цветове маргарете – да би били лепи и крупни; дрен – јаки и здрави; љубичицу – миришљави и привлачни; врбове гранчице – да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу\, већ се оставља у посудама с водом у дворишту да преноћи. Деца и младеж с нестрпљењем чекају свануће и зору да би први стигли до цвећа. Верује се да ће се првом све жеље испунити. Понегде се цвеће доноси кући\, потапа у воду са златним или сребрним прстењем. Том се водом деца умивају. \nРаније је у целој Србији био обичај да се на овај дан шета окићен цвећем. До данашњих дана одржао се обичај да момак од убраног цвећа направи букет\, у коме сваки цвет има своје значење\, и понесе га девојци. По томе којих цветова има\, или који преовлађују\, девојка разазнаје момкова осећања. \nУ Шумадији се момци и девојке сакупљају на игралиштима и раскршћима дарујући једни другима цвеће\, а сваки цвет има посебно значење. Сви се шале и смеју\, али нико не игра и не пева јер траје пост. \nОдлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини\, док у Поповом Пољу ујутру беру доста млечике\, ките штале и торове\, верујући да ће краве и овце имати јаче млеко. С млечиком се варује и баја и у Босни. Откопа се мало млечика и стави мрвица хлеба и соли\, те се тихо каже: „Ја теби дајем со и хлеб\, а ти мени млека и сира.” \nУ појединим крајевима Србије и Херцеговине постоји веровање да од Цвети до Духова душе покојника леже у цветовима. \nДанас се завршава шеста\, Цветна\, недеља Часног поста. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/cveti/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/57377373_10157110655448320_3813699172347936768_o.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190420
DTEND;VALUE=DATE:20190421
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190420T072334Z
LAST-MODIFIED:20190420T073227Z
UID:18125-1555718400-1555804799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЛАЗАРЕВА СУБОТА – ВРБИЦА
DESCRIPTION:Лазарева субота или Врбица јесте пролећна свечаност која се одржава уочи празника Цвети. Данас је у градовима ово искључиво дечји празник\, кад деца у поворкама иду око цркве\, окићена звончићима и распупелом врбом\, певајући песме о ускрснућу Светог Лазара. Мајке\, тетке\, стрине и ујне за овај дан свечано обуку децу\, па чак и ону најмлађу\, од свега неколико месеци\, доводе у цркву\, купују им звончиће везане за српску тробојку и стављају им око врата. Овим даном почињу велики васкршњи празници. \nУ селима се Врбица прославља другачије и тамо је очигледније да је то празник буђења пролећа\, који вуче корене из претхришћанских времена. \nТаковци су организовали поворке лазарица и додола. Лазарице су биле удешене\, чисте\, у новим оделима\, богато окићене\, представљале су долазак летњег периода. Биле су радо дочекиване по кућама\, даривани су им храна и пиће. \nУ Горњој Пчињи постоји легенда о две сестре које су много патиле за рано умрлим братом и сваког дана одлазиле на гробље и кроз плач дозивале: „Лазаре! Лазаре!” Бог се сажали на њихов бол и васкрсну Лазара. Наводно\, у спомен сестара и брата Лазара\, од тада се у Пчињи одржава обичај Лазарице. Најпознатије\, оне које су се и најдуже сачувале\, јесу из села Сурлице код Трговишта. \nГрупу лазарица чини шест или више неудатих девојака од 14–20 година\, и то два лазара и четири лазарице – две предњице и две задњице. Први лазар је најстарија\, највиша и најлепша девојка\, а задњице су најмлађе и најситније девојке. Понекад су то и девојчице од седам година. Задњице су девојке које први пут учествују у лазарицама. Оне ће наредне године бити предњице\, а затим мушки или женски лазар. Ова поступност указује на првобитни обред иницијација – увођење девојчица у ред девојака. Рано ујутру лазарице облаче свечану народну ношњу\, а у том им помаже лазарева мајка. Облаче старинску дугу везену кошуљу\, јелек\, старинску црвену сукњу\, вуту\, тзв. перваз са шарама у облику кола – ромба\, појас\, црне вунене чарапе и опанке. Спреда преко перваза за појас причврсте везену мараму\, а са стране по једну сличну мању мараму. Око врата ставе огрлицу од златних или сребрних металних новчића – жутку. Преко леђа огрну жуту мараму с ресама. На јелеку носе ките у облику троуглова и кругова. Ови троуглови су налик на узле\, односно амајлије које вероватно треба да заштите лазарице од злих очију. На глави носе црвене мараме које вежу као турбан\, а лазарице носе шешире исплетене од сламе и окићене венцем од цвећа\, што указује да лазарке представљају и духове природе који треба да утичу на плодност.\nИз куће лазара поворка\, у којој напред иду лазари\, а за њим предњице и задњице\, иде прво на извор код кога лазари и предњице стоје у полукругу\, задњице играју\, а остале девојке певају: „Добро јутро\, студна водо”\, јер вода има велику улогу у магијским обичајима за плодност. Затим се све девојке умију на извору. После тога враћају се у кућу лазара и\, док иду кроз шуму\, преко поља\, ливада и поред оваца или орача\, певају песме намењене шуми\, пољу\, њиви\, ливади… Пред кућом их дочекује домаћица и посипа житом\, а лазарице је љубе у руку\, улазе у кућу\, где доручкују за софром. Кад заврше с јелом\, обичај је да све у исто време баце кашике на софру. Одатле крећу по целом селу\, од куће до куће\, и пред сваком играју и певају песме намењене прво кући\, а затим и укућанима. У најраширенијој варијанти песма гласи: \nЧији су ово дворови\n чији су ово дворови\n што су лепо метени\n што су лепо метени\n помела је другача\n помела је другача\n нек изађе другача\n нек изађе другача\n да дарује Лазара. \nЛазарева субота слави се као крсна слава. Док је био међу нама смртницима\, ово је била слава блаженопочившег патријарха српског Павла. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/lazareva-subota-vrbica/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Hirschvogel_Lazarus_1545.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190419
DTEND;VALUE=DATE:20190420
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190419T060758Z
LAST-MODIFIED:20190419T060758Z
UID:18120-1555632000-1555718399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЛАЗАРЕВ ПЕТАК
DESCRIPTION:На Косову и Метохији\, у селима Сиринићке жупе – Готовуша\, Врбештица\, Севце\, Јажинце – девојчице које ће сутрадан ићи у лазарке одлазе у шумске забране недалеко од села и беру пруће. То пруће сутрадан користе за прављење велике ватре\, око које ће организовати игранку. \nУ православном црквеном календару данас се посебно помиње Свети Алексије Човек Божји. Био је син јединац Јевтимијана\, саветника римског цара Хонорија. Кад га је отац присилно оженио\, он исте ноћи остави жену и дом очев и лађом оде у Едесу у Месопотамији где се налазио чувени лик Исуса Христа. Обуче се у просјачко одело и проведе седамнаест година\, а затим седе у лађу која га довезе у Рим. Оде у очев дом\, где га нико не познаде и ту проведе још седамнаест година подвизавајући се. Тек кад се упокојио родитељи сазнаше да је незнанац био њихов син. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/lazarev-petak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Lazarus_Lazaro_Galdiano.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190322
DTEND;VALUE=DATE:20190323
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190322T061357Z
LAST-MODIFIED:20190322T061357Z
UID:17829-1553212800-1553299199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МЛАДЕНЦИ
DESCRIPTION:Дан посвећен сенима Четрдесет мученика. Били су војници римске војске у Ликинији\, а страдали су због одбијања да гоне хришћане. Црква Младенце слави као дан Светих четрдесет мученика севастиских. \nМладенци се празнују 22. марта по грегоријанском календару. \nПо селима у јужној Србији обичај је да младе невесте\, без мужа\, одлазе својим родитељима. Кажу да је обичај да младе тад „бегав” код својих родитеља. Празник Младенци их не сме затећи у кући у коју су се удале. \nЖене устају рано и месе четрдесет колачића\, који се називају младенчићи. Пеку их\, премазују медом\, нуткају децу и све који пре подне долазе у кућу. Колачићи могу бити кружног облика\, али и у облику ножа\, маказа\, сабље\, овце\, пилета. \nСтарији тврде да пре Младенаца није добро јести ништа што је изникло после Нове године. Верује се да је на Младенце добро јести мед\, кувану коприву и зеље да би се очистила крв. \nВеровало се да какво је време о Младенцима\, тако ће бити целог пролећа. \nМладенцима се назива онај брачни пар који је склопило брак после 22. марта претходне године. \nПосећивање младенаца\, уз обавезно ношење поклона\, убраја се у новије обичаје. Овај обичај је најпре одржаван у граду\, а касније га је прихватило и село. Као и код других новијих обичаја\, ни приликом празновања Младенаца не води се много рачуна о духовној и едукативној страни\, већ се предност даје материјалном. Уз правило реципроцитета – „они су били код нас\, морамо и ми код њих” – материјални поклони су потпуно заменили лепше стране обичаја. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mladenci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Fortymartyrs.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190316
DTEND;VALUE=DATE:20190317
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190316T130832Z
LAST-MODIFIED:20190316T130958Z
UID:17762-1552694400-1552780799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ТОДОРОВА СУБОТА
DESCRIPTION:Иако је дан Теодора Тирона 2. марта у црквеном календару\, он се код Срба поштује у прву суботу Часног поста. \nЗа Тодорову суботу је обичај да се спрема кољиво. Оно се у традицији Православне цркве употребљава од времена гоњења хришћана за време владавине цара Јулијана Апостата (361–363). Цар је хтео да оскрнави хришћане продавањем на пијаци хране попрскане крвљу идолских жртава. \nСвети Теодор\, који је 306. године уморен\, јави се у сну цариградском епископу Евдоксију\, разоткри му цареву намеру и рече да хришћани не купују храну на пијаци\, него да кувају пшеницу и њом се хране. У спомен на тај догађај многи православни верници у Тодорову суботу спремају кувану пшеницу\, кољиво. \nСрби Светог великомученика Теодора Тирона зову Тодор и сматрају га великим заштитником коња. \nУ Банату верују да ноћу уочи Тодорове суботе јашу поворке белих коња\, који могу да нанесу грдне штете селима и усевима кроз која пролазе ако их неко увреди. Међу њима је најопаснији хроми коњ\, ког јаше сам Тодор. \nУ Шумадији и селима Тимочке крајине некад су се организовале сеоске коњске трке. Овог дана коње не ваља презати\, већ само јахати. \nТодорова субота зове се и Тодорица. Верује се да тада први пут излазе змије из легла. Код Срба на Космету раширено је веровање да је Тодор управљао змијама. Кад су змије почеле да уједају људе\, он се наљути на њих\, одузе им ноге\, а људе научи како да их хватају. \nНародна изрека: „Каква Тодорица\, таква годиница”\, казује да се по овом дану гледа какво ће време бити бити наредне године. \n \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/todorova-subota/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Saint_Theodore_Tiro_from_Candia.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190314
DTEND;VALUE=DATE:20190315
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190314T063055Z
LAST-MODIFIED:20190314T063055Z
UID:17737-1552521600-1552607999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРВОПОСНИ ЧЕТВРТАК или ЧИСТИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:Четвртак спада у добре дане према народном веровању. \nПрвопосни четвртак је посебно благодаран. \nСматра се да ће посао око земље или стоке који се започне на овај дан ићи као по лоју. \nДобро је данас уговарати свадбу\, која ће обавезно бити после поста. \nЧобани славе овај дан као свој празник. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prvoposni-cetvrtak-ili-cisti-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Nedelja.pravoslavlja.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190313
DTEND;VALUE=DATE:20190314
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190313T062122Z
LAST-MODIFIED:20190314T063152Z
UID:17730-1552435200-1552521599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРВОПОСНА или ЧИСТА СРЕДА
DESCRIPTION:У народу се још зове и Пепељава среда. \nУобичајено је да се на овај дан први пут долази у кућу која је добила принову. Мајке добро пазе да деца буду чиста и да се не туку. \nДете које прохода\, никне му или испадне први зуб\, сматра се да ће бити срећно и дуговечно. \nУ неким местима Црне Горе\, вече уочи Пепељаве среде мајке деци на челу направе крстић од пепела да срећно дочекају Чисту среду. \nУ Лужници пак ову среду зову Луда среда. \nКо ради у тај дан\, може да полуди\, или бар одболу \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prvoposna-ili-cista-sreda/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/baby-hand-dad-64242.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190310
DTEND;VALUE=DATE:20190311
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190310T122953Z
LAST-MODIFIED:20190310T122953Z
UID:17711-1552176000-1552262399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СИРОПУСНЕ ИЛИ БЕЛЕ ПОКЛАДЕ
DESCRIPTION:Сирне или беле покладе су у последњу недељу\, односно дан уочи почетка Часног поста\, и тад се поједе нешто од белог мрса. Отуд и назив беле или сирне. Све друго је исто као и за месне покладе. \nЈедна од најпознатијих и обавезних ритуалних радњи о покладама јесте ламкање јаја. Изводи се углавном о Сирним покладама. Данас је скоро непозната\, али је у првој половини XX века била веома раширена. \nО Белим покладама или Белој недељи у Србији се и данас организују маскиране поворке деце\, која обилазе сваку кућу у селу или варошици играјући и певајући обредне песме\, а заузврат добијају понуде у храни\, пићу или новцу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/siropusne-ili-bele-poklade/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/pexels-photo-277276.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190303
DTEND;VALUE=DATE:20190304
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190503T073411Z
LAST-MODIFIED:20190303T163508Z
UID:17583-1551571200-1551657599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДЕВЕТИ УТОРАК
DESCRIPTION:Девети уторак после Божића није обичан дан у српском народу. Мајке посебно пазе на децу\, јер на овај дан разне але\, чуме\, караконџуле и демони нападају најмлађе.  \nДа би одагнале зле силе од детета\, мајке га љуљају или се играју с њим\, певајући у пола гласа басму: „Чува мајка свог јединца сина\, од ујемка и од урежника и од жице деветог уторка!” Има и изрека: „Крпила га мајка од ујамка и од урежњака и проклете жице упорнице”\, што се каже за неког ко је несрећан.  \nИначе ујамак долази од речи ујемчити (зајемчити)\, што ће рећи из наднице; урежњак долази од речи урезивати\, тј. син јој је био болестан\, па га је „урезивала” на црквеним вратима\, а жицом упорницом тј. близном жицом или препредањем га одгајила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/deveti-utorak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Karakondzula-dete.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190303
DTEND;VALUE=DATE:20190304
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190303T162737Z
LAST-MODIFIED:20190303T162737Z
UID:17578-1551571200-1551657599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МЕСНЕ ПОКЛАДЕ
DESCRIPTION:Покладе су домаће гозбе свих чланова породице и пријатеља уочи великих постова. Одликују се спремањем велике количине хране и алкохолног пића\, а по правилу се овакве гозбе завршавају обредним пијанкама. Поклада има пет\, а великих постова четири. \nМесне покладе су увек у претпоследњу недељу пред Васкршњи или Часни пост и добиле су име према врсти хране која се у тај дан једе. Тад је\, за православне вернике\, обавезно да поједу парче меса\, чиме је обред испуњен. Количина и врста меса нису од посебног значаја. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mesne-poklade/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/o.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190302
DTEND;VALUE=DATE:20190303
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190302T090943Z
LAST-MODIFIED:20190302T090943Z
UID:17554-1551484800-1551571199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЗАДУШНИЦЕ
DESCRIPTION:Задушнице су дан посвећен свим мртвима. То је празник мртвих\, које укућани помињу докле сеже памћење\, било у цркви или на гробљу. Тад се на гробље носе понуде\, пале свеће\, дели храна и пиће. \nЗадушнице је установила хришћанска црква и по православном календару их је четири у години. \nДанас су Зимске задушнице\, у суботу пред Месне покладе. \nПо народном веровању\, ове задушнице су најважније. Увек се одржавају у суботу уочи Месних поклада. Како су везане за Васкрс и почетак Часног поста\, оне спадају у покретне празнике. У Срба су за ове задушнице одомаћени различити називи: зимске\, васкршње\, велике\, пролећне. \nСрпска православна црква је овај дан посветила Светом великомученику Теодору Тирону. Свети великомученик Теодор Тирон служио је као војник у граду Амасија\, на обалама Понтског мора. Тирон\, што у преводу значи регрут\, одбио је да прогони хришћане\, изјавивши да је и он припадник хришћанске вере. Због тога је бачен у тамницу и касније спаљен на ломачи. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/zadusnice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/zadusnice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190215
DTEND;VALUE=DATE:20190216
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20190215T141914Z
LAST-MODIFIED:20190215T141914Z
UID:17361-1550188800-1550275199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Сретење (Сретење Господње)
DESCRIPTION:Сретење (Сретење Господње) је доба у години када\, према народном веровању\, пада тачно пола зиме и када се срећу лето и зима. \nВерује се да од Сретења па даље да дани не могу бити више тако хладни како су до тада били. И људи\, а нарочито жене\, пазе кога ће тога јутра срести на путу. Нарочито на то пазе девојке\, јер каквог човека сретну тога јутра\, за таквога ће се момка удати. \nДевојке кад на Сретење виде момка кога воле\, навлаш му испадају у сусрет\, а враћају се натраг кући кад виде да би морале срести онога кога не воле. \nАко је тога дана ведро и суво време\, значи да ће крај зиме бити ветровит\, ако ли је снежно или облачно\, крај зиме ће бити леп. \nИзвор: Булат / Чајкановић 2007: Петар Булат и Веселин Чајкановић\, Митолошки речник [предговор Н. Љубинковић; цртежи П. Драговић]\, Београд: Српска књижевна задруга\, стр. 143.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sretenje-sretenje-gospodnje/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/02/Sretenie.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181230
DTEND;VALUE=DATE:20181231
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181230T084928Z
LAST-MODIFIED:20181230T085711Z
UID:16776-1546128000-1546214399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (30. децембар)
DESCRIPTION:МАТЕРИЦЕ \nОвај благи дан обавезно пада у претпоследњу недељу пред Божић. \nУвече пред Материце деца припреме парчиће канапа или вунице и кришом их стављају под јастук да не би заборавила сутрашњи празник. Неки се буде пре мајке\, па је везују поспану; неки се врте и траже прилику да изненаде мајку и завежу јој ногу. Она се тобож отима\, брани и моли да је одреше\, јер је у великом послу\, али деца је не пуштају све док не добију откуп. Затим деца одлазе по сродничким и комшијским кућама\, где настављају играрију са сваком удатом женом. Материца даје поклоне за откуп и осталој родбини и пријатељима који то затраже. \nРаније је био обичај да мајка удатој кћери на дан Материца односи торту и купљени поклон (кћери материјал за хаљину\, а зету кошуљу)\, или је кћер с мужем долазила код родитеља на вечеру и за Материце добијала дар. \nДетињци\, Материце и Очеви су празници деце\, родитеља и породице. После Другог светског рата у Србији су против тих празника комунистички\, односно државни органи водили прави медијски рат\, проглашавајући те лепе и безазлене породичне радости „сујеверјем и мрачним назадњаштвомˮ. \nУ војвођанским селима обичај се изводио суботом у поподневним и вечерњим часовима\, кад су деца\, унапред припремљеном узицом\, симболично везивала ноге својим мајкама\, као и другим удатим женама у кући\, родбини и суседству\, које су се откупљивале поклонима: слаткишима\, воћем и новцем\, да их деца не би везала или да би их\, ако су већ везане\, одвезала. \nДЕЧЈА ПЕСМА ЗА МАТЕРИЦЕ \nДобро вече\, газдарице \nчеститам ти Материце\, \nако не даш материце\, \nвраг те одно\, газдарице. \nНаредну песмицу чуо сам од госпође Оливере Стојановић. Њој је за Материце песму певао њен син Божидар\, а она се дрешила тако што му је поклањала чоколаде\, јабуке… Данас ту песму певају унуци госпође Стојановић.  Песма гласи: \nПрими\, Мама\, поздрав овај имендану Твом\, \nБог преблаги нек те штити својом десницом. \nЈа Ти желим свако добро од превишњег драгог Бога \nи желим Ти да у здрављу Ти проведеш лета многа. \nМој поздрав је мали\, мален као ја \nали ипак знаде рећи \nЗДРАВЉЕ И СРЕЋУ БОГ НЕК ТИ ДА! \nСВЕТИ ДАНИЛО \nДан посвећен пророку Данилу и тројици младића: Ананију\, Азарију и Мисаилу. Кад је цар Набукондосор разорио и опљачкао Јерусалим\, одвео је и Данила као дечака у ропство\, заједно с јудејским царем Јоакимом. Кад је на двору поменутог вавилонског цара успео да погоди шта је претходне ноћи цар Набукондосор сањао\, то му донесе велику славу. Користећи Божји дар\, Данило поче да прориче судбине. Предање каже да је видео Бога како седи на престолу окруженог анђелима и да је предвидео дан доласка Спаситеља на земљу. Данило је преживео вавилонско ропство\, али се није вратио у Јерусалим\, већ је умро природном смрћу у изгнанству. \nНекад су на овај дан жене одлазиле да им се гата\, прориче и гледа будућност\, јер се веровало да је овај дан погодан за прорицање судбине. Старији људи гледају да ли те ноћи има звезда на небу. Ако их има\, наредна година ће бити родна. На данашњи дан ваља се деци обући нови одевни предмет\, односно поновити их чарапама\, кошуљом или нечим сличним. То је успомена на три младића која су с Данилом одведена у ропство\, али су и они доживели дубоку старост. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-30-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/materice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181225
DTEND;VALUE=DATE:20181226
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181225T041250Z
LAST-MODIFIED:20181225T042137Z
UID:16753-1545696000-1545782399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (25. децембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ СПИРИДОН \nДан посвећен Светом Спиридону\, рођеном на Кипру. Отац и мајка су му били сељаци\, једноставни и простодушни\, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота\, иако се у међувремену узвисио до положаја епископа. Учествовао је на првом Сабору у Никеји и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере\, као и чудесним моћима којима поврати многе јеретике у хришћанство. Умро је 346. године\, а његове мошти се чувају на Крфу. \nЗбог благости\, Светог Спиридона прослављају деца и мајке\, а болесни верују да могу бити излечени ако тај дан проведу у неком манастиру. Комадић његове обуће чуван је као најсигурнија узла\, односно амајлија. \nСветог Спиридона углавном славе варошани\, где је он заштитник и слава одређених занатских еснафа. Према легенди\, он је први направио земљани лонац\, затим врећу и\, на крају\, кошуљу. Зато га славе грнчари\, мутавџије\, ткачи\, ковачи. Тврди се да је слеп на једно око\, јер га је обућар убо шилом док је радио на његов дан. Светац се није наљутио\, него је само изашао пред невољника и заплакао\, а потом га благосиљао. У српском позоришном стваралаштву игран је комад Осмех Светог Спиридона аутора Слободана Стојановића. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-25-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/SPYRIDON.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181224
DTEND;VALUE=DATE:20181225
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181224T061759Z
LAST-MODIFIED:20181224T061759Z
UID:16746-1545609600-1545695999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (24. децембар)
DESCRIPTION:ПРЕПОДОБНИ ДАНИЛО СТОЛПНИК \nРодио се 409. године у селу Витари у Месопотамији. \nСа 13 година отишао је у манастир\, а затим је по савету свог духовника Симеона Столпника отишао у Тракију у многобожачки храм. \nКад је чуо да се Симеон упокојио\, Данило је изашао из храма и попео се на столп\, стуб\, и тако поновио подвиг свог учитеља. Упокојио се 489. године. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-24-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/300px-Daniel_Stylites_Kirillo-Belozersk.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181223
DTEND;VALUE=DATE:20181224
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181223T101107Z
LAST-MODIFIED:20181223T101107Z
UID:16701-1545523200-1545609599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (23. децембар)
DESCRIPTION:ДЕТИЊЦИ \nПразник пада увек у трећу недељу пред Божић. \nНа неколико дана пре празника\, родитељи опомињу децу и „претеˮ да ће их везати ако не буду имали ништа за откуп. Деца се као уплаше\, па уз помоћ деда\, баба и осталих у породици сакупе смокава\, ораха\, бомбона\, чоколадица и чувају за недељу. Поједини родитељи завежу ноге деци док спавају\, други праве разне играрије и замке. Свуда се чује цика\, јер деца уживају у овом празнику. Деца дарују родитељима припремљене поклоне\, да би их ови одвезали. \nПо правилу\, одмах скрцкају орахе и поједу смокве\, и не само што поново добију бомбоне и чоколаде\, него од родитеља добију и додатне поклоне. Везују се и одрасла деца\, под условом да нису удата или ожењена. \nВезивањем се ритуално показује демонима да је у тој кући све на свом месту\, везано и заклопљено\, те да ту нечисте силе немају шта да траже. \n  \nСВЕТИ ЈОВАН СРПСКИ \nСин Стефана и унук Ђурђа Бранковића\, деспота српских. Био је последњи српски деспот у Срему од 1493. године. Упокојио се 1502. године. Није оставио порода. Његова мајка\, преподобна монахиња Ангелина\, основала је после његове смрти Манастир Крушедол и из Купинова пренела његове свете мошти\, као и мошти његовог оца Стефана\, и положила их у манастирску Цркву Светог Благовештења\, где и данас почивају. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-23-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/detinjci.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181220
DTEND;VALUE=DATE:20181221
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181220T070126Z
LAST-MODIFIED:20181220T070126Z
UID:16629-1545264000-1545350399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (20. децембар)
DESCRIPTION:Преподобни Григорије Горњачки\nПореклом Србин. Оснивач светогорског Манастира Свети Никола\, по њему названом Григоријат. \nНа четврт сата од манастира налази се његова келија\, у којој је\, у ћутању\, испаштао и молио се. \nУпокојио се 1406. године. После пожара у манастиру\, 1761\, монаси су пренели његове мошти у Манастир Горњак\, задужбину кнеза Лазара. \nЊегове мошти су и данас предмет култа и обожавања. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n  \n  \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-20-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/sg-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181219
DTEND;VALUE=DATE:20181220
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181219T063555Z
LAST-MODIFIED:20181219T063934Z
UID:16618-1545177600-1545263999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (19. децембар)
DESCRIPTION:НИКОЉДАН \nВелики хришћански празник у децембру. Дан посвећен Светом Николи\, архиепископу мириклијском. \nСвети Никола је био син јединац веома богатих родитеља\, који су живели у граду Патару. После смрти родитеља\, нашао се пред животном дилемом. Имање које је наследио било је велико\, што је захтевало много рада. Схватио је да ће морати да се стара о кућама\, ливадама\, маслињацима\, стоци\, слугама\, радницима\, платама\, дажбинама\, инвестицијама\, мораће да се жени\, јер толико имање не може се очувати без женске руке\, са женидбом ће стићи деца. Ако се наслеђа прихвати\, заувек ће остати у родном месту пуном успомена. А од малена је желео да се посвети Господу и његовим непознатим путевима. Зато раздели имање слугама и сиромашнима. По мрклој ноћи напусти место свог рођења\, да се у њега више никад не врати. Пропутовао је ондашњи свет\, постао епископ мириклијски и учествовао на првом Васељенском сабору у Никеји. Дарован од Бога јаком вером\, за живота је учинио многа чуда и већ тада постао омиљен у народу. Ништа од тога не би постигао да на време није разделио имање и побегао од куће. Упокојио се 19. децембра 343. године. Зато се сваког 19. децембра слави његово име. \nНа његов дан се спрема жито\, мада има и оних који верују да је светац жив\, па то не чине. \nУ јужној Србији на овај дан праве шарени колач с птицама\, који поп обавезно прелива вином. Месе се понекад и два\, од којих један припада свештенику\, а други остаје у кући\, тзв. пресвети. На Никољдан\, предвече\, овај колач се дели деци\, која треба да га поједу седећи на дрвету. \nВерује се да Свети Никола превози душе с овог на онај свет. Некад је мртвима узимао душу и мерио\, али је касније тај одговорни посао преузео арханђел Михаило\, док и њега није заменио анђео Гаврило. \nГосподар је воде и заштитник путника. Славе га морнари\, бродари\, рибари и сви чији живот зависи од мора и воде. \nЗа Светог Николу везане су многе приче и предања. Из Котора потиче прича о капетану и Светом Николи. \nНекад давно\, капетан из познате морнарске куће Вучинића реши\, и поред свих савета да то не чини\, да исплови баш на Никољдан. Тако и уради\, али само што је његов брод прошао поред острва Крф\, нападоше их арапски гусари\, лако савладаше и бацише у окове. Као оковани галиоти пловили су годину дана\, молећи се Светом Николи да их спасе. После годину дана\, баш 19. децембра\, близу пирејске луке\, нападе њихов\, сада гусарски брод\, лађа капетана Кукића из Херцег Новог. Новљанин Кукић беше храбар\, а уз то имаде и 50 спремних и одважних морнара који после жестоке битке савладаше гусаре. За све време битке нико не примети старца с белом брадом који је ту поред њих јахао немирног белог коња. Кад је битка би завршена\, старац показа руком Новљанима на брод и рече: „Сад спасите ону грешну браћуˮ\, а ови у њему препознаше свог заштитника и светитеља Николу. Новљани ослободише Которане\, па сви клекоше пред Светог Николу и захвалише му. \nОво је најчешћа крсна слава у Срба. Истраживања показују да од свих Срба који славе 30% слави Светог Николу. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-19-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/48396790_2617388914945000_5200476170138681344_n.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181218
DTEND;VALUE=DATE:20181219
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181218T063538Z
LAST-MODIFIED:20181218T063538Z
UID:16610-1545091200-1545177599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (18. децембар)
DESCRIPTION:  \nСАВА ОСВЕЋЕНИ \nРодио се у Кападокији. Оснивач је манастира\, који носи његово име\, у близини Јерусалима. Написао је први Типик о поретку црквеног богослужења\, прихваћен у свим палестинским манастирима\, под називом – јерусалимски. Упокојио се у 94. години. \nСвете мошти почивале су у његовом манастиру док их Латини нису пренели у Венецију и сместили у Цркви Светог Марка. Године 1972\, свечано су враћене у његову лавру. \nУ Манастиру Светог Саве Освећеног српски Свети Сава добио је игуманско жезло и икону Пресвете Богородице Тројеручице\, која се данас налази у Хиландару. \nСлави се као крсна слава. \nОвом дану највише се радују деца зато што ове ноћи Свети Никола на белом коњу обилази сву децу и дели им поклоне према заслузи. Поклон обично оставља у дечјим ципелама\, због чега их деца пре спавања стављају у прозоре. \nВерује се да ће женско дете рођено на овај дан имати веома срећан брак. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-18-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/SabbastheSanctified.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181213
DTEND;VALUE=DATE:20181214
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181213T064859Z
LAST-MODIFIED:20181213T065116Z
UID:16519-1544659200-1544745599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (13. децембар)
DESCRIPTION:АНДРЕЈЕВДАН – МЕЧКИН ДАН \nСвети Андреја је био први апостол Исуса Христа и један од дванаесторице великих апостола. Зато се зове Првозвани. Рођен у Витсаиди\, живео је као рибар\, а из његове породице у историји хришћанства прослављени су отац Јона и брат Петар. Био је ученик Светог Јована\, кога је оставио и кренуо заједно с братом за Христом. По силаску Светог духа\, добио је да проповеда јеванђеље у Византији и Тракији\, потом у дунавским земљама\, па у Русији\, око Црног мора\, и најзад у Епиру\, Грчкој и Пелопонезу\, где је мученички настрадао за веру. Разапет је на крсту\, који је имао попречне краке\, па се такав крст и данас зове Андрејин крст. \nУ народу се чува прича да је његова мајка случајно\, не знајући шта је\, појела срце неког праведника\, па је од тога зачела Андреју. \nСрби овај празник називају и мечкин дан јер се Свети Андреја сматра заштитником великих животиња. Он са њима разговара\, а оне су му покорне и увек га слушају. Цигани мечкари славе га јер верују да је овај светац кротио медведе као псе\, те да путује светом јашући на мечки. \nПо планинским селима где има медведа\, уочи овог дана кувао се кукуруз за медведе\, који се остављао да преноћи на крову\, па ако га мечке не изеду\, онда га чељад изјутра наште срца поједе за здравље. Прави се и мечкин колач\, који деца рано изјутра однесу на мечкина места и ту их оставе. Верује се да ће се оваквом жртвом медведи одобровољити и да неће клати стоку. Такође се верује да на овај дан медведи не чине штету и не дирају људе\, зато и не ваља ићи у лов на њих. За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији се не штави кожа нити се било шта с њом ради\, а у Хомољу се не ради ништа с одећом да мечке не би поцепале одело и оног што одело носи. Воденичари скупљају прилоге у брашну\, од кога праве хлеб за мечку\, који\, према веровању\, остаје свеж годину дана. \nУ Поморављу се може чути прича да изнад манастира Раваница постоји пећина у коју се некада склонио један од седам Синајаца\, ученик Светог Андреје. Владика ондашњег града Тројана\, данашње Ћуприје\, позвао га је на исповест. Ученик је позвао највећег медведа\, показао му знак Светог Андреје\, узјахао га и тако дошао пред владику. Овај се престрави и рече му да прво склони мечку\, а онда поче да га кори што у посне дане не једе рибу него пије млеко. Ученик Андрејин затражи да се изнесу на сто и риба и млеко\, па прекрсти рибу и из ње потече крв. То исто уради с млеком\, а из њега никну трава. Владика у чуду погледа човека\, и од тада никог није више корио што о посту узима бели мрс. \nКрсна слава српске краљевске породице Карађорђевића. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-13-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/Apostol-Andrey-Pervozvannyj.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181204
DTEND;VALUE=DATE:20181205
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181204T063221Z
LAST-MODIFIED:20181204T063259Z
UID:16449-1543881600-1543967999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (4. децембар)
DESCRIPTION:ВАВЕДЕЊЕ \nПресвета Богородица је прва заветована девица у историји хришћанства. На овај дан у Јерусалиму је извршен свечани чин завештања девичанства. Девица се заветовала пред Богом и људима\, а чин је обавио првосвештеник Захарије\, отац Светог Јована Претече. \nВаведење славе сточари да би им светица заштитила стоку од звери. Избегава се узимање ножева\, маказа и било каквог сечива да се зверима не би отварале чељусти. \nУ Србији на овај дан престају свадбе. По селима у Таковском срезу био је обичај да се тог дана остане после службе код цркве и да се ту први пут појаве све младе које су се удале те јесени. Младе се за ту прилику свечано одену и заките цвећем из венчаних венаца. Овај обичај одржавају и Поповци\, који се окупе око Манастира Ваведење у Завали. Последњи вашар у години у Гламочком пољу одржава се на Ваведење. \nУ селима јужног Поморавља све жене које не могу да имају децу одлазе у манастир Црковица\, где проведу читаву ноћ у молитвама да би добиле порода. \nСтарији људи кажу: „Ако на Ваведење пада киша – биће родна следећа година\, ако дува јак ветар – биће неродна.ˮ \nВаведење је и слава манастира Хиландар. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-4-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/800px-Presentation_of_Mary_of_Protat.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181203
DTEND;VALUE=DATE:20181204
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181203T061754Z
LAST-MODIFIED:20181203T061754Z
UID:16433-1543795200-1543881599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (3. децембар)
DESCRIPTION:БДЕНИЈЕ УОЧИ ПРАЗНИКА \nЖене нероткиње\, жене које имају проблема са женским болестима\, девојке које желе да се удају али им се не дâ\, мајке које имају проблеме с децом\, уопште жене које желе предупредити било какву несрећу себи и својим најмилијима одлазе у храмове и манастире да се за време вечерње службе и после ње помоле Пресветој Богородици и пронађу утеху у њој. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-3-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/Vavedenje-230x300.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181128
DTEND;VALUE=DATE:20181129
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181128T063609Z
LAST-MODIFIED:20181128T063609Z
UID:16380-1543363200-1543449599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (28. новембар)
DESCRIPTION:Почетак Божићног поста \nПочетак Божићњег поста. Овај пост није тежак као Часни. Краћи је за једну недељу\, а дозвољава се и чешћа употреба уља и рибе. Ко се одлучи да пости\, биће награђен о Божићу. Мрсна храна биће му укуснија. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-28-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/bozicni-post-720.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181127
DTEND;VALUE=DATE:20181128
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181127T062610Z
LAST-MODIFIED:20181127T062610Z
UID:16370-1543276800-1543363199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (27. новембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ АПОСТОЛ ФИЛИП \nЈедан од 12 великих апостола. Родом из Витсаиде. \nПо силаску Светог духа\, ревносно је проповедао јеванђеље по Азији и Грчкој. У Грчкој су хтели да га убију\, али га Господ спасе. \nЧинио је многа чудеса\, од којих је највеће спасавање апостола Вартоломеја. Кад су становници Јерапоља хтели да обесе Вартоломеја\, појави се Свети Филип и изазва земљотрес. То поплаши грађане и они одусташе од зле намере. \nМошти Светог апостола Филипа налазе се у Риму. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-27-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/320px-Apostle_Philip_on_St.Isaac_cathedral_SPb.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181126
DTEND;VALUE=DATE:20181127
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181126T063352Z
LAST-MODIFIED:20181126T063352Z
UID:16362-1543190400-1543276799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (26. новембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ \nНа овај дан 354. године у Антиохији рођен је велики хришћански теолог Јован. \nПо смрти родитеља се замонашио\, а тај свечани чин пратили су апостоли\, који га благосиљаше и прорекоше му велику службу\, велику благодат и велико страдање. \nДок је рукополаган\, изнад његове главе указао се бели голуб. Писац је цењене књиге О свештенству\, као и неколико изванредних беседа због којих је и прозван Златоусти. \nБио је велики борац против јеретика\, па се због тога сукобио с царицом Евдоксијом\, која га је прогнала у место Коман у Јерменији\, где је и умро 407. године. \nГлава Светог Јована почива у Успенском храму у Москви\, а тело у Ватикану. \nСрби Јована сматрају ученим светитељем и верују да је добро узети књигу у руке и прочитати бар део. На овај дан жене не узимају у руке вуницу\, конац и иглу. У Срба се слави као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-26-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/800px-Johnchrysostom.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181116
DTEND;VALUE=DATE:20181117
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181116T065128Z
LAST-MODIFIED:20181116T065128Z
UID:16233-1542326400-1542412799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (16. новембар)
DESCRIPTION:ЂУРЂИЦ \nОвог дана црква празнује пренос моштију Светог Георгија\, Светог Ђорђа\, из Никомидије у град Лида Палестинска. Пренос је извршен по жељи светитеља\, који је желео да почива у родном крају и код својих најближих. \nДани од Ђурђица до Светога Мрате називају се Мратинци или Вучји дани\, јер је Свети Мрата заштитник вукова. Он у ове дане гледа ко како ради\, затим држи већање с вуковима и одређује им који ће на коју страну да навали. Домаћину који највише греши у ове дане\, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату\, у кућу и торове на зиму ће доћи хроми вук\, звани кривељан\, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери. \nУ селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао. Клало се ћутећи\, у рану зору\, на кућном прагу. Претходно се пилету или певцу црним концем завеже кљун да не пишти\, да не буде никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге\, па се са њом бајало у време доласка вукова. \nХерцеговци су клали црно јаре. Одрану кожу закопавали су у земљу\, а главу побијали на врх тора. У ове дане нико не лови вукове јер би то донело велику несрећу. \nНародна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми кад га пресретоше вукови\, предвођени највећим\, хромим вуком\, који упита сељака да ли слави Светог Мрату. Сељак се уплаши и слага да слави. Вукови се на то покупише и нестадоше. Човек заборави на дрва\, отрча право код попа и јави му да узима Мрату за преславу. Од те године вуци не залазе у његов тор. \nУ време Мратинаца ништа се не даје из куће. Сандуци се заклопе и не дирају\, не преде се вуна\, ништа се не пере. Кројачи и обућари пландују и не прихватају се алата\, а жене не раде ручне радове. Срби из Босне дају млађарији пилеће коске и упредену вуницу са свињском длаком да баце на вучје путеве и вучја места. \nСтарији свет мисли да ако Мратинци падну у младе дане\, зима ће сигурно оштра. Ако је магловито – зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана – зима ће бити мразовита и љута. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-16-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/Icon8.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181114
DTEND;VALUE=DATE:20181115
DTSTAMP:20260501T140210
CREATED:20181114T063331Z
LAST-MODIFIED:20181114T063331Z
UID:16217-1542153600-1542239999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (14. новембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ ВРАЧИ.  \nДан посвећен Светом Козми и Дамјану. Козма и Дамјан\, браћа по телу и духу\, родом су из Азије\, од оца незнабошца и мајке хришћанке. \nНапуштени од оца\, живели су под окриљем брижне љубави мајке Теодотије\, која их васпита као истините хришћане. \nБожјом промисли беху научени лекарској вештини и лечише народ бесплатно\, испуњавајући Христову заповест: „Бадава примисте – бадава дајете!ˮ \nУпокојише се у блаженом и вечном миру 14. новембра непознате године. \nСрби их зову Кузман и Дамјан. \nНарод их слави као велике добротворе. Еснафска су слава лекара и лекарских удружења. \nСлаве се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-14-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/Cosmas_and_Damian.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR