BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190802
DTEND;VALUE=DATE:20190803
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190802T090921Z
LAST-MODIFIED:20190802T090921Z
UID:19447-1564704000-1564790399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ИЛИНДАН
DESCRIPTION:Празник посвећен Светом пророку Илији\, који се родио у граду Тесвит и који се сматра једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у богомислију и изговарању молитви у пустињи. Због тачног предсказивања догађаја био је стално прогањан\, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље. Због њих\, а и да би показао велику власт Божју\, Илија изведе многа чуда\, од којих нека остадоше заувек запамћена. Једно од највећих беше оно када је затворио небо\, па кише није било три године и шест месеци. За то време проводио је дане у пећини недалеко од града Јерихон\, у осами. Ту\, у затвореној пећини\, беше само један уски отвор кроз који му је орао повремено долазио\, доносећи по неколико капи воде и мрвица хране из удаљених река и земаља. Данас се на том месту налази Манастир Светог Ђорђа Хозева\, чији монаси одржавају пећину као највећу реликвију. Пред смрт\, Илија пресече својим огртачем воду у Јордану\, потом одреди Јелисеја за наследника\, предаде му огртач и узнесе се на небо у огњеним колима које су вукли огњевити коњи. \nПравославни хришћани верују да се Свети Илија вози пламеним колима и зато се кад грми каже да то тутње кола Илијина. Он је тај који одређује где ће и кад падати киша\, а кад ће да буде суша. Овај светац доноси олују и непогоду\, одлучује кад пуцају громови и ударају муње. Мисли се да тада он гађа ђавола\, јер народ тврди да свако место које је муњом погодио Илија означава место где стоји ђаво. Прича се да Илија заборави када је његов дан\, па сваке године пита своју сестру Огњену Марију\, а она га слаже да је празник већ прошао да Илија не би громовима и муњама многе штете нанео. Зато се\, кад грми на овај дан\, каже: „Присетио се\, Илија”. \nМонах Тадија у књизи Пролог (издавач Манастир Ћелије\, 1984) где су сабрана житија светитеља и мученика\, записао је занимљив догађај везан за чуда Светог Илије\, а који се десио у Београду. Наводим га у целости. „неки Пајсије\, игуман Манастира Св. Пророка Илије у Јерусалиму дође у Цариград\, и из Цариграда оде до Београда у време кад се тамо бавио патријарх Пајсије. У то време живео је у Београду један православни хришћанин који је имао латинку за жену. На дан Св. Илије хоћаше жена да умеси хлеб\, а муж јој рече: данас је празник пророка Илије и не треба радити. Но жена му одговори да је тај празник прошао пре 10 дана (према календару паписта). И тако се изроди свађа међу њима. Упорна жена замеси тесто\, но гле чуда! Тесто у њеним рукама претвори се у камен. На то чудо сабраше се суседи\, и сваки узе по један део тога камена. И Пајсије се ту догоди\, па и он узе један део камена\, као сведочанство чуда Божјега и однесе собом у Јерусалим. Тај камичак обеси Пајсије пред икону Св. Пророка Илије у свом манастиру.” \nДо Другог светског рата овај дан свечано су прослављале приштинске ћурчије и приређивали пир о коме се причало читаве године. Кучи\, Васојевићи и остали Црногорци брђани о Светом Илији такође излазе на саборе\, и то после 10 сати. Обично се народ окупља на некој чистини поред воде\, омладина игра и весели се\, а старији у групама разговарају о летини и општим стварима. На овим саборима највише се продају мед и производи од меда\, ракија и вино. Пред полазак\, домаћини се чашћавају воћем и пићем. Сабори су веома достојанствени и једна су од ретких прилика да се састану пријатељи и рођаци из понекад веома удаљених и раштрканих села. У Теслићу\, у Републици Српској деценијама се на овај дан одржава велики сабор. Близу града налази се и позната бања Врућица са надалеко чувеном лековитом водом. \nСличан обичај има и народ Пчиње\, с тим што се за тај сабор скупе паре\, па се купи во или доста јагњића. Онда се обрће ражањ и добро мезети. \nТаковци приређују саборе којим свечано прослављају овај дан и чине разне ствари да догодине не буде олује и града. Тако\, на пример\, три младића у току ноћи обилазе село и закопавају пиле код порте\, говорећи: „Бије нас град\, што не носимо пиле.” Овде се такође верује да треба строго водити рачуна да неко не мрси у петак пред Светог Илију. У јабланичком крају тврде да свако село треба да има неку жену која зна како да спречи олујне облаке да донесу град. Жене излазе из куће с васкршњим јајима и обраћају се својим умрлим не би ли умолили Светог Илију да не сручи град\, помињући измишљена велика чуда која се дешавају у селу: да је дете родило дете од девет кила\, да се црква преко ноћи позлатила и сл. Понекад мушкарци изађу пред кућу и пуцају из пушке у облаке Светог Илије\, а ваља заклати и петла за ручак Илији. \nМед који се вади на Илиндан служи као лек\, па мајке њиме намажу децу по образима да буду здрава. У јужној Србији кажу да ће иструлити сви ораси и лешници ако грми и пада киша на овај дан. У Книћу се сваке године одржава велики народни вашар. \nСлави се као крсна слава\, али се не кува жито\, јер се сматра да је Свети Илија и данас жив. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/ilindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Icon_03051_Ilya_prorok_s_uchenikom.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190730
DTEND;VALUE=DATE:20190731
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190730T085253Z
LAST-MODIFIED:20190730T100831Z
UID:19419-1564444800-1564531199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ОГЊЕНА МАРИЈА
DESCRIPTION:Дан када Црква слави Свету мученицу Марину\, која је страдала у време Диоклецијанових прогона. После мученичке смрти\, њене мошти посташе чудотворне и исцелитељске. Зато су одувек поштоване. \nУ народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и да светац увек у лето пита сестру када је његов дан\, а она од њега крије датум јер светац може толико да се распусти и шенлучи да громовима побије читав свет. Огњену Марију славе они који су некад имали штете од грома или олује. Постоји народна пословица: Ко слави Огњену Марију\, сигуран је у летину! \nУ народној песми Огњена Марија у паклу пева се како је Свети Петар водио по паклу Огњену Марију и како су тамо\, између осталог\, наишли на једног човека коме је горела глава. На Маријино питање шта је човек Богу згрешио\, Петар јој одговара: \nОнај није даровао куму; \nКума њему Светога Јована\, \nа он њојзи паре ни динара. \nПрича из Васојевића казује да је баба Вида овог дана гребенала вуну\, кад у зло доба кућа поче да се тресе и зидови да пуцају. Баба изненађено скочи и дохвати двоје синовљеве деце\, своје унучади\, па потрча на врата. На вратима је Огњена Марија заустави и рече да би целу кућу сатрла да није деце у бабиним рукама. Баба јој се поклони и кроз плач измоли опроштај. Огњена Марија одмахну руком и баби искриви уста од ува до ува\, а децу благосиља. Касније су бабу једва излечили у Манастиру Светог Василија Острошког\, а многи Васојевићи од тада славе овај дан. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/ognjena-marija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/300px-Saint_Marina_icon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190727
DTEND;VALUE=DATE:20190728
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190727T113022Z
LAST-MODIFIED:20190727T113424Z
UID:19365-1564185600-1564271999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ГОРЕШЊАЦИ
DESCRIPTION:Горешњацима народ зове најтоплије дане у току лета\, када владају највеће врућине. У пиротском крају Горешњаци су на дан Светог Ћирила и два дана после\, у јужном Поморављу Горешњаци трају од 26. до 29. јула\, али у већини крајева у ове дане се убраја седам дана који падају од арханђела Гаврила до Светог Илије. \nУ те дане прете пожари и паљевине\, не ради се у пољу да усеви не би сагорели од сунца\, виноградари не улазе у винограде\, жене тек увече одлазе у баште. Не сади се\, нити се бере. Негде кажу да за време Горешњака орлови и птице не пију воду и зато тужно пиште у ваздуху. Жене забрањују деци да се купају\, јер кажу да у подне\, због велике врућине\, чак и горешњаци који никада из шуме не излазе\, крену према потоцима и рекама и море људе. У Хомољу тврде да се тада узнемире водени људи и хватају све који приђу близу воде. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/goresnjaci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/1564125253-BeliAndjeoSPC.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190726T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190726T170000
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190726T092318Z
LAST-MODIFIED:20190726T092318Z
UID:19355-1564128000-1564160400@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО – ЛЕТЊИ
DESCRIPTION:На данашњи дан славе се и помињу сва јављања и чуда која је у историји хришћанске цркве учинио арханђел Гаврил. Први пут је слављен на Светој Гори у IX веку\, за време владавине царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе Хрисоверга\, јер се овог дана пре 1100 година у манастирској келији у Кареји јавио и прстом на камену исписао песму Богородици. Келија постоји и данас и сматрају је светим местом. \nУ Босни арханђела Гаврила славе чобани и зову га волујски светац. Девојке не раде ручне радове\, али се мисли да је ово најбољи дан за мобу и све добровољне радове. У Такову причају да је неком сељаку стално цркавала стока\, па се молио арханђелу да му помогне. Арханђел се појавио на свој дан и заједно са сељаком потерао стоку према Руднику. Успут су појили стоку на седам извора. Када су се увече вратили\, стока је била здрава. Од тада народ обилази те изворе\, пије воду и лечи се од разних болести. \nОд овог дана па до Ћириловдана\, који пада 28. јула\, настаје период који се у народу назива Горешњаци. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/arhandjel-gavrilo-letnji/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/sveti-arhangel-gavrilo.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190721
DTEND;VALUE=DATE:20190722
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190721T084223Z
LAST-MODIFIED:20190721T084741Z
UID:19336-1563667200-1563753599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРОКОПИЈЕВДАН
DESCRIPTION:Свети Прокопије рођен је у II веку у Јерусалиму. Ступио је у службу злогласног цара Диоклецијана и достигао висок војни чин. У време прогона хришћана\, цар га пошаље у Александрију да тамо затре хришћане\, али му се на путу јави Господ\, одврати га од намере и приволи за своју веру. Ово издајство разбесне цара\, који нареди да Прокопија баце на најтеже муке. У тамници свецу се јави Христ\, охрабри га да истраје и прекрсти у хришћанство. \nУ Поповом Пољу и Херцеговини сматрају га за огњевитог свеца\, у које још спадају: Свети Илија\, Огњена Марија и Свети Пантелија. На те празнике и сусветице не ради се с класом да се жито не би упалило или да га ветар не би разносио. О томе говоре стихови: \nГромом бије громовит Илија\, \nватром пали Огњена Марија\, \n јаром веје Прокопије\, \nпотпирује свети Пантелија. \nУ многим крајевима на овај дан приређују се свадбе\, јер је Прокопије заштитник младенаца\, тако да нема злих очију и нико не може да урекне младу и сватове. У Босни мисле да тог дана Прокопије посећује свадбе и дели благослове\, зато у здравицама обавезно наздрављају светитељу. \nУ Србији се каже да је Прокопијевдан тежак празник. Тог дана камен и дрво у води прокопни. Бунарџије славе Светог Прокопија\, па тог дана не раде. Славе га и рудари као свог заштитника\, те тог дана не копају руду већ само осигуравају јаму дирецима и крстом Светог Прокопија терају подземне демоне. У селима се не дирају ашов и лопата\, и ништа се не боде у земљу. \nПрича из Стига казује да је неки сељак копао бунар на Прокопијевдан и ископао црну смрдљиву воду\, од које се погушила сва чељад у кући. Кад је копач осетио да и њега хвата слабост\, пао је на колена и почео да моли свеца за милост и опрост. Светац се појави с цветним венцем на глави\, понуди сељака вином и овај поврати снагу; затим сваком из куће потури вино под нос и сви се пробудише. Сељак се зарече да ће од тада славити крсну славу Светог Прокопија. \nЖене у Србији не дају деци да се купају у рекама и језерима и добро пазе да нико не пере рубље\, да не изазива Прокопија. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prokopijevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/800px-St_Procopius_Icon_Sinai_13th_century.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190720
DTEND;VALUE=DATE:20190721
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190720T122025Z
LAST-MODIFIED:20190720T122025Z
UID:19320-1563580800-1563667199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Света мученица Недеља
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила и Светој мученици Недељи. \nУ селу Десимировац код Крагујевца изграђен је Храм Светој великомученици Недељи. Храм је грађен четири године – од 1933. до 1937. кад је освештан. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveta-mucenica-nedelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/gif:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/Saint_nedelja_kyriaki_bulgaria_icon.gif
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190718
DTEND;VALUE=DATE:20190719
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190717T200457Z
LAST-MODIFIED:20190718T103706Z
UID:19312-1563408000-1563494399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АТАНАСИЈЕ СВЕТОГОРСКИ
DESCRIPTION:Свети Атанас Атонски или Светогорски сматра се утемељивачем монашког живота на Светој Гори. Међу првима се повукао на ово полуострво и изградио чувени грчки Манастир Лавра. Живео је у X веку и за живота стекао много поклоника и уживао поверење византијских царева. Написао је и први типик\, односно устав Свете Горе. \nНарод га сматра једним од заштитника од непогода и олуја. Верује се да је Свети Атанасије био један од највећих пустињака\, испосника. Његов безгрешан живот био је трн у ђавољем оку\, па ђаво реши да га наведе на сагрешење. Претвори се у младу и најлепшу девојку тог времена\, а по казивању очевидаца\, такве лепоте тешко да ће икад више бити. Ђаво у лику прелепе девојке ступи пред Атанасија\, покорно га молећи да је прими у службу. Свети Атанасије се у почетку мало колебаше и нећкаше\, али опчињен лепотом пристаде. Девојка немаше стрпљења већ одмах поче да наговара Атанасија да се одрекне Бога\, остави досадне вере\, узме њу и да заједно живе\, верујући у много моћнијег ђавола. Искушење беше огромно\, највеће које је Атанасија дотад задесило. Нека чудна слабост га обузе\, али у последњем тренутку се трже и замоли девојку да покаже ту ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Девојка сместа то учини\, а Атанасије\, жмурећи\, приђе ћупу\, чврсто га затвори\, а затим га баци у море. По мору је ћуп плутао три године\, док га не нађоше неки рибари. Отворише да виде шта има унутра\, а ђаво то искористи\, искочи из ћупа и побеже. Тако ђаво поново слободно шета овим светом у разним облицима\, искушава и мори људе. \nОва прича се може чути на југу Србије\, где још кажу да чим загрми ђаво помисли да то иде Свети Атанасије\, уплаши се и одмах скаче у први суд. Зато је важно да се судови стално држе затворени. У западној Србији Светог Атанасија славе воденичари\, који тог дана не мељу ништа\, него се окупе око најстаријег од њих\, свако донесе нешто мрса и вина и славе свеца. Воденичари тврдо верују да ђаволи вребају у врбацима и вировима\, па ни водени точак неће добро да се окреће. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-atanasije-svetogorski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/prepodobni-atanasije-atonski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190717
DTEND;VALUE=DATE:20190718
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190717T075250Z
LAST-MODIFIED:20190717T075250Z
UID:19294-1563321600-1563407999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети Сава Горњокарловачки
DESCRIPTION:Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. \nСрпска православна црква овај дан је посветила и Светом свештеномученику Сави Горњокарловачком. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-sava-gornjokarlovacki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/Sveti_Sava_Gornjokaarlovački.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190715
DTEND;VALUE=DATE:20190716
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190715T124212Z
LAST-MODIFIED:20190715T171007Z
UID:19287-1563148800-1563235199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Спомен преноса Винчанске\, односно Бездинске чудотворне иконе
DESCRIPTION:Блажено почивши владика жички\, Хризостом Столић\, у свом обимном и веома значајном делу\, Православни Светачник\, пише да се овог дана обележава и Спомен преноса Винчанске\, односно Бездинске чудотворне иконе Пресвете Богородице. \nИкону је у Београд из Печорског манастира донео монах Пајсије\, Грк са Крфа. Звала се Владимирска. Икона је била неко време у Београду\, а кад је Пајсије обновио запустелу цркву Манастира Винча (село поред Београда) ту је она на данашњи дан пренета. Икону је затим пренео у манастир Бездин винчански игуман Теодосије Веселиновић. \nДанас је познато пет копија Винчанске иконе. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/spomen-prenosa-vincanske-odnosno-bezdinske-cudotvorne-ikone/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/5187952_l.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190712
DTEND;VALUE=DATE:20190713
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190712T094321Z
LAST-MODIFIED:20190712T170327Z
UID:19239-1562889600-1562975999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПЕТРОВДАН
DESCRIPTION:Црква га слави у част апостола Петра и Павла. Петар је један од дванаест великих апостола. Пре него што је срео Исуса Христа\, био је рибар и звао се Симон. Први је изразио веру у Христа и целог овоземаљског живота служио је хришћанству. Проповедао је по Палестини\, Малој Азији\, Илирику и Италији. Чинио је многа чудеса\, а о његовој исцелитељској моћи постоје легенде. Према једној\, чак је и његова сенка лечила болесне. По заповести цара Нерона\, страдао је мученичком смрћу. Срби сматрају Петровдан великим празником\, а главне карактеристике празника јесу: брање цвећа и биља\, култ мртвих\, у чему су главну улогу имале јабуке\, као и жртвовање гуске\, односно гушчета. \nКад је Бог делио улоге\, Светом Петру је подарио вино\, пшеницу и кључеве од небеског царства. Зато он седи на вратима раја и испитује умрле. Свети Петар је\, такође\, поставио небеског ковача на Месец да га окује и сачува за земљу. Са Светим Савом је заменио вериге\, па се зато дешава да су на Савиндан дани топли\, а око Петровдана одједном освежи. \nПрича се да је нека жена у околини Крагујевца прала веш на потоку на овај дан\, кад наиђе старац из шуме и упита је да ли зна да је данас Благи дан. Жена не рече ништа\, него настави да пере. На то Свети Петар\, јер то је био он\, рече: „Остаћеш нема до идућег Петровдана.” Тако и би. Жена поста мутава и проведе у посту читаву годину\, а кад дође Петровдан\, она ускликну Божје име. Од тада је ишла по свету\, славила име светитеља и причала о свом искупљењу. \nНајстарија српска црква\, храм посвећен Светом Петру из IX века\, налази се у непосредној близини Новог Пазара. Народ из Рашке и других места окупља се на овај дан око ње. Око цркве су софре\, сто и клупе\, које су направиле виђеније породице овог краја. Ту се једе\, пије\, запева и заигра\, све у славу Петровдана. У последње време то је прерасло у велики народни сабор. \nВасојевићи у Црној Гори на овај дан пале лиле\, гомиле грања\, обично на катуну\, а деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу\, запале је и обилазе торове и колибе. У Херцеговини такође пале велику ватру\, а деца бакље – машале. \nМилановчани и сељаци из околине на овај дан се окупљају око Цркве Савинац. Тада долазе болесни и немоћни\, јер се верује да је тог дана вода која извире испод цркве лековитија. \nНекад су се људи из Поповог Поља на овај дан скупљали у Завали. Долазили су и из Стоца\, Љубиња\, Требиња и Далмације. Код куће су остајали само стари и немоћни. Око манастира се поставе шатре и шарене тезге на којима се свашта продаје. Музика свира од раног јутра\, све док не почне манастирска служба. Тада се све утиша и престају свака куповина и продаја. После службе\, весеље се настављало до касно у ноћ. Предвече два изабрана човека из Завале ишла су од тезге до тезге и тражила од трговаца и кафеџија плацарину. Свако је давао колико мисли да треба\, јер је плацарина\, у ствари\, прилог за цркву. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/petrovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/330px-Petersinai.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190628
DTEND;VALUE=DATE:20190629
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190628T065002Z
LAST-MODIFIED:20190628T082727Z
UID:18894-1561680000-1561766399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВИДОВДАН
DESCRIPTION:Према црквеном календару\, на овај дан славе се свети Вид\, Модест и Крискентије\, рођени на Сицилији\, прослављени као борци нове вере\, чудотворци и исцелитељи. Видове мошти чувају се у Прагу. \nВидовдан је највећи празника у Срба. Празник саборности Срба. Видовдан је симбол српске снаге да по сваку цену брани сопствену слободу\, веру\, обичаје\, језик и писмо. Да брани све оне вредности које чине културни и државотворни идентитет једног народа. Видовдан је доказ сталне борбе Срба и српског народа за сопствени опстанак. Док у Србима постоји дух Видовдана дотле ће их и бити. Где год живели\, на било ком кутку планете се налазили Срби ће на овај дан свећу запалити и сетити се ком славном народу припадају. Од цара Лазара до Гаврила Принципа и свих војсковођа од Првог светског рата до злочиначке агресије НАТО убица 1999. године. \nПравославна црква уврстила је Видовдан у свој календар тек крајем прошлог века\, 1892. године. У ранијим временима овај дан био је посвећен пророку Амосу\, а касније и кнезу Лазару. \nНародна вера и обредне радње везано за овај дан знатно су старијег порекла\, а празник Видовдан\, на који се одржала Косовска битка\, најважнији српски историјски догађај\, само је наставак култа старог словенског божанства Вида\, који је непознат у православној традицији. \nУ народним предањима\, Вид лечи од свих очних болести и омогућава слепима да прогледају. Тако је у многим селима обичај да на Видовдан укућани устану рано\, пред излазак сунца\, и гледајући према сунцу кажу: „Ој Видо\, ој Видовдане\, дај ми вид док сам жив.” \nСматра се да биљка Вид\, видац\, видовка или видова трава је права биљка за гатање. Жене га уочи Видовдана беру и мећу под јастук\, и шта те вечери сањају\, то ће им се и десити. \nДевојке га те вечери\, заједно са првим и последњим залогајем хлеба и мало соли\, мећу под јастук и заклињу: „Виде\, Виде! Тако ти соли и хлеба\, земље и неба\, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нек ми изађе на сан.” \nУ Пчињи се гледа какво је време тог дана\, па ако је лепо\, онда се износе све хаљине на ваздух да се проветре. Ако је облачно\, домаћин изађе из куће\, прекрсти облаке\, позове Светог Вида да га штити и забоде косу у земљу. Целог дана ни реч не проговара\, да не би пала киша. \nНа овај дан избегава се рад. У селу Срезовица\, близу Такова\, прича се да је погинуо неки Чеда са женом Јованком\, и то од грома Светог Вида\, јер је у недељу косио\, а на Видовдан пластио. \nТакође се верује да тамо где земља није „јака”\, кад се јечам покоси\, на Видовдан се сме земља „загарити” и оставити све до следеће године да се „одмори”. \nНа Видовдан су се у Купрешком пољу приређивала народна такмичења у косидби\, па се то проширило и на остале народске игре: бацање камена с рамена\, скок из места\, прескакање магарца и слично. \nВерује се да није добро јести и брати трешње пре Видовдана. \nСтарије жене у Босни врачају девојкама кад ће се и за кога удати помоћу биљки видић и модра вида. Мушкарци\, обично домаћини\, чекају да сунце изађе\, потом се прекрсте\, па кажу: „Виде\, Видовдане\, шта очима видео\, то рукама створио.” \nНа овај дан се не игра и не пева. Оживљавају се приче о Косовској бици\, цару Лазару и осталим српским јунацима. Старци тврде да се у поноћ воде промене\, па из бистре пређу у црвене\, јер је много српских јунака искрвавило од Косова до данас. По црквама се дају парастоси косовским борцима\, а понегде и свим изгинулим ратницима. Народ каже да и кукавица на овај дан престане да кука за изгинулим на Косовом пољу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/vidovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/1280px-Vidovdan_na_Gazimestanu_2009._godine.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190627
DTEND;VALUE=DATE:20190628
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190627T064550Z
LAST-MODIFIED:20190627T110021Z
UID:18891-1561593600-1561679999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЈЕЛИСИЈЕВДАН
DESCRIPTION:Свети Јелисеј је живео и прославио се у IX веку. Прича се да га је Свети Илија узео за наследника\, па кад се узнео у небо\, бацио је свој огртач Јелисеју да настави с пророковањем. Прославио се многим чудесима\, исцељењима и мудрошћу. Умро је у позним годинама. \nОвај дан се сматра заветним за све који пате од болести очију. Тог дана они одлазе у цркве и манастире и мало загребу зид да малтером протрљају очи. Не ради се у пољу\, осим сетве проса. Зато се каже: „Јелисије просо сије\, иде Вида да обиђе.” Жене износе све што је црвено од одеће или тканине да се проветри. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/jelisijevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/389907_sveti-jelisej_ls.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190624
DTEND;VALUE=DATE:20190625
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190624T064001Z
LAST-MODIFIED:20190624T084122Z
UID:18888-1561334400-1561420799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВАРТОЛОМЕЈ – ВРАТОЛОМА
DESCRIPTION:Почетак Петровданског поста. Пост који данас почиње завршиће се на Петровдан 12. јула. \nСвети Вартоломеј је један од 12 великих апостола. Проповедао је јеванђеље и ширио хришћанску веру у Азији\, Индији и Јерменији\, где је мученички страдао. Данас се његове мошти чувају у Ватикану. \nУ нашем народу га зову Вратолома\, па се тог дана брани деци да се пењу по дрвећу\, „да не би врат сломила”. Брани се и купање у рекама\, а домаћице не бућкају млеко. У селима Шумадије верују да Вратолома лечи од падавице\, па тог дана болесни иду до оближњих манастира да се помоле светитељу. Свети Вартоломеј је један од светитеља који тих дана чува усеве и строго пази да неко не оре. Свети Сава је једном угледао орача на Вратоломин дан и укорио га\, а овај му је мирно одговорио: „Ко врти\, врти\, а ја ћу да орем.” На то Свети Сава располови његову њиву и све поче да пропада у рупу. Сељак преплашено повика да се каје\, а Сава позва Вратолому и упита га да ли опрашта сељаку. Вратолома још јаче лупи штапом у ону земљу и сместа све пропаде\, говорећи да он не прашта неверницима. У топличком крају причају да тог дана Свети Вратолома и Свети Сава седе на некој планини и гледају на све њиве да не буде какве штете. Тек ако прилегну и задремају може да се навуче град\, али то се ретко дешава\, јер су оба свеца савесни чувари. \nВиле у ноћи пред овај празник\, кад биљке имају нарочиту магичну моћ\, предухитре смртне жене и уберу митску биљку вратолом. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vartolomej-vratoloma/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Matteo_di_Giovanni_003.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190623
DTEND;VALUE=DATE:20190624
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190623T072314Z
LAST-MODIFIED:20190623T095700Z
UID:18885-1561248000-1561334399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПЕТРОВСКЕ ПОКЛАДЕ – БЕЛА НЕДЕЉА
DESCRIPTION:Петровске покладе су очуване у српској народној традицији. \nЗа покладе је обичај да се у току дана направе љуљашке на којима се укућани љуљају\, са жељом да колико љуљашка високо полети\, толико увис порасту и пшеница и кукуруз. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/petrovske-poklade-bela-nedelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/sveti-apostol-petar-620x350.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190622
DTEND;VALUE=DATE:20190623
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190622T071134Z
LAST-MODIFIED:20190622T140738Z
UID:18881-1561161600-1561247999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:БЕЛА СУБОТА
DESCRIPTION:У свим српским селима врше се припреме за сутрашње Беле покладе. Кувају се у изобиљу разна јела\, пеку печења\, домаћини истачу вино и ракију\, момци и девојке одвојено припремају маске\, костиме и инструменте за поклоне\, сватове и сличне поворке. \nБогатија домаћинства позивају сиромашне породице да им се прикључе у припремама и да сутрашњи дан проведу заједно у весељу и гошћењу. \nОво је и заветина\, односно обетина\, како се зове у селу Брусница\, општина Горњи Милановац. Овог дана кроз село иду крстоноше са свештеником\, обилазећи и благосиљајући записе. Крстоноше су обновљене 1990\, јер им од 1946. није било дозвољено да обилазе село и записе. У сваки запис се уреже крст\, који се сваке године обнавља. \nУ Брусници постоји 11 записа. Три записа су дрво јасен (у Нешковићима\, Антонићима и Поњавићима); по два записа су крушке (у Ковачевићима и Мартиновићима) и храст (у Тројанчевићима и на имању Стругаревића). Орах у Мартиновићима је обновио Буба Мартиновић познат по надимку Пилот. Храст на имању Стругаревића је једини запис у доњем крају\, близу бање Млаковац. Он се последњи обилази. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/bela-subota/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Slava-Bela-subota-660x330.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190620
DTEND;VALUE=DATE:20190621
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190620T070827Z
LAST-MODIFIED:20190620T082406Z
UID:18878-1560988800-1561075199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ МЕДАРД
DESCRIPTION:Епископ Вермадоаски\, после великих овоземаљских дела\, упокојио се у Господу 560. године. \nЗа њега се верује да је заштитник трговаца\, сточара и путника. Ретко крсно име у Срба. Слави се као крсна слава. \nДанас почиње годишње доба лето\, по астрономском рачунању.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-medard/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/sveti_medard3.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190619
DTEND;VALUE=DATE:20190620
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190619T070024Z
LAST-MODIFIED:20190619T104723Z
UID:18875-1560902400-1560988799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети Јован Стјенички
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан посветила је светом преподобном Јовану Стјеничком. \nПодвизавао се у пећинама близу Манастира Стјеник који се налази подно планине Јелице испод брда Стјеник у атару села Бањица близу Чачка. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-jovan-stjenicki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Манастир_СТЈЕНИК_01.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190617
DTEND;VALUE=DATE:20190618
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190617T064822Z
LAST-MODIFIED:20190617T082157Z
UID:18873-1560729600-1560815999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК – ДРУГЕ ТРОЈИЦЕ
DESCRIPTION:Почетак Беле недеље. Последње мрсне недеље пред почетак Петровданског поста. У овој недељи су и среда и петак трапави\, односно мрсни дани. Бели дани који падају у седмицу по Духовима јесу заветни дани у многим селима. Заветује се због временских непогода\, града\, олује\, поплаве и суше. Литија се организује у селима која славе\, а свака кућа на овај дан прима госте из других места. \nНа Духовски понедељак се не ради по њивама које су близу воде. Деци се брани купање у рекама\, избегава се прелажење моста. У хомољским селима реке се прелазе само на високим штулама јер тог дана вребају водени духови. Добар је дан за почетак осталих послова. \nСрпска православна црква овај дан је посветила и светом мученику Ђорђу Богићу. Ђорђе Богић је био парох у Нашицама у Славонији\, а убијен је по налогу римокатоличког свештеника Сидонија Шолца. Проту су усташе везале за дрво\, ископале очи\, распориле трбух извадиле црева и везали их око протиног врата. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/drugetrojice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/danas-su-duhovi-praznik-svete-trojice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190616
DTEND;VALUE=DATE:20190617
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190616T074415Z
LAST-MODIFIED:20190616T074859Z
UID:18870-1560643200-1560729599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ
DESCRIPTION:Духови или Тројице су покретан празник\, који увек пада у педесети дан од Васкрса. Посвећен је силаску Светог духа на апостоле. \nТројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана многим селима ишле су крстоноше. У поворци су били и коњаници и сва мушка деца свечано обучена у нова одела. Крстоноше газе преко усева и њива\, а испред сваке куће чекају их понуде млека\, белог мрса и друге хране. \nЈединствен обичај одржао се до данашњих дана у селу Дубока\, код Кучева. То су познате дубочке русаље. На тргу\, усред села\, поподне на овај дан обавља се обичај русаља. \nРусаља је увек жена\, која искључиво на овај дан\, приликом игре у колу или само слушајући музику\, пада у транс\, односно потпуни занос. Због тога их још зову и падалице. \nМоже се претпоставити да падање у занос изазива једнолична и дуготрајна музика виолина и да падалица (русаља) добија неку врсту хистерично-епилептичног напада. Симптоми су исти као код правог напада: вриштање\, грчевито трзање\, бацање\, надимање\, бунцање\, понекад и појава беле пене око уста. Верује се да док је у заносу\, трансу\, русаља може разговарати с „оним светом”\, односно мртвима. То користе бројни посматрачи\, који постављају питања у вези с мртвима\, на које она даје одговоре. \nЊен излазак из транса\, односно буђење из заноса\, такође је врло тежак и захтева много вештине и умешности од онога кога је русаља пре падања одредила да је пробуди. \nТоком године русаља се ничим не разликује од осталих жена\, нити јој се дешава да падне у транс или занос. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/duhovi-trojice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/danas-su-duhovi-praznik-svete-trojice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190615
DTEND;VALUE=DATE:20190616
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190615T093756Z
LAST-MODIFIED:20190615T094350Z
UID:18865-1560556800-1560643199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДУХОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ
DESCRIPTION:У петак и суботу пред Духове или Тројице дају се задушнице познате као Духовске или Летње задушнице. \nУ народу се сматрају мање значајним од Зимских. \nУ Трговишту и Пчињској области на гробље се излази у петак. Слично је и у Чачку\, где многи излазе у петак поподне на гробље. \nУ селу Дубока\, у општини Кучево\, Духовске задушнице сматрају се веома важним. Тад се из сваке куће обавезно излази на гробље\, где се износи и већа количина хране. Сутрадан је у овом селу велики вашар\, на коме се знају појавити и русаље – жене падалице. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/duhovske-zadusnice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/o.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190607
DTEND;VALUE=DATE:20190608
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190607T050137Z
LAST-MODIFIED:20190607T050256Z
UID:18744-1559865600-1559951999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ТРЕЋЕ ОБРЕТЕЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
DESCRIPTION:У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са запада према истоку\, три пута стане и заигра. Верује се да се небо у поноћ три пута отвара\, па мртве душе лако улазе у рај\, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље\, оне ће му бити испуњене. У овој ноћи се може открити и закопано благо\, о чему сведочи прича из таковског краја. \nУ селу Неваде\, близу Горњег Милановца\, живео је сељак који је у глуво доба ноћи\, уочи Ивањдана\, изашао из куће и видео неко бледо светло на планини Рудник. Одмах се обукао. Кад је дошао до тог места\, баци капу. Сутрадан\, зарана\, отишао је тамо и ископао пун ковчег сребрњака. Само што је ископао и извадио благо\, окрену се према сунцу да захвали Господу. Тад се догоди ново чудо. Сунце је три пута заиграло као знак да је благо дар Светог Јована. \nУ народној песми која говори о нечему што не може бити и у којој се баца клетва на девојку да се не уда речима: „Да бог даде\, ти се не удала док не видла три на небу сунца”\, девојка на коју је бачена клетва треба овог дана да се у цркви или манастиру помоли Светом Јовану\, упали свећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/trece-obretenje-glave-svetog-jovana-krstitelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/jun_07.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190606
DTEND;VALUE=DATE:20190607
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190606T103328Z
LAST-MODIFIED:20190606T103632Z
UID:18740-1559779200-1559865599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН
DESCRIPTION:Спасовдан је четрдесети дан од Васкрса и увек пада у четвртак. Ово је сточарски и ратарски празник\, који се слави и као крсна слава\, али и као заветина за читаво село. У Босни се излази изван села\, па се прославља на врховима брда или сеоским игралиштима. Црква у Прањанима код Чачка слави овај дан\, па се тог дана око цркве приређује велики вашар и народно весеље. У Прањанима се\, такође\, ујутру праве дрвени крстићи од лескових гранчица и стављају у њиве\, ливаде\, на куће\, торове и изворе да бране од града. Млади у Шумадији изјутра одлазе у брда и беру девесиље\, које после стављају око карлица с млеком да им се боље ухвати кајмак. Затим с девојкама одлазе на ливаде и беру друго цвеће. Ту се развија коло и играју сеоске игре. На овакве игранке често се долази и из других мањих села. \nУ Поповом Пољу и околним селима Спасовдан се држао за сточарски празник\, па се тог дана људи највише посвећују стоци. Чобани су некад изгонили стоку пре сунца\, успут беру ковиља\, везују за јасенов прут\, који затакну у зид око врата на тору да стока пређе преко прута. Уочи овог празника пуштају јагањце и јариће да сисају. После подне\, кад враћају стоку\, сточари су обилазили око читавог села или бар око једне куће\, у којој мора да гори ватра\, а свака јача кућа закоље јагње или јаре\, па се одлази до цркве да се у порти руча. \nНа Спасовдан у многим селима иде литија\, односно крстоноше. Раније је литија кретала из цркве и правила круг\, опход око села\, застајући код записа\, односно молитви. Кад обиђе цело село\, враћала се цркви\, одакле је и пошла. После тога се за све учеснике организовао ручак. Данас литија не излази из порте и обилази само око цркве. \nВасојевићи не праве литију\, али се на Спасовдан окупљају око сеоског записа. Ту долази свештеник\, очита молитву\, закрсти стабло и каже да оно сад чува село. Васојевићи тврде да ко из зле намере такне запис\, зло ће му се вратити. Помињу неког Јанка Маркова\, који је покушао да се попне на запис и одломи једну грану. Само што се попео\, пуче грана под њим и он паде и поломи ногу у куку\, па је данас богаљ. \nБлизу Вишеграда постоји брдо звано Спасово\, а изнад Будве је брдо Спас. На оба места на Спасовдан се окупља народ из околине. \nКрст као обележје саставни је део спасовданског ритуала. Праве га од леске и стављају на места за која се верује да су легла демона. У Босни крстиће стављају на врхове старих стабала; у Доњој Гружи на сред села пободу велике спасовданске крстове. \nСпасовдански обичаји по многоме подсећају на празновање Ђурђевдана\, па постоји мишљење да је црква мноштво ђурђевданских обичаја христијанизовала у празновање Спасовдана. \nОвај дан је и слава града Београда. Тад Београдом иде литија. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/vaznesenje-gospodnje-spasovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/800px-RabulaGospelsFolio13vAscension.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190605
DTEND;VALUE=DATE:20190606
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190605T050618Z
LAST-MODIFIED:20190605T050618Z
UID:18737-1559692800-1559779199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЈАРИЛО
DESCRIPTION:Верује се да је Јар или Јарило било божанство Словена које се празновало средином јуна. Име Јарило упућује на руске обичаје\, кад су износили лутке од сламе са разним именима – Купало\, Кострома\, Јарило – по томе је руски Јарило сродан српском Герману. Иначе Србима је позната реч и лично мушко име који су изведени од корена јар: јара жита су она која се сеју у пролеће; јара је летња жега. Мушко име Јарослав забележено је још крајем XIII столећа\, а име Јарко се налази у Дечанској повељи из XIV века. \nЈарило је заветни дан у неким селима Баната и Срема. На тај дан се ките заставе венцима од изниклог жита и иду литије које народ посипа житом. После подне породице излазе на поља да гледају жито и приређују породичну гозбу. У Банату\, ако је жито добро родило\, мушкарци излазе на гледање\, понесу вино и остају до ноћи крај поља. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/jarilo/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Donetsk_step_04_kudlaenko.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190604
DTEND;VALUE=DATE:20190605
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190604T093051Z
LAST-MODIFIED:20190604T093051Z
UID:18732-1559606400-1559692799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВЛАДИМИР ГРМОДОЛ СРПСКИ
DESCRIPTION:Унук Хвалимира\, син Петрислава\, Јован Владимир је у историји запамћен као мудар\, милостив и храбар српски краљ. Водио је тешке борбе с македонским царем Самуилом и византијским царем Василијем\, а у земљи је покушавао да искорени паганство и богумилство. Записано је да га је Самуило на превару заробио и бацио у тамницу. По предању\, у тамници му се јави анђео Божји и предсказа му брзо ослобађање\, али да ће на крају скончати мученички. И стварно\, цар Самуило пусти Владимира и\, како му се веома допао српски владар\, да му своју ћерку Косару за жену. После смрти Самуила на његово место дође син Радомир\, али се не задржа дуго јер га је мучки убио рођени брат Владислав. Кад Владислав ступи на престо\, позва Владимира и Косару да му дођу у посету\, и ту на превару уби Владимира\, бојећи се да би му зет могао угрозити престо. Мошти светог краља почивају у манастиру код Елбасана и око њих се скупља народ\, јер се ту дешавају разна чуда. \nРатари славе Светог Владимира као заштитника од непогода\, па му на овај дан пале свеће да их заштити од града и суше. \nУ источној Србији причају да су неки људи радили у пољу на његов дан\, кад наиђе неки слепац који их упита шта раде. Они га зачикаваше: „Зар не видиш”. На то слепи прогледа\, збаци са себе просјачке прње и позва облаке и олују. Сместа се све стушти. Сељаци препознаше Светог Громодола\, пречасног српског краља\, те падоше на колена да измоле милост. Свети Владимир се умилостиви и пусти само летњу кишу да падне\, а на растанку заветова сељаке да више не раде на његов дан ако пада у недељу. Постоји и народна изрека: „Ево иде Громодол да спасе свеколики дол.” \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vladimir-grmodol-srpski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/JovanVladimirSlika.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190603
DTEND;VALUE=DATE:20190604
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190603T065811Z
LAST-MODIFIED:20190603T124155Z
UID:18719-1559520000-1559606399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
DESCRIPTION:Свети цар Константин је син римског цара Константина и царице Јелене. Кад је постао цар\, прву велику битку водио је против свог супарника Максенција. \nПред саму битку био је у великим бригама и сумњама\, али тад му се јави сјајан крст на небу\, окићен звездама\, с написом: „Овим побеђуј.” Цар нареди да му се направи сличан крст и стварно победи Максенција. Његова мајка\, царица Јелена\, била је ревносна хришћанка и за њу се везују приче у вези с проналаском Часног крста. \nЦрква у Доброљупцима у Александровачкој жупи слави овај дан\, који сељаци називају Света Јела. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-car-konstantin-carica-jelena/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/220sv_car_konstantin_i_carica_jelena.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190525
DTEND;VALUE=DATE:20190526
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190525T081150Z
LAST-MODIFIED:20190525T083741Z
UID:18653-1558742400-1558828799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ГЕРМАН
DESCRIPTION:Свети Герман\, патријарх цариградски\, син првог царског сенатора кога је убио цар Константин Погонет\, а њега као младића ушкопио и силом отерао у манастир. Касније је постао епископ\, а затим и патријарх. Последњих десет година живота провео је у манастиру\, јер га је цар прогнао с трона патријарха. Умро је 740. године. \nНарод га слави као светитеља заштитника од града\, поплава и суша. Кад наиђу градоносни облаци\, људи у селима око Ниша изађу из кућа и повичу: „До међу\, Ђермо!” Такође се верује да ће година бити плодна ако загрми на овај дан\, па се понегде говори док грми: „Грмни\, Германе\, и носи у пусту гору догодине.” Герман се замишља као старац с дугом брадом\, који хоће да дође код неког и на вечеру. Обичај је да се уз сечу бадњака позива Герман на јело\, да би се придобила његова милост. \nУ време великих суша\, сељаци су некад правили глинену лутку Германа или Ђермана. Ископају му гроб\, обично крај неке воде\, и сахране. Две девојке седну крај гроба и као плачу. Кад неко наиђе и пита зашто плачу\, оне у један глас одговарају: „Умро Герман од сушу\, да падне киша!” Негде Германа праве од крпа\, негде од метле\, негде је то права фигура исклесана од дрвета\, а понегде се импровизује\, па му је глава тиква с очима од пасуља. Ако магијска радња успе и Ђерман донесе кишу\, сељаци ископају фигуру\, па је чувају до нове суше јер се показало да је то добар Герман. \nОбичај сахрањивања је наслеђен од некадашњег\, много суровијег жртвеног обичаја\, кад су сахрањивани живи људи. Занимљиво је да је сахрањивање лутке познато у многим крајевима Европе. У Бугарској је исто – Герман\, у Русији – Кострома\, Пољској – Марана\, Украјини – Јарила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-german/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/sveti-german-carigradski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190524
DTEND;VALUE=DATE:20190525
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190524T052455Z
LAST-MODIFIED:20190525T083636Z
UID:18627-1558656000-1558742399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
DESCRIPTION:Словенски учитељи и просветитељи\, родом из Солуна. Ширили су хришћанску веру међу словенским народима. Кирил\, пре монашења Константин\, због своје учености прозван је Филозоф. Творци су првог словенског писма и азбуке – глагољице. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-kirilo-metodije/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Cyril-methodius-small.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190523
DTEND;VALUE=DATE:20190524
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190523T055739Z
LAST-MODIFIED:20190523T055739Z
UID:18624-1558569600-1558655999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СИМОН ЗИЛОТ
DESCRIPTION:Један од дванаесторице великих апостола. Осим атрибута зилот\, што значи ревнитељ\, назива се и Канаит\, јер је родом из Кане. \nСимон је младожења из Кане на чијој је свадби Христос претворио воду у вино. Видевши то чудо\, Симон остави кућу\, родитеље\, невесту и пође за Христом. Проповедао је јеванђеље у Јудеји\, Египту\, Британији. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-simon-zilot/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Icon_03066_Sv._apostol_Simon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190522
DTEND;VALUE=DATE:20190523
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190521T221417Z
LAST-MODIFIED:20190521T221417Z
UID:18620-1558483200-1558569599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕНОС ЧАСНИХ МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛЕ
DESCRIPTION:У XI веку\, у време царовања Алексија Комнина\, из ликијског града Мира пренете су мошти Светог Николе у Бари. \nОвај догађај се у српском народу обележава као преслава Светог Николе\, а празник се зове Летњи или Млади Свети Никола. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prenos-casnih-mostiju-svetog-nikole/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/prenos_mostiju_sv_nikolaja.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190521
DTEND;VALUE=DATE:20190522
DTSTAMP:20260424T230456
CREATED:20190521T054558Z
LAST-MODIFIED:20190521T054558Z
UID:18573-1558396800-1558483199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ
DESCRIPTION:Један од дванаесторице великих апостола. Писац једног од четири света јеванђеља. Написао је и чувена откривења\, која су саставни део Новог завета. У њима је писао о тешкој борби цркве против свих звери и о крајњем тријумфу Христа\, јагњета Божјег\, над свим зверским силама таме. \nСрби га славе као крсну славу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-jovan-bogoslov/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/05/Ritzos_Andreas_-_St_John_the_Theologian_writing_his_Revelations_on_an_open_scroll_-_Google_Art_Project.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR