BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20180325T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20181028T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190310
DTEND;VALUE=DATE:20190311
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20190310T122953Z
LAST-MODIFIED:20190310T122953Z
UID:17711-1552176000-1552262399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СИРОПУСНЕ ИЛИ БЕЛЕ ПОКЛАДЕ
DESCRIPTION:Сирне или беле покладе су у последњу недељу\, односно дан уочи почетка Часног поста\, и тад се поједе нешто од белог мрса. Отуд и назив беле или сирне. Све друго је исто као и за месне покладе. \nЈедна од најпознатијих и обавезних ритуалних радњи о покладама јесте ламкање јаја. Изводи се углавном о Сирним покладама. Данас је скоро непозната\, али је у првој половини XX века била веома раширена. \nО Белим покладама или Белој недељи у Србији се и данас организују маскиране поворке деце\, која обилазе сваку кућу у селу или варошици играјући и певајући обредне песме\, а заузврат добијају понуде у храни\, пићу или новцу. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/siropusne-ili-bele-poklade/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/pexels-photo-277276.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190303
DTEND;VALUE=DATE:20190304
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20190503T073411Z
LAST-MODIFIED:20190303T163508Z
UID:17583-1551571200-1551657599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДЕВЕТИ УТОРАК
DESCRIPTION:Девети уторак после Божића није обичан дан у српском народу. Мајке посебно пазе на децу\, јер на овај дан разне але\, чуме\, караконџуле и демони нападају најмлађе.  \nДа би одагнале зле силе од детета\, мајке га љуљају или се играју с њим\, певајући у пола гласа басму: „Чува мајка свог јединца сина\, од ујемка и од урежника и од жице деветог уторка!” Има и изрека: „Крпила га мајка од ујамка и од урежњака и проклете жице упорнице”\, што се каже за неког ко је несрећан.  \nИначе ујамак долази од речи ујемчити (зајемчити)\, што ће рећи из наднице; урежњак долази од речи урезивати\, тј. син јој је био болестан\, па га је „урезивала” на црквеним вратима\, а жицом упорницом тј. близном жицом или препредањем га одгајила. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/deveti-utorak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/Karakondzula-dete.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190303
DTEND;VALUE=DATE:20190304
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20190303T162737Z
LAST-MODIFIED:20190303T162737Z
UID:17578-1551571200-1551657599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МЕСНЕ ПОКЛАДЕ
DESCRIPTION:Покладе су домаће гозбе свих чланова породице и пријатеља уочи великих постова. Одликују се спремањем велике количине хране и алкохолног пића\, а по правилу се овакве гозбе завршавају обредним пијанкама. Поклада има пет\, а великих постова четири. \nМесне покладе су увек у претпоследњу недељу пред Васкршњи или Часни пост и добиле су име према врсти хране која се у тај дан једе. Тад је\, за православне вернике\, обавезно да поједу парче меса\, чиме је обред испуњен. Количина и врста меса нису од посебног значаја. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mesne-poklade/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/o.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190302
DTEND;VALUE=DATE:20190303
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20190302T090943Z
LAST-MODIFIED:20190302T090943Z
UID:17554-1551484800-1551571199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЗАДУШНИЦЕ
DESCRIPTION:Задушнице су дан посвећен свим мртвима. То је празник мртвих\, које укућани помињу докле сеже памћење\, било у цркви или на гробљу. Тад се на гробље носе понуде\, пале свеће\, дели храна и пиће. \nЗадушнице је установила хришћанска црква и по православном календару их је четири у години. \nДанас су Зимске задушнице\, у суботу пред Месне покладе. \nПо народном веровању\, ове задушнице су најважније. Увек се одржавају у суботу уочи Месних поклада. Како су везане за Васкрс и почетак Часног поста\, оне спадају у покретне празнике. У Срба су за ове задушнице одомаћени различити називи: зимске\, васкршње\, велике\, пролећне. \nСрпска православна црква је овај дан посветила Светом великомученику Теодору Тирону. Свети великомученик Теодор Тирон служио је као војник у граду Амасија\, на обалама Понтског мора. Тирон\, што у преводу значи регрут\, одбио је да прогони хришћане\, изјавивши да је и он припадник хришћанске вере. Због тога је бачен у тамницу и касније спаљен на ломачи. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/zadusnice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/03/zadusnice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190215
DTEND;VALUE=DATE:20190216
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20190215T141914Z
LAST-MODIFIED:20190215T141914Z
UID:17361-1550188800-1550275199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:Сретење (Сретење Господње)
DESCRIPTION:Сретење (Сретење Господње) је доба у години када\, према народном веровању\, пада тачно пола зиме и када се срећу лето и зима. \nВерује се да од Сретења па даље да дани не могу бити више тако хладни како су до тада били. И људи\, а нарочито жене\, пазе кога ће тога јутра срести на путу. Нарочито на то пазе девојке\, јер каквог човека сретну тога јутра\, за таквога ће се момка удати. \nДевојке кад на Сретење виде момка кога воле\, навлаш му испадају у сусрет\, а враћају се натраг кући кад виде да би морале срести онога кога не воле. \nАко је тога дана ведро и суво време\, значи да ће крај зиме бити ветровит\, ако ли је снежно или облачно\, крај зиме ће бити леп. \nИзвор: Булат / Чајкановић 2007: Петар Булат и Веселин Чајкановић\, Митолошки речник [предговор Н. Љубинковић; цртежи П. Драговић]\, Београд: Српска књижевна задруга\, стр. 143.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sretenje-sretenje-gospodnje/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/02/Sretenie.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181230
DTEND;VALUE=DATE:20181231
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181230T084928Z
LAST-MODIFIED:20181230T085711Z
UID:16776-1546128000-1546214399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (30. децембар)
DESCRIPTION:МАТЕРИЦЕ \nОвај благи дан обавезно пада у претпоследњу недељу пред Божић. \nУвече пред Материце деца припреме парчиће канапа или вунице и кришом их стављају под јастук да не би заборавила сутрашњи празник. Неки се буде пре мајке\, па је везују поспану; неки се врте и траже прилику да изненаде мајку и завежу јој ногу. Она се тобож отима\, брани и моли да је одреше\, јер је у великом послу\, али деца је не пуштају све док не добију откуп. Затим деца одлазе по сродничким и комшијским кућама\, где настављају играрију са сваком удатом женом. Материца даје поклоне за откуп и осталој родбини и пријатељима који то затраже. \nРаније је био обичај да мајка удатој кћери на дан Материца односи торту и купљени поклон (кћери материјал за хаљину\, а зету кошуљу)\, или је кћер с мужем долазила код родитеља на вечеру и за Материце добијала дар. \nДетињци\, Материце и Очеви су празници деце\, родитеља и породице. После Другог светског рата у Србији су против тих празника комунистички\, односно државни органи водили прави медијски рат\, проглашавајући те лепе и безазлене породичне радости „сујеверјем и мрачним назадњаштвомˮ. \nУ војвођанским селима обичај се изводио суботом у поподневним и вечерњим часовима\, кад су деца\, унапред припремљеном узицом\, симболично везивала ноге својим мајкама\, као и другим удатим женама у кући\, родбини и суседству\, које су се откупљивале поклонима: слаткишима\, воћем и новцем\, да их деца не би везала или да би их\, ако су већ везане\, одвезала. \nДЕЧЈА ПЕСМА ЗА МАТЕРИЦЕ \nДобро вече\, газдарице \nчеститам ти Материце\, \nако не даш материце\, \nвраг те одно\, газдарице. \nНаредну песмицу чуо сам од госпође Оливере Стојановић. Њој је за Материце песму певао њен син Божидар\, а она се дрешила тако што му је поклањала чоколаде\, јабуке… Данас ту песму певају унуци госпође Стојановић.  Песма гласи: \nПрими\, Мама\, поздрав овај имендану Твом\, \nБог преблаги нек те штити својом десницом. \nЈа Ти желим свако добро од превишњег драгог Бога \nи желим Ти да у здрављу Ти проведеш лета многа. \nМој поздрав је мали\, мален као ја \nали ипак знаде рећи \nЗДРАВЉЕ И СРЕЋУ БОГ НЕК ТИ ДА! \nСВЕТИ ДАНИЛО \nДан посвећен пророку Данилу и тројици младића: Ананију\, Азарију и Мисаилу. Кад је цар Набукондосор разорио и опљачкао Јерусалим\, одвео је и Данила као дечака у ропство\, заједно с јудејским царем Јоакимом. Кад је на двору поменутог вавилонског цара успео да погоди шта је претходне ноћи цар Набукондосор сањао\, то му донесе велику славу. Користећи Божји дар\, Данило поче да прориче судбине. Предање каже да је видео Бога како седи на престолу окруженог анђелима и да је предвидео дан доласка Спаситеља на земљу. Данило је преживео вавилонско ропство\, али се није вратио у Јерусалим\, већ је умро природном смрћу у изгнанству. \nНекад су на овај дан жене одлазиле да им се гата\, прориче и гледа будућност\, јер се веровало да је овај дан погодан за прорицање судбине. Старији људи гледају да ли те ноћи има звезда на небу. Ако их има\, наредна година ће бити родна. На данашњи дан ваља се деци обући нови одевни предмет\, односно поновити их чарапама\, кошуљом или нечим сличним. То је успомена на три младића која су с Данилом одведена у ропство\, али су и они доживели дубоку старост. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-30-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/materice.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181225
DTEND;VALUE=DATE:20181226
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181225T041250Z
LAST-MODIFIED:20181225T042137Z
UID:16753-1545696000-1545782399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (25. децембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ СПИРИДОН \nДан посвећен Светом Спиридону\, рођеном на Кипру. Отац и мајка су му били сељаци\, једноставни и простодушни\, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота\, иако се у међувремену узвисио до положаја епископа. Учествовао је на првом Сабору у Никеји и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере\, као и чудесним моћима којима поврати многе јеретике у хришћанство. Умро је 346. године\, а његове мошти се чувају на Крфу. \nЗбог благости\, Светог Спиридона прослављају деца и мајке\, а болесни верују да могу бити излечени ако тај дан проведу у неком манастиру. Комадић његове обуће чуван је као најсигурнија узла\, односно амајлија. \nСветог Спиридона углавном славе варошани\, где је он заштитник и слава одређених занатских еснафа. Према легенди\, он је први направио земљани лонац\, затим врећу и\, на крају\, кошуљу. Зато га славе грнчари\, мутавџије\, ткачи\, ковачи. Тврди се да је слеп на једно око\, јер га је обућар убо шилом док је радио на његов дан. Светац се није наљутио\, него је само изашао пред невољника и заплакао\, а потом га благосиљао. У српском позоришном стваралаштву игран је комад Осмех Светог Спиридона аутора Слободана Стојановића. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-25-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/SPYRIDON.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181224
DTEND;VALUE=DATE:20181225
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181224T061759Z
LAST-MODIFIED:20181224T061759Z
UID:16746-1545609600-1545695999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (24. децембар)
DESCRIPTION:ПРЕПОДОБНИ ДАНИЛО СТОЛПНИК \nРодио се 409. године у селу Витари у Месопотамији. \nСа 13 година отишао је у манастир\, а затим је по савету свог духовника Симеона Столпника отишао у Тракију у многобожачки храм. \nКад је чуо да се Симеон упокојио\, Данило је изашао из храма и попео се на столп\, стуб\, и тако поновио подвиг свог учитеља. Упокојио се 489. године. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-24-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/300px-Daniel_Stylites_Kirillo-Belozersk.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181223
DTEND;VALUE=DATE:20181224
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181223T101107Z
LAST-MODIFIED:20181223T101107Z
UID:16701-1545523200-1545609599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (23. децембар)
DESCRIPTION:ДЕТИЊЦИ \nПразник пада увек у трећу недељу пред Божић. \nНа неколико дана пре празника\, родитељи опомињу децу и „претеˮ да ће их везати ако не буду имали ништа за откуп. Деца се као уплаше\, па уз помоћ деда\, баба и осталих у породици сакупе смокава\, ораха\, бомбона\, чоколадица и чувају за недељу. Поједини родитељи завежу ноге деци док спавају\, други праве разне играрије и замке. Свуда се чује цика\, јер деца уживају у овом празнику. Деца дарују родитељима припремљене поклоне\, да би их ови одвезали. \nПо правилу\, одмах скрцкају орахе и поједу смокве\, и не само што поново добију бомбоне и чоколаде\, него од родитеља добију и додатне поклоне. Везују се и одрасла деца\, под условом да нису удата или ожењена. \nВезивањем се ритуално показује демонима да је у тој кући све на свом месту\, везано и заклопљено\, те да ту нечисте силе немају шта да траже. \n  \nСВЕТИ ЈОВАН СРПСКИ \nСин Стефана и унук Ђурђа Бранковића\, деспота српских. Био је последњи српски деспот у Срему од 1493. године. Упокојио се 1502. године. Није оставио порода. Његова мајка\, преподобна монахиња Ангелина\, основала је после његове смрти Манастир Крушедол и из Купинова пренела његове свете мошти\, као и мошти његовог оца Стефана\, и положила их у манастирску Цркву Светог Благовештења\, где и данас почивају. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-23-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/detinjci.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181220
DTEND;VALUE=DATE:20181221
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181220T070126Z
LAST-MODIFIED:20181220T070126Z
UID:16629-1545264000-1545350399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (20. децембар)
DESCRIPTION:Преподобни Григорије Горњачки\nПореклом Србин. Оснивач светогорског Манастира Свети Никола\, по њему названом Григоријат. \nНа четврт сата од манастира налази се његова келија\, у којој је\, у ћутању\, испаштао и молио се. \nУпокојио се 1406. године. После пожара у манастиру\, 1761\, монаси су пренели његове мошти у Манастир Горњак\, задужбину кнеза Лазара. \nЊегове мошти су и данас предмет култа и обожавања. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n  \n  \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-20-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/sg-1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181219
DTEND;VALUE=DATE:20181220
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181219T063555Z
LAST-MODIFIED:20181219T063934Z
UID:16618-1545177600-1545263999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (19. децембар)
DESCRIPTION:НИКОЉДАН \nВелики хришћански празник у децембру. Дан посвећен Светом Николи\, архиепископу мириклијском. \nСвети Никола је био син јединац веома богатих родитеља\, који су живели у граду Патару. После смрти родитеља\, нашао се пред животном дилемом. Имање које је наследио било је велико\, што је захтевало много рада. Схватио је да ће морати да се стара о кућама\, ливадама\, маслињацима\, стоци\, слугама\, радницима\, платама\, дажбинама\, инвестицијама\, мораће да се жени\, јер толико имање не може се очувати без женске руке\, са женидбом ће стићи деца. Ако се наслеђа прихвати\, заувек ће остати у родном месту пуном успомена. А од малена је желео да се посвети Господу и његовим непознатим путевима. Зато раздели имање слугама и сиромашнима. По мрклој ноћи напусти место свог рођења\, да се у њега више никад не врати. Пропутовао је ондашњи свет\, постао епископ мириклијски и учествовао на првом Васељенском сабору у Никеји. Дарован од Бога јаком вером\, за живота је учинио многа чуда и већ тада постао омиљен у народу. Ништа од тога не би постигао да на време није разделио имање и побегао од куће. Упокојио се 19. децембра 343. године. Зато се сваког 19. децембра слави његово име. \nНа његов дан се спрема жито\, мада има и оних који верују да је светац жив\, па то не чине. \nУ јужној Србији на овај дан праве шарени колач с птицама\, који поп обавезно прелива вином. Месе се понекад и два\, од којих један припада свештенику\, а други остаје у кући\, тзв. пресвети. На Никољдан\, предвече\, овај колач се дели деци\, која треба да га поједу седећи на дрвету. \nВерује се да Свети Никола превози душе с овог на онај свет. Некад је мртвима узимао душу и мерио\, али је касније тај одговорни посао преузео арханђел Михаило\, док и њега није заменио анђео Гаврило. \nГосподар је воде и заштитник путника. Славе га морнари\, бродари\, рибари и сви чији живот зависи од мора и воде. \nЗа Светог Николу везане су многе приче и предања. Из Котора потиче прича о капетану и Светом Николи. \nНекад давно\, капетан из познате морнарске куће Вучинића реши\, и поред свих савета да то не чини\, да исплови баш на Никољдан. Тако и уради\, али само што је његов брод прошао поред острва Крф\, нападоше их арапски гусари\, лако савладаше и бацише у окове. Као оковани галиоти пловили су годину дана\, молећи се Светом Николи да их спасе. После годину дана\, баш 19. децембра\, близу пирејске луке\, нападе њихов\, сада гусарски брод\, лађа капетана Кукића из Херцег Новог. Новљанин Кукић беше храбар\, а уз то имаде и 50 спремних и одважних морнара који после жестоке битке савладаше гусаре. За све време битке нико не примети старца с белом брадом који је ту поред њих јахао немирног белог коња. Кад је битка би завршена\, старац показа руком Новљанима на брод и рече: „Сад спасите ону грешну браћуˮ\, а ови у њему препознаше свог заштитника и светитеља Николу. Новљани ослободише Которане\, па сви клекоше пред Светог Николу и захвалише му. \nОво је најчешћа крсна слава у Срба. Истраживања показују да од свих Срба који славе 30% слави Светог Николу. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-19-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/48396790_2617388914945000_5200476170138681344_n.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181218
DTEND;VALUE=DATE:20181219
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181218T063538Z
LAST-MODIFIED:20181218T063538Z
UID:16610-1545091200-1545177599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (18. децембар)
DESCRIPTION:  \nСАВА ОСВЕЋЕНИ \nРодио се у Кападокији. Оснивач је манастира\, који носи његово име\, у близини Јерусалима. Написао је први Типик о поретку црквеног богослужења\, прихваћен у свим палестинским манастирима\, под називом – јерусалимски. Упокојио се у 94. години. \nСвете мошти почивале су у његовом манастиру док их Латини нису пренели у Венецију и сместили у Цркви Светог Марка. Године 1972\, свечано су враћене у његову лавру. \nУ Манастиру Светог Саве Освећеног српски Свети Сава добио је игуманско жезло и икону Пресвете Богородице Тројеручице\, која се данас налази у Хиландару. \nСлави се као крсна слава. \nОвом дану највише се радују деца зато што ове ноћи Свети Никола на белом коњу обилази сву децу и дели им поклоне према заслузи. Поклон обично оставља у дечјим ципелама\, због чега их деца пре спавања стављају у прозоре. \nВерује се да ће женско дете рођено на овај дан имати веома срећан брак. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-18-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/SabbastheSanctified.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181213
DTEND;VALUE=DATE:20181214
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181213T064859Z
LAST-MODIFIED:20181213T065116Z
UID:16519-1544659200-1544745599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (13. децембар)
DESCRIPTION:АНДРЕЈЕВДАН – МЕЧКИН ДАН \nСвети Андреја је био први апостол Исуса Христа и један од дванаесторице великих апостола. Зато се зове Првозвани. Рођен у Витсаиди\, живео је као рибар\, а из његове породице у историји хришћанства прослављени су отац Јона и брат Петар. Био је ученик Светог Јована\, кога је оставио и кренуо заједно с братом за Христом. По силаску Светог духа\, добио је да проповеда јеванђеље у Византији и Тракији\, потом у дунавским земљама\, па у Русији\, око Црног мора\, и најзад у Епиру\, Грчкој и Пелопонезу\, где је мученички настрадао за веру. Разапет је на крсту\, који је имао попречне краке\, па се такав крст и данас зове Андрејин крст. \nУ народу се чува прича да је његова мајка случајно\, не знајући шта је\, појела срце неког праведника\, па је од тога зачела Андреју. \nСрби овај празник називају и мечкин дан јер се Свети Андреја сматра заштитником великих животиња. Он са њима разговара\, а оне су му покорне и увек га слушају. Цигани мечкари славе га јер верују да је овај светац кротио медведе као псе\, те да путује светом јашући на мечки. \nПо планинским селима где има медведа\, уочи овог дана кувао се кукуруз за медведе\, који се остављао да преноћи на крову\, па ако га мечке не изеду\, онда га чељад изјутра наште срца поједе за здравље. Прави се и мечкин колач\, који деца рано изјутра однесу на мечкина места и ту их оставе. Верује се да ће се оваквом жртвом медведи одобровољити и да неће клати стоку. Такође се верује да на овај дан медведи не чине штету и не дирају људе\, зато и не ваља ићи у лов на њих. За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији се не штави кожа нити се било шта с њом ради\, а у Хомољу се не ради ништа с одећом да мечке не би поцепале одело и оног што одело носи. Воденичари скупљају прилоге у брашну\, од кога праве хлеб за мечку\, који\, према веровању\, остаје свеж годину дана. \nУ Поморављу се може чути прича да изнад манастира Раваница постоји пећина у коју се некада склонио један од седам Синајаца\, ученик Светог Андреје. Владика ондашњег града Тројана\, данашње Ћуприје\, позвао га је на исповест. Ученик је позвао највећег медведа\, показао му знак Светог Андреје\, узјахао га и тако дошао пред владику. Овај се престрави и рече му да прво склони мечку\, а онда поче да га кори што у посне дане не једе рибу него пије млеко. Ученик Андрејин затражи да се изнесу на сто и риба и млеко\, па прекрсти рибу и из ње потече крв. То исто уради с млеком\, а из њега никну трава. Владика у чуду погледа човека\, и од тада никог није више корио што о посту узима бели мрс. \nКрсна слава српске краљевске породице Карађорђевића. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-13-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/Apostol-Andrey-Pervozvannyj.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181204
DTEND;VALUE=DATE:20181205
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181204T063221Z
LAST-MODIFIED:20181204T063259Z
UID:16449-1543881600-1543967999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (4. децембар)
DESCRIPTION:ВАВЕДЕЊЕ \nПресвета Богородица је прва заветована девица у историји хришћанства. На овај дан у Јерусалиму је извршен свечани чин завештања девичанства. Девица се заветовала пред Богом и људима\, а чин је обавио првосвештеник Захарије\, отац Светог Јована Претече. \nВаведење славе сточари да би им светица заштитила стоку од звери. Избегава се узимање ножева\, маказа и било каквог сечива да се зверима не би отварале чељусти. \nУ Србији на овај дан престају свадбе. По селима у Таковском срезу био је обичај да се тог дана остане после службе код цркве и да се ту први пут појаве све младе које су се удале те јесени. Младе се за ту прилику свечано одену и заките цвећем из венчаних венаца. Овај обичај одржавају и Поповци\, који се окупе око Манастира Ваведење у Завали. Последњи вашар у години у Гламочком пољу одржава се на Ваведење. \nУ селима јужног Поморавља све жене које не могу да имају децу одлазе у манастир Црковица\, где проведу читаву ноћ у молитвама да би добиле порода. \nСтарији људи кажу: „Ако на Ваведење пада киша – биће родна следећа година\, ако дува јак ветар – биће неродна.ˮ \nВаведење је и слава манастира Хиландар. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-4-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/800px-Presentation_of_Mary_of_Protat.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181203
DTEND;VALUE=DATE:20181204
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181203T061754Z
LAST-MODIFIED:20181203T061754Z
UID:16433-1543795200-1543881599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (3. децембар)
DESCRIPTION:БДЕНИЈЕ УОЧИ ПРАЗНИКА \nЖене нероткиње\, жене које имају проблема са женским болестима\, девојке које желе да се удају али им се не дâ\, мајке које имају проблеме с децом\, уопште жене које желе предупредити било какву несрећу себи и својим најмилијима одлазе у храмове и манастире да се за време вечерње службе и после ње помоле Пресветој Богородици и пронађу утеху у њој. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-3-decembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/12/Vavedenje-230x300.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181128
DTEND;VALUE=DATE:20181129
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181128T063609Z
LAST-MODIFIED:20181128T063609Z
UID:16380-1543363200-1543449599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (28. новембар)
DESCRIPTION:Почетак Божићног поста \nПочетак Божићњег поста. Овај пост није тежак као Часни. Краћи је за једну недељу\, а дозвољава се и чешћа употреба уља и рибе. Ко се одлучи да пости\, биће награђен о Божићу. Мрсна храна биће му укуснија. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-28-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/bozicni-post-720.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181127
DTEND;VALUE=DATE:20181128
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181127T062610Z
LAST-MODIFIED:20181127T062610Z
UID:16370-1543276800-1543363199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (27. новембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ АПОСТОЛ ФИЛИП \nЈедан од 12 великих апостола. Родом из Витсаиде. \nПо силаску Светог духа\, ревносно је проповедао јеванђеље по Азији и Грчкој. У Грчкој су хтели да га убију\, али га Господ спасе. \nЧинио је многа чудеса\, од којих је највеће спасавање апостола Вартоломеја. Кад су становници Јерапоља хтели да обесе Вартоломеја\, појави се Свети Филип и изазва земљотрес. То поплаши грађане и они одусташе од зле намере. \nМошти Светог апостола Филипа налазе се у Риму. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-27-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/320px-Apostle_Philip_on_St.Isaac_cathedral_SPb.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181126
DTEND;VALUE=DATE:20181127
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181126T063352Z
LAST-MODIFIED:20181126T063352Z
UID:16362-1543190400-1543276799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (26. новембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ \nНа овај дан 354. године у Антиохији рођен је велики хришћански теолог Јован. \nПо смрти родитеља се замонашио\, а тај свечани чин пратили су апостоли\, који га благосиљаше и прорекоше му велику службу\, велику благодат и велико страдање. \nДок је рукополаган\, изнад његове главе указао се бели голуб. Писац је цењене књиге О свештенству\, као и неколико изванредних беседа због којих је и прозван Златоусти. \nБио је велики борац против јеретика\, па се због тога сукобио с царицом Евдоксијом\, која га је прогнала у место Коман у Јерменији\, где је и умро 407. године. \nГлава Светог Јована почива у Успенском храму у Москви\, а тело у Ватикану. \nСрби Јована сматрају ученим светитељем и верују да је добро узети књигу у руке и прочитати бар део. На овај дан жене не узимају у руке вуницу\, конац и иглу. У Срба се слави као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-26-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/800px-Johnchrysostom.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181116
DTEND;VALUE=DATE:20181117
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181116T065128Z
LAST-MODIFIED:20181116T065128Z
UID:16233-1542326400-1542412799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (16. новембар)
DESCRIPTION:ЂУРЂИЦ \nОвог дана црква празнује пренос моштију Светог Георгија\, Светог Ђорђа\, из Никомидије у град Лида Палестинска. Пренос је извршен по жељи светитеља\, који је желео да почива у родном крају и код својих најближих. \nДани од Ђурђица до Светога Мрате називају се Мратинци или Вучји дани\, јер је Свети Мрата заштитник вукова. Он у ове дане гледа ко како ради\, затим држи већање с вуковима и одређује им који ће на коју страну да навали. Домаћину који највише греши у ове дане\, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату\, у кућу и торове на зиму ће доћи хроми вук\, звани кривељан\, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери. \nУ селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао. Клало се ћутећи\, у рану зору\, на кућном прагу. Претходно се пилету или певцу црним концем завеже кљун да не пишти\, да не буде никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге\, па се са њом бајало у време доласка вукова. \nХерцеговци су клали црно јаре. Одрану кожу закопавали су у земљу\, а главу побијали на врх тора. У ове дане нико не лови вукове јер би то донело велику несрећу. \nНародна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми кад га пресретоше вукови\, предвођени највећим\, хромим вуком\, који упита сељака да ли слави Светог Мрату. Сељак се уплаши и слага да слави. Вукови се на то покупише и нестадоше. Човек заборави на дрва\, отрча право код попа и јави му да узима Мрату за преславу. Од те године вуци не залазе у његов тор. \nУ време Мратинаца ништа се не даје из куће. Сандуци се заклопе и не дирају\, не преде се вуна\, ништа се не пере. Кројачи и обућари пландују и не прихватају се алата\, а жене не раде ручне радове. Срби из Босне дају млађарији пилеће коске и упредену вуницу са свињском длаком да баце на вучје путеве и вучја места. \nСтарији свет мисли да ако Мратинци падну у младе дане\, зима ће сигурно оштра. Ако је магловито – зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана – зима ће бити мразовита и љута. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-16-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/Icon8.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181114
DTEND;VALUE=DATE:20181115
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181114T063331Z
LAST-MODIFIED:20181114T063331Z
UID:16217-1542153600-1542239999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (14. новембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ ВРАЧИ.  \nДан посвећен Светом Козми и Дамјану. Козма и Дамјан\, браћа по телу и духу\, родом су из Азије\, од оца незнабошца и мајке хришћанке. \nНапуштени од оца\, живели су под окриљем брижне љубави мајке Теодотије\, која их васпита као истините хришћане. \nБожјом промисли беху научени лекарској вештини и лечише народ бесплатно\, испуњавајући Христову заповест: „Бадава примисте – бадава дајете!ˮ \nУпокојише се у блаженом и вечном миру 14. новембра непознате године. \nСрби их зову Кузман и Дамјан. \nНарод их слави као велике добротворе. Еснафска су слава лекара и лекарских удружења. \nСлаве се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-14-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/Cosmas_and_Damian.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181112
DTEND;VALUE=DATE:20181113
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181112T062004Z
LAST-MODIFIED:20181112T062004Z
UID:16209-1541980800-1542067199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (12. новембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН \nСин краља Уроша Првог и краљице Јелене. Много је ратовао\, бранећи веру православну и свој народ. Подигао више црквених храмова од свих српских владара\, као своје задужбине. \nУпокојио се 1320\, а сахрањен је у својој задужбини\, Манастиру Бањска. \nПред турском најездом његове мошти пренесене су у Софију\, где се и данас налазе. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-12-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/800px-Milutin_Kraljeva_crkva.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181110
DTEND;VALUE=DATE:20181111
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181110T100442Z
LAST-MODIFIED:20181110T100752Z
UID:16156-1541808000-1541894399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (10. новембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ  \nВелики јерарх Српске православне цркве и наследник Светог Саве. \nРодом је из Срема\, према народном веровању из Сланкамена. Рано се замонашио и кад је чуо за Светог Саву\, отишао је код њега. Пред свој други одлазак у Јерусалим\, Сава је одредио Арсенија за архиепископа српског\, 1233. године. \nПосле смрти Светог Саве\, Арсеније је с краљем Владиславом пренео његово тело из Трнова у Србију. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-10-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/Saint_Arsenije_I_Sremac.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181109
DTEND;VALUE=DATE:20181110
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181109T063939Z
LAST-MODIFIED:20181109T064502Z
UID:16138-1541721600-1541807999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (9. новембар)
DESCRIPTION:СВЕТИ НЕСТОР \nДан посвећен Светом мученику Нестору\, ученику Светог Димитрија. Цар Максимилијан уживао је у гладијаторским борбама. Његов љубимац био је непобедиви гладијатор Лије. Кад није имао добровољних бораца\, њему су у арену изводили хришћане\, које је убијао са садистичким задовољством. Једног дана младић Нестор ступи пред свог учитеља и рече да више не може да слуша о зверствима гладијатора и изрази спремност да се бори с Лијем и погине. Димитрије благосиља младића и рече: „Лија ћеш победити\, али ћеш за Христа пострадати!ˮ \nМладић уби до тада непобедивог гладијатора\, прекрсти се и пред царем и публиком узвикну: „Нека живи Бог Димитријев!ˮ\, на шта сви у арени одговорише: „Велики је Бог Димитријев.ˮ Максимилијан се уплаши побуне подигнутих глава хришћанских и нареди војницима да посеку Нестора. Тако је 306. године пред људима страдао мученик Нестор. \nСрпски народ верује да је био велики јунак. Предања казују да је многе градове спасао од аждаја и других проклетиња. Како је убијао једног по једног змаја\, из њега су излазили мишеви\, пацови\, гуштери и остала гамад. \nУ Левчу на овај дан не отварају амбаре и не дирају кош са житом да не би мишеви затирали усеве. \nПрича из Подриња каже да су\, у давна времена\, Стојану Девићу Турци из Добоја отели најстарију кћер\, лепотицу. Несрећни отац пешке крене за њима у потеру\, али\, разумљиво\, није могао да их стигне. Опхрван тугом настави да иде путем\, кад пред њега изађе човек у црној ризи на белом коњу. Стојан га богобојажљиво поздрави\, а овај\, скидајући капуљачу\, упита га за невољу. Стојан исприча све по реду шта му се догодило\, а незнанац му рече да узјаше иза њега\, ободе коња и полетеше заједно у вис\, па за тили час престигоше оне Турке. Кад Турци видеше небеског коња\, падоше на земљу и ударише главом у бусење. Свети Нестор\, јер он беше тај незнанац у црној ризи и на белом коњу\, ником не опрости живот\, те их све посече. Затим узе два турска коња\, намаза их неким травама и сво троје полетеше до Дрине. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-9-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/Zemen-monastery-st-nestor.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181107
DTEND;VALUE=DATE:20181108
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181108T050008Z
LAST-MODIFIED:20181108T064544Z
UID:16123-1541548800-1541635199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (8.  новембар)
DESCRIPTION:МИТРОВДАН \nПрви велики празник у новембру\, посвећен Светом Димитрију\, сину великог солунског војводе. Због заштите и несебичне помоћи коју је пружао хришћанима\, христоборни цар Максимилијан баци Димитрија у тамницу и\, пошто не успе да га одврати од вере\, нареди да га војници прободу са девет копаља. Из његовог тела потече целебно миро\, чудесан лек који излечи многе болесне. У познија времена цар Јустинијан пожеле да премести мошти светитеља у Цариград\, али кад додирнуше ковчег\, одјекну одлучан глас: „Станите\, не дирајте!ˮ Тако заштитник града Солуна остаде у свом граду\, па му мошти и данас обилазе невољници\, тражећи лека болестима или мира својим немирима. \nЊеговим чудима ни броја се не зна. Свуда се поштује као велики светац. Руси су узели Светог Димитрија за покровитеља и чувара Сибира\, који је припојен царској Русији 1581. године. \nСачувана су многа предања о његовим делима. По једном\, у ратовима\, као војвода\, убио је 99 људи\, а стотог у миру\, али му то последње убиство није узето за грех јер је убио несретника који је трчао за сватовима да урекне младенце. Друго предање говори о заштити презрене и одбачене мајке од рођене деце и претварању синова и снаха у камене кипове. У трећем предању претворио је бабу у златног голуба кад је њено унуче преплакало три дана и три ноћи за њом. Четврто предање односи се на похлепног и надобудног скоројевића богаташа који не хтеде ништа да подели сиротињи у време велике глади\, па Димитрије посла хиљаду мишева који преко ноћи уништише његово благо. \nЗа Митровдан и Ђурђевдан у српском народу се каже да су главе од куће. Некад се певало: „Ђурђев-данак хајдучки састанак\, Митров-данак хајдучки растанак.ˮ О Митровдану се мрси\, без обзира на то да ли је среда или петак\, али се не излази из куће и не примају гости\, осим оних који овај празник славе као крсну славу. То су остаци веровања из давних времена\, када је Митровдан спадао у новогодишње празнике. \nС Митровданом почиње зимски период. \nНа Митровдан мора да буде готова кућа коју домаћин погоди са дунђерима око Ђурђевдана. \nДо Митровдана се једе свеже месо\, а од Митровдана само оно које се суши у току јесени. Таковци у суботу пред Митровдан постављају споменике умрлима. На овај дан се не иде на пут\, свако треба да спава код своје куће. У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено\, чешљеве и маказе. Ако на овај дан буде мраза и пада снег\, таква ће бити читава зима. \nСлави се као крсна слава. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-8-novembar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/11/St_Dmitrij_02.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181027
DTEND;VALUE=DATE:20181028
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181027T103858Z
LAST-MODIFIED:20181027T104151Z
UID:16072-1540598400-1540684799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (27. октобар)
DESCRIPTION:СВЕТА ПЕТКА – ПЕТКОВДАН \nДан Свете Петке. Пореклом је Српкиња\, рођена у Византији\, у граду Епивату. Живела је и умрла у 11. веку. По смрти имућних родитеља светица подели сиротињи све што је имала и замонаши се у Цариграду. Одатле је отишла у Јорданску пустињу\, где је доживела дубоку старост. Тада јој се јавио анђео и рекао да је довољно трпела искушења и да је узорним и богољубним животом достојно показала веру у Господа\, па је време да се врати у свој завичај и ту на миру препусти душу Богу. \n  \nУ већини места овај дан зову Пејчиндан. Негде се чује и назив Петковица. Црква у Јашу је овог дана  изузетно посећена\, јер долазе болесни с читавог Балкана да се за тренутак испруже на њеном гробу\, верујући да су њене мошти исцелитељске. У селима око Зајечара праве славски колач који ломе и поделе стоци за здравље. Десетине цркава у српским крајевима посвећено је Светој Петки. \nХрамове нарочито посећују жене да би лакше рађале\, а нероткиње се моле да заимају децу. Жене које траже помоћ од светице заветују се и посте седам дана\, а на њен дан одлазе у цркве с прилозима. \nСвета Петка је прва у низу јесењих слава\, па се понегде слави уз велики мрс и дуго ноћно седење. \nНекада су у Грделици\, код Лесковца\, сељаци скупљали прилоге\, за које би заједно купили теле\, пекли га насред села\, а затим јели код записа. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-27-oktobar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/10/800px-Stpetka.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181022
DTEND;VALUE=DATE:20181023
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181022T094835Z
LAST-MODIFIED:20181022T105240Z
UID:16061-1540166400-1540252799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (22. октобар)
DESCRIPTION:ДЕСПОТ СТЕФАН \nПразник је посвећен Светом Стефану Деспоту српском\, сину Ђурђа Бранковића и Ирине Кантакузин\, у народу познате под именом Проклета Јерина. \nСа сестром Маром Бранковић живео је неко време као заробљеник на двору султана II. \nОслепљен у Једрену\, примио је деспотску власт над Србијом 1458. године. Слеп и несрећан\, са мислима упућеним небу\, умро је у Италији 1468\, одакле су му мошти пренете у манастир Крушедол. \nКод Срба постоји више легенди о несрећном краљу. Према једној\, маћеха је извадила очи Стефану\, а он изађе из града да буде сам у својој несрећи. Потом је маћеха наредила да се његове очи обесе на градској капији. Када је арханђел Гаврило наишао и видео несрећног деспота\, сажалио се и послао орла да донесе очи и Стефану врати вид. \nЛегенда из околине Дечана казује да се Деспот умио у лековитом извору крај манастира и одмах прогледао. Слично је и предање из Овчег поља\, где постоји црквица посвећена Светом Стефану\, а крај ње извор на којем се излечио. \nТу се и данас окупља народ и умива очи\, а долазе и болесни из удаљених крајева. Сељаци из ближе околине доводе и стоку\, проведу је три пута око цркве\, а затим напоје водом са извора. \nОва недеља се у народу назива и Недеља слепог. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-22-oktobar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/10/01_1.preview.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181019
DTEND;VALUE=DATE:20181020
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181019T082121Z
LAST-MODIFIED:20181019T082237Z
UID:15981-1539907200-1539993599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (19. октобар)
DESCRIPTION:ТОМИНДАН \nТоминдан је дан посвећен Светом апостолу Томи. Зову га и неверни Тома\, јер није поверовао у ускрснуће Господа\, па се Исус Христос поново јавио ученицима\, а Томи се посебно обратио да пружи руку и додирне му ребро\, те да више не буде неверан. \nТома није био само неверан\, већ је имао и проблема с временом . У Новом завету је записано да је једини од апостола закаснио на погреб Пресвете Богородице\, па је на његово инсистирање гроб отворен. Тада се видело да је њен гроб празан\, да се Богородица узнела на небо\, а да је у гробу остао само свети покров\, који је касније пренесен у цркву у Цариграду. \nСрби за Светог Тому причају да је\, кад су свеци делили улоге\, он узео печат од облака\, али не доноси олују\, већ драгоцену кишу. \nВерује се да Свети Тома\, ако се наљути\, може једног дана да донесе други потоп\, али како га надгледа пресвета Марија\, то неће бити ускоро. \nСлаве га у многим крајевима као крсну славу. Славе га дунђери и дрводеље као еснафску славу\, па на тај дан ништа не раде. Свети Тома је био вешт дрводеља\, тако да никада није дељао дрво на пању већ на камену. Једном наиђе ђаво у облику прелепе и врцкасте девојке\, па поче да га искушава. Свети Тома се загледа у њу\, удари сечивом у камен и отупи секиру. Светитељ се много наљути\, изазва силну кишу и сместа потопи ђавола у бару. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-19-oktobar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/10/Уверение_апостола_Фомы.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181017
DTEND;VALUE=DATE:20181018
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181017T131353Z
LAST-MODIFIED:20181017T131909Z
UID:15968-1539734400-1539820799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (17. октобар)
DESCRIPTION:СВЕТИ СТЕФАН И ЈЕЛЕНА ШТИЉАНОВИЋ \nДеспот српски\, родом из Паштровића. Борио се против Турака и Латина. Упокојио се 1540. године. \nЊегове свете мошти сахрањене су у Манастиру Шишатовац\, који су усташе спалиле 1941. године. \nЊегова супруга Јелена замонашила се после мужевљеве смрти\, а сахрањена је\, такође\, у овом манастиру. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-17-oktobar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/10/188561.p.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181012
DTEND;VALUE=DATE:20181013
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181012T085623Z
LAST-MODIFIED:20181012T085623Z
UID:15855-1539302400-1539388799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (12. октобар)
DESCRIPTION:МИХОЉДАН \nПразник посвећен Светом Киријаку Отшелнику\, кога народ зове Свети Михољ\, те отуд назив празника. \nСветац је рођен у Коринту и у младости се посветио Богу и вери. Свети Јефтимије га запази и прозре као будућег великог духовника\, те га узе под своје окриље. Свети Кириак је говорио да га сунце није видело откако је монах да једе нити да се гневи на неког. Црква га сматра за велико светло\, стуб православља и дику монаштва. Он је моћни исцелитељ болесних и благи утешитељ тужних. Проживео је дуго\, а упокојио се у Господу 557. године. \nМихољдан славе највише православни на приморју јер је заштитник морепловаца. У Боки Михољдан зову и господски празник\, јер су га славиле чувене адмиралске и капетанске породице тог краја. Овај дан није добар за испловљавање. Свеца треба прво код куће прославити\, па онда на море кренути. \nРођени овог дана посебно су надарени и благословени\, a верује се да ће имати доста среће у животу. \nСрби лепо и топло време око Михољдана називају михољско лето\, a њему се посебно радује сиротиња. Овај дан назива се и мишји дан. Верује се да мишеви и пољске животињице угину на овај дан ако дотле у своје брлоге нису допремили зимницу. \nСлави се као крсна слава\, али ретко. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-12-oktobar/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/10/KyriakosTheAnchorite-1.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20181009
DTEND;VALUE=DATE:20181010
DTSTAMP:20260501T152352
CREATED:20181009T102011Z
LAST-MODIFIED:20181009T102424Z
UID:15813-1539043200-1539129599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (9. октобар)
DESCRIPTION:СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ \nСвети Јован Богослов је један од дванаест светих апостола и један од четворице писаца Јеванђеља. \nНа његов дан почињу михољски празници. \nСељаци који имају волове\, одмарају стоку или је упрежу само кад треба помоћи неком из севапа. Жене не дирају плетиво\, маказе ни игле да не би мишеви гризли рубље. Негде ударају у амбаре да се мишеви разлете. \nУ многим крајевима у ове дане почињу свадбе\, које трају по три дана. \nОви празници су добри за путовања\, па они који мисле да путују\, овог дана крећу на пут. \nИзвор: Д. Антонић\, Српски народни календар 2018/7526\, Informatika\, Београд\, 2017. \n \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/srpski-narodni-kalendar-2018-9-oktobar-2/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2018/10/800px-SvJovan_Bogoslov_w.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR