BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190908
DTEND;VALUE=DATE:20190909
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190908T130243Z
LAST-MODIFIED:20190908T130243Z
UID:19888-1567900800-1567987199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети мученици Адријан и Наталија
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила Светим мученицима Адријану и Наталији. Муж и жена. \nОбоје племенитог рода. Адријан\, начелник претора и незнабожац\, а Наталија потајна хришћанка. \nВидевши како страдава 23 хришћана\, Адријан затражи од писара да и његово име упише у хришћане и да буде мучен. Пао је у Никомидији\, у време цара Максимилијана у 28. години живота. После његове смрти\, Наталија је часно сахранила његове свете мошти и сама се упокојила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-mucenici-adrijan-natalija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/sveti-mucenici-adrijan-i-natalija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190829
DTEND;VALUE=DATE:20190830
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190829T113239Z
LAST-MODIFIED:20190829T115022Z
UID:19832-1567036800-1567123199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МЕЂУДНЕВИЦЕ
DESCRIPTION:Међудневице или Међугоспојинци трају од Велике до Мале Госпојине. Тих дана се по планинама размиле травари који беру лековите траве за зиму. Неки их носе на благосиљање у цркву. Мушкарци могу да раде све послове\, а женама се препоручује да ових недеља ништа не започињу\, већ само да заврше започето. У ове дане се некада није венчавало. \nШумадинци сматрају да су у ово време змије најљуће\, а у околини Лесковца кажу да се тад Свети Сава договара са зверима где да не праве штету. Јаја која у ове дане снесу кокоши не износе се на пијацу\, нити се користе у исхрани. Она служе само за излегање нових пилића. \nУ Херцеговини ове дане зову и Несновица. Обичај је да се тада не разграђују и премештају торови због вукова. Ако тор мора да се разгради\, онда то чине тројица мушкараца истог имена. Они носе грађу на другу ливаду\, односно место где треба да буде нови тор\, а на којем су на Велику Госпојину заболи у земљу једну леску и поставили икону Богородице. Испод иконе је стављено мало мрса и цвећа. Кад наступи Несновица\, почиње се с градњом. Ако се све уради на описани начин\, не треба се плашити вукова. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/medjudnevice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Gospojina-111.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190828T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190828T170000
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190828T082150Z
LAST-MODIFIED:20190828T082842Z
UID:19828-1566979200-1567011600@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА
DESCRIPTION:Данас се завршава Великогоспојински пост. \nЗваничан црквени назив празника јесте Успеније Пресвете Богородице\, јер је то дан кад је Мајка Божја\, мајка Исуса Христа\, вечно уснула. Процењује се да је мајка доста надживела сина у његовом овоземаљском животу и да се предала Богу у својим шездесетим годинама. Читавог живота обилазила је света места која су је подсећала на сина\, најчешће Голготу\, Витлејем и Јелеонску гору. Била је у Антиохији у посети Светом Игњатију Богоносцу. Посетила је васкрслог Лазара\, била код епископа кипарског\, а опловила је око Свете Горе. Света Богородица је заштитница Свете Горе и посвећени су јој многи манастири и цркве. Велика је светица и зато је народ зове Велика госпођа или Госпојина. На овај дан завршава се двонедељни\, строги пост. \nУ Горњој Пчињи мисле да је важније држати се поста пред Велику Госпојину него пред било који други празник\, па чак и Васкрс. Из овог краја је и прича о људима који су мрсили на овај пост\, па кренули на извор да се напију воде. Како су пришли\, извор се зацрвене и појави се Богородица. Сви падоше на колена\, а она учини да оседе\, како би се опаметили. \nБогородица поседује велике моћи: може да смрви ђавола у тили час; жабу је благосиљала да се не распадне кад угине; она је после смрти оживела и успела се на девето небо. \nЗаштитница је свег живог\, а посебно породиља и мајки. Оне се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици. Њена икона се налази у свакој кући православних Срба. Верује се да ако се попије мало састругане боје са њене иконе или фреске\, то може помоћи код многих женских болести. \nУбрано биље и траве на овај дан имају изузетно лековита својства. У Пчињи беру боровнице\, а на Рајцу лековите траве. \nПо Србији се одржавају вашари и народни сабори. Један од оних са најдужом традицијом је у Београду\, код женског манастира у Раковици. \nСлави се као крсна слава.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/velika-gospojina/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/330px-Theofanus_uspenie.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190819
DTEND;VALUE=DATE:20190820
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190819T102311Z
LAST-MODIFIED:20190829T113714Z
UID:19661-1566172800-1566259199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕОБРАЖЕЊЕ
DESCRIPTION:Треће године проповедања нове вере\, Исус Христос поведе апостоле и ученике своје Јакова\, Петра и Јована у планину\, где се у току ноћи преобрази пред њима и показа им неке своје божанске моћи. Поред преображеног Исуса појавише се пророци Мојсеј и Илија и зачу се глас Божји\, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог сина. \nУ народу се Преображење слави као прелаз из летњег у зимски период\, кад ваздух и вода постају хладнији\, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене. \nОвог дана се не ради. Некада се од Преображења више није купало у рекама и језерима. Каже се да се и гора преобрази\, а добро је симболично кресати мало лесника\, јер је шума сазрела. Жене уочи Преображења вежу црвени или бели конац око руке и помисле жељу. Ако се конац не прекине у току дана\, жеља ће се испунити. На овај дан се строго пости\, а у шумадијским селима је обичај да се причешћују у цркви. \nЦрквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије. Један од већих је у Книћу\, а не заостају ни вашари у Раброву\, Сурдулици\, Жабарима и Мионици. Поповци носе грожђе у цркву да благосиљају род. Многи неће раније да окусе грожђе\, јер мисле да се грожђе преобрати у зрело тек кад прође Преображење. \nВерује се да ако је на овај дан лепо време\, следеће године неће бити добра летина. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/preobrazenje/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Transfiguration_by_Feofan_Grek_from_Spaso-Preobrazhensky_Cathedral_in_Pereslavl-Zalessky_15th_c_Tretyakov_gallery.jpeg.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190815
DTEND;VALUE=DATE:20190816
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190815T082226Z
LAST-MODIFIED:20190815T082550Z
UID:19599-1565827200-1565913599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СТЕВАН ВЕТРОВИТИ
DESCRIPTION:То је дан открића и преноса моштију Светог Стефана\, првог великомученика. Сродник апостола Павла\, Јеврејин који је живео у грчким областима\, био је један од првих ђакона које свети апостоли рукоположише и поставише у службу јерусалимске сиротиње. Силином своје вере чинио је велика чуда\, што изазва завист Јевреја који нису прихватили нову веру\, те га набедише и осудише на каменовање. Тело му је лежало два дана и две ноћи изван градских зидина Јерусалима\, док га јеврејски кнез Гамалил\, потајни хришћанин\, није сахранио на свом имању. Године 415. Гамалил се јави у сну неком свештенику и откри му тајну где леже мошти Светог Стефана. Он га сахрани часно на планини Сион. \nУ Црногорском приморју овај дан зову напрасни празник и морнарска слава\, јер је Свети Стефан чинио да бродови имају довољно доброг ветра за једра. Славили су га и млинари у ветрењачама. Тог дана нису млели брашно него су правили гозбу испред млина\, на коју су позивали своје муштерије. Према предању које се може чути у Херцеговини\, неки човек изађе на тај дан с породицом да пласти сено\, али наиђе Свети Стефан и одува и сено и породицу. Домаћина је бацио на даљину од седам дана хода\, а остале на три дана\, па су се једва окупили код куће и заклонили. \nСлави се као крсна слава. \nОд 2014/7522. обновљено је одржавање народног сабора поред цркве посвећене овом свецу у засеоку Црквина у Грошници код Крагујевца\, где је сабор одржаван од како се памти. Мештани су 2012/7520. године обновили цркву која је изгорела седамдесетих година прошлог века\, верује се зато што су ту\, на старим црквеним темељима припадници Равногорског покрета подигли цркву-брвнару 1943. Приликом обнове\, археолози су нашли да је црква саграђена\, највероватније\, после Косовске битке\, а утврђено је и постојање некрополе из још старијих времена. \nСлава Кнежевца\, метоха манастира Лелић\, на планини Повлен. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-stevan-vetroviti/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/StStephen_GiacomoCavedone.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190814
DTEND;VALUE=DATE:20190815
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190814T090436Z
LAST-MODIFIED:20190814T185141Z
UID:19572-1565740800-1565827199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ МАКИВИЈЕ
DESCRIPTION:Почетак Великогоспојинског поста. \nЗа овај празник има мало народних обичајних радњи и све су везане за босиљак и воду. Босиљак је божја биљка. Због тога се у народу верује да је врло јако заштитно средство. Најпре се он посади у башти\, па тек онда друго цвеће. Многи га и данас саде и чувају у саксијама на терасама. Поштовано је и женско име. Девојка Босиљка у народној песми каже: „Ја сам Сунцу рођена сестрица\, а Месецу првобратучеда.” Зато је на овај дан добро све што се ради с босиљком\, али се треба чувати водених токова. \nУ ранија времена су до данашњег дана ливаде биле покошене\, а отад је почињала жетва јарице пшенице која се сејала у пролеће\, па отуд изрека: „Макивије\, косе о чивије\, а српове за репове.” Данас је другачије\, али је пословица остала као сећање на некадашње услове живота и рада. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-makivije/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Saints_Maccabees.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190812
DTEND;VALUE=DATE:20190813
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190812T093432Z
LAST-MODIFIED:20190812T094113Z
UID:19548-1565568000-1565654399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Преподобна мати Ангелина
DESCRIPTION:Овај дан је посвећен преподобној Ангелини која је била супруга деспота Стефана\, сина Ђурђа Бранковића. \nЊене свете мошти налазе се у фрушкогорском манастиру Крушедол. \nУ овај дан се одржава велики молитвени сабор у манастиру. \n \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobna-mati-angelina/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Св-Мајка-Ангелина.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190808
DTEND;VALUE=DATE:20190809
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190808T060254Z
LAST-MODIFIED:20190808T060819Z
UID:19513-1565222400-1565308799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ТРНОВА ПЕТКА
DESCRIPTION:Живела је у XII веку\, проповедала хришћанску веру и због тога била мучена и злостављана. Посечена је по наредби кнеза Тарасија на овај дан 1238. године. По налогу бугарског краља Асена\, пренесена је у град Трново и сахрањена у цркви названој њеним именом. Од тада се овај дан слави међу православцима на Балкану. \nЗа Трнову Петку кажу да је и женски празник\, јер га првенствено празнују жене. Жене које су се заветовале светици\, на њен дан нису преле\, месиле хлеб\, прале рубље\, износиле пепео из куће да не би „трнула снага”. Девојчицама се облаче нове хаљине\, девојке ките венцима куће\, а по подне се жене окупе и наздрављају Светој Петки. То је прилика да се испричају многобројне приче\, као што је она о Петки и златној пређи\, или како је Света Петка осушила руку цару многобошцу\, о излечењу Краљевића Марка и друге. \nНа њен дан се у околини Зајечара организује воловска богомоља. У западној Србији чобани не истерују стоку на удаљеније пашњаке\, већ је чувају у непосредној близини куће. Болесни траже лек пред иконама и фрескама Свете Петке из Трнова. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/trnova-petka/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/375px-Stpetka.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190805
DTEND;VALUE=DATE:20190806
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190805T101652Z
LAST-MODIFIED:20190805T101652Z
UID:19499-1564963200-1565049599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети мученици пребиловачки и доњохерцеговачки
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила Светим мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким\, православним Србима који због своје вере бише најсуровије клани\, убијани и у јаме бацани од стране усташа. \n \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-mucenici-prebilovacki-donjohercegovacki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/ikona-prebilovci.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190804
DTEND;VALUE=DATE:20190805
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190804T084556Z
LAST-MODIFIED:20190804T084556Z
UID:19488-1564876800-1564963199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:БЛАГА МАРИЈА
DESCRIPTION:Дан посвећен Марији Магдалени\, коју је Христ ослободио мучења од седам злих демона. Била му је верна следбеница за његовог овоземаљског живота. Стајала је испод крста када је Христос разапет на Голготи\, три пута је обишла његов гроб и два пута јој се указао после васкрснућа. \nУмрла је мирно\, у дубокој старости\, у Ефесу и одатле је пренесена у Цариград\, где је сахрањена у руском храму\, који јој је и посвећен. Народ је слави као блажену и њен дан назива благим. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/blaga-marija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Maria_Magdalene_icon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190802
DTEND;VALUE=DATE:20190803
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190802T090921Z
LAST-MODIFIED:20190802T090921Z
UID:19447-1564704000-1564790399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ИЛИНДАН
DESCRIPTION:Празник посвећен Светом пророку Илији\, који се родио у граду Тесвит и који се сматра једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у богомислију и изговарању молитви у пустињи. Због тачног предсказивања догађаја био је стално прогањан\, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље. Због њих\, а и да би показао велику власт Божју\, Илија изведе многа чуда\, од којих нека остадоше заувек запамћена. Једно од највећих беше оно када је затворио небо\, па кише није било три године и шест месеци. За то време проводио је дане у пећини недалеко од града Јерихон\, у осами. Ту\, у затвореној пећини\, беше само један уски отвор кроз који му је орао повремено долазио\, доносећи по неколико капи воде и мрвица хране из удаљених река и земаља. Данас се на том месту налази Манастир Светог Ђорђа Хозева\, чији монаси одржавају пећину као највећу реликвију. Пред смрт\, Илија пресече својим огртачем воду у Јордану\, потом одреди Јелисеја за наследника\, предаде му огртач и узнесе се на небо у огњеним колима које су вукли огњевити коњи. \nПравославни хришћани верују да се Свети Илија вози пламеним колима и зато се кад грми каже да то тутње кола Илијина. Он је тај који одређује где ће и кад падати киша\, а кад ће да буде суша. Овај светац доноси олују и непогоду\, одлучује кад пуцају громови и ударају муње. Мисли се да тада он гађа ђавола\, јер народ тврди да свако место које је муњом погодио Илија означава место где стоји ђаво. Прича се да Илија заборави када је његов дан\, па сваке године пита своју сестру Огњену Марију\, а она га слаже да је празник већ прошао да Илија не би громовима и муњама многе штете нанео. Зато се\, кад грми на овај дан\, каже: „Присетио се\, Илија”. \nМонах Тадија у књизи Пролог (издавач Манастир Ћелије\, 1984) где су сабрана житија светитеља и мученика\, записао је занимљив догађај везан за чуда Светог Илије\, а који се десио у Београду. Наводим га у целости. „неки Пајсије\, игуман Манастира Св. Пророка Илије у Јерусалиму дође у Цариград\, и из Цариграда оде до Београда у време кад се тамо бавио патријарх Пајсије. У то време живео је у Београду један православни хришћанин који је имао латинку за жену. На дан Св. Илије хоћаше жена да умеси хлеб\, а муж јој рече: данас је празник пророка Илије и не треба радити. Но жена му одговори да је тај празник прошао пре 10 дана (према календару паписта). И тако се изроди свађа међу њима. Упорна жена замеси тесто\, но гле чуда! Тесто у њеним рукама претвори се у камен. На то чудо сабраше се суседи\, и сваки узе по један део тога камена. И Пајсије се ту догоди\, па и он узе један део камена\, као сведочанство чуда Божјега и однесе собом у Јерусалим. Тај камичак обеси Пајсије пред икону Св. Пророка Илије у свом манастиру.” \nДо Другог светског рата овај дан свечано су прослављале приштинске ћурчије и приређивали пир о коме се причало читаве године. Кучи\, Васојевићи и остали Црногорци брђани о Светом Илији такође излазе на саборе\, и то после 10 сати. Обично се народ окупља на некој чистини поред воде\, омладина игра и весели се\, а старији у групама разговарају о летини и општим стварима. На овим саборима највише се продају мед и производи од меда\, ракија и вино. Пред полазак\, домаћини се чашћавају воћем и пићем. Сабори су веома достојанствени и једна су од ретких прилика да се састану пријатељи и рођаци из понекад веома удаљених и раштрканих села. У Теслићу\, у Републици Српској деценијама се на овај дан одржава велики сабор. Близу града налази се и позната бања Врућица са надалеко чувеном лековитом водом. \nСличан обичај има и народ Пчиње\, с тим што се за тај сабор скупе паре\, па се купи во или доста јагњића. Онда се обрће ражањ и добро мезети. \nТаковци приређују саборе којим свечано прослављају овај дан и чине разне ствари да догодине не буде олује и града. Тако\, на пример\, три младића у току ноћи обилазе село и закопавају пиле код порте\, говорећи: „Бије нас град\, што не носимо пиле.” Овде се такође верује да треба строго водити рачуна да неко не мрси у петак пред Светог Илију. У јабланичком крају тврде да свако село треба да има неку жену која зна како да спречи олујне облаке да донесу град. Жене излазе из куће с васкршњим јајима и обраћају се својим умрлим не би ли умолили Светог Илију да не сручи град\, помињући измишљена велика чуда која се дешавају у селу: да је дете родило дете од девет кила\, да се црква преко ноћи позлатила и сл. Понекад мушкарци изађу пред кућу и пуцају из пушке у облаке Светог Илије\, а ваља заклати и петла за ручак Илији. \nМед који се вади на Илиндан служи као лек\, па мајке њиме намажу децу по образима да буду здрава. У јужној Србији кажу да ће иструлити сви ораси и лешници ако грми и пада киша на овај дан. У Книћу се сваке године одржава велики народни вашар. \nСлави се као крсна слава\, али се не кува жито\, јер се сматра да је Свети Илија и данас жив. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/ilindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Icon_03051_Ilya_prorok_s_uchenikom.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190730
DTEND;VALUE=DATE:20190731
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190730T085253Z
LAST-MODIFIED:20190730T100831Z
UID:19419-1564444800-1564531199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ОГЊЕНА МАРИЈА
DESCRIPTION:Дан када Црква слави Свету мученицу Марину\, која је страдала у време Диоклецијанових прогона. После мученичке смрти\, њене мошти посташе чудотворне и исцелитељске. Зато су одувек поштоване. \nУ народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и да светац увек у лето пита сестру када је његов дан\, а она од њега крије датум јер светац може толико да се распусти и шенлучи да громовима побије читав свет. Огњену Марију славе они који су некад имали штете од грома или олује. Постоји народна пословица: Ко слави Огњену Марију\, сигуран је у летину! \nУ народној песми Огњена Марија у паклу пева се како је Свети Петар водио по паклу Огњену Марију и како су тамо\, између осталог\, наишли на једног човека коме је горела глава. На Маријино питање шта је човек Богу згрешио\, Петар јој одговара: \nОнај није даровао куму; \nКума њему Светога Јована\, \nа он њојзи паре ни динара. \nПрича из Васојевића казује да је баба Вида овог дана гребенала вуну\, кад у зло доба кућа поче да се тресе и зидови да пуцају. Баба изненађено скочи и дохвати двоје синовљеве деце\, своје унучади\, па потрча на врата. На вратима је Огњена Марија заустави и рече да би целу кућу сатрла да није деце у бабиним рукама. Баба јој се поклони и кроз плач измоли опроштај. Огњена Марија одмахну руком и баби искриви уста од ува до ува\, а децу благосиља. Касније су бабу једва излечили у Манастиру Светог Василија Острошког\, а многи Васојевићи од тада славе овај дан. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/ognjena-marija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/300px-Saint_Marina_icon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190727
DTEND;VALUE=DATE:20190728
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190727T113022Z
LAST-MODIFIED:20190727T113424Z
UID:19365-1564185600-1564271999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ГОРЕШЊАЦИ
DESCRIPTION:Горешњацима народ зове најтоплије дане у току лета\, када владају највеће врућине. У пиротском крају Горешњаци су на дан Светог Ћирила и два дана после\, у јужном Поморављу Горешњаци трају од 26. до 29. јула\, али у већини крајева у ове дане се убраја седам дана који падају од арханђела Гаврила до Светог Илије. \nУ те дане прете пожари и паљевине\, не ради се у пољу да усеви не би сагорели од сунца\, виноградари не улазе у винограде\, жене тек увече одлазе у баште. Не сади се\, нити се бере. Негде кажу да за време Горешњака орлови и птице не пију воду и зато тужно пиште у ваздуху. Жене забрањују деци да се купају\, јер кажу да у подне\, због велике врућине\, чак и горешњаци који никада из шуме не излазе\, крену према потоцима и рекама и море људе. У Хомољу тврде да се тада узнемире водени људи и хватају све који приђу близу воде. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/goresnjaci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/1564125253-BeliAndjeoSPC.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190726T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190726T170000
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190726T092318Z
LAST-MODIFIED:20190726T092318Z
UID:19355-1564128000-1564160400@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО – ЛЕТЊИ
DESCRIPTION:На данашњи дан славе се и помињу сва јављања и чуда која је у историји хришћанске цркве учинио арханђел Гаврил. Први пут је слављен на Светој Гори у IX веку\, за време владавине царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе Хрисоверга\, јер се овог дана пре 1100 година у манастирској келији у Кареји јавио и прстом на камену исписао песму Богородици. Келија постоји и данас и сматрају је светим местом. \nУ Босни арханђела Гаврила славе чобани и зову га волујски светац. Девојке не раде ручне радове\, али се мисли да је ово најбољи дан за мобу и све добровољне радове. У Такову причају да је неком сељаку стално цркавала стока\, па се молио арханђелу да му помогне. Арханђел се појавио на свој дан и заједно са сељаком потерао стоку према Руднику. Успут су појили стоку на седам извора. Када су се увече вратили\, стока је била здрава. Од тада народ обилази те изворе\, пије воду и лечи се од разних болести. \nОд овог дана па до Ћириловдана\, који пада 28. јула\, настаје период који се у народу назива Горешњаци. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/arhandjel-gavrilo-letnji/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/sveti-arhangel-gavrilo.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190721
DTEND;VALUE=DATE:20190722
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190721T084223Z
LAST-MODIFIED:20190721T084741Z
UID:19336-1563667200-1563753599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРОКОПИЈЕВДАН
DESCRIPTION:Свети Прокопије рођен је у II веку у Јерусалиму. Ступио је у службу злогласног цара Диоклецијана и достигао висок војни чин. У време прогона хришћана\, цар га пошаље у Александрију да тамо затре хришћане\, али му се на путу јави Господ\, одврати га од намере и приволи за своју веру. Ово издајство разбесне цара\, који нареди да Прокопија баце на најтеже муке. У тамници свецу се јави Христ\, охрабри га да истраје и прекрсти у хришћанство. \nУ Поповом Пољу и Херцеговини сматрају га за огњевитог свеца\, у које још спадају: Свети Илија\, Огњена Марија и Свети Пантелија. На те празнике и сусветице не ради се с класом да се жито не би упалило или да га ветар не би разносио. О томе говоре стихови: \nГромом бије громовит Илија\, \nватром пали Огњена Марија\, \n јаром веје Прокопије\, \nпотпирује свети Пантелија. \nУ многим крајевима на овај дан приређују се свадбе\, јер је Прокопије заштитник младенаца\, тако да нема злих очију и нико не може да урекне младу и сватове. У Босни мисле да тог дана Прокопије посећује свадбе и дели благослове\, зато у здравицама обавезно наздрављају светитељу. \nУ Србији се каже да је Прокопијевдан тежак празник. Тог дана камен и дрво у води прокопни. Бунарџије славе Светог Прокопија\, па тог дана не раде. Славе га и рудари као свог заштитника\, те тог дана не копају руду већ само осигуравају јаму дирецима и крстом Светог Прокопија терају подземне демоне. У селима се не дирају ашов и лопата\, и ништа се не боде у земљу. \nПрича из Стига казује да је неки сељак копао бунар на Прокопијевдан и ископао црну смрдљиву воду\, од које се погушила сва чељад у кући. Кад је копач осетио да и њега хвата слабост\, пао је на колена и почео да моли свеца за милост и опрост. Светац се појави с цветним венцем на глави\, понуди сељака вином и овај поврати снагу; затим сваком из куће потури вино под нос и сви се пробудише. Сељак се зарече да ће од тада славити крсну славу Светог Прокопија. \nЖене у Србији не дају деци да се купају у рекама и језерима и добро пазе да нико не пере рубље\, да не изазива Прокопија. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prokopijevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/800px-St_Procopius_Icon_Sinai_13th_century.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190720
DTEND;VALUE=DATE:20190721
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190720T122025Z
LAST-MODIFIED:20190720T122025Z
UID:19320-1563580800-1563667199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Света мученица Недеља
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила и Светој мученици Недељи. \nУ селу Десимировац код Крагујевца изграђен је Храм Светој великомученици Недељи. Храм је грађен четири године – од 1933. до 1937. кад је освештан. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveta-mucenica-nedelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/gif:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/Saint_nedelja_kyriaki_bulgaria_icon.gif
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190718
DTEND;VALUE=DATE:20190719
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190717T200457Z
LAST-MODIFIED:20190718T103706Z
UID:19312-1563408000-1563494399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АТАНАСИЈЕ СВЕТОГОРСКИ
DESCRIPTION:Свети Атанас Атонски или Светогорски сматра се утемељивачем монашког живота на Светој Гори. Међу првима се повукао на ово полуострво и изградио чувени грчки Манастир Лавра. Живео је у X веку и за живота стекао много поклоника и уживао поверење византијских царева. Написао је и први типик\, односно устав Свете Горе. \nНарод га сматра једним од заштитника од непогода и олуја. Верује се да је Свети Атанасије био један од највећих пустињака\, испосника. Његов безгрешан живот био је трн у ђавољем оку\, па ђаво реши да га наведе на сагрешење. Претвори се у младу и најлепшу девојку тог времена\, а по казивању очевидаца\, такве лепоте тешко да ће икад више бити. Ђаво у лику прелепе девојке ступи пред Атанасија\, покорно га молећи да је прими у службу. Свети Атанасије се у почетку мало колебаше и нећкаше\, али опчињен лепотом пристаде. Девојка немаше стрпљења већ одмах поче да наговара Атанасија да се одрекне Бога\, остави досадне вере\, узме њу и да заједно живе\, верујући у много моћнијег ђавола. Искушење беше огромно\, највеће које је Атанасија дотад задесило. Нека чудна слабост га обузе\, али у последњем тренутку се трже и замоли девојку да покаже ту ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Девојка сместа то учини\, а Атанасије\, жмурећи\, приђе ћупу\, чврсто га затвори\, а затим га баци у море. По мору је ћуп плутао три године\, док га не нађоше неки рибари. Отворише да виде шта има унутра\, а ђаво то искористи\, искочи из ћупа и побеже. Тако ђаво поново слободно шета овим светом у разним облицима\, искушава и мори људе. \nОва прича се може чути на југу Србије\, где још кажу да чим загрми ђаво помисли да то иде Свети Атанасије\, уплаши се и одмах скаче у први суд. Зато је важно да се судови стално држе затворени. У западној Србији Светог Атанасија славе воденичари\, који тог дана не мељу ништа\, него се окупе око најстаријег од њих\, свако донесе нешто мрса и вина и славе свеца. Воденичари тврдо верују да ђаволи вребају у врбацима и вировима\, па ни водени точак неће добро да се окреће. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-atanasije-svetogorski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/prepodobni-atanasije-atonski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190717
DTEND;VALUE=DATE:20190718
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190717T075250Z
LAST-MODIFIED:20190717T075250Z
UID:19294-1563321600-1563407999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети Сава Горњокарловачки
DESCRIPTION:Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. \nСрпска православна црква овај дан је посветила и Светом свештеномученику Сави Горњокарловачком. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-sava-gornjokarlovacki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/Sveti_Sava_Gornjokaarlovački.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190715
DTEND;VALUE=DATE:20190716
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190715T124212Z
LAST-MODIFIED:20190715T171007Z
UID:19287-1563148800-1563235199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Спомен преноса Винчанске\, односно Бездинске чудотворне иконе
DESCRIPTION:Блажено почивши владика жички\, Хризостом Столић\, у свом обимном и веома значајном делу\, Православни Светачник\, пише да се овог дана обележава и Спомен преноса Винчанске\, односно Бездинске чудотворне иконе Пресвете Богородице. \nИкону је у Београд из Печорског манастира донео монах Пајсије\, Грк са Крфа. Звала се Владимирска. Икона је била неко време у Београду\, а кад је Пајсије обновио запустелу цркву Манастира Винча (село поред Београда) ту је она на данашњи дан пренета. Икону је затим пренео у манастир Бездин винчански игуман Теодосије Веселиновић. \nДанас је познато пет копија Винчанске иконе. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/spomen-prenosa-vincanske-odnosno-bezdinske-cudotvorne-ikone/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/5187952_l.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190712
DTEND;VALUE=DATE:20190713
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190712T094321Z
LAST-MODIFIED:20190712T170327Z
UID:19239-1562889600-1562975999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПЕТРОВДАН
DESCRIPTION:Црква га слави у част апостола Петра и Павла. Петар је један од дванаест великих апостола. Пре него што је срео Исуса Христа\, био је рибар и звао се Симон. Први је изразио веру у Христа и целог овоземаљског живота служио је хришћанству. Проповедао је по Палестини\, Малој Азији\, Илирику и Италији. Чинио је многа чудеса\, а о његовој исцелитељској моћи постоје легенде. Према једној\, чак је и његова сенка лечила болесне. По заповести цара Нерона\, страдао је мученичком смрћу. Срби сматрају Петровдан великим празником\, а главне карактеристике празника јесу: брање цвећа и биља\, култ мртвих\, у чему су главну улогу имале јабуке\, као и жртвовање гуске\, односно гушчета. \nКад је Бог делио улоге\, Светом Петру је подарио вино\, пшеницу и кључеве од небеског царства. Зато он седи на вратима раја и испитује умрле. Свети Петар је\, такође\, поставио небеског ковача на Месец да га окује и сачува за земљу. Са Светим Савом је заменио вериге\, па се зато дешава да су на Савиндан дани топли\, а око Петровдана одједном освежи. \nПрича се да је нека жена у околини Крагујевца прала веш на потоку на овај дан\, кад наиђе старац из шуме и упита је да ли зна да је данас Благи дан. Жена не рече ништа\, него настави да пере. На то Свети Петар\, јер то је био он\, рече: „Остаћеш нема до идућег Петровдана.” Тако и би. Жена поста мутава и проведе у посту читаву годину\, а кад дође Петровдан\, она ускликну Божје име. Од тада је ишла по свету\, славила име светитеља и причала о свом искупљењу. \nНајстарија српска црква\, храм посвећен Светом Петру из IX века\, налази се у непосредној близини Новог Пазара. Народ из Рашке и других места окупља се на овај дан око ње. Око цркве су софре\, сто и клупе\, које су направиле виђеније породице овог краја. Ту се једе\, пије\, запева и заигра\, све у славу Петровдана. У последње време то је прерасло у велики народни сабор. \nВасојевићи у Црној Гори на овај дан пале лиле\, гомиле грања\, обично на катуну\, а деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу\, запале је и обилазе торове и колибе. У Херцеговини такође пале велику ватру\, а деца бакље – машале. \nМилановчани и сељаци из околине на овај дан се окупљају око Цркве Савинац. Тада долазе болесни и немоћни\, јер се верује да је тог дана вода која извире испод цркве лековитија. \nНекад су се људи из Поповог Поља на овај дан скупљали у Завали. Долазили су и из Стоца\, Љубиња\, Требиња и Далмације. Код куће су остајали само стари и немоћни. Око манастира се поставе шатре и шарене тезге на којима се свашта продаје. Музика свира од раног јутра\, све док не почне манастирска служба. Тада се све утиша и престају свака куповина и продаја. После службе\, весеље се настављало до касно у ноћ. Предвече два изабрана човека из Завале ишла су од тезге до тезге и тражила од трговаца и кафеџија плацарину. Свако је давао колико мисли да треба\, јер је плацарина\, у ствари\, прилог за цркву. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/petrovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/330px-Petersinai.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190628
DTEND;VALUE=DATE:20190629
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190628T065002Z
LAST-MODIFIED:20190628T082727Z
UID:18894-1561680000-1561766399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВИДОВДАН
DESCRIPTION:Према црквеном календару\, на овај дан славе се свети Вид\, Модест и Крискентије\, рођени на Сицилији\, прослављени као борци нове вере\, чудотворци и исцелитељи. Видове мошти чувају се у Прагу. \nВидовдан је највећи празника у Срба. Празник саборности Срба. Видовдан је симбол српске снаге да по сваку цену брани сопствену слободу\, веру\, обичаје\, језик и писмо. Да брани све оне вредности које чине културни и државотворни идентитет једног народа. Видовдан је доказ сталне борбе Срба и српског народа за сопствени опстанак. Док у Србима постоји дух Видовдана дотле ће их и бити. Где год живели\, на било ком кутку планете се налазили Срби ће на овај дан свећу запалити и сетити се ком славном народу припадају. Од цара Лазара до Гаврила Принципа и свих војсковођа од Првог светског рата до злочиначке агресије НАТО убица 1999. године. \nПравославна црква уврстила је Видовдан у свој календар тек крајем прошлог века\, 1892. године. У ранијим временима овај дан био је посвећен пророку Амосу\, а касније и кнезу Лазару. \nНародна вера и обредне радње везано за овај дан знатно су старијег порекла\, а празник Видовдан\, на који се одржала Косовска битка\, најважнији српски историјски догађај\, само је наставак култа старог словенског божанства Вида\, који је непознат у православној традицији. \nУ народним предањима\, Вид лечи од свих очних болести и омогућава слепима да прогледају. Тако је у многим селима обичај да на Видовдан укућани устану рано\, пред излазак сунца\, и гледајући према сунцу кажу: „Ој Видо\, ој Видовдане\, дај ми вид док сам жив.” \nСматра се да биљка Вид\, видац\, видовка или видова трава је права биљка за гатање. Жене га уочи Видовдана беру и мећу под јастук\, и шта те вечери сањају\, то ће им се и десити. \nДевојке га те вечери\, заједно са првим и последњим залогајем хлеба и мало соли\, мећу под јастук и заклињу: „Виде\, Виде! Тако ти соли и хлеба\, земље и неба\, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нек ми изађе на сан.” \nУ Пчињи се гледа какво је време тог дана\, па ако је лепо\, онда се износе све хаљине на ваздух да се проветре. Ако је облачно\, домаћин изађе из куће\, прекрсти облаке\, позове Светог Вида да га штити и забоде косу у земљу. Целог дана ни реч не проговара\, да не би пала киша. \nНа овај дан избегава се рад. У селу Срезовица\, близу Такова\, прича се да је погинуо неки Чеда са женом Јованком\, и то од грома Светог Вида\, јер је у недељу косио\, а на Видовдан пластио. \nТакође се верује да тамо где земља није „јака”\, кад се јечам покоси\, на Видовдан се сме земља „загарити” и оставити све до следеће године да се „одмори”. \nНа Видовдан су се у Купрешком пољу приређивала народна такмичења у косидби\, па се то проширило и на остале народске игре: бацање камена с рамена\, скок из места\, прескакање магарца и слично. \nВерује се да није добро јести и брати трешње пре Видовдана. \nСтарије жене у Босни врачају девојкама кад ће се и за кога удати помоћу биљки видић и модра вида. Мушкарци\, обично домаћини\, чекају да сунце изађе\, потом се прекрсте\, па кажу: „Виде\, Видовдане\, шта очима видео\, то рукама створио.” \nНа овај дан се не игра и не пева. Оживљавају се приче о Косовској бици\, цару Лазару и осталим српским јунацима. Старци тврде да се у поноћ воде промене\, па из бистре пређу у црвене\, јер је много српских јунака искрвавило од Косова до данас. По црквама се дају парастоси косовским борцима\, а понегде и свим изгинулим ратницима. Народ каже да и кукавица на овај дан престане да кука за изгинулим на Косовом пољу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/vidovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/1280px-Vidovdan_na_Gazimestanu_2009._godine.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190627
DTEND;VALUE=DATE:20190628
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190627T064550Z
LAST-MODIFIED:20190627T110021Z
UID:18891-1561593600-1561679999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЈЕЛИСИЈЕВДАН
DESCRIPTION:Свети Јелисеј је живео и прославио се у IX веку. Прича се да га је Свети Илија узео за наследника\, па кад се узнео у небо\, бацио је свој огртач Јелисеју да настави с пророковањем. Прославио се многим чудесима\, исцељењима и мудрошћу. Умро је у позним годинама. \nОвај дан се сматра заветним за све који пате од болести очију. Тог дана они одлазе у цркве и манастире и мало загребу зид да малтером протрљају очи. Не ради се у пољу\, осим сетве проса. Зато се каже: „Јелисије просо сије\, иде Вида да обиђе.” Жене износе све што је црвено од одеће или тканине да се проветри. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/jelisijevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/389907_sveti-jelisej_ls.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190624
DTEND;VALUE=DATE:20190625
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190624T064001Z
LAST-MODIFIED:20190624T084122Z
UID:18888-1561334400-1561420799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВАРТОЛОМЕЈ – ВРАТОЛОМА
DESCRIPTION:Почетак Петровданског поста. Пост који данас почиње завршиће се на Петровдан 12. јула. \nСвети Вартоломеј је један од 12 великих апостола. Проповедао је јеванђеље и ширио хришћанску веру у Азији\, Индији и Јерменији\, где је мученички страдао. Данас се његове мошти чувају у Ватикану. \nУ нашем народу га зову Вратолома\, па се тог дана брани деци да се пењу по дрвећу\, „да не би врат сломила”. Брани се и купање у рекама\, а домаћице не бућкају млеко. У селима Шумадије верују да Вратолома лечи од падавице\, па тог дана болесни иду до оближњих манастира да се помоле светитељу. Свети Вартоломеј је један од светитеља који тих дана чува усеве и строго пази да неко не оре. Свети Сава је једном угледао орача на Вратоломин дан и укорио га\, а овај му је мирно одговорио: „Ко врти\, врти\, а ја ћу да орем.” На то Свети Сава располови његову њиву и све поче да пропада у рупу. Сељак преплашено повика да се каје\, а Сава позва Вратолому и упита га да ли опрашта сељаку. Вратолома још јаче лупи штапом у ону земљу и сместа све пропаде\, говорећи да он не прашта неверницима. У топличком крају причају да тог дана Свети Вратолома и Свети Сава седе на некој планини и гледају на све њиве да не буде какве штете. Тек ако прилегну и задремају може да се навуче град\, али то се ретко дешава\, јер су оба свеца савесни чувари. \nВиле у ноћи пред овај празник\, кад биљке имају нарочиту магичну моћ\, предухитре смртне жене и уберу митску биљку вратолом. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vartolomej-vratoloma/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Matteo_di_Giovanni_003.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190623
DTEND;VALUE=DATE:20190624
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190623T072314Z
LAST-MODIFIED:20190623T095700Z
UID:18885-1561248000-1561334399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПЕТРОВСКЕ ПОКЛАДЕ – БЕЛА НЕДЕЉА
DESCRIPTION:Петровске покладе су очуване у српској народној традицији. \nЗа покладе је обичај да се у току дана направе љуљашке на којима се укућани љуљају\, са жељом да колико љуљашка високо полети\, толико увис порасту и пшеница и кукуруз. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/petrovske-poklade-bela-nedelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/sveti-apostol-petar-620x350.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190622
DTEND;VALUE=DATE:20190623
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190622T071134Z
LAST-MODIFIED:20190622T140738Z
UID:18881-1561161600-1561247999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:БЕЛА СУБОТА
DESCRIPTION:У свим српским селима врше се припреме за сутрашње Беле покладе. Кувају се у изобиљу разна јела\, пеку печења\, домаћини истачу вино и ракију\, момци и девојке одвојено припремају маске\, костиме и инструменте за поклоне\, сватове и сличне поворке. \nБогатија домаћинства позивају сиромашне породице да им се прикључе у припремама и да сутрашњи дан проведу заједно у весељу и гошћењу. \nОво је и заветина\, односно обетина\, како се зове у селу Брусница\, општина Горњи Милановац. Овог дана кроз село иду крстоноше са свештеником\, обилазећи и благосиљајући записе. Крстоноше су обновљене 1990\, јер им од 1946. није било дозвољено да обилазе село и записе. У сваки запис се уреже крст\, који се сваке године обнавља. \nУ Брусници постоји 11 записа. Три записа су дрво јасен (у Нешковићима\, Антонићима и Поњавићима); по два записа су крушке (у Ковачевићима и Мартиновићима) и храст (у Тројанчевићима и на имању Стругаревића). Орах у Мартиновићима је обновио Буба Мартиновић познат по надимку Пилот. Храст на имању Стругаревића је једини запис у доњем крају\, близу бање Млаковац. Он се последњи обилази. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/bela-subota/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Slava-Bela-subota-660x330.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190620
DTEND;VALUE=DATE:20190621
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190620T070827Z
LAST-MODIFIED:20190620T082406Z
UID:18878-1560988800-1561075199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ МЕДАРД
DESCRIPTION:Епископ Вермадоаски\, после великих овоземаљских дела\, упокојио се у Господу 560. године. \nЗа њега се верује да је заштитник трговаца\, сточара и путника. Ретко крсно име у Срба. Слави се као крсна слава. \nДанас почиње годишње доба лето\, по астрономском рачунању.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-medard/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/sveti_medard3.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190619
DTEND;VALUE=DATE:20190620
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190619T070024Z
LAST-MODIFIED:20190619T104723Z
UID:18875-1560902400-1560988799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети Јован Стјенички
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан посветила је светом преподобном Јовану Стјеничком. \nПодвизавао се у пећинама близу Манастира Стјеник који се налази подно планине Јелице испод брда Стјеник у атару села Бањица близу Чачка. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-jovan-stjenicki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/Манастир_СТЈЕНИК_01.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190617
DTEND;VALUE=DATE:20190618
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190617T064822Z
LAST-MODIFIED:20190617T082157Z
UID:18873-1560729600-1560815999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК – ДРУГЕ ТРОЈИЦЕ
DESCRIPTION:Почетак Беле недеље. Последње мрсне недеље пред почетак Петровданског поста. У овој недељи су и среда и петак трапави\, односно мрсни дани. Бели дани који падају у седмицу по Духовима јесу заветни дани у многим селима. Заветује се због временских непогода\, града\, олује\, поплаве и суше. Литија се организује у селима која славе\, а свака кућа на овај дан прима госте из других места. \nНа Духовски понедељак се не ради по њивама које су близу воде. Деци се брани купање у рекама\, избегава се прелажење моста. У хомољским селима реке се прелазе само на високим штулама јер тог дана вребају водени духови. Добар је дан за почетак осталих послова. \nСрпска православна црква овај дан је посветила и светом мученику Ђорђу Богићу. Ђорђе Богић је био парох у Нашицама у Славонији\, а убијен је по налогу римокатоличког свештеника Сидонија Шолца. Проту су усташе везале за дрво\, ископале очи\, распориле трбух извадиле црева и везали их око протиног врата. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/drugetrojice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/danas-su-duhovi-praznik-svete-trojice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190616
DTEND;VALUE=DATE:20190617
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190616T074415Z
LAST-MODIFIED:20190616T074859Z
UID:18870-1560643200-1560729599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ
DESCRIPTION:Духови или Тројице су покретан празник\, који увек пада у педесети дан од Васкрса. Посвећен је силаску Светог духа на апостоле. \nТројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана многим селима ишле су крстоноше. У поворци су били и коњаници и сва мушка деца свечано обучена у нова одела. Крстоноше газе преко усева и њива\, а испред сваке куће чекају их понуде млека\, белог мрса и друге хране. \nЈединствен обичај одржао се до данашњих дана у селу Дубока\, код Кучева. То су познате дубочке русаље. На тргу\, усред села\, поподне на овај дан обавља се обичај русаља. \nРусаља је увек жена\, која искључиво на овај дан\, приликом игре у колу или само слушајући музику\, пада у транс\, односно потпуни занос. Због тога их још зову и падалице. \nМоже се претпоставити да падање у занос изазива једнолична и дуготрајна музика виолина и да падалица (русаља) добија неку врсту хистерично-епилептичног напада. Симптоми су исти као код правог напада: вриштање\, грчевито трзање\, бацање\, надимање\, бунцање\, понекад и појава беле пене око уста. Верује се да док је у заносу\, трансу\, русаља може разговарати с „оним светом”\, односно мртвима. То користе бројни посматрачи\, који постављају питања у вези с мртвима\, на које она даје одговоре. \nЊен излазак из транса\, односно буђење из заноса\, такође је врло тежак и захтева много вештине и умешности од онога кога је русаља пре падања одредила да је пробуди. \nТоком године русаља се ничим не разликује од осталих жена\, нити јој се дешава да падне у транс или занос. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/duhovi-trojice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/danas-su-duhovi-praznik-svete-trojice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190615
DTEND;VALUE=DATE:20190616
DTSTAMP:20260424T182518
CREATED:20190615T093756Z
LAST-MODIFIED:20190615T094350Z
UID:18865-1560556800-1560643199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДУХОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ
DESCRIPTION:У петак и суботу пред Духове или Тројице дају се задушнице познате као Духовске или Летње задушнице. \nУ народу се сматрају мање значајним од Зимских. \nУ Трговишту и Пчињској области на гробље се излази у петак. Слично је и у Чачку\, где многи излазе у петак поподне на гробље. \nУ селу Дубока\, у општини Кучево\, Духовске задушнице сматрају се веома важним. Тад се из сваке куће обавезно излази на гробље\, где се износи и већа количина хране. Сутрадан је у овом селу велики вашар\, на коме се знају појавити и русаље – жене падалице. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/duhovske-zadusnice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/06/o.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR