BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190628
DTEND;VALUE=DATE:20190629
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190628T065002Z
LAST-MODIFIED:20190628T082727Z
UID:18894-1561680000-1561766399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВИДОВДАН
DESCRIPTION:Према црквеном календару\, на овај дан славе се свети Вид\, Модест и Крискентије\, рођени на Сицилији\, прослављени као борци нове вере\, чудотворци и исцелитељи. Видове мошти чувају се у Прагу. \nВидовдан је највећи празника у Срба. Празник саборности Срба. Видовдан је симбол српске снаге да по сваку цену брани сопствену слободу\, веру\, обичаје\, језик и писмо. Да брани све оне вредности које чине културни и државотворни идентитет једног народа. Видовдан је доказ сталне борбе Срба и српског народа за сопствени опстанак. Док у Србима постоји дух Видовдана дотле ће их и бити. Где год живели\, на било ком кутку планете се налазили Срби ће на овај дан свећу запалити и сетити се ком славном народу припадају. Од цара Лазара до Гаврила Принципа и свих војсковођа од Првог светског рата до злочиначке агресије НАТО убица 1999. године. \nПравославна црква уврстила је Видовдан у свој календар тек крајем прошлог века\, 1892. године. У ранијим временима овај дан био је посвећен пророку Амосу\, а касније и кнезу Лазару. \nНародна вера и обредне радње везано за овај дан знатно су старијег порекла\, а празник Видовдан\, на који се одржала Косовска битка\, најважнији српски историјски догађај\, само је наставак култа старог словенског божанства Вида\, који је непознат у православној традицији. \nУ народним предањима\, Вид лечи од свих очних болести и омогућава слепима да прогледају. Тако је у многим селима обичај да на Видовдан укућани устану рано\, пред излазак сунца\, и гледајући према сунцу кажу: „Ој Видо\, ој Видовдане\, дај ми вид док сам жив.” \nСматра се да биљка Вид\, видац\, видовка или видова трава је права биљка за гатање. Жене га уочи Видовдана беру и мећу под јастук\, и шта те вечери сањају\, то ће им се и десити. \nДевојке га те вечери\, заједно са првим и последњим залогајем хлеба и мало соли\, мећу под јастук и заклињу: „Виде\, Виде! Тако ти соли и хлеба\, земље и неба\, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нек ми изађе на сан.” \nУ Пчињи се гледа какво је време тог дана\, па ако је лепо\, онда се износе све хаљине на ваздух да се проветре. Ако је облачно\, домаћин изађе из куће\, прекрсти облаке\, позове Светог Вида да га штити и забоде косу у земљу. Целог дана ни реч не проговара\, да не би пала киша. \nНа овај дан избегава се рад. У селу Срезовица\, близу Такова\, прича се да је погинуо неки Чеда са женом Јованком\, и то од грома Светог Вида\, јер је у недељу косио\, а на Видовдан пластио. \nТакође се верује да тамо где земља није „јака”\, кад се јечам покоси\, на Видовдан се сме земља „загарити” и оставити све до следеће године да се „одмори”. \nНа Видовдан су се у Купрешком пољу приређивала народна такмичења у косидби\, па се то проширило и на остале народске игре: бацање камена с рамена\, скок из места\, прескакање магарца и слично. \nВерује се да није добро јести и брати трешње пре Видовдана. \nСтарије жене у Босни врачају девојкама кад ће се и за кога удати помоћу биљки видић и модра вида. Мушкарци\, обично домаћини\, чекају да сунце изађе\, потом се прекрсте\, па кажу: „Виде\, Видовдане\, шта очима видео\, то рукама створио.” \nНа овај дан се не игра и не пева. Оживљавају се приче о Косовској бици\, цару Лазару и осталим српским јунацима. Старци тврде да се у поноћ воде промене\, па из бистре пређу у црвене\, јер је много српских јунака искрвавило од Косова до данас. По црквама се дају парастоси косовским борцима\, а понегде и свим изгинулим ратницима. Народ каже да и кукавица на овај дан престане да кука за изгинулим на Косовом пољу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/vidovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/1280px-Vidovdan_na_Gazimestanu_2009._godine.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190627
DTEND;VALUE=DATE:20190628
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190627T064550Z
LAST-MODIFIED:20190627T110021Z
UID:18891-1561593600-1561679999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЈЕЛИСИЈЕВДАН
DESCRIPTION:Свети Јелисеј је живео и прославио се у IX веку. Прича се да га је Свети Илија узео за наследника\, па кад се узнео у небо\, бацио је свој огртач Јелисеју да настави с пророковањем. Прославио се многим чудесима\, исцељењима и мудрошћу. Умро је у позним годинама. \nОвај дан се сматра заветним за све који пате од болести очију. Тог дана они одлазе у цркве и манастире и мало загребу зид да малтером протрљају очи. Не ради се у пољу\, осим сетве проса. Зато се каже: „Јелисије просо сије\, иде Вида да обиђе.” Жене износе све што је црвено од одеће или тканине да се проветри. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/jelisijevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/389907_sveti-jelisej_ls.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190624
DTEND;VALUE=DATE:20190625
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190624T064001Z
LAST-MODIFIED:20190624T084122Z
UID:18888-1561334400-1561420799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВАРТОЛОМЕЈ – ВРАТОЛОМА
DESCRIPTION:Почетак Петровданског поста. Пост који данас почиње завршиће се на Петровдан 12. јула. \nСвети Вартоломеј је један од 12 великих апостола. Проповедао је јеванђеље и ширио хришћанску веру у Азији\, Индији и Јерменији\, где је мученички страдао. Данас се његове мошти чувају у Ватикану. \nУ нашем народу га зову Вратолома\, па се тог дана брани деци да се пењу по дрвећу\, „да не би врат сломила”. Брани се и купање у рекама\, а домаћице не бућкају млеко. У селима Шумадије верују да Вратолома лечи од падавице\, па тог дана болесни иду до оближњих манастира да се помоле светитељу. Свети Вартоломеј је један од светитеља који тих дана чува усеве и строго пази да неко не оре. Свети Сава је једном угледао орача на Вратоломин дан и укорио га\, а овај му је мирно одговорио: „Ко врти\, врти\, а ја ћу да орем.” На то Свети Сава располови његову њиву и све поче да пропада у рупу. Сељак преплашено повика да се каје\, а Сава позва Вратолому и упита га да ли опрашта сељаку. Вратолома још јаче лупи штапом у ону земљу и сместа све пропаде\, говорећи да он не прашта неверницима. У топличком крају причају да тог дана Свети Вратолома и Свети Сава седе на некој планини и гледају на све њиве да не буде какве штете. Тек ако прилегну и задремају може да се навуче град\, али то се ретко дешава\, јер су оба свеца савесни чувари. \nВиле у ноћи пред овај празник\, кад биљке имају нарочиту магичну моћ\, предухитре смртне жене и уберу митску биљку вратолом. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vartolomej-vratoloma/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Matteo_di_Giovanni_003.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190623
DTEND;VALUE=DATE:20190624
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190623T072314Z
LAST-MODIFIED:20190623T095700Z
UID:18885-1561248000-1561334399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПЕТРОВСКЕ ПОКЛАДЕ – БЕЛА НЕДЕЉА
DESCRIPTION:Петровске покладе су очуване у српској народној традицији. \nЗа покладе је обичај да се у току дана направе љуљашке на којима се укућани љуљају\, са жељом да колико љуљашка високо полети\, толико увис порасту и пшеница и кукуруз. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/petrovske-poklade-bela-nedelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/sveti-apostol-petar-620x350.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190622
DTEND;VALUE=DATE:20190623
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190622T071134Z
LAST-MODIFIED:20190622T140738Z
UID:18881-1561161600-1561247999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:БЕЛА СУБОТА
DESCRIPTION:У свим српским селима врше се припреме за сутрашње Беле покладе. Кувају се у изобиљу разна јела\, пеку печења\, домаћини истачу вино и ракију\, момци и девојке одвојено припремају маске\, костиме и инструменте за поклоне\, сватове и сличне поворке. \nБогатија домаћинства позивају сиромашне породице да им се прикључе у припремама и да сутрашњи дан проведу заједно у весељу и гошћењу. \nОво је и заветина\, односно обетина\, како се зове у селу Брусница\, општина Горњи Милановац. Овог дана кроз село иду крстоноше са свештеником\, обилазећи и благосиљајући записе. Крстоноше су обновљене 1990\, јер им од 1946. није било дозвољено да обилазе село и записе. У сваки запис се уреже крст\, који се сваке године обнавља. \nУ Брусници постоји 11 записа. Три записа су дрво јасен (у Нешковићима\, Антонићима и Поњавићима); по два записа су крушке (у Ковачевићима и Мартиновићима) и храст (у Тројанчевићима и на имању Стругаревића). Орах у Мартиновићима је обновио Буба Мартиновић познат по надимку Пилот. Храст на имању Стругаревића је једини запис у доњем крају\, близу бање Млаковац. Он се последњи обилази. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/bela-subota/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Slava-Bela-subota-660x330.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190620
DTEND;VALUE=DATE:20190621
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190620T070827Z
LAST-MODIFIED:20190620T082406Z
UID:18878-1560988800-1561075199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ МЕДАРД
DESCRIPTION:Епископ Вермадоаски\, после великих овоземаљских дела\, упокојио се у Господу 560. године. \nЗа њега се верује да је заштитник трговаца\, сточара и путника. Ретко крсно име у Срба. Слави се као крсна слава. \nДанас почиње годишње доба лето\, по астрономском рачунању.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-medard/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/sveti_medard3.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190619
DTEND;VALUE=DATE:20190620
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190619T070024Z
LAST-MODIFIED:20190619T104723Z
UID:18875-1560902400-1560988799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети Јован Стјенички
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан посветила је светом преподобном Јовану Стјеничком. \nПодвизавао се у пећинама близу Манастира Стјеник који се налази подно планине Јелице испод брда Стјеник у атару села Бањица близу Чачка. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-jovan-stjenicki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Манастир_СТЈЕНИК_01.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190617
DTEND;VALUE=DATE:20190618
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190617T064822Z
LAST-MODIFIED:20190617T082157Z
UID:18873-1560729600-1560815999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК – ДРУГЕ ТРОЈИЦЕ
DESCRIPTION:Почетак Беле недеље. Последње мрсне недеље пред почетак Петровданског поста. У овој недељи су и среда и петак трапави\, односно мрсни дани. Бели дани који падају у седмицу по Духовима јесу заветни дани у многим селима. Заветује се због временских непогода\, града\, олује\, поплаве и суше. Литија се организује у селима која славе\, а свака кућа на овај дан прима госте из других места. \nНа Духовски понедељак се не ради по њивама које су близу воде. Деци се брани купање у рекама\, избегава се прелажење моста. У хомољским селима реке се прелазе само на високим штулама јер тог дана вребају водени духови. Добар је дан за почетак осталих послова. \nСрпска православна црква овај дан је посветила и светом мученику Ђорђу Богићу. Ђорђе Богић је био парох у Нашицама у Славонији\, а убијен је по налогу римокатоличког свештеника Сидонија Шолца. Проту су усташе везале за дрво\, ископале очи\, распориле трбух извадиле црева и везали их око протиног врата. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/drugetrojice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/danas-su-duhovi-praznik-svete-trojice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190616
DTEND;VALUE=DATE:20190617
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190616T074415Z
LAST-MODIFIED:20190616T074859Z
UID:18870-1560643200-1560729599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ
DESCRIPTION:Духови или Тројице су покретан празник\, који увек пада у педесети дан од Васкрса. Посвећен је силаску Светог духа на апостоле. \nТројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана многим селима ишле су крстоноше. У поворци су били и коњаници и сва мушка деца свечано обучена у нова одела. Крстоноше газе преко усева и њива\, а испред сваке куће чекају их понуде млека\, белог мрса и друге хране. \nЈединствен обичај одржао се до данашњих дана у селу Дубока\, код Кучева. То су познате дубочке русаље. На тргу\, усред села\, поподне на овај дан обавља се обичај русаља. \nРусаља је увек жена\, која искључиво на овај дан\, приликом игре у колу или само слушајући музику\, пада у транс\, односно потпуни занос. Због тога их још зову и падалице. \nМоже се претпоставити да падање у занос изазива једнолична и дуготрајна музика виолина и да падалица (русаља) добија неку врсту хистерично-епилептичног напада. Симптоми су исти као код правог напада: вриштање\, грчевито трзање\, бацање\, надимање\, бунцање\, понекад и појава беле пене око уста. Верује се да док је у заносу\, трансу\, русаља може разговарати с „оним светом”\, односно мртвима. То користе бројни посматрачи\, који постављају питања у вези с мртвима\, на које она даје одговоре. \nЊен излазак из транса\, односно буђење из заноса\, такође је врло тежак и захтева много вештине и умешности од онога кога је русаља пре падања одредила да је пробуди. \nТоком године русаља се ничим не разликује од осталих жена\, нити јој се дешава да падне у транс или занос. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/duhovi-trojice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/danas-su-duhovi-praznik-svete-trojice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190615
DTEND;VALUE=DATE:20190616
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190615T093756Z
LAST-MODIFIED:20190615T094350Z
UID:18865-1560556800-1560643199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДУХОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ
DESCRIPTION:У петак и суботу пред Духове или Тројице дају се задушнице познате као Духовске или Летње задушнице. \nУ народу се сматрају мање значајним од Зимских. \nУ Трговишту и Пчињској области на гробље се излази у петак. Слично је и у Чачку\, где многи излазе у петак поподне на гробље. \nУ селу Дубока\, у општини Кучево\, Духовске задушнице сматрају се веома важним. Тад се из сваке куће обавезно излази на гробље\, где се износи и већа количина хране. Сутрадан је у овом селу велики вашар\, на коме се знају појавити и русаље – жене падалице. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/duhovske-zadusnice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/o.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190607
DTEND;VALUE=DATE:20190608
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190607T050137Z
LAST-MODIFIED:20190607T050256Z
UID:18744-1559865600-1559951999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ТРЕЋЕ ОБРЕТЕЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
DESCRIPTION:У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са запада према истоку\, три пута стане и заигра. Верује се да се небо у поноћ три пута отвара\, па мртве душе лако улазе у рај\, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље\, оне ће му бити испуњене. У овој ноћи се може открити и закопано благо\, о чему сведочи прича из таковског краја. \nУ селу Неваде\, близу Горњег Милановца\, живео је сељак који је у глуво доба ноћи\, уочи Ивањдана\, изашао из куће и видео неко бледо светло на планини Рудник. Одмах се обукао. Кад је дошао до тог места\, баци капу. Сутрадан\, зарана\, отишао је тамо и ископао пун ковчег сребрњака. Само што је ископао и извадио благо\, окрену се према сунцу да захвали Господу. Тад се догоди ново чудо. Сунце је три пута заиграло као знак да је благо дар Светог Јована. \nУ народној песми која говори о нечему што не може бити и у којој се баца клетва на девојку да се не уда речима: „Да бог даде\, ти се не удала док не видла три на небу сунца”\, девојка на коју је бачена клетва треба овог дана да се у цркви или манастиру помоли Светом Јовану\, упали свећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/trece-obretenje-glave-svetog-jovana-krstitelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/jun_07.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190606
DTEND;VALUE=DATE:20190607
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190606T103328Z
LAST-MODIFIED:20190606T103632Z
UID:18740-1559779200-1559865599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН
DESCRIPTION:Спасовдан је четрдесети дан од Васкрса и увек пада у четвртак. Ово је сточарски и ратарски празник\, који се слави и као крсна слава\, али и као заветина за читаво село. У Босни се излази изван села\, па се прославља на врховима брда или сеоским игралиштима. Црква у Прањанима код Чачка слави овај дан\, па се тог дана око цркве приређује велики вашар и народно весеље. У Прањанима се\, такође\, ујутру праве дрвени крстићи од лескових гранчица и стављају у њиве\, ливаде\, на куће\, торове и изворе да бране од града. Млади у Шумадији изјутра одлазе у брда и беру девесиље\, које после стављају око карлица с млеком да им се боље ухвати кајмак. Затим с девојкама одлазе на ливаде и беру друго цвеће. Ту се развија коло и играју сеоске игре. На овакве игранке често се долази и из других мањих села. \nУ Поповом Пољу и околним селима Спасовдан се држао за сточарски празник\, па се тог дана људи највише посвећују стоци. Чобани су некад изгонили стоку пре сунца\, успут беру ковиља\, везују за јасенов прут\, који затакну у зид око врата на тору да стока пређе преко прута. Уочи овог празника пуштају јагањце и јариће да сисају. После подне\, кад враћају стоку\, сточари су обилазили око читавог села или бар око једне куће\, у којој мора да гори ватра\, а свака јача кућа закоље јагње или јаре\, па се одлази до цркве да се у порти руча. \nНа Спасовдан у многим селима иде литија\, односно крстоноше. Раније је литија кретала из цркве и правила круг\, опход око села\, застајући код записа\, односно молитви. Кад обиђе цело село\, враћала се цркви\, одакле је и пошла. После тога се за све учеснике организовао ручак. Данас литија не излази из порте и обилази само око цркве. \nВасојевићи не праве литију\, али се на Спасовдан окупљају око сеоског записа. Ту долази свештеник\, очита молитву\, закрсти стабло и каже да оно сад чува село. Васојевићи тврде да ко из зле намере такне запис\, зло ће му се вратити. Помињу неког Јанка Маркова\, који је покушао да се попне на запис и одломи једну грану. Само што се попео\, пуче грана под њим и он паде и поломи ногу у куку\, па је данас богаљ. \nБлизу Вишеграда постоји брдо звано Спасово\, а изнад Будве је брдо Спас. На оба места на Спасовдан се окупља народ из околине. \nКрст као обележје саставни је део спасовданског ритуала. Праве га од леске и стављају на места за која се верује да су легла демона. У Босни крстиће стављају на врхове старих стабала; у Доњој Гружи на сред села пободу велике спасовданске крстове. \nСпасовдански обичаји по многоме подсећају на празновање Ђурђевдана\, па постоји мишљење да је црква мноштво ђурђевданских обичаја христијанизовала у празновање Спасовдана. \nОвај дан је и слава града Београда. Тад Београдом иде литија. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/vaznesenje-gospodnje-spasovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/800px-RabulaGospelsFolio13vAscension.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190605
DTEND;VALUE=DATE:20190606
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190605T050618Z
LAST-MODIFIED:20190605T050618Z
UID:18737-1559692800-1559779199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЈАРИЛО
DESCRIPTION:Верује се да је Јар или Јарило било божанство Словена које се празновало средином јуна. Име Јарило упућује на руске обичаје\, кад су износили лутке од сламе са разним именима – Купало\, Кострома\, Јарило – по томе је руски Јарило сродан српском Герману. Иначе Србима је позната реч и лично мушко име који су изведени од корена јар: јара жита су она која се сеју у пролеће; јара је летња жега. Мушко име Јарослав забележено је још крајем XIII столећа\, а име Јарко се налази у Дечанској повељи из XIV века. \nЈарило је заветни дан у неким селима Баната и Срема. На тај дан се ките заставе венцима од изниклог жита и иду литије које народ посипа житом. После подне породице излазе на поља да гледају жито и приређују породичну гозбу. У Банату\, ако је жито добро родило\, мушкарци излазе на гледање\, понесу вино и остају до ноћи крај поља. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/jarilo/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Donetsk_step_04_kudlaenko.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190604
DTEND;VALUE=DATE:20190605
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190604T093051Z
LAST-MODIFIED:20190604T093051Z
UID:18732-1559606400-1559692799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВЛАДИМИР ГРМОДОЛ СРПСКИ
DESCRIPTION:Унук Хвалимира\, син Петрислава\, Јован Владимир је у историји запамћен као мудар\, милостив и храбар српски краљ. Водио је тешке борбе с македонским царем Самуилом и византијским царем Василијем\, а у земљи је покушавао да искорени паганство и богумилство. Записано је да га је Самуило на превару заробио и бацио у тамницу. По предању\, у тамници му се јави анђео Божји и предсказа му брзо ослобађање\, али да ће на крају скончати мученички. И стварно\, цар Самуило пусти Владимира и\, како му се веома допао српски владар\, да му своју ћерку Косару за жену. После смрти Самуила на његово место дође син Радомир\, али се не задржа дуго јер га је мучки убио рођени брат Владислав. Кад Владислав ступи на престо\, позва Владимира и Косару да му дођу у посету\, и ту на превару уби Владимира\, бојећи се да би му зет могао угрозити престо. Мошти светог краља почивају у манастиру код Елбасана и око њих се скупља народ\, јер се ту дешавају разна чуда. \nРатари славе Светог Владимира као заштитника од непогода\, па му на овај дан пале свеће да их заштити од града и суше. \nУ источној Србији причају да су неки људи радили у пољу на његов дан\, кад наиђе неки слепац који их упита шта раде. Они га зачикаваше: „Зар не видиш”. На то слепи прогледа\, збаци са себе просјачке прње и позва облаке и олују. Сместа се све стушти. Сељаци препознаше Светог Громодола\, пречасног српског краља\, те падоше на колена да измоле милост. Свети Владимир се умилостиви и пусти само летњу кишу да падне\, а на растанку заветова сељаке да више не раде на његов дан ако пада у недељу. Постоји и народна изрека: „Ево иде Громодол да спасе свеколики дол.” \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vladimir-grmodol-srpski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/JovanVladimirSlika.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190603
DTEND;VALUE=DATE:20190604
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190603T065811Z
LAST-MODIFIED:20190603T124155Z
UID:18719-1559520000-1559606399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
DESCRIPTION:Свети цар Константин је син римског цара Константина и царице Јелене. Кад је постао цар\, прву велику битку водио је против свог супарника Максенција. \nПред саму битку био је у великим бригама и сумњама\, али тад му се јави сјајан крст на небу\, окићен звездама\, с написом: „Овим побеђуј.” Цар нареди да му се направи сличан крст и стварно победи Максенција. Његова мајка\, царица Јелена\, била је ревносна хришћанка и за њу се везују приче у вези с проналаском Часног крста. \nЦрква у Доброљупцима у Александровачкој жупи слави овај дан\, који сељаци називају Света Јела. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-car-konstantin-carica-jelena/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/220sv_car_konstantin_i_carica_jelena.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190525
DTEND;VALUE=DATE:20190526
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190525T081150Z
LAST-MODIFIED:20190525T083741Z
UID:18653-1558742400-1558828799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ГЕРМАН
DESCRIPTION:Свети Герман\, патријарх цариградски\, син првог царског сенатора кога је убио цар Константин Погонет\, а њега као младића ушкопио и силом отерао у манастир. Касније је постао епископ\, а затим и патријарх. Последњих десет година живота провео је у манастиру\, јер га је цар прогнао с трона патријарха. Умро је 740. године. \nНарод га слави као светитеља заштитника од града\, поплава и суша. Кад наиђу градоносни облаци\, људи у селима око Ниша изађу из кућа и повичу: „До међу\, Ђермо!” Такође се верује да ће година бити плодна ако загрми на овај дан\, па се понегде говори док грми: „Грмни\, Германе\, и носи у пусту гору догодине.” Герман се замишља као старац с дугом брадом\, који хоће да дође код неког и на вечеру. Обичај је да се уз сечу бадњака позива Герман на јело\, да би се придобила његова милост. \nУ време великих суша\, сељаци су некад правили глинену лутку Германа или Ђермана. Ископају му гроб\, обично крај неке воде\, и сахране. Две девојке седну крај гроба и као плачу. Кад неко наиђе и пита зашто плачу\, оне у један глас одговарају: „Умро Герман од сушу\, да падне киша!” Негде Германа праве од крпа\, негде од метле\, негде је то права фигура исклесана од дрвета\, а понегде се импровизује\, па му је глава тиква с очима од пасуља. Ако магијска радња успе и Ђерман донесе кишу\, сељаци ископају фигуру\, па је чувају до нове суше јер се показало да је то добар Герман. \nОбичај сахрањивања је наслеђен од некадашњег\, много суровијег жртвеног обичаја\, кад су сахрањивани живи људи. Занимљиво је да је сахрањивање лутке познато у многим крајевима Европе. У Бугарској је исто – Герман\, у Русији – Кострома\, Пољској – Марана\, Украјини – Јарила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-german/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/sveti-german-carigradski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190524
DTEND;VALUE=DATE:20190525
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190524T052455Z
LAST-MODIFIED:20190525T083636Z
UID:18627-1558656000-1558742399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
DESCRIPTION:Словенски учитељи и просветитељи\, родом из Солуна. Ширили су хришћанску веру међу словенским народима. Кирил\, пре монашења Константин\, због своје учености прозван је Филозоф. Творци су првог словенског писма и азбуке – глагољице. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-kirilo-metodije/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Cyril-methodius-small.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190523
DTEND;VALUE=DATE:20190524
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190523T055739Z
LAST-MODIFIED:20190523T055739Z
UID:18624-1558569600-1558655999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СИМОН ЗИЛОТ
DESCRIPTION:Један од дванаесторице великих апостола. Осим атрибута зилот\, што значи ревнитељ\, назива се и Канаит\, јер је родом из Кане. \nСимон је младожења из Кане на чијој је свадби Христос претворио воду у вино. Видевши то чудо\, Симон остави кућу\, родитеље\, невесту и пође за Христом. Проповедао је јеванђеље у Јудеји\, Египту\, Британији. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-simon-zilot/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Icon_03066_Sv._apostol_Simon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190522
DTEND;VALUE=DATE:20190523
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190521T221417Z
LAST-MODIFIED:20190521T221417Z
UID:18620-1558483200-1558569599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕНОС ЧАСНИХ МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛЕ
DESCRIPTION:У XI веку\, у време царовања Алексија Комнина\, из ликијског града Мира пренете су мошти Светог Николе у Бари. \nОвај догађај се у српском народу обележава као преслава Светог Николе\, а празник се зове Летњи или Млади Свети Никола. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prenos-casnih-mostiju-svetog-nikole/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/prenos_mostiju_sv_nikolaja.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190521
DTEND;VALUE=DATE:20190522
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190521T054558Z
LAST-MODIFIED:20190521T054558Z
UID:18573-1558396800-1558483199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ
DESCRIPTION:Један од дванаесторице великих апостола. Писац једног од четири света јеванђеља. Написао је и чувена откривења\, која су саставни део Новог завета. У њима је писао о тешкој борби цркве против свих звери и о крајњем тријумфу Христа\, јагњета Божјег\, над свим зверским силама таме. \nСрби га славе као крсну славу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-jovan-bogoslov/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Ritzos_Andreas_-_St_John_the_Theologian_writing_his_Revelations_on_an_open_scroll_-_Google_Art_Project.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190516
DTEND;VALUE=DATE:20190517
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190516T053605Z
LAST-MODIFIED:20190516T053752Z
UID:18524-1557964800-1558051199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:„Печерска” чудотворна икона
DESCRIPTION:Српска православна црква је овај дан посветила поред осталих и празнику јављања „Печерске” чудотворне иконе Пресвете Богородице. Света Икона је настала сама од себе у Храму Успења Кијевскопечерског манастира. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/pecerska-cudotvorna-ikona/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/10489891_648291178600722_2782568263651516727_n.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190515
DTEND;VALUE=DATE:20190516
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190515T082837Z
LAST-MODIFIED:20190515T082837Z
UID:18521-1557878400-1557964799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПОЉОБРАНИЈА
DESCRIPTION:Овај дан обележава се у ратарским крајевима. Строго се води рачуна да нико не ради у пољу\, кола се не покрећу\, стока не преже да се не би изазивао враг који шаље невреме\, град\, кртице и птице штеточине. \nАко би у току лета пао град или се на други\, поменути начин нанела штета\, окривили би оног ко је радио на Пољобраније\, или\, како у Такову кажу\, на Семедраж. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/poljobranija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/18268481_1278895262158077_3638096214344564657_n.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190512
DTEND;VALUE=DATE:20190513
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190511T224250Z
LAST-MODIFIED:20190512T171510Z
UID:18405-1557619200-1557705599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ
DESCRIPTION:Василије Јовановић\, како гласи световно име Светог Василија\, рођен је 1639. у Поповом Селу у Херцеговини. Био је епископ захумски и скендеријски. Као архијереј становао је у Манастиру Тврдош\, а кад су манастир разорили Турци\, преселио се у Острог\, где је умро 1671. године. Ту се чувају светитељеве мошти \nВелики број православних Поповаца слави овај дан као крсну славу. Неки се на Светог Василија заветују због своје или болести у кући да ће на Духове отићи у Манастир Острог. Убрзо се око заветованог окупљају пријатељи\, комшије и рођаци да преко њега пошаљу уља\, тамјана и памука да код свеца преноћи. Често се догађа да се заветују католици и муслимани\, јер су сви у овом крају уверени у велике чудотворне моћи Светог Василија\, па тако верују да ствари које преноће код моштију свеца лече све болести. Памук\, уље и тамјан који су ношени у Острог чувају се за „не дај боже”. Онај ко се заветује да посети мошти Светог Василија\, наредног дана започиње пост. Неки једнониче\, а у манастиру се сви причешћују. \nНародна прича описује Василија као суровог праведника. Једна од прича\, која се одржала до данас\, казује: „Василије је некада био свештеник на Банчићима\, где тамошњи свет оптужи његову рођаку да је незаконито затруднела с калуђером. Једног дана\, кад је кренуо на службу\, Василије сврати до рођаке и нареди јој да огрне шал око стомака и прекрије\, да изгледа као трудна жена. Узе је под руку и прође кроз читаво село\, док се народ иза капија и прозора злурадо подсмехивао јер су се раширене гласине показале тачним. Храм никада није био пунији него тог дана. Кад Василије заврши службу Божју\, нареди девојци да изађе пред олтар и да се скине гола. Девојка се појави у пуној лепоти коју само младост може да носи\, а Бог да створи. Народ занеме\, све утихну и мук завлада Божјим храмом. Тад повика Василије: ’Да Бог дâ\, да оно место препукло ђе онај стајао ко је први изнио и потворио!’ Истог часа пуче грчка плоча и у земљу пропаде неки Раде Михић. Сломљена плоча и данас постоји.” \nДруга прича се односи на католкињу из Хрватске која је отишла у Острог да јој излече болест за коју лека није налазила две године. Другог дана боравка у манастиру девојка оздрави и од среће извади све паре\, дукате и скиде ђердан с врата и приложи их свецу. Кад се вратила кући\, мајка и отац је изгрдише што је толико благо оставила влашком свецу\, на шта девојка одговори да ништа не жали осим оног ђердана. Сутрадан\, кад се пробуди\, на јастуку поред ње стајаше огрлица\, али јој се тог јутра и болест поврати. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vasilije-ostroski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Saint_Basil_of_Ostrog.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190510
DTEND;VALUE=DATE:20190511
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190509T223103Z
LAST-MODIFIED:20190510T061055Z
UID:18400-1557446400-1557532799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ
DESCRIPTION:На овај дан 1594. Синан-паша је наредио спаљивање моштију Светог Саве. \nМошти су спаљене на Врачару\, али је зато дух светосавља раширен диљем српског народа. \n \nМада у новије време има истраживача који тврде да мошти Светог Саве нису никад спаљене. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/spaljivanje-mostiju-svetog-save-na-vracaru/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Stevan_Aleksić_Spaljivanje_Moštiju_Svetog_Save_1912.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190508
DTEND;VALUE=DATE:20190509
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190507T221811Z
LAST-MODIFIED:20190508T113237Z
UID:18393-1557273600-1557359999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАРКОВДАН
DESCRIPTION:Дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Марку. Био је први помоћник Светог Петра и на молбу верника написао је књигу о учењу Исуса Христа\, о његовим чудесима и животу. Тако је настало Јеванђеље по Марку\, које је прегледао и потврдио као истинито апостол Петар. Марко је рођен 43. године у Грчкој\, а умро је непознате године у Александрији. \nЗемљорадници у Србији га славе као благи дан и избегавају да обављају пољске радове. На овај дан не ваља спавати\, јер ће се спавати преко године. Изузетак су они који су спавали на Ђурђевдан. Они треба да спавају и на Марковдан\, јер на тај начин неће бити успавани током године. Раширено је веровање да Свети Марко хода светом с великом корпом града\, па оном ко ради у пољу на његов дан\, читаве године шаље градоносне облаке. \nУ Београду\, код Хајдучке чесме у Кошутњаку\, многи се окупљају и празнују Светог Марка. \nСлави се као крсна слава\, а изузетно је честа слава у Шумадији. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/markovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/StMarkcoptic.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190507
DTEND;VALUE=DATE:20190508
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190506T221755Z
LAST-MODIFIED:20190507T062311Z
UID:18392-1557187200-1557273599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Светом Сави Ердељски
DESCRIPTION:Српска православна црква је овај дан посветила поред осталих и Светом Сави Ердељском. \nСава је био синовац Лонгина Бранковића\, а брат Грофа Ђорђа Бранковића\, несуђеног деспота српског. \nУпокојио се 1681. године. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/svetom-savi-erdeljski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/00-00.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190506
DTEND;VALUE=DATE:20190507
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190505T221741Z
LAST-MODIFIED:20190506T054113Z
UID:18391-1557100800-1557187199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЂУРЂЕВДАН
DESCRIPTION:Празник посвећен Светом великомученику Ђорђу\, који је рођен у имућној хришћанској породици у Кападокији. За овоземаљског живота био је трибун у војсци цара Диоклецијана. Кад је цар покренуо нови талас прогањања хришћана\, Свети Ђорђе пред свима признаде своју веру и одби да учествује у прогонима. Због тога би бачен на најстрашније муке и уморен разапет на точку. Бог му подари моћ да помаже у беди и невољи сваком божјем створу који му се обрати молитвом\, па се зато Светитељ често јавља у сновима оних који га призивају\, даје им савете или чини разна чуда и спасења. \nКод Срба је Ђурђевдан велики празник. \nНекад се пре одласка на ђурђевдански уранак прво умивало водом у којој је претходне вечери било потопљено свеже набрано биље. \nУранак се одржавао на погодној ливади или поред потока и реке\, односно на пропланку. Бере се биље\, плету венчићи\, игра\, пева\, уз обавезно ђурђевданско јагње\, које се пекло за време уранка. Раније се јагње није јело пре Ђурђевдана. Ако је време погодно\, добро је окупати се у реци. Жене у планинским крајевима пре сунца иду у планине\, беру траве\, цвеће\, дрен. Све то умешају у мекиње и нахране овце да буду здраве преко целе године и да се сачувају од свакаквих урока. Да би било више масла\, поједине планинке спремају и посебне амајлије. Убрано биље\, корење\, лишће\, коприва\, плету се у венац у који се дода и земља с мравињака\, љуске од ораха с бадњеданске трпезе и коњска потковица. Све се увеже црвеним концем и стави на бућку за масло. Овако припремљена амајлија штити од урокљивих очију. Добро је да жене наберу и врбове гране и опашу се њима да их не боле леђа кад буду копале. Мушкарци врбово пруће односе на њиву као заштиту од града и злих очију врачара. \nУ селу Даросава у Шумадији домаћин устане пре зоре и одлази на њиву\, где забада крстиће од лескове гране\, а жене ките кућу венцима од млечике\, ђурђевка\, у које обавезно уплету и понеку гранчицу граба и селена. Венци се плету и у Водицама\, Поповом Пољу\, таковским селима и многим другим крајевима. Заједничко им је да се стављају по капијама\, торовима и шталама као заштита. \nВенци се у Чачку такође праве\, али се никако не уносе у кућу. Сматра се да венац унесен у кућу може изазвати несрећу. \nНекад су девојке из околине Поповог Поља одлазиле у групама\, уз цику и весеље\, да се поваљају по младоме житу да би им косе расле као жито. Такође праве љуљашке\, и то на дреновом дрвету\, да би биле здраве као дрен. После одлазе у брда где беру зановјети\, звијерице\, рибице\, повратића и још неке траве\, с којима пред спавање бајају да им младожења буде леп и паметан. \nМногобројни су обичаји и код сточара. Тада се изгони стока на катуне или бачије\, где остаје све до краја лета. Пре него што се стока потера\, врши се прва мужа и то кроз прстен\, да се млеко касније не би расипало. У селима на Влашић планини\, при ђурђевданском изгону\, чобанин легне на врата тора и пушта да га овце прескачу\, уверен да ће га после слепо слушати. \nУобичајено је и клање јагњета за Ђурђевдан. У Шумадији је то унапред одабрано и празнику намењено јагње\, а у Јабланици са закланим јагњадима одлазе на уранак на планину Треску\, на коју тада врше и први изгон стоке. \nУ селу Петњик\, код Берана\, на Ђурђевдан су раније изјутра пуцали преко стоке\, давали стоци со и клали јагње. Млади су рано изјутра одлазила до воденице да се мало попрскају омајом (водом која прска с воденичног кола) да би били здрави током године. \nДани око Ђурђевдана погодни су и за бацање чини. Зато у Пчињи у току ноћи чувају засејану пшеницу и раж да не би ко\, на волшебан начин\, „обрао” њиву\, односно да бацањем чини пренесе род на своју њиву или на њиву онога који га је унајмио да то уради. Верује се да се особа с натприродним склоностима\, обично је то жена\, у глуво доба ноћи на Ђурђевдан искраде из куће и дође до туђе њиве. Ту се скине гола и узјаше вратило (део са разбоја)\, обиђе њиву и скупи росу. Касније скупљену росу баци у своју или њиву онога ко је радњу наручио\, и тако украде род. Сличним поступком може да се „измузе” и млеко туђих крава\, а да им се и не приђе. \nСлави се као крсна слава. По бројности свечара\, на четвртом је месту код православних Срба. \nОве године на Ђурђевдан је и Побусани понедељак. \nПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК \nПобусани понедељак је један од задушних дана. Тад се одлази на гробља\, поставља камење на све четири стране око гроба и побусава земља између\, односно прекопава површински слој земље. На прекопано бусење стављају се офарбана јаја намењена мртвима. Отуд и назив побусани. У Босни се умрлим ожењеним мушкарцима постављају опсеци или гранични каменови изнад главе и код стопала\, па се између њих земља буса.\nВук Караџић у Рјечнику наводи да се овај дан назива ружичало или дружичало и да се тад окупљају девојке и младићи на неко погодно место да се дружичају\, играју и певају. Уплићу венце од врбовог прућа и кроз њих се љубе\, постајући тако побратими\, а девојке друге или посестриме за ту годину. \nОвим даном почиње и Водена недеља. Лепо време у нашим крајевима обично креће после Ђурђевдана. Тада се топе снегови по висовима и прети опасност од великих поплава. Баш због тога читава недеља после Ђурђевдана јесте седмица посвећена воденим демонима који управљају поплавама. У ове дане девојке и младићи излазе на потоке и реке\, прскају се водом\, бацају венце у воду\, а труде се и да једни друге гурну у воду\, што представља архаизам некадашњег култа жртвовања људи демонима воде. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/djurdjevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/330px-Izvora-church-Saint-George-icon_crop.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190505
DTEND;VALUE=DATE:20190506
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190505T091342Z
LAST-MODIFIED:20190505T091612Z
UID:18388-1557014400-1557100799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАЛИ ВАСКРС
DESCRIPTION:У неким местима се овај дан прославља као крај васкршњег циклуса благих и светлих дана. \nДо ове недеље у Поповом Пољу се чувају црвена јаја и дају деци да се туцају\, а старији се у току дана поздрављају васкршњим поздравом. \nСрпске домаћице православне вере у Славонији\, Осијеку и околним селима овај дан називају Мали васкрс и ујутру фарбају за децу јаја\, а поподне одлазе на гробље са свештеником и каде гробове. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mali-vaskrs/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Antipasha.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190503
DTEND;VALUE=DATE:20190504
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190503T060652Z
LAST-MODIFIED:20190503T060921Z
UID:18379-1556841600-1556927999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТЛИ ПЕТАК – ИСТОЧНИ ПЕТАК
DESCRIPTION:БИЉНИ ПЕТАК \nБиљни петак је петак уочи Ђурђевдана. У народу се верује да траве набране у овај дан имају изузетне лековите моћи. \nУ многим селима одлазе у брање биља по ливадама\, а народни травари одлазе на само њима знана места по висовима и пропланцима. \nУ Шумадији траву накошену у овај петак остављају „за не дај боже”. У случају да се стока разболи траву мешају са трицама и дају као лек за оздрављење. \nЖене из Мале Плане накосе траву на најближој ливади\, одвоје је на страну и чувају током године\, док у Придворици беру млечику и од ње праве венце које остављају да се сасуше поред извора\, па тек онда уносе у кућу. \nЧобани и сточари прослављају овај петак као свој празник. Код пећине у селу Дубока народ се раније окупљао\, организовао сеоску игранку\, а уједно брао биље по околним пропланцима и ливадама. \nСВЕТЛИ ПЕТАК – ИСТОЧНИ ПЕТАК \nПрви петак после Васкрса слави се у многим нашим крајевима\, али под различитим називима. Светли је зато што је у Светлој недељи. \nУ источним деловима Србије „блажити” значи јести „благоту” – млеко\, сир\, кајмак\, маслац – од „блага”\, односно стоке. Начин исхране објашњава да је ово изузетан петак\, јер се не пости. Слично се могу објаснити и називи Себични или Источни\, јер је то „посебан” петак када се мрси. \nОвако се назива у Поповом Пољу\, где жене тог дана не раде теже послове. На овај петак се у селима око Ниша и Пирота боје јаја као за Васкрс\, само што су намењена мртвима. \nНегде се овај дан и празнује као сеоска слава\, али без црквених атрибута. У пиротском крају обичај је на овај петак заклати јагње. \nИсточни петак је и слава хиландарског метоха Какова\, који се налази ван Свете Горе\, код села Јерисос. Тада на прославу дође више стотина гостију\, Грка и Срба.\nСрпска православна црква је 2003/7511. прогласила за светитеља (канонизовала) блаженопочившег владику Николаја Велимировића. Тим чином је један од најумнијих Срба\, писац небројаних духовних дела\, постао члан велике породице Светих Срба. Његов споменик су његова дела\, а његова мисао о римокатоличкој шизми 1054. године разведе се Рим од Небеса је најтачнији и најкраћи опис давног раскола у хришћанству. Манастир посвећен Светом владици Николају налази се у Соко-граду\, а саградио га је владика Лаврентије\, епископ шабачки. \nСрпска православна црква је овај дан посветила поред осталих и преподобном Јоасафу\, Србину\, сину епирског Цара Синише\, полубрата Цара Душана. Јоасаф је био ктитор манастира Велики метеори. Упокојио се 1422. године. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/svetli-petak-istocni-petak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Zivonosni.istocnik.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190502
DTEND;VALUE=DATE:20190503
DTSTAMP:20260425T003353
CREATED:20190502T121429Z
LAST-MODIFIED:20190502T121429Z
UID:18363-1556755200-1556841599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТЛИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:Овај дан у народној традицији сматра се врло срећним. Верује се да су овог дана сва места где живе але\, караконџуле и нечастиве силе заклопљена и да земљом ходају само добра божанства. \nОвог дана треба започети посао\, нарочито онај који не иде од руке\, или упутити молитву за неку неостварену жељу и она ће се остварити. \nЈедино се у целој овој недељи\, а посебно на овај дан\, никако не сме правити свадбено весеље\, јер би ларма и бука могле уплашити и отерати „добра божанства која земљом ходе”. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/svetli-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/i.hrist4_-990x738.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR