BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191108
DTEND;VALUE=DATE:20191109
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20191108T070412Z
LAST-MODIFIED:20191108T070412Z
UID:20542-1573171200-1573257599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МИТРОВДАН
DESCRIPTION:Први велики празник у новембру\, посвећен Светом Димитрију\, сину великог солунског војводе. Због заштите и несебичне помоћи коју је пружао хришћанима\, христоборни цар Максимилијан баци Димитрија у тамницу и\, пошто не успе да га одврати од вере\, нареди да га војници прободу са девет копаља. Из његовог тела потече целебно миро\, чудесан лек који излечи многе болесне. У познија времена цар Јустинијан пожеле да премести мошти светитеља у Цариград\, али кад додирнуше ковчег\, одјекну одлучан глас: „Станите\, не дирајте!” Тако заштитник града Солуна остаде у свом граду\, па му мошти и данас обилазе невољници\, тражећи лека болестима или мира својим немирима. \nЊеговим чудима ни броја се не зна. Свуда се поштује као велики светац. Руси су узели Светог Димитрија за покровитеља и чувара Сибира\, који је припојен царској Русији 1581. године. \nСачувана су многа предања о његовим делима. По једном\, у ратовима\, као војвода\, убио је 99 људи\, а стотог у миру\, али му то последње убиство није узето за грех јер је убио несретника који је трчао за сватовима да урекне младенце. Друго предање говори о заштити презрене и одбачене мајке од рођене деце и претварању синова и снаха у камене кипове. У трећем предању претворио је бабу у златног голуба кад је њено унуче преплакало три дана и три ноћи за њом. Четврто предање односи се на похлепног и надобудног скоројевића богаташа који не хтеде ништа да подели сиротињи у време велике глади\, па Димитрије посла хиљаду мишева који преко ноћи уништише његово благо. \nЗа Митровдан и Ђурђевдан у српском народу се каже да су главе од куће. Некад се певало: „Ђурђев-данак хајдучки састанак\, Митров-данак хајдучки растанак”. О Митровдану се мрси\, без обзира на то да ли је среда или петак\, али се не излази из куће и не примају гости\, осим оних који овај празник славе као крсну славу. То су остаци веровања из давних времена\, када је Митровдан спадао у новогодишње празнике. \nС Митровданом почиње зимски период. На Митровдан мора да буде готова кућа коју домаћин погоди са дунђерима око Ђурђевдана. До Митровдана се једе свеже месо\, а од Митровдана само оно које се суши у току јесени. Таковци у суботу пред Митровдан постављају споменике умрлима. На овај дан се не иде на пут\, свако треба да спава код своје куће. У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено\, чешљеве и маказе. Ако на овај дан буде мраза и пада снег\, таква ће бити читава зима. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mitrovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/St_Dmitrij_02.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191031
DTEND;VALUE=DATE:20191101
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20191031T054301Z
LAST-MODIFIED:20191031T055258Z
UID:20481-1572480000-1572566399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЛУЧИНДАН
DESCRIPTION:Лучиндан је дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки\, родом из Антиохије. Писац једног од јеванђеља живео је у првом веку. После смрти апостола Павла\, Свети Лука је проповедао јеванђеље по Италији\, Далмацији\, Македонији и Грчкој. Живописао је три иконе Богородице\, а сликао је иконе апостола Петра и Павла. Сматра се оснивачем хришћанског иконописа. За његове мошти верује се да су чудотворне и чувају се у Цариграду. \nНа Лучиндан се пуштају овнови да скачу на овце. Кад се примети да овце затежу\, верује се да ће бити тешка зима. Ако овце лакше прихватају овнове\, пролеће раније долази. \nЧобанима се даје свечана\, боља ужина или им се носе пите које у Херцеговини зову пазарице. У Босни скупи се више чобана и направи се чобанско весеље. \nПонегде\, као у херцеговачким местима Борча и Загорје\, пре него што пусте овнове међу овце\, чобанима износе цицваре. \nУ Србији овог дана концима опасују торове да вукови не даве стоку\, уз речи: „Иде Лука\, ето вука!” или „Свети Лука – снег дохука!”\, јер наступа зима\, када се вукови приближавају селима. \nУ јужној Србији по првом госту или посетиоцу који уђе у кућу гатају каква ће година\, односно зима бити. \nЦрногорци кажу да је дуга на небу појас Светог Луке. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/lucindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/10/300px-Sv_ev_Luka.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191027
DTEND;VALUE=DATE:20191028
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20191027T114714Z
LAST-MODIFIED:20191027T114925Z
UID:20457-1572134400-1572220799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТА ПЕТКА – ПЕТКОВДАН
DESCRIPTION:Дан Свете Петке. Пореклом је Српкиња\, рођена у Византији\, у граду Епивату. Живела је и умрла у XI веку. По смрти имућних родитеља\, светица подели сиротињи све што је имала и замонаши се у Цариграду. Одатле је отишла у Јорданску пустињу\, где је доживела дубоку старост. Тада јој се јавио анђео и рекао да је довољно трпела искушења и да је узорним и богољубним животом достојно показала веру у Господа\, па је време да се врати у свој завичај и ту на миру препусти душу Богу. Мошти су јој биле у Цариграду\, па пренете у Трново\, одатле поново у Цариград\, затим у Београд и коначно су положене у румунском граду Јашу. У београдској тврђави\, на Калемегдану\, поред мале цркве посвећене Светој Петки налази се извор чија вода чудотворно лечи болесне. \nУ већини места овај дан зову Пејчиндан. Негде се чује и назив Петковица. Црква у Јашу је овог дана изузетно посећена\, јер долазе болесни с читавог Балкана да се за тренутак испруже на њеном гробу\, верујући да су њене мошти исцелитељске. У селима око Зајечара праве славски колач који ломе и поделе стоци за здравље. Десетине цркава у српским крајевима посвећене су Светој Петки. Храмове нарочито посећују жене да би лакше рађале\, а нероткиње се моле да имају децу. Жене које траже помоћ од светице заветују се и посте седам дана\, а на њен дан одлазе у цркве с прилозима. \nСвета Петка је прва у низу јесењих слава\, па се понегде слави уз велики мрс и дуго ноћно седење. Некада су у Грделици\, код Лесковца\, сељаци скупљали прилоге\, за које би заједно купили теле\, пекли га насред села\, а затим јели код записа. \n  \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveta-petka-petkovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/10/375px-Vita_icon_of_St_Paraskeve_of_Trnovo_Patriarchate_of_Peć_1719-20.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191022
DTEND;VALUE=DATE:20191023
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20191022T062831Z
LAST-MODIFIED:20191022T062831Z
UID:20423-1571702400-1571788799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ДЕСПОТ СТЕФАН
DESCRIPTION:Празник је посвећен Светом Стефану деспоту српском\, сину Ђурђа Бранковића и Ирине Кантакузин\, у народу познате под именом Проклета Јерина. \nСа сестром Маром Бранковић живео је неко време као заробљеник на двору султана Мурата Другог. \nОслепљен у Једрену\, примио је деспотску власт над Србијом 1458. године. Слеп и несрећан\, са мислима упућеним небу\, умро је у Италији 1468\, одакле су му мошти пренете у Манастир Крушедол. \nКод Срба постоји више легенди о несрећном краљу. Према једној\, маћеха је извадила очи Стефану\, а он изађе из града да буде сам у својој несрећи. Потом је маћеха наредила да се његове очи обесе на градској капији. Када је арханђел Гаврило наишао и видео несрећног деспота\, сажалио се и послао орла да донесе очи и Стефану врати вид. \nЛегенда из околине Дечана казује да се Деспот умио у лековитом извору крај манастира и одмах прогледао. Слично је и предање из Овчег поља\, где постоји црквица посвећена Светом Стефану\, а крај ње извор на којем се излечио. Ту се и данас окупља народ и умива очи\, а долазе и болесни из удаљених крајева. Сељаци из ближе околине доводе и стоку\, проведу је три пута око цркве\, а затим напоје водом са извора. Ова недеља се у народу назива и Недеља слепог. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-despot-stefan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/10/01_1.preview.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191019
DTEND;VALUE=DATE:20191020
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20191019T091821Z
LAST-MODIFIED:20191019T091821Z
UID:20382-1571443200-1571529599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ТОМА – ТОМИНДАН
DESCRIPTION:Томиндан је дан посвећен Светом апостолу Томи. Зову га и неверни Тома\, јер није поверовао у ускрснуће Господа\, па се Исус Христос поново јавио ученицима\, а Томи се посебно обратио да пружи руку и додирне му ребро\, те да више не буде неверан. Тома није био само неверан\, већ је имао и проблема с временом. У Новом завету је записано да је једини од апостола закаснио на погреб Пресвете Богородице\, па је на његово инсистирање гроб отворен. Тада се видело да је њен гроб празан\, да се Богородица узнела на небо\, а да је у гробу остао само свети покров\, који је касније пренесен у цркву у Цариграду. \nСрби за Светог Тому причају да је\, кад су свеци делили улоге\, он узео печат од облака\, али не доноси олују већ драгоцену кишу. Верује се да Свети Тома\, ако се наљути\, може једног дана да донесе други потоп\, али како га надгледа Пресвета Марија\, то неће бити ускоро. \nСлаве га у многим крајевима као крсну славу. Славе га дунђери и дрводеље као еснафску славу\, па на тај дан ништа не раде. Свети Тома је био вешт дрводеља\, тако да никада није дељао дрво на пању већ на камену. Једном наиђе ђаво у облику прелепе и врцкасте девојке\, па поче да га искушава. Свети Тома се загледа у њу\, удари сечивом у камен и отупи секиру. Светитељ се много наљути\, изазва силну кишу и сместа потопи ђавола у бару. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-toma-tomindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/10/Уверение_апостола_Фомы.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190927T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190927T170000
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190927T140343Z
LAST-MODIFIED:20190927T140536Z
UID:20137-1569571200-1569603600@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:КРСТОВДАН
DESCRIPTION:Ово је дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Слави се два пута у току године\, 18. јануара и 27. септембра. \nРаније су се људи строго држали поста на овај дан. У неким селима одржавају се вашари на којима се приређују праве гозбе с печењем\, што је у супротности с постом. Највећи вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници\, испод цркве поред реке Пчиње\, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку\, све до подне\, а од поднева долазе они који желе да виде вашар\, да буду виђени и да се провеселе. Остаје докле ко може. \nНа овај дан ваља изговорити и ове стихове: \nКрст на гори\, крст на води \nКрсти Боже\, место моје \nГди ја спим\, гди ја сним\, \nКрст ме чува до поноћи \nИ анђели од поноћи\, \nМајка Божја до света \nА сам Бог до века. \nКрст на се\, у Бога уздај се! \nОве стихове многе мајке и данас изговарају као успаванку својој деци. \nСтари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан све змије повуку на починак и да их од тада више нема. Оне које се не повуку су грешне и земља их не прима\, јер су вероватно ујеле човека. \nУ свим селима исплаћују пољаке\, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану. \nЗа људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/krstovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Feast_of_the_Cross_Nouharad_Last_XV_c.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190921
DTEND;VALUE=DATE:20190922
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190921T110316Z
LAST-MODIFIED:20190921T110316Z
UID:20036-1569024000-1569110399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАЛА ГОСПОЈИНА
DESCRIPTION:Ово је рођендан Пресвете Богородице\, Благодатне Марије\, блажене међу женама. Њени родитељи дочекаше старост без деце\, те зато беху постиђени пред људима и скрушени пред Богом. Мољаше Господа да обрадује њихову старост и подари им пород. Бог свемогући и свевидећи обрадова их бескрајном радошћу\, која превазиђе далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. \nМала Госпојина се у Србији сматра великим народним празником. На овај дан одржавају се многобројни вашари\, од којих су најпознатији неготински и\, а у последње време шабачки. Неготински вашар има врло дугу традицију\, траје непрекидно више од 150 година. Јединствен је по много чему\, а најпознатији је по заузимању места. Одмах по Великој госпојини\, сељаци из Неготинске крајине дотерају кола и паркирају их на вашаришту. Некад су то била кола с арњевима\, а данас камп-приколице. У њима обично оставе неког деду или баку да их чува\, а породице долазе неколико дана уочи Мале Госпојине. Ту спавају\, хране се\, примају госте и облаче се за излазак на вашар. Многи бракови уговорени су у овој највећој привременој и покретној вароши у Србији. Људи из овог краја\, ма где радили у Европи\, сматрају за обавезу да дођу и покажу се на вашару. Добар је дан за одржавање свадби и веридби. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mala-gospojina/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/1024px-Meister_des_Marienlebens_005.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190914
DTEND;VALUE=DATE:20190915
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190914T060302Z
LAST-MODIFIED:20190914T060302Z
UID:19983-1568419200-1568505599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН СТОЛПНИК
DESCRIPTION:Рођен је у Сирији. Прославио се многим подвизима\, а највише зато што је дане и ноћи проводио седећи на стубу\, удубљен у молитве и богомислије. Стуб је био најпре висок шест лаката. Кад му је то било мало\, нареди да се подигне на 12\, па 22\, 36 и коначно на 40 лаката висине. Око њега се окупљао народ\, који је Свети Симеон лечио и саветовао. Упокојио се у Господу 14. септембра 459\, у 103. години овоземаљског живота. \nОд Светог Симеона почиње јесења сетва. У Пчињи на овај дан носе семе из куће у цркву да се благослови. Кад свештеник очита молитву\, окади и пошкропи водицом сва семена\, сваки домаћин узима оно што је донео и носи кући. Кад увече крену да сеју\, прво баце оно што су носили на благосиљање. Гледа се какав је месец: ако је млад\, то је знак да ће жито добро родити. Са сетвом је добро почети увече зато што је „пуна вечера”\, односно увече су сви сити од вечере\, а изјутра су свима празни стомаци. Затим\, урокљиве очи не могу да разазнају онога ко сеје увече\, па нико не може да урекне род. \nУ јужној Србији\, семе носе најстарије жене из куће\, врачарице\, и бацају у ораницу. Сутрадан се сејање наставља. Ко сеје конопљу\, у семе стави три кувана јајета да конопља буде бела као јаје. Та јаја на њиви поједу орачи. \nТаковци се не придржавају овог обичаја\, али кажу да је на Светог Симеона добро бацити семе у ораницу\, макар за два прста. \nСрби са Гламоча славе Светог Симеона као крсну славу\, а у Војводини сеју преко дана јер кажу да Свети Симеон чува семе од сваког зла. \nЗа оне који рачунају дане по јулијанском календару\, данас је 1. септембар\, почетак нове године. Српска православна црква\, као и Руска и друге православне цркве које чувају јулијански календар\, на данашњи дан празнују црквену Нову годину. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobni-simeon-stolpnik/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Simeon_Stylites_stepping_down.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190913
DTEND;VALUE=DATE:20190914
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190913T113642Z
LAST-MODIFIED:20190913T113903Z
UID:19913-1568332800-1568419199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:БОГОРОДИЧИН ПОЈАС
DESCRIPTION:По Успенију Богородичином\, Свети Тома у њеном гробу пронађе само појас\, који је чувао као највећу реликвију до краја живота. Касније је тај појас у ковчегу пренесен у Цариград. Ковчег није отваран до владавине Лава Мудрог. Његова жена изненада душевно оболе и нису јој могли пронаћи лека. Једне ноћи она усни како јој Свети Тома саветује да се опаше богородичиним појасом и да ће одмах оздравити. Лав Мудри измоли од патријарха милост и ковчег би отворен\, царица Зоа стави појас око себе и би исцељена\, а прича о том догађају крену у свет. \nУ Срба\, овај празник највише поштују жене. Посте да би лакше рађале\, а нероткиње једнониче и одлазе у цркве и манастире посвећене Богородици да је моле за милост. У Херцеговини се прича да је неки Митар Црапавац једне вечери\, у повратку из лова\, затекао жену уплетену у трње. Помогао јој је да се извуче\, а она му се представила као Богородица и упитала га коју жељу жели да му испуни. Митар није био начисто да ли је то стварно Мајка Господња\, али паде на колена и исповеди се\, рече своју несрећу\, како он и жена не могу да имају деце. Богородица нареди да је одведе својој кући\, тамо је жена лепо дочека\, а кад вечераше гошћа устаде и даде им неке траве које нису до тада видели\, рече да су небеске\, показа им како да их скувају и пију три дана по Малој Госпојини. Како им то показа\, тако нестаде. Митар и његова Зорка послушаше гошћу и кроз годину дана добише тројке. Митар оде у цркву\, посаветова се са свештеником и одлучи да уместо дотадашњег имена узме име Богда\, а празник поче да слави као крсну славу. \nСлави се као крсна слава. \nСрпска православна црква је овај дан посветила и Светим мученицима јасеновачким. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/bogorodicin-pojas/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Bogorodica-sa-pojasom.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190912
DTEND;VALUE=DATE:20190913
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190912T091839Z
LAST-MODIFIED:20190912T091839Z
UID:19905-1568246400-1568332799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ – ЛЕСЕНДРОВАН
DESCRIPTION:Александар Невски био је руски цар и бранитељ хришћанства. Успео је да обузда монголске најезде са истока и крсташке походе са запада. \nОвај дан у целој Црној Гори зову Лесендрован. Највише га славе Васојевићи\, ређе као праву крсну славу\, а више као прислужак\, и то Аранђеловдану. За Лесендрован примају госте које на улазу у кућу нуде ракијом. Гост подиже чашу и говори: „Ко славу слави и подиже\, њега слава и људи пазили\, славио за многа љета и година\, све боље\, пуније и задовољније!” \nОвог дана је храмовна слава Цркве Александра Невског у Београду. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-aleksandar-nevski-lesendrovan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Mosaic_of_Nevsky_on_the_Alexander_Nevsky_Cathedral_Sofia.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190908
DTEND;VALUE=DATE:20190909
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190908T130243Z
LAST-MODIFIED:20190908T130243Z
UID:19888-1567900800-1567987199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети мученици Адријан и Наталија
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила Светим мученицима Адријану и Наталији. Муж и жена. \nОбоје племенитог рода. Адријан\, начелник претора и незнабожац\, а Наталија потајна хришћанка. \nВидевши како страдава 23 хришћана\, Адријан затражи од писара да и његово име упише у хришћане и да буде мучен. Пао је у Никомидији\, у време цара Максимилијана у 28. години живота. После његове смрти\, Наталија је часно сахранила његове свете мошти и сама се упокојила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-mucenici-adrijan-natalija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/sveti-mucenici-adrijan-i-natalija.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190829
DTEND;VALUE=DATE:20190830
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190829T113239Z
LAST-MODIFIED:20190829T115022Z
UID:19832-1567036800-1567123199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МЕЂУДНЕВИЦЕ
DESCRIPTION:Међудневице или Међугоспојинци трају од Велике до Мале Госпојине. Тих дана се по планинама размиле травари који беру лековите траве за зиму. Неки их носе на благосиљање у цркву. Мушкарци могу да раде све послове\, а женама се препоручује да ових недеља ништа не започињу\, већ само да заврше започето. У ове дане се некада није венчавало. \nШумадинци сматрају да су у ово време змије најљуће\, а у околини Лесковца кажу да се тад Свети Сава договара са зверима где да не праве штету. Јаја која у ове дане снесу кокоши не износе се на пијацу\, нити се користе у исхрани. Она служе само за излегање нових пилића. \nУ Херцеговини ове дане зову и Несновица. Обичај је да се тада не разграђују и премештају торови због вукова. Ако тор мора да се разгради\, онда то чине тројица мушкараца истог имена. Они носе грађу на другу ливаду\, односно место где треба да буде нови тор\, а на којем су на Велику Госпојину заболи у земљу једну леску и поставили икону Богородице. Испод иконе је стављено мало мрса и цвећа. Кад наступи Несновица\, почиње се с градњом. Ако се све уради на описани начин\, не треба се плашити вукова. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/medjudnevice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Gospojina-111.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190828T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190828T170000
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190828T082150Z
LAST-MODIFIED:20190828T082842Z
UID:19828-1566979200-1567011600@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА
DESCRIPTION:Данас се завршава Великогоспојински пост. \nЗваничан црквени назив празника јесте Успеније Пресвете Богородице\, јер је то дан кад је Мајка Божја\, мајка Исуса Христа\, вечно уснула. Процењује се да је мајка доста надживела сина у његовом овоземаљском животу и да се предала Богу у својим шездесетим годинама. Читавог живота обилазила је света места која су је подсећала на сина\, најчешће Голготу\, Витлејем и Јелеонску гору. Била је у Антиохији у посети Светом Игњатију Богоносцу. Посетила је васкрслог Лазара\, била код епископа кипарског\, а опловила је око Свете Горе. Света Богородица је заштитница Свете Горе и посвећени су јој многи манастири и цркве. Велика је светица и зато је народ зове Велика госпођа или Госпојина. На овај дан завршава се двонедељни\, строги пост. \nУ Горњој Пчињи мисле да је важније држати се поста пред Велику Госпојину него пред било који други празник\, па чак и Васкрс. Из овог краја је и прича о људима који су мрсили на овај пост\, па кренули на извор да се напију воде. Како су пришли\, извор се зацрвене и појави се Богородица. Сви падоше на колена\, а она учини да оседе\, како би се опаметили. \nБогородица поседује велике моћи: може да смрви ђавола у тили час; жабу је благосиљала да се не распадне кад угине; она је после смрти оживела и успела се на девето небо. \nЗаштитница је свег живог\, а посебно породиља и мајки. Оне се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици. Њена икона се налази у свакој кући православних Срба. Верује се да ако се попије мало састругане боје са њене иконе или фреске\, то може помоћи код многих женских болести. \nУбрано биље и траве на овај дан имају изузетно лековита својства. У Пчињи беру боровнице\, а на Рајцу лековите траве. \nПо Србији се одржавају вашари и народни сабори. Један од оних са најдужом традицијом је у Београду\, код женског манастира у Раковици. \nСлави се као крсна слава.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/velika-gospojina/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/330px-Theofanus_uspenie.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190819
DTEND;VALUE=DATE:20190820
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190819T102311Z
LAST-MODIFIED:20190829T113714Z
UID:19661-1566172800-1566259199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕОБРАЖЕЊЕ
DESCRIPTION:Треће године проповедања нове вере\, Исус Христос поведе апостоле и ученике своје Јакова\, Петра и Јована у планину\, где се у току ноћи преобрази пред њима и показа им неке своје божанске моћи. Поред преображеног Исуса појавише се пророци Мојсеј и Илија и зачу се глас Божји\, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог сина. \nУ народу се Преображење слави као прелаз из летњег у зимски период\, кад ваздух и вода постају хладнији\, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене. \nОвог дана се не ради. Некада се од Преображења више није купало у рекама и језерима. Каже се да се и гора преобрази\, а добро је симболично кресати мало лесника\, јер је шума сазрела. Жене уочи Преображења вежу црвени или бели конац око руке и помисле жељу. Ако се конац не прекине у току дана\, жеља ће се испунити. На овај дан се строго пости\, а у шумадијским селима је обичај да се причешћују у цркви. \nЦрквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије. Један од већих је у Книћу\, а не заостају ни вашари у Раброву\, Сурдулици\, Жабарима и Мионици. Поповци носе грожђе у цркву да благосиљају род. Многи неће раније да окусе грожђе\, јер мисле да се грожђе преобрати у зрело тек кад прође Преображење. \nВерује се да ако је на овај дан лепо време\, следеће године неће бити добра летина. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/preobrazenje/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Transfiguration_by_Feofan_Grek_from_Spaso-Preobrazhensky_Cathedral_in_Pereslavl-Zalessky_15th_c_Tretyakov_gallery.jpeg.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190815
DTEND;VALUE=DATE:20190816
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190815T082226Z
LAST-MODIFIED:20190815T082550Z
UID:19599-1565827200-1565913599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СТЕВАН ВЕТРОВИТИ
DESCRIPTION:То је дан открића и преноса моштију Светог Стефана\, првог великомученика. Сродник апостола Павла\, Јеврејин који је живео у грчким областима\, био је један од првих ђакона које свети апостоли рукоположише и поставише у службу јерусалимске сиротиње. Силином своје вере чинио је велика чуда\, што изазва завист Јевреја који нису прихватили нову веру\, те га набедише и осудише на каменовање. Тело му је лежало два дана и две ноћи изван градских зидина Јерусалима\, док га јеврејски кнез Гамалил\, потајни хришћанин\, није сахранио на свом имању. Године 415. Гамалил се јави у сну неком свештенику и откри му тајну где леже мошти Светог Стефана. Он га сахрани часно на планини Сион. \nУ Црногорском приморју овај дан зову напрасни празник и морнарска слава\, јер је Свети Стефан чинио да бродови имају довољно доброг ветра за једра. Славили су га и млинари у ветрењачама. Тог дана нису млели брашно него су правили гозбу испред млина\, на коју су позивали своје муштерије. Према предању које се може чути у Херцеговини\, неки човек изађе на тај дан с породицом да пласти сено\, али наиђе Свети Стефан и одува и сено и породицу. Домаћина је бацио на даљину од седам дана хода\, а остале на три дана\, па су се једва окупили код куће и заклонили. \nСлави се као крсна слава. \nОд 2014/7522. обновљено је одржавање народног сабора поред цркве посвећене овом свецу у засеоку Црквина у Грошници код Крагујевца\, где је сабор одржаван од како се памти. Мештани су 2012/7520. године обновили цркву која је изгорела седамдесетих година прошлог века\, верује се зато што су ту\, на старим црквеним темељима припадници Равногорског покрета подигли цркву-брвнару 1943. Приликом обнове\, археолози су нашли да је црква саграђена\, највероватније\, после Косовске битке\, а утврђено је и постојање некрополе из још старијих времена. \nСлава Кнежевца\, метоха манастира Лелић\, на планини Повлен. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-stevan-vetroviti/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/StStephen_GiacomoCavedone.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190814
DTEND;VALUE=DATE:20190815
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190814T090436Z
LAST-MODIFIED:20190814T185141Z
UID:19572-1565740800-1565827199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ МАКИВИЈЕ
DESCRIPTION:Почетак Великогоспојинског поста. \nЗа овај празник има мало народних обичајних радњи и све су везане за босиљак и воду. Босиљак је божја биљка. Због тога се у народу верује да је врло јако заштитно средство. Најпре се он посади у башти\, па тек онда друго цвеће. Многи га и данас саде и чувају у саксијама на терасама. Поштовано је и женско име. Девојка Босиљка у народној песми каже: „Ја сам Сунцу рођена сестрица\, а Месецу првобратучеда.” Зато је на овај дан добро све што се ради с босиљком\, али се треба чувати водених токова. \nУ ранија времена су до данашњег дана ливаде биле покошене\, а отад је почињала жетва јарице пшенице која се сејала у пролеће\, па отуд изрека: „Макивије\, косе о чивије\, а српове за репове.” Данас је другачије\, али је пословица остала као сећање на некадашње услове живота и рада. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-makivije/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Saints_Maccabees.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190812
DTEND;VALUE=DATE:20190813
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190812T093432Z
LAST-MODIFIED:20190812T094113Z
UID:19548-1565568000-1565654399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Преподобна мати Ангелина
DESCRIPTION:Овај дан је посвећен преподобној Ангелини која је била супруга деспота Стефана\, сина Ђурђа Бранковића. \nЊене свете мошти налазе се у фрушкогорском манастиру Крушедол. \nУ овај дан се одржава велики молитвени сабор у манастиру. \n \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobna-mati-angelina/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Св-Мајка-Ангелина.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190808
DTEND;VALUE=DATE:20190809
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190808T060254Z
LAST-MODIFIED:20190808T060819Z
UID:19513-1565222400-1565308799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ТРНОВА ПЕТКА
DESCRIPTION:Живела је у XII веку\, проповедала хришћанску веру и због тога била мучена и злостављана. Посечена је по наредби кнеза Тарасија на овај дан 1238. године. По налогу бугарског краља Асена\, пренесена је у град Трново и сахрањена у цркви названој њеним именом. Од тада се овај дан слави међу православцима на Балкану. \nЗа Трнову Петку кажу да је и женски празник\, јер га првенствено празнују жене. Жене које су се заветовале светици\, на њен дан нису преле\, месиле хлеб\, прале рубље\, износиле пепео из куће да не би „трнула снага”. Девојчицама се облаче нове хаљине\, девојке ките венцима куће\, а по подне се жене окупе и наздрављају Светој Петки. То је прилика да се испричају многобројне приче\, као што је она о Петки и златној пређи\, или како је Света Петка осушила руку цару многобошцу\, о излечењу Краљевића Марка и друге. \nНа њен дан се у околини Зајечара организује воловска богомоља. У западној Србији чобани не истерују стоку на удаљеније пашњаке\, већ је чувају у непосредној близини куће. Болесни траже лек пред иконама и фрескама Свете Петке из Трнова. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/trnova-petka/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/375px-Stpetka.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190805
DTEND;VALUE=DATE:20190806
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190805T101652Z
LAST-MODIFIED:20190805T101652Z
UID:19499-1564963200-1565049599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети мученици пребиловачки и доњохерцеговачки
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила Светим мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким\, православним Србима који због своје вере бише најсуровије клани\, убијани и у јаме бацани од стране усташа. \n \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-mucenici-prebilovacki-donjohercegovacki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/ikona-prebilovci.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190804
DTEND;VALUE=DATE:20190805
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190804T084556Z
LAST-MODIFIED:20190804T084556Z
UID:19488-1564876800-1564963199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:БЛАГА МАРИЈА
DESCRIPTION:Дан посвећен Марији Магдалени\, коју је Христ ослободио мучења од седам злих демона. Била му је верна следбеница за његовог овоземаљског живота. Стајала је испод крста када је Христос разапет на Голготи\, три пута је обишла његов гроб и два пута јој се указао после васкрснућа. \nУмрла је мирно\, у дубокој старости\, у Ефесу и одатле је пренесена у Цариград\, где је сахрањена у руском храму\, који јој је и посвећен. Народ је слави као блажену и њен дан назива благим. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/blaga-marija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Maria_Magdalene_icon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190802
DTEND;VALUE=DATE:20190803
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190802T090921Z
LAST-MODIFIED:20190802T090921Z
UID:19447-1564704000-1564790399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ИЛИНДАН
DESCRIPTION:Празник посвећен Светом пророку Илији\, који се родио у граду Тесвит и који се сматра једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у богомислију и изговарању молитви у пустињи. Због тачног предсказивања догађаја био је стално прогањан\, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље. Због њих\, а и да би показао велику власт Божју\, Илија изведе многа чуда\, од којих нека остадоше заувек запамћена. Једно од највећих беше оно када је затворио небо\, па кише није било три године и шест месеци. За то време проводио је дане у пећини недалеко од града Јерихон\, у осами. Ту\, у затвореној пећини\, беше само један уски отвор кроз који му је орао повремено долазио\, доносећи по неколико капи воде и мрвица хране из удаљених река и земаља. Данас се на том месту налази Манастир Светог Ђорђа Хозева\, чији монаси одржавају пећину као највећу реликвију. Пред смрт\, Илија пресече својим огртачем воду у Јордану\, потом одреди Јелисеја за наследника\, предаде му огртач и узнесе се на небо у огњеним колима које су вукли огњевити коњи. \nПравославни хришћани верују да се Свети Илија вози пламеним колима и зато се кад грми каже да то тутње кола Илијина. Он је тај који одређује где ће и кад падати киша\, а кад ће да буде суша. Овај светац доноси олују и непогоду\, одлучује кад пуцају громови и ударају муње. Мисли се да тада он гађа ђавола\, јер народ тврди да свако место које је муњом погодио Илија означава место где стоји ђаво. Прича се да Илија заборави када је његов дан\, па сваке године пита своју сестру Огњену Марију\, а она га слаже да је празник већ прошао да Илија не би громовима и муњама многе штете нанео. Зато се\, кад грми на овај дан\, каже: „Присетио се\, Илија”. \nМонах Тадија у књизи Пролог (издавач Манастир Ћелије\, 1984) где су сабрана житија светитеља и мученика\, записао је занимљив догађај везан за чуда Светог Илије\, а који се десио у Београду. Наводим га у целости. „неки Пајсије\, игуман Манастира Св. Пророка Илије у Јерусалиму дође у Цариград\, и из Цариграда оде до Београда у време кад се тамо бавио патријарх Пајсије. У то време живео је у Београду један православни хришћанин који је имао латинку за жену. На дан Св. Илије хоћаше жена да умеси хлеб\, а муж јој рече: данас је празник пророка Илије и не треба радити. Но жена му одговори да је тај празник прошао пре 10 дана (према календару паписта). И тако се изроди свађа међу њима. Упорна жена замеси тесто\, но гле чуда! Тесто у њеним рукама претвори се у камен. На то чудо сабраше се суседи\, и сваки узе по један део тога камена. И Пајсије се ту догоди\, па и он узе један део камена\, као сведочанство чуда Божјега и однесе собом у Јерусалим. Тај камичак обеси Пајсије пред икону Св. Пророка Илије у свом манастиру.” \nДо Другог светског рата овај дан свечано су прослављале приштинске ћурчије и приређивали пир о коме се причало читаве године. Кучи\, Васојевићи и остали Црногорци брђани о Светом Илији такође излазе на саборе\, и то после 10 сати. Обично се народ окупља на некој чистини поред воде\, омладина игра и весели се\, а старији у групама разговарају о летини и општим стварима. На овим саборима највише се продају мед и производи од меда\, ракија и вино. Пред полазак\, домаћини се чашћавају воћем и пићем. Сабори су веома достојанствени и једна су од ретких прилика да се састану пријатељи и рођаци из понекад веома удаљених и раштрканих села. У Теслићу\, у Републици Српској деценијама се на овај дан одржава велики сабор. Близу града налази се и позната бања Врућица са надалеко чувеном лековитом водом. \nСличан обичај има и народ Пчиње\, с тим што се за тај сабор скупе паре\, па се купи во или доста јагњића. Онда се обрће ражањ и добро мезети. \nТаковци приређују саборе којим свечано прослављају овај дан и чине разне ствари да догодине не буде олује и града. Тако\, на пример\, три младића у току ноћи обилазе село и закопавају пиле код порте\, говорећи: „Бије нас град\, што не носимо пиле.” Овде се такође верује да треба строго водити рачуна да неко не мрси у петак пред Светог Илију. У јабланичком крају тврде да свако село треба да има неку жену која зна како да спречи олујне облаке да донесу град. Жене излазе из куће с васкршњим јајима и обраћају се својим умрлим не би ли умолили Светог Илију да не сручи град\, помињући измишљена велика чуда која се дешавају у селу: да је дете родило дете од девет кила\, да се црква преко ноћи позлатила и сл. Понекад мушкарци изађу пред кућу и пуцају из пушке у облаке Светог Илије\, а ваља заклати и петла за ручак Илији. \nМед који се вади на Илиндан служи као лек\, па мајке њиме намажу децу по образима да буду здрава. У јужној Србији кажу да ће иструлити сви ораси и лешници ако грми и пада киша на овај дан. У Книћу се сваке године одржава велики народни вашар. \nСлави се као крсна слава\, али се не кува жито\, јер се сматра да је Свети Илија и данас жив. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/ilindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/08/Icon_03051_Ilya_prorok_s_uchenikom.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190730
DTEND;VALUE=DATE:20190731
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190730T085253Z
LAST-MODIFIED:20190730T100831Z
UID:19419-1564444800-1564531199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ОГЊЕНА МАРИЈА
DESCRIPTION:Дан када Црква слави Свету мученицу Марину\, која је страдала у време Диоклецијанових прогона. После мученичке смрти\, њене мошти посташе чудотворне и исцелитељске. Зато су одувек поштоване. \nУ народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и да светац увек у лето пита сестру када је његов дан\, а она од њега крије датум јер светац може толико да се распусти и шенлучи да громовима побије читав свет. Огњену Марију славе они који су некад имали штете од грома или олује. Постоји народна пословица: Ко слави Огњену Марију\, сигуран је у летину! \nУ народној песми Огњена Марија у паклу пева се како је Свети Петар водио по паклу Огњену Марију и како су тамо\, између осталог\, наишли на једног човека коме је горела глава. На Маријино питање шта је човек Богу згрешио\, Петар јој одговара: \nОнај није даровао куму; \nКума њему Светога Јована\, \nа он њојзи паре ни динара. \nПрича из Васојевића казује да је баба Вида овог дана гребенала вуну\, кад у зло доба кућа поче да се тресе и зидови да пуцају. Баба изненађено скочи и дохвати двоје синовљеве деце\, своје унучади\, па потрча на врата. На вратима је Огњена Марија заустави и рече да би целу кућу сатрла да није деце у бабиним рукама. Баба јој се поклони и кроз плач измоли опроштај. Огњена Марија одмахну руком и баби искриви уста од ува до ува\, а децу благосиља. Касније су бабу једва излечили у Манастиру Светог Василија Острошког\, а многи Васојевићи од тада славе овај дан. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/ognjena-marija/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/300px-Saint_Marina_icon.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190727
DTEND;VALUE=DATE:20190728
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190727T113022Z
LAST-MODIFIED:20190727T113424Z
UID:19365-1564185600-1564271999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ГОРЕШЊАЦИ
DESCRIPTION:Горешњацима народ зове најтоплије дане у току лета\, када владају највеће врућине. У пиротском крају Горешњаци су на дан Светог Ћирила и два дана после\, у јужном Поморављу Горешњаци трају од 26. до 29. јула\, али у већини крајева у ове дане се убраја седам дана који падају од арханђела Гаврила до Светог Илије. \nУ те дане прете пожари и паљевине\, не ради се у пољу да усеви не би сагорели од сунца\, виноградари не улазе у винограде\, жене тек увече одлазе у баште. Не сади се\, нити се бере. Негде кажу да за време Горешњака орлови и птице не пију воду и зато тужно пиште у ваздуху. Жене забрањују деци да се купају\, јер кажу да у подне\, због велике врућине\, чак и горешњаци који никада из шуме не излазе\, крену према потоцима и рекама и море људе. У Хомољу тврде да се тада узнемире водени људи и хватају све који приђу близу воде. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/goresnjaci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/1564125253-BeliAndjeoSPC.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190726T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190726T170000
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190726T092318Z
LAST-MODIFIED:20190726T092318Z
UID:19355-1564128000-1564160400@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО – ЛЕТЊИ
DESCRIPTION:На данашњи дан славе се и помињу сва јављања и чуда која је у историји хришћанске цркве учинио арханђел Гаврил. Први пут је слављен на Светој Гори у IX веку\, за време владавине царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе Хрисоверга\, јер се овог дана пре 1100 година у манастирској келији у Кареји јавио и прстом на камену исписао песму Богородици. Келија постоји и данас и сматрају је светим местом. \nУ Босни арханђела Гаврила славе чобани и зову га волујски светац. Девојке не раде ручне радове\, али се мисли да је ово најбољи дан за мобу и све добровољне радове. У Такову причају да је неком сељаку стално цркавала стока\, па се молио арханђелу да му помогне. Арханђел се појавио на свој дан и заједно са сељаком потерао стоку према Руднику. Успут су појили стоку на седам извора. Када су се увече вратили\, стока је била здрава. Од тада народ обилази те изворе\, пије воду и лечи се од разних болести. \nОд овог дана па до Ћириловдана\, који пада 28. јула\, настаје период који се у народу назива Горешњаци. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/arhandjel-gavrilo-letnji/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/sveti-arhangel-gavrilo.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190721
DTEND;VALUE=DATE:20190722
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190721T084223Z
LAST-MODIFIED:20190721T084741Z
UID:19336-1563667200-1563753599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРОКОПИЈЕВДАН
DESCRIPTION:Свети Прокопије рођен је у II веку у Јерусалиму. Ступио је у службу злогласног цара Диоклецијана и достигао висок војни чин. У време прогона хришћана\, цар га пошаље у Александрију да тамо затре хришћане\, али му се на путу јави Господ\, одврати га од намере и приволи за своју веру. Ово издајство разбесне цара\, који нареди да Прокопија баце на најтеже муке. У тамници свецу се јави Христ\, охрабри га да истраје и прекрсти у хришћанство. \nУ Поповом Пољу и Херцеговини сматрају га за огњевитог свеца\, у које још спадају: Свети Илија\, Огњена Марија и Свети Пантелија. На те празнике и сусветице не ради се с класом да се жито не би упалило или да га ветар не би разносио. О томе говоре стихови: \nГромом бије громовит Илија\, \nватром пали Огњена Марија\, \n јаром веје Прокопије\, \nпотпирује свети Пантелија. \nУ многим крајевима на овај дан приређују се свадбе\, јер је Прокопије заштитник младенаца\, тако да нема злих очију и нико не може да урекне младу и сватове. У Босни мисле да тог дана Прокопије посећује свадбе и дели благослове\, зато у здравицама обавезно наздрављају светитељу. \nУ Србији се каже да је Прокопијевдан тежак празник. Тог дана камен и дрво у води прокопни. Бунарџије славе Светог Прокопија\, па тог дана не раде. Славе га и рудари као свог заштитника\, те тог дана не копају руду већ само осигуравају јаму дирецима и крстом Светог Прокопија терају подземне демоне. У селима се не дирају ашов и лопата\, и ништа се не боде у земљу. \nПрича из Стига казује да је неки сељак копао бунар на Прокопијевдан и ископао црну смрдљиву воду\, од које се погушила сва чељад у кући. Кад је копач осетио да и њега хвата слабост\, пао је на колена и почео да моли свеца за милост и опрост. Светац се појави с цветним венцем на глави\, понуди сељака вином и овај поврати снагу; затим сваком из куће потури вино под нос и сви се пробудише. Сељак се зарече да ће од тада славити крсну славу Светог Прокопија. \nЖене у Србији не дају деци да се купају у рекама и језерима и добро пазе да нико не пере рубље\, да не изазива Прокопија. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prokopijevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/800px-St_Procopius_Icon_Sinai_13th_century.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190720
DTEND;VALUE=DATE:20190721
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190720T122025Z
LAST-MODIFIED:20190720T122025Z
UID:19320-1563580800-1563667199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Света мученица Недеља
DESCRIPTION:Српска православна црква овај дан је посветила и Светој мученици Недељи. \nУ селу Десимировац код Крагујевца изграђен је Храм Светој великомученици Недељи. Храм је грађен четири године – од 1933. до 1937. кад је освештан. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveta-mucenica-nedelja/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/gif:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/Saint_nedelja_kyriaki_bulgaria_icon.gif
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190718
DTEND;VALUE=DATE:20190719
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190717T200457Z
LAST-MODIFIED:20190718T103706Z
UID:19312-1563408000-1563494399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АТАНАСИЈЕ СВЕТОГОРСКИ
DESCRIPTION:Свети Атанас Атонски или Светогорски сматра се утемељивачем монашког живота на Светој Гори. Међу првима се повукао на ово полуострво и изградио чувени грчки Манастир Лавра. Живео је у X веку и за живота стекао много поклоника и уживао поверење византијских царева. Написао је и први типик\, односно устав Свете Горе. \nНарод га сматра једним од заштитника од непогода и олуја. Верује се да је Свети Атанасије био један од највећих пустињака\, испосника. Његов безгрешан живот био је трн у ђавољем оку\, па ђаво реши да га наведе на сагрешење. Претвори се у младу и најлепшу девојку тог времена\, а по казивању очевидаца\, такве лепоте тешко да ће икад више бити. Ђаво у лику прелепе девојке ступи пред Атанасија\, покорно га молећи да је прими у службу. Свети Атанасије се у почетку мало колебаше и нећкаше\, али опчињен лепотом пристаде. Девојка немаше стрпљења већ одмах поче да наговара Атанасија да се одрекне Бога\, остави досадне вере\, узме њу и да заједно живе\, верујући у много моћнијег ђавола. Искушење беше огромно\, највеће које је Атанасија дотад задесило. Нека чудна слабост га обузе\, али у последњем тренутку се трже и замоли девојку да покаже ту ђавољску моћ тако што ће ускочити у мали ћуп. Девојка сместа то учини\, а Атанасије\, жмурећи\, приђе ћупу\, чврсто га затвори\, а затим га баци у море. По мору је ћуп плутао три године\, док га не нађоше неки рибари. Отворише да виде шта има унутра\, а ђаво то искористи\, искочи из ћупа и побеже. Тако ђаво поново слободно шета овим светом у разним облицима\, искушава и мори људе. \nОва прича се може чути на југу Србије\, где још кажу да чим загрми ђаво помисли да то иде Свети Атанасије\, уплаши се и одмах скаче у први суд. Зато је важно да се судови стално држе затворени. У западној Србији Светог Атанасија славе воденичари\, који тог дана не мељу ништа\, него се окупе око најстаријег од њих\, свако донесе нешто мрса и вина и славе свеца. Воденичари тврдо верују да ђаволи вребају у врбацима и вировима\, па ни водени точак неће добро да се окреће. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-atanasije-svetogorski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/prepodobni-atanasije-atonski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190717
DTEND;VALUE=DATE:20190718
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190717T075250Z
LAST-MODIFIED:20190717T075250Z
UID:19294-1563321600-1563407999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Свети Сава Горњокарловачки
DESCRIPTION:Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. \nСрпска православна црква овај дан је посветила и Светом свештеномученику Сави Горњокарловачком. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-sava-gornjokarlovacki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/Sveti_Sava_Gornjokaarlovački.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190715
DTEND;VALUE=DATE:20190716
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190715T124212Z
LAST-MODIFIED:20190715T171007Z
UID:19287-1563148800-1563235199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Спомен преноса Винчанске\, односно Бездинске чудотворне иконе
DESCRIPTION:Блажено почивши владика жички\, Хризостом Столић\, у свом обимном и веома значајном делу\, Православни Светачник\, пише да се овог дана обележава и Спомен преноса Винчанске\, односно Бездинске чудотворне иконе Пресвете Богородице. \nИкону је у Београд из Печорског манастира донео монах Пајсије\, Грк са Крфа. Звала се Владимирска. Икона је била неко време у Београду\, а кад је Пајсије обновио запустелу цркву Манастира Винча (село поред Београда) ту је она на данашњи дан пренета. Икону је затим пренео у манастир Бездин винчански игуман Теодосије Веселиновић. \nДанас је познато пет копија Винчанске иконе. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/spomen-prenosa-vincanske-odnosno-bezdinske-cudotvorne-ikone/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/5187952_l.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190712
DTEND;VALUE=DATE:20190713
DTSTAMP:20260422T090538
CREATED:20190712T094321Z
LAST-MODIFIED:20190712T170327Z
UID:19239-1562889600-1562975999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПЕТРОВДАН
DESCRIPTION:Црква га слави у част апостола Петра и Павла. Петар је један од дванаест великих апостола. Пре него што је срео Исуса Христа\, био је рибар и звао се Симон. Први је изразио веру у Христа и целог овоземаљског живота служио је хришћанству. Проповедао је по Палестини\, Малој Азији\, Илирику и Италији. Чинио је многа чудеса\, а о његовој исцелитељској моћи постоје легенде. Према једној\, чак је и његова сенка лечила болесне. По заповести цара Нерона\, страдао је мученичком смрћу. Срби сматрају Петровдан великим празником\, а главне карактеристике празника јесу: брање цвећа и биља\, култ мртвих\, у чему су главну улогу имале јабуке\, као и жртвовање гуске\, односно гушчета. \nКад је Бог делио улоге\, Светом Петру је подарио вино\, пшеницу и кључеве од небеског царства. Зато он седи на вратима раја и испитује умрле. Свети Петар је\, такође\, поставио небеског ковача на Месец да га окује и сачува за земљу. Са Светим Савом је заменио вериге\, па се зато дешава да су на Савиндан дани топли\, а око Петровдана одједном освежи. \nПрича се да је нека жена у околини Крагујевца прала веш на потоку на овај дан\, кад наиђе старац из шуме и упита је да ли зна да је данас Благи дан. Жена не рече ништа\, него настави да пере. На то Свети Петар\, јер то је био он\, рече: „Остаћеш нема до идућег Петровдана.” Тако и би. Жена поста мутава и проведе у посту читаву годину\, а кад дође Петровдан\, она ускликну Божје име. Од тада је ишла по свету\, славила име светитеља и причала о свом искупљењу. \nНајстарија српска црква\, храм посвећен Светом Петру из IX века\, налази се у непосредној близини Новог Пазара. Народ из Рашке и других места окупља се на овај дан око ње. Око цркве су софре\, сто и клупе\, које су направиле виђеније породице овог краја. Ту се једе\, пије\, запева и заигра\, све у славу Петровдана. У последње време то је прерасло у велики народни сабор. \nВасојевићи у Црној Гори на овај дан пале лиле\, гомиле грања\, обично на катуну\, а деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу\, запале је и обилазе торове и колибе. У Херцеговини такође пале велику ватру\, а деца бакље – машале. \nМилановчани и сељаци из околине на овај дан се окупљају око Цркве Савинац. Тада долазе болесни и немоћни\, јер се верује да је тог дана вода која извире испод цркве лековитија. \nНекад су се људи из Поповог Поља на овај дан скупљали у Завали. Долазили су и из Стоца\, Љубиња\, Требиња и Далмације. Код куће су остајали само стари и немоћни. Око манастира се поставе шатре и шарене тезге на којима се свашта продаје. Музика свира од раног јутра\, све док не почне манастирска служба. Тада се све утиша и престају свака куповина и продаја. После службе\, весеље се настављало до касно у ноћ. Предвече два изабрана човека из Завале ишла су од тезге до тезге и тражила од трговаца и кафеџија плацарину. Свако је давао колико мисли да треба\, јер је плацарина\, у ствари\, прилог за цркву. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/petrovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/07/330px-Petersinai.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR