BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190607
DTEND;VALUE=DATE:20190608
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190607T050137Z
LAST-MODIFIED:20190607T050256Z
UID:18744-1559865600-1559951999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ТРЕЋЕ ОБРЕТЕЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
DESCRIPTION:У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са запада према истоку\, три пута стане и заигра. Верује се да се небо у поноћ три пута отвара\, па мртве душе лако улазе у рај\, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље\, оне ће му бити испуњене. У овој ноћи се може открити и закопано благо\, о чему сведочи прича из таковског краја. \nУ селу Неваде\, близу Горњег Милановца\, живео је сељак који је у глуво доба ноћи\, уочи Ивањдана\, изашао из куће и видео неко бледо светло на планини Рудник. Одмах се обукао. Кад је дошао до тог места\, баци капу. Сутрадан\, зарана\, отишао је тамо и ископао пун ковчег сребрњака. Само што је ископао и извадио благо\, окрену се према сунцу да захвали Господу. Тад се догоди ново чудо. Сунце је три пута заиграло као знак да је благо дар Светог Јована. \nУ народној песми која говори о нечему што не може бити и у којој се баца клетва на девојку да се не уда речима: „Да бог даде\, ти се не удала док не видла три на небу сунца”\, девојка на коју је бачена клетва треба овог дана да се у цркви или манастиру помоли Светом Јовану\, упали свећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/trece-obretenje-glave-svetog-jovana-krstitelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/jun_07.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190606
DTEND;VALUE=DATE:20190607
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190606T103328Z
LAST-MODIFIED:20190606T103632Z
UID:18740-1559779200-1559865599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН
DESCRIPTION:Спасовдан је четрдесети дан од Васкрса и увек пада у четвртак. Ово је сточарски и ратарски празник\, који се слави и као крсна слава\, али и као заветина за читаво село. У Босни се излази изван села\, па се прославља на врховима брда или сеоским игралиштима. Црква у Прањанима код Чачка слави овај дан\, па се тог дана око цркве приређује велики вашар и народно весеље. У Прањанима се\, такође\, ујутру праве дрвени крстићи од лескових гранчица и стављају у њиве\, ливаде\, на куће\, торове и изворе да бране од града. Млади у Шумадији изјутра одлазе у брда и беру девесиље\, које после стављају око карлица с млеком да им се боље ухвати кајмак. Затим с девојкама одлазе на ливаде и беру друго цвеће. Ту се развија коло и играју сеоске игре. На овакве игранке често се долази и из других мањих села. \nУ Поповом Пољу и околним селима Спасовдан се држао за сточарски празник\, па се тог дана људи највише посвећују стоци. Чобани су некад изгонили стоку пре сунца\, успут беру ковиља\, везују за јасенов прут\, који затакну у зид око врата на тору да стока пређе преко прута. Уочи овог празника пуштају јагањце и јариће да сисају. После подне\, кад враћају стоку\, сточари су обилазили око читавог села или бар око једне куће\, у којој мора да гори ватра\, а свака јача кућа закоље јагње или јаре\, па се одлази до цркве да се у порти руча. \nНа Спасовдан у многим селима иде литија\, односно крстоноше. Раније је литија кретала из цркве и правила круг\, опход око села\, застајући код записа\, односно молитви. Кад обиђе цело село\, враћала се цркви\, одакле је и пошла. После тога се за све учеснике организовао ручак. Данас литија не излази из порте и обилази само око цркве. \nВасојевићи не праве литију\, али се на Спасовдан окупљају око сеоског записа. Ту долази свештеник\, очита молитву\, закрсти стабло и каже да оно сад чува село. Васојевићи тврде да ко из зле намере такне запис\, зло ће му се вратити. Помињу неког Јанка Маркова\, који је покушао да се попне на запис и одломи једну грану. Само што се попео\, пуче грана под њим и он паде и поломи ногу у куку\, па је данас богаљ. \nБлизу Вишеграда постоји брдо звано Спасово\, а изнад Будве је брдо Спас. На оба места на Спасовдан се окупља народ из околине. \nКрст као обележје саставни је део спасовданског ритуала. Праве га од леске и стављају на места за која се верује да су легла демона. У Босни крстиће стављају на врхове старих стабала; у Доњој Гружи на сред села пободу велике спасовданске крстове. \nСпасовдански обичаји по многоме подсећају на празновање Ђурђевдана\, па постоји мишљење да је црква мноштво ђурђевданских обичаја христијанизовала у празновање Спасовдана. \nОвај дан је и слава града Београда. Тад Београдом иде литија. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/vaznesenje-gospodnje-spasovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/800px-RabulaGospelsFolio13vAscension.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190605
DTEND;VALUE=DATE:20190606
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190605T050618Z
LAST-MODIFIED:20190605T050618Z
UID:18737-1559692800-1559779199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЈАРИЛО
DESCRIPTION:Верује се да је Јар или Јарило било божанство Словена које се празновало средином јуна. Име Јарило упућује на руске обичаје\, кад су износили лутке од сламе са разним именима – Купало\, Кострома\, Јарило – по томе је руски Јарило сродан српском Герману. Иначе Србима је позната реч и лично мушко име који су изведени од корена јар: јара жита су она која се сеју у пролеће; јара је летња жега. Мушко име Јарослав забележено је још крајем XIII столећа\, а име Јарко се налази у Дечанској повељи из XIV века. \nЈарило је заветни дан у неким селима Баната и Срема. На тај дан се ките заставе венцима од изниклог жита и иду литије које народ посипа житом. После подне породице излазе на поља да гледају жито и приређују породичну гозбу. У Банату\, ако је жито добро родило\, мушкарци излазе на гледање\, понесу вино и остају до ноћи крај поља. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/jarilo/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Donetsk_step_04_kudlaenko.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190604
DTEND;VALUE=DATE:20190605
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190604T093051Z
LAST-MODIFIED:20190604T093051Z
UID:18732-1559606400-1559692799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВЛАДИМИР ГРМОДОЛ СРПСКИ
DESCRIPTION:Унук Хвалимира\, син Петрислава\, Јован Владимир је у историји запамћен као мудар\, милостив и храбар српски краљ. Водио је тешке борбе с македонским царем Самуилом и византијским царем Василијем\, а у земљи је покушавао да искорени паганство и богумилство. Записано је да га је Самуило на превару заробио и бацио у тамницу. По предању\, у тамници му се јави анђео Божји и предсказа му брзо ослобађање\, али да ће на крају скончати мученички. И стварно\, цар Самуило пусти Владимира и\, како му се веома допао српски владар\, да му своју ћерку Косару за жену. После смрти Самуила на његово место дође син Радомир\, али се не задржа дуго јер га је мучки убио рођени брат Владислав. Кад Владислав ступи на престо\, позва Владимира и Косару да му дођу у посету\, и ту на превару уби Владимира\, бојећи се да би му зет могао угрозити престо. Мошти светог краља почивају у манастиру код Елбасана и око њих се скупља народ\, јер се ту дешавају разна чуда. \nРатари славе Светог Владимира као заштитника од непогода\, па му на овај дан пале свеће да их заштити од града и суше. \nУ источној Србији причају да су неки људи радили у пољу на његов дан\, кад наиђе неки слепац који их упита шта раде. Они га зачикаваше: „Зар не видиш”. На то слепи прогледа\, збаци са себе просјачке прње и позва облаке и олују. Сместа се све стушти. Сељаци препознаше Светог Громодола\, пречасног српског краља\, те падоше на колена да измоле милост. Свети Владимир се умилостиви и пусти само летњу кишу да падне\, а на растанку заветова сељаке да више не раде на његов дан ако пада у недељу. Постоји и народна изрека: „Ево иде Громодол да спасе свеколики дол.” \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vladimir-grmodol-srpski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/JovanVladimirSlika.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190603
DTEND;VALUE=DATE:20190604
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190603T065811Z
LAST-MODIFIED:20190603T124155Z
UID:18719-1559520000-1559606399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
DESCRIPTION:Свети цар Константин је син римског цара Константина и царице Јелене. Кад је постао цар\, прву велику битку водио је против свог супарника Максенција. \nПред саму битку био је у великим бригама и сумњама\, али тад му се јави сјајан крст на небу\, окићен звездама\, с написом: „Овим побеђуј.” Цар нареди да му се направи сличан крст и стварно победи Максенција. Његова мајка\, царица Јелена\, била је ревносна хришћанка и за њу се везују приче у вези с проналаском Часног крста. \nЦрква у Доброљупцима у Александровачкој жупи слави овај дан\, који сељаци називају Света Јела. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-car-konstantin-carica-jelena/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/220sv_car_konstantin_i_carica_jelena.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190525
DTEND;VALUE=DATE:20190526
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190525T081150Z
LAST-MODIFIED:20190525T083741Z
UID:18653-1558742400-1558828799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ГЕРМАН
DESCRIPTION:Свети Герман\, патријарх цариградски\, син првог царског сенатора кога је убио цар Константин Погонет\, а њега као младића ушкопио и силом отерао у манастир. Касније је постао епископ\, а затим и патријарх. Последњих десет година живота провео је у манастиру\, јер га је цар прогнао с трона патријарха. Умро је 740. године. \nНарод га слави као светитеља заштитника од града\, поплава и суша. Кад наиђу градоносни облаци\, људи у селима око Ниша изађу из кућа и повичу: „До међу\, Ђермо!” Такође се верује да ће година бити плодна ако загрми на овај дан\, па се понегде говори док грми: „Грмни\, Германе\, и носи у пусту гору догодине.” Герман се замишља као старац с дугом брадом\, који хоће да дође код неког и на вечеру. Обичај је да се уз сечу бадњака позива Герман на јело\, да би се придобила његова милост. \nУ време великих суша\, сељаци су некад правили глинену лутку Германа или Ђермана. Ископају му гроб\, обично крај неке воде\, и сахране. Две девојке седну крај гроба и као плачу. Кад неко наиђе и пита зашто плачу\, оне у један глас одговарају: „Умро Герман од сушу\, да падне киша!” Негде Германа праве од крпа\, негде од метле\, негде је то права фигура исклесана од дрвета\, а понегде се импровизује\, па му је глава тиква с очима од пасуља. Ако магијска радња успе и Ђерман донесе кишу\, сељаци ископају фигуру\, па је чувају до нове суше јер се показало да је то добар Герман. \nОбичај сахрањивања је наслеђен од некадашњег\, много суровијег жртвеног обичаја\, кад су сахрањивани живи људи. Занимљиво је да је сахрањивање лутке познато у многим крајевима Европе. У Бугарској је исто – Герман\, у Русији – Кострома\, Пољској – Марана\, Украјини – Јарила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-german/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/sveti-german-carigradski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190524
DTEND;VALUE=DATE:20190525
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190524T052455Z
LAST-MODIFIED:20190525T083636Z
UID:18627-1558656000-1558742399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
DESCRIPTION:Словенски учитељи и просветитељи\, родом из Солуна. Ширили су хришћанску веру међу словенским народима. Кирил\, пре монашења Константин\, због своје учености прозван је Филозоф. Творци су првог словенског писма и азбуке – глагољице. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-kirilo-metodije/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Cyril-methodius-small.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190523
DTEND;VALUE=DATE:20190524
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190523T055739Z
LAST-MODIFIED:20190523T055739Z
UID:18624-1558569600-1558655999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СИМОН ЗИЛОТ
DESCRIPTION:Један од дванаесторице великих апостола. Осим атрибута зилот\, што значи ревнитељ\, назива се и Канаит\, јер је родом из Кане. \nСимон је младожења из Кане на чијој је свадби Христос претворио воду у вино. Видевши то чудо\, Симон остави кућу\, родитеље\, невесту и пође за Христом. Проповедао је јеванђеље у Јудеји\, Египту\, Британији. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-simon-zilot/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Icon_03066_Sv._apostol_Simon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190522
DTEND;VALUE=DATE:20190523
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190521T221417Z
LAST-MODIFIED:20190521T221417Z
UID:18620-1558483200-1558569599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕНОС ЧАСНИХ МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛЕ
DESCRIPTION:У XI веку\, у време царовања Алексија Комнина\, из ликијског града Мира пренете су мошти Светог Николе у Бари. \nОвај догађај се у српском народу обележава као преслава Светог Николе\, а празник се зове Летњи или Млади Свети Никола. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prenos-casnih-mostiju-svetog-nikole/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/prenos_mostiju_sv_nikolaja.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190521
DTEND;VALUE=DATE:20190522
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190521T054558Z
LAST-MODIFIED:20190521T054558Z
UID:18573-1558396800-1558483199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ
DESCRIPTION:Један од дванаесторице великих апостола. Писац једног од четири света јеванђеља. Написао је и чувена откривења\, која су саставни део Новог завета. У њима је писао о тешкој борби цркве против свих звери и о крајњем тријумфу Христа\, јагњета Божјег\, над свим зверским силама таме. \nСрби га славе као крсну славу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-jovan-bogoslov/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Ritzos_Andreas_-_St_John_the_Theologian_writing_his_Revelations_on_an_open_scroll_-_Google_Art_Project.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190516
DTEND;VALUE=DATE:20190517
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190516T053605Z
LAST-MODIFIED:20190516T053752Z
UID:18524-1557964800-1558051199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:„Печерска” чудотворна икона
DESCRIPTION:Српска православна црква је овај дан посветила поред осталих и празнику јављања „Печерске” чудотворне иконе Пресвете Богородице. Света Икона је настала сама од себе у Храму Успења Кијевскопечерског манастира. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/pecerska-cudotvorna-ikona/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/10489891_648291178600722_2782568263651516727_n.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190515
DTEND;VALUE=DATE:20190516
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190515T082837Z
LAST-MODIFIED:20190515T082837Z
UID:18521-1557878400-1557964799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПОЉОБРАНИЈА
DESCRIPTION:Овај дан обележава се у ратарским крајевима. Строго се води рачуна да нико не ради у пољу\, кола се не покрећу\, стока не преже да се не би изазивао враг који шаље невреме\, град\, кртице и птице штеточине. \nАко би у току лета пао град или се на други\, поменути начин нанела штета\, окривили би оног ко је радио на Пољобраније\, или\, како у Такову кажу\, на Семедраж. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/poljobranija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/18268481_1278895262158077_3638096214344564657_n.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190512
DTEND;VALUE=DATE:20190513
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190511T224250Z
LAST-MODIFIED:20190512T171510Z
UID:18405-1557619200-1557705599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ
DESCRIPTION:Василије Јовановић\, како гласи световно име Светог Василија\, рођен је 1639. у Поповом Селу у Херцеговини. Био је епископ захумски и скендеријски. Као архијереј становао је у Манастиру Тврдош\, а кад су манастир разорили Турци\, преселио се у Острог\, где је умро 1671. године. Ту се чувају светитељеве мошти \nВелики број православних Поповаца слави овај дан као крсну славу. Неки се на Светог Василија заветују због своје или болести у кући да ће на Духове отићи у Манастир Острог. Убрзо се око заветованог окупљају пријатељи\, комшије и рођаци да преко њега пошаљу уља\, тамјана и памука да код свеца преноћи. Често се догађа да се заветују католици и муслимани\, јер су сви у овом крају уверени у велике чудотворне моћи Светог Василија\, па тако верују да ствари које преноће код моштију свеца лече све болести. Памук\, уље и тамјан који су ношени у Острог чувају се за „не дај боже”. Онај ко се заветује да посети мошти Светог Василија\, наредног дана започиње пост. Неки једнониче\, а у манастиру се сви причешћују. \nНародна прича описује Василија као суровог праведника. Једна од прича\, која се одржала до данас\, казује: „Василије је некада био свештеник на Банчићима\, где тамошњи свет оптужи његову рођаку да је незаконито затруднела с калуђером. Једног дана\, кад је кренуо на службу\, Василије сврати до рођаке и нареди јој да огрне шал око стомака и прекрије\, да изгледа као трудна жена. Узе је под руку и прође кроз читаво село\, док се народ иза капија и прозора злурадо подсмехивао јер су се раширене гласине показале тачним. Храм никада није био пунији него тог дана. Кад Василије заврши службу Божју\, нареди девојци да изађе пред олтар и да се скине гола. Девојка се појави у пуној лепоти коју само младост може да носи\, а Бог да створи. Народ занеме\, све утихну и мук завлада Божјим храмом. Тад повика Василије: ’Да Бог дâ\, да оно место препукло ђе онај стајао ко је први изнио и потворио!’ Истог часа пуче грчка плоча и у земљу пропаде неки Раде Михић. Сломљена плоча и данас постоји.” \nДруга прича се односи на католкињу из Хрватске која је отишла у Острог да јој излече болест за коју лека није налазила две године. Другог дана боравка у манастиру девојка оздрави и од среће извади све паре\, дукате и скиде ђердан с врата и приложи их свецу. Кад се вратила кући\, мајка и отац је изгрдише што је толико благо оставила влашком свецу\, на шта девојка одговори да ништа не жали осим оног ђердана. Сутрадан\, кад се пробуди\, на јастуку поред ње стајаше огрлица\, али јој се тог јутра и болест поврати. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vasilije-ostroski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Saint_Basil_of_Ostrog.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190510
DTEND;VALUE=DATE:20190511
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190509T223103Z
LAST-MODIFIED:20190510T061055Z
UID:18400-1557446400-1557532799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ
DESCRIPTION:На овај дан 1594. Синан-паша је наредио спаљивање моштију Светог Саве. \nМошти су спаљене на Врачару\, али је зато дух светосавља раширен диљем српског народа. \n \nМада у новије време има истраживача који тврде да мошти Светог Саве нису никад спаљене. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/spaljivanje-mostiju-svetog-save-na-vracaru/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Stevan_Aleksić_Spaljivanje_Moštiju_Svetog_Save_1912.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190508
DTEND;VALUE=DATE:20190509
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190507T221811Z
LAST-MODIFIED:20190508T113237Z
UID:18393-1557273600-1557359999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАРКОВДАН
DESCRIPTION:Дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Марку. Био је први помоћник Светог Петра и на молбу верника написао је књигу о учењу Исуса Христа\, о његовим чудесима и животу. Тако је настало Јеванђеље по Марку\, које је прегледао и потврдио као истинито апостол Петар. Марко је рођен 43. године у Грчкој\, а умро је непознате године у Александрији. \nЗемљорадници у Србији га славе као благи дан и избегавају да обављају пољске радове. На овај дан не ваља спавати\, јер ће се спавати преко године. Изузетак су они који су спавали на Ђурђевдан. Они треба да спавају и на Марковдан\, јер на тај начин неће бити успавани током године. Раширено је веровање да Свети Марко хода светом с великом корпом града\, па оном ко ради у пољу на његов дан\, читаве године шаље градоносне облаке. \nУ Београду\, код Хајдучке чесме у Кошутњаку\, многи се окупљају и празнују Светог Марка. \nСлави се као крсна слава\, а изузетно је честа слава у Шумадији. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/markovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/StMarkcoptic.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190507
DTEND;VALUE=DATE:20190508
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190506T221755Z
LAST-MODIFIED:20190507T062311Z
UID:18392-1557187200-1557273599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Светом Сави Ердељски
DESCRIPTION:Српска православна црква је овај дан посветила поред осталих и Светом Сави Ердељском. \nСава је био синовац Лонгина Бранковића\, а брат Грофа Ђорђа Бранковића\, несуђеног деспота српског. \nУпокојио се 1681. године. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/svetom-savi-erdeljski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/00-00.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190506
DTEND;VALUE=DATE:20190507
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190505T221741Z
LAST-MODIFIED:20190506T054113Z
UID:18391-1557100800-1557187199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЂУРЂЕВДАН
DESCRIPTION:Празник посвећен Светом великомученику Ђорђу\, који је рођен у имућној хришћанској породици у Кападокији. За овоземаљског живота био је трибун у војсци цара Диоклецијана. Кад је цар покренуо нови талас прогањања хришћана\, Свети Ђорђе пред свима признаде своју веру и одби да учествује у прогонима. Због тога би бачен на најстрашније муке и уморен разапет на точку. Бог му подари моћ да помаже у беди и невољи сваком божјем створу који му се обрати молитвом\, па се зато Светитељ често јавља у сновима оних који га призивају\, даје им савете или чини разна чуда и спасења. \nКод Срба је Ђурђевдан велики празник. \nНекад се пре одласка на ђурђевдански уранак прво умивало водом у којој је претходне вечери било потопљено свеже набрано биље. \nУранак се одржавао на погодној ливади или поред потока и реке\, односно на пропланку. Бере се биље\, плету венчићи\, игра\, пева\, уз обавезно ђурђевданско јагње\, које се пекло за време уранка. Раније се јагње није јело пре Ђурђевдана. Ако је време погодно\, добро је окупати се у реци. Жене у планинским крајевима пре сунца иду у планине\, беру траве\, цвеће\, дрен. Све то умешају у мекиње и нахране овце да буду здраве преко целе године и да се сачувају од свакаквих урока. Да би било више масла\, поједине планинке спремају и посебне амајлије. Убрано биље\, корење\, лишће\, коприва\, плету се у венац у који се дода и земља с мравињака\, љуске од ораха с бадњеданске трпезе и коњска потковица. Све се увеже црвеним концем и стави на бућку за масло. Овако припремљена амајлија штити од урокљивих очију. Добро је да жене наберу и врбове гране и опашу се њима да их не боле леђа кад буду копале. Мушкарци врбово пруће односе на њиву као заштиту од града и злих очију врачара. \nУ селу Даросава у Шумадији домаћин устане пре зоре и одлази на њиву\, где забада крстиће од лескове гране\, а жене ките кућу венцима од млечике\, ђурђевка\, у које обавезно уплету и понеку гранчицу граба и селена. Венци се плету и у Водицама\, Поповом Пољу\, таковским селима и многим другим крајевима. Заједничко им је да се стављају по капијама\, торовима и шталама као заштита. \nВенци се у Чачку такође праве\, али се никако не уносе у кућу. Сматра се да венац унесен у кућу може изазвати несрећу. \nНекад су девојке из околине Поповог Поља одлазиле у групама\, уз цику и весеље\, да се поваљају по младоме житу да би им косе расле као жито. Такође праве љуљашке\, и то на дреновом дрвету\, да би биле здраве као дрен. После одлазе у брда где беру зановјети\, звијерице\, рибице\, повратића и још неке траве\, с којима пред спавање бајају да им младожења буде леп и паметан. \nМногобројни су обичаји и код сточара. Тада се изгони стока на катуне или бачије\, где остаје све до краја лета. Пре него што се стока потера\, врши се прва мужа и то кроз прстен\, да се млеко касније не би расипало. У селима на Влашић планини\, при ђурђевданском изгону\, чобанин легне на врата тора и пушта да га овце прескачу\, уверен да ће га после слепо слушати. \nУобичајено је и клање јагњета за Ђурђевдан. У Шумадији је то унапред одабрано и празнику намењено јагње\, а у Јабланици са закланим јагњадима одлазе на уранак на планину Треску\, на коју тада врше и први изгон стоке. \nУ селу Петњик\, код Берана\, на Ђурђевдан су раније изјутра пуцали преко стоке\, давали стоци со и клали јагње. Млади су рано изјутра одлазила до воденице да се мало попрскају омајом (водом која прска с воденичног кола) да би били здрави током године. \nДани око Ђурђевдана погодни су и за бацање чини. Зато у Пчињи у току ноћи чувају засејану пшеницу и раж да не би ко\, на волшебан начин\, „обрао” њиву\, односно да бацањем чини пренесе род на своју њиву или на њиву онога који га је унајмио да то уради. Верује се да се особа с натприродним склоностима\, обично је то жена\, у глуво доба ноћи на Ђурђевдан искраде из куће и дође до туђе њиве. Ту се скине гола и узјаше вратило (део са разбоја)\, обиђе њиву и скупи росу. Касније скупљену росу баци у своју или њиву онога ко је радњу наручио\, и тако украде род. Сличним поступком може да се „измузе” и млеко туђих крава\, а да им се и не приђе. \nСлави се као крсна слава. По бројности свечара\, на четвртом је месту код православних Срба. \nОве године на Ђурђевдан је и Побусани понедељак. \nПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК \nПобусани понедељак је један од задушних дана. Тад се одлази на гробља\, поставља камење на све четири стране око гроба и побусава земља између\, односно прекопава површински слој земље. На прекопано бусење стављају се офарбана јаја намењена мртвима. Отуд и назив побусани. У Босни се умрлим ожењеним мушкарцима постављају опсеци или гранични каменови изнад главе и код стопала\, па се између њих земља буса.\nВук Караџић у Рјечнику наводи да се овај дан назива ружичало или дружичало и да се тад окупљају девојке и младићи на неко погодно место да се дружичају\, играју и певају. Уплићу венце од врбовог прућа и кроз њих се љубе\, постајући тако побратими\, а девојке друге или посестриме за ту годину. \nОвим даном почиње и Водена недеља. Лепо време у нашим крајевима обично креће после Ђурђевдана. Тада се топе снегови по висовима и прети опасност од великих поплава. Баш због тога читава недеља после Ђурђевдана јесте седмица посвећена воденим демонима који управљају поплавама. У ове дане девојке и младићи излазе на потоке и реке\, прскају се водом\, бацају венце у воду\, а труде се и да једни друге гурну у воду\, што представља архаизам некадашњег култа жртвовања људи демонима воде. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/djurdjevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/330px-Izvora-church-Saint-George-icon_crop.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190505
DTEND;VALUE=DATE:20190506
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190505T091342Z
LAST-MODIFIED:20190505T091612Z
UID:18388-1557014400-1557100799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАЛИ ВАСКРС
DESCRIPTION:У неким местима се овај дан прославља као крај васкршњег циклуса благих и светлих дана. \nДо ове недеље у Поповом Пољу се чувају црвена јаја и дају деци да се туцају\, а старији се у току дана поздрављају васкршњим поздравом. \nСрпске домаћице православне вере у Славонији\, Осијеку и околним селима овај дан називају Мали васкрс и ујутру фарбају за децу јаја\, а поподне одлазе на гробље са свештеником и каде гробове. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mali-vaskrs/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Antipasha.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190503
DTEND;VALUE=DATE:20190504
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190503T060652Z
LAST-MODIFIED:20190503T060921Z
UID:18379-1556841600-1556927999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТЛИ ПЕТАК – ИСТОЧНИ ПЕТАК
DESCRIPTION:БИЉНИ ПЕТАК \nБиљни петак је петак уочи Ђурђевдана. У народу се верује да траве набране у овај дан имају изузетне лековите моћи. \nУ многим селима одлазе у брање биља по ливадама\, а народни травари одлазе на само њима знана места по висовима и пропланцима. \nУ Шумадији траву накошену у овај петак остављају „за не дај боже”. У случају да се стока разболи траву мешају са трицама и дају као лек за оздрављење. \nЖене из Мале Плане накосе траву на најближој ливади\, одвоје је на страну и чувају током године\, док у Придворици беру млечику и од ње праве венце које остављају да се сасуше поред извора\, па тек онда уносе у кућу. \nЧобани и сточари прослављају овај петак као свој празник. Код пећине у селу Дубока народ се раније окупљао\, организовао сеоску игранку\, а уједно брао биље по околним пропланцима и ливадама. \nСВЕТЛИ ПЕТАК – ИСТОЧНИ ПЕТАК \nПрви петак после Васкрса слави се у многим нашим крајевима\, али под различитим називима. Светли је зато што је у Светлој недељи. \nУ источним деловима Србије „блажити” значи јести „благоту” – млеко\, сир\, кајмак\, маслац – од „блага”\, односно стоке. Начин исхране објашњава да је ово изузетан петак\, јер се не пости. Слично се могу објаснити и називи Себични или Источни\, јер је то „посебан” петак када се мрси. \nОвако се назива у Поповом Пољу\, где жене тог дана не раде теже послове. На овај петак се у селима око Ниша и Пирота боје јаја као за Васкрс\, само што су намењена мртвима. \nНегде се овај дан и празнује као сеоска слава\, али без црквених атрибута. У пиротском крају обичај је на овај петак заклати јагње. \nИсточни петак је и слава хиландарског метоха Какова\, који се налази ван Свете Горе\, код села Јерисос. Тада на прославу дође више стотина гостију\, Грка и Срба.\nСрпска православна црква је 2003/7511. прогласила за светитеља (канонизовала) блаженопочившег владику Николаја Велимировића. Тим чином је један од најумнијих Срба\, писац небројаних духовних дела\, постао члан велике породице Светих Срба. Његов споменик су његова дела\, а његова мисао о римокатоличкој шизми 1054. године разведе се Рим од Небеса је најтачнији и најкраћи опис давног раскола у хришћанству. Манастир посвећен Светом владици Николају налази се у Соко-граду\, а саградио га је владика Лаврентије\, епископ шабачки. \nСрпска православна црква је овај дан посветила поред осталих и преподобном Јоасафу\, Србину\, сину епирског Цара Синише\, полубрата Цара Душана. Јоасаф је био ктитор манастира Велики метеори. Упокојио се 1422. године. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/svetli-petak-istocni-petak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Zivonosni.istocnik.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190502
DTEND;VALUE=DATE:20190503
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190502T121429Z
LAST-MODIFIED:20190502T121429Z
UID:18363-1556755200-1556841599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТЛИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:Овај дан у народној традицији сматра се врло срећним. Верује се да су овог дана сва места где живе але\, караконџуле и нечастиве силе заклопљена и да земљом ходају само добра божанства. \nОвог дана треба започети посао\, нарочито онај који не иде од руке\, или упутити молитву за неку неостварену жељу и она ће се остварити. \nЈедино се у целој овој недељи\, а посебно на овај дан\, никако не сме правити свадбено весеље\, јер би ларма и бука могле уплашити и отерати „добра божанства која земљом ходе”. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/svetli-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/i.hrist4_-990x738.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190426
DTEND;VALUE=DATE:20190427
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190426T072737Z
LAST-MODIFIED:20190426T073145Z
UID:18204-1556236800-1556323199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Велики петак
DESCRIPTION:Велики петак\, дан распећа на крст Исуса Христа\, једини дан у години кад у свим православним храмовима утихне литургијско појање и изнесе се плаштаница\, платно на коме је приказано Христово полагање у гроб\, коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто\, гроб Христов\, испред олтара. \nНегде је обичај да се верници после целивања плаштанице провлаче испод стола на који је положена плаштаница. Према народном веровању\, приликом провлачења треба се помолити Богу и помислити лепу жељу\, и та ће жеља бити испуњена. У многим храмовима\, кад скину плаштаницу и пре него што је однесу на место где ће стајати до следећег Великог петка\, свештеници је ставе код главних улазних врата да верници могу испод ње да се провуку. \nОвај дан називају и Распети петак\, јер је тог дана разапет Исус Христ. Због тога се верује да овог дана не ваља узимати ексере\, игле\, шила и друге оштре и шиљате предмете\, да се не би позлеђивале Исусове ране. Кројачи и обућари тог дана не раде. \nУ Поповом Пољу\, у Републици Српској\, православци од раног јутра одлазе у цркву да се моле и целивају плаштаницу. Тог дана сви једнониче. Не пије се вино\, јер се мисли да оно представља Исусову крв. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима\, а коприву због здравља једе и старо и младо. \nСвуда у Србији боје се јаја. Избегава се други посао. Сремци избегавају бели лук\, а домаћица која зором помете кућу баца метлу из дворишта да отера све нечистоће.\nУ јужној Србији верује се да на овај дан вештице бацају чини\, а напољу вребају урокљиве очи\, па децу не пуштају ван дворишта. Старији људи гледају тог дана у небо и прогнозирају време. Ако пада киша – неће бити шљива\, ако је топло и сунчано – очекује се велики род воћа. Према народном веровању\, рајска врата су и даље отворена. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/velikipetak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/450px-Crucifixion_by_Theophanes_the_Cretan.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190425
DTEND;VALUE=DATE:20190426
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190425T051342Z
LAST-MODIFIED:20190425T051342Z
UID:18189-1556150400-1556236799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:На Велики четвртак у свим православним храмовима служи се литургија Василија Великог и тог дана је Господ установио Свету тајну причешћа\, те тада треба примити причешће. Увече се чита 12 јеванђеља о страдању Христовом\, и док се читају\, народ у цркви клечи.\nВерује се да се овог дана отварају рајска врата. Сви су доброчинитељски расположени\, јер све што се сиромашнима удели\, бележи се на небу. \nУ таковском крају на овај дан се боје васкршња јаја. Понекад фарбање јаја траје три дана\, протежући се на Велики петак и Велику суботу\, и то искључиво пре подне. Старији људи памте да су се некад јаја фарбала броћом\, копривом и љуском од лука\, а касније и варзилом. Данас се за то употребљава боја фабричке производње. \nНа Велики четвртак и у Пчињи боје јаја\, само то раде рано ујутру\, пре изласка сунца. Прво обојено јаје деца односе на њиву\, која је прва узорана претходне јесени\, и ту остављају у ораници да га сунце огреје. После подне се јаје узима и ставља на почасно место у кући као заштитник. Неко га затрпа озимим усевом да штити кућу и имање од града.\nНа овај дан строго су забрањени орање и обрада земље\, да се не „баксузира” град у току године. \nСрби на Косову и Метохији верују да се јаје офарбано на Велики четвртак не може покварити. У рану зору обоји се само једно јаје – страшник. Док се боја још не осуши\, мајка га трља по образима сваког детета да буде јако. Пошто се заврши овај ритуал\, могу се бојити и остала јаја\, а страшник се оставља на видно место у ложичарки. Када наиђе невреме с грмљавином\, домаћин износи страшника да град мимоиђе имање. Ово јаје се добро чува. \nПрема народном веровању\, у селима око Ђердапа\, на Велики четвртак покојници иду у поље\, где остају све до почетка Петровданског поста. Због тога се на овај дан изјутра одлази на реку и пушта вода мртвима за душу. За обред се спреме чинија жита\, јабуков штап\, тиква\, свеће\, кравај и бело платно. Прут се засече и у засек стави новац\, а на штап натакне колачић (кравај). Све се то окади тамјаном три пута. Девојчица\, до десет година старости\, бокалом или издубљеном тиквом захвата воду из Дунава\, сипа у кофу и купа штап док не испуни одређен број кофа – 44. Затим се у једну издубљену тикву ставе четири свеће\, запале се и тиква се пусти низ воду. Што тиква дуже плива и свеће дуже горе\, сматра се да ће покојник имати више воде и светла на другом свету. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/veliki-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Resurrection_24.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190422
DTEND;VALUE=DATE:20190423
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190422T060711Z
LAST-MODIFIED:20190422T060711Z
UID:18166-1555891200-1555977599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРВИ ДАН ВЕЛИКЕ ИЛИ СТРАСНЕ НЕДЕЉЕ
DESCRIPTION:Седмица или недеља пред Васкрс последња је недеља Часног поста. Назива се Страсна или Велика недеља. Сви дани имају придев велики. Значи данас је Велики понедељак. \nВреме строгог поста и уздржавања. Посте и они који то до тада нису чинили. Одлази се у цркву\, ништа се не прославља и избегавају се весеља. \nБоје се јаја\, ваљало би само у црвену боју\, обично на Велики четвртак или Велики петак. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prvi-dan-velike-ili-strasne-nedelje/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Resurrection_24.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190421
DTEND;VALUE=DATE:20190422
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190421T084839Z
LAST-MODIFIED:20190421T084839Z
UID:18150-1555804800-1555891199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Цвети
DESCRIPTION:Данас се завршава шеста недеља поста Цветном недељом\, великим празником – Цвети. Овог дана Исус Христос је ушао у Јерусалим. Народ га је дочекивао с цвећем и зеленилом. Обичај је да девојке и деца\, рано ујутру\, одлазе у поља и беру цвеће: крупне цветове маргарете – да би били лепи и крупни; дрен – јаки и здрави; љубичицу – миришљави и привлачни; врбове гранчице – да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу\, већ се оставља у посудама с водом у дворишту да преноћи. Деца и младеж с нестрпљењем чекају свануће и зору да би први стигли до цвећа. Верује се да ће се првом све жеље испунити. Понегде се цвеће доноси кући\, потапа у воду са златним или сребрним прстењем. Том се водом деца умивају. \nРаније је у целој Србији био обичај да се на овај дан шета окићен цвећем. До данашњих дана одржао се обичај да момак од убраног цвећа направи букет\, у коме сваки цвет има своје значење\, и понесе га девојци. По томе којих цветова има\, или који преовлађују\, девојка разазнаје момкова осећања. \nУ Шумадији се момци и девојке сакупљају на игралиштима и раскршћима дарујући једни другима цвеће\, а сваки цвет има посебно значење. Сви се шале и смеју\, али нико не игра и не пева јер траје пост. \nОдлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини\, док у Поповом Пољу ујутру беру доста млечике\, ките штале и торове\, верујући да ће краве и овце имати јаче млеко. С млечиком се варује и баја и у Босни. Откопа се мало млечика и стави мрвица хлеба и соли\, те се тихо каже: „Ја теби дајем со и хлеб\, а ти мени млека и сира.” \nУ појединим крајевима Србије и Херцеговине постоји веровање да од Цвети до Духова душе покојника леже у цветовима. \nДанас се завршава шеста\, Цветна\, недеља Часног поста. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/cveti/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/57377373_10157110655448320_3813699172347936768_o.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190420
DTEND;VALUE=DATE:20190421
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190420T072334Z
LAST-MODIFIED:20190420T073227Z
UID:18125-1555718400-1555804799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЛАЗАРЕВА СУБОТА – ВРБИЦА
DESCRIPTION:Лазарева субота или Врбица јесте пролећна свечаност која се одржава уочи празника Цвети. Данас је у градовима ово искључиво дечји празник\, кад деца у поворкама иду око цркве\, окићена звончићима и распупелом врбом\, певајући песме о ускрснућу Светог Лазара. Мајке\, тетке\, стрине и ујне за овај дан свечано обуку децу\, па чак и ону најмлађу\, од свега неколико месеци\, доводе у цркву\, купују им звончиће везане за српску тробојку и стављају им око врата. Овим даном почињу велики васкршњи празници. \nУ селима се Врбица прославља другачије и тамо је очигледније да је то празник буђења пролећа\, који вуче корене из претхришћанских времена. \nТаковци су организовали поворке лазарица и додола. Лазарице су биле удешене\, чисте\, у новим оделима\, богато окићене\, представљале су долазак летњег периода. Биле су радо дочекиване по кућама\, даривани су им храна и пиће. \nУ Горњој Пчињи постоји легенда о две сестре које су много патиле за рано умрлим братом и сваког дана одлазиле на гробље и кроз плач дозивале: „Лазаре! Лазаре!” Бог се сажали на њихов бол и васкрсну Лазара. Наводно\, у спомен сестара и брата Лазара\, од тада се у Пчињи одржава обичај Лазарице. Најпознатије\, оне које су се и најдуже сачувале\, јесу из села Сурлице код Трговишта. \nГрупу лазарица чини шест или више неудатих девојака од 14–20 година\, и то два лазара и четири лазарице – две предњице и две задњице. Први лазар је најстарија\, највиша и најлепша девојка\, а задњице су најмлађе и најситније девојке. Понекад су то и девојчице од седам година. Задњице су девојке које први пут учествују у лазарицама. Оне ће наредне године бити предњице\, а затим мушки или женски лазар. Ова поступност указује на првобитни обред иницијација – увођење девојчица у ред девојака. Рано ујутру лазарице облаче свечану народну ношњу\, а у том им помаже лазарева мајка. Облаче старинску дугу везену кошуљу\, јелек\, старинску црвену сукњу\, вуту\, тзв. перваз са шарама у облику кола – ромба\, појас\, црне вунене чарапе и опанке. Спреда преко перваза за појас причврсте везену мараму\, а са стране по једну сличну мању мараму. Око врата ставе огрлицу од златних или сребрних металних новчића – жутку. Преко леђа огрну жуту мараму с ресама. На јелеку носе ките у облику троуглова и кругова. Ови троуглови су налик на узле\, односно амајлије које вероватно треба да заштите лазарице од злих очију. На глави носе црвене мараме које вежу као турбан\, а лазарице носе шешире исплетене од сламе и окићене венцем од цвећа\, што указује да лазарке представљају и духове природе који треба да утичу на плодност.\nИз куће лазара поворка\, у којој напред иду лазари\, а за њим предњице и задњице\, иде прво на извор код кога лазари и предњице стоје у полукругу\, задњице играју\, а остале девојке певају: „Добро јутро\, студна водо”\, јер вода има велику улогу у магијским обичајима за плодност. Затим се све девојке умију на извору. После тога враћају се у кућу лазара и\, док иду кроз шуму\, преко поља\, ливада и поред оваца или орача\, певају песме намењене шуми\, пољу\, њиви\, ливади… Пред кућом их дочекује домаћица и посипа житом\, а лазарице је љубе у руку\, улазе у кућу\, где доручкују за софром. Кад заврше с јелом\, обичај је да све у исто време баце кашике на софру. Одатле крећу по целом селу\, од куће до куће\, и пред сваком играју и певају песме намењене прво кући\, а затим и укућанима. У најраширенијој варијанти песма гласи: \nЧији су ово дворови\n чији су ово дворови\n што су лепо метени\n што су лепо метени\n помела је другача\n помела је другача\n нек изађе другача\n нек изађе другача\n да дарује Лазара. \nЛазарева субота слави се као крсна слава. Док је био међу нама смртницима\, ово је била слава блаженопочившег патријарха српског Павла. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/lazareva-subota-vrbica/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Hirschvogel_Lazarus_1545.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190419
DTEND;VALUE=DATE:20190420
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190419T060758Z
LAST-MODIFIED:20190419T060758Z
UID:18120-1555632000-1555718399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЛАЗАРЕВ ПЕТАК
DESCRIPTION:На Косову и Метохији\, у селима Сиринићке жупе – Готовуша\, Врбештица\, Севце\, Јажинце – девојчице које ће сутрадан ићи у лазарке одлазе у шумске забране недалеко од села и беру пруће. То пруће сутрадан користе за прављење велике ватре\, око које ће организовати игранку. \nУ православном црквеном календару данас се посебно помиње Свети Алексије Човек Божји. Био је син јединац Јевтимијана\, саветника римског цара Хонорија. Кад га је отац присилно оженио\, он исте ноћи остави жену и дом очев и лађом оде у Едесу у Месопотамији где се налазио чувени лик Исуса Христа. Обуче се у просјачко одело и проведе седамнаест година\, а затим седе у лађу која га довезе у Рим. Оде у очев дом\, где га нико не познаде и ту проведе још седамнаест година подвизавајући се. Тек кад се упокојио родитељи сазнаше да је незнанац био њихов син. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/lazarev-petak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Lazarus_Lazaro_Galdiano.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190322
DTEND;VALUE=DATE:20190323
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190322T061357Z
LAST-MODIFIED:20190322T061357Z
UID:17829-1553212800-1553299199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МЛАДЕНЦИ
DESCRIPTION:Дан посвећен сенима Четрдесет мученика. Били су војници римске војске у Ликинији\, а страдали су због одбијања да гоне хришћане. Црква Младенце слави као дан Светих четрдесет мученика севастиских. \nМладенци се празнују 22. марта по грегоријанском календару. \nПо селима у јужној Србији обичај је да младе невесте\, без мужа\, одлазе својим родитељима. Кажу да је обичај да младе тад „бегав” код својих родитеља. Празник Младенци их не сме затећи у кући у коју су се удале. \nЖене устају рано и месе четрдесет колачића\, који се називају младенчићи. Пеку их\, премазују медом\, нуткају децу и све који пре подне долазе у кућу. Колачићи могу бити кружног облика\, али и у облику ножа\, маказа\, сабље\, овце\, пилета. \nСтарији тврде да пре Младенаца није добро јести ништа што је изникло после Нове године. Верује се да је на Младенце добро јести мед\, кувану коприву и зеље да би се очистила крв. \nВеровало се да какво је време о Младенцима\, тако ће бити целог пролећа. \nМладенцима се назива онај брачни пар који је склопило брак после 22. марта претходне године. \nПосећивање младенаца\, уз обавезно ношење поклона\, убраја се у новије обичаје. Овај обичај је најпре одржаван у граду\, а касније га је прихватило и село. Као и код других новијих обичаја\, ни приликом празновања Младенаца не води се много рачуна о духовној и едукативној страни\, већ се предност даје материјалном. Уз правило реципроцитета – „они су били код нас\, морамо и ми код њих” – материјални поклони су потпуно заменили лепше стране обичаја. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mladenci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Fortymartyrs.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190316
DTEND;VALUE=DATE:20190317
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190316T130832Z
LAST-MODIFIED:20190316T130958Z
UID:17762-1552694400-1552780799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ТОДОРОВА СУБОТА
DESCRIPTION:Иако је дан Теодора Тирона 2. марта у црквеном календару\, он се код Срба поштује у прву суботу Часног поста. \nЗа Тодорову суботу је обичај да се спрема кољиво. Оно се у традицији Православне цркве употребљава од времена гоњења хришћана за време владавине цара Јулијана Апостата (361–363). Цар је хтео да оскрнави хришћане продавањем на пијаци хране попрскане крвљу идолских жртава. \nСвети Теодор\, који је 306. године уморен\, јави се у сну цариградском епископу Евдоксију\, разоткри му цареву намеру и рече да хришћани не купују храну на пијаци\, него да кувају пшеницу и њом се хране. У спомен на тај догађај многи православни верници у Тодорову суботу спремају кувану пшеницу\, кољиво. \nСрби Светог великомученика Теодора Тирона зову Тодор и сматрају га великим заштитником коња. \nУ Банату верују да ноћу уочи Тодорове суботе јашу поворке белих коња\, који могу да нанесу грдне штете селима и усевима кроз која пролазе ако их неко увреди. Међу њима је најопаснији хроми коњ\, ког јаше сам Тодор. \nУ Шумадији и селима Тимочке крајине некад су се организовале сеоске коњске трке. Овог дана коње не ваља презати\, већ само јахати. \nТодорова субота зове се и Тодорица. Верује се да тада први пут излазе змије из легла. Код Срба на Космету раширено је веровање да је Тодор управљао змијама. Кад су змије почеле да уједају људе\, он се наљути на њих\, одузе им ноге\, а људе научи како да их хватају. \nНародна изрека: „Каква Тодорица\, таква годиница”\, казује да се по овом дану гледа какво ће време бити бити наредне године. \n \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/todorova-subota/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Saint_Theodore_Tiro_from_Candia.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190314
DTEND;VALUE=DATE:20190315
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190314T063055Z
LAST-MODIFIED:20190314T063055Z
UID:17737-1552521600-1552607999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРВОПОСНИ ЧЕТВРТАК или ЧИСТИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:Четвртак спада у добре дане према народном веровању. \nПрвопосни четвртак је посебно благодаран. \nСматра се да ће посао око земље или стоке који се започне на овај дан ићи као по лоју. \nДобро је данас уговарати свадбу\, која ће обавезно бити после поста. \nЧобани славе овај дан као свој празник. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prvoposni-cetvrtak-ili-cisti-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Nedelja.pravoslavlja.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190313
DTEND;VALUE=DATE:20190314
DTSTAMP:20260425T021517
CREATED:20190313T062122Z
LAST-MODIFIED:20190314T063152Z
UID:17730-1552435200-1552521599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРВОПОСНА или ЧИСТА СРЕДА
DESCRIPTION:У народу се још зове и Пепељава среда. \nУобичајено је да се на овај дан први пут долази у кућу која је добила принову. Мајке добро пазе да деца буду чиста и да се не туку. \nДете које прохода\, никне му или испадне први зуб\, сматра се да ће бити срећно и дуговечно. \nУ неким местима Црне Горе\, вече уочи Пепељаве среде мајке деци на челу направе крстић од пепела да срећно дочекају Чисту среду. \nУ Лужници пак ову среду зову Луда среда. \nКо ради у тај дан\, може да полуди\, или бар одболу \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prvoposna-ili-cista-sreda/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/baby-hand-dad-64242.jpeg
END:VEVENT
END:VCALENDAR