BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191229
DTEND;VALUE=DATE:20191230
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191229T123113Z
LAST-MODIFIED:20191229T123113Z
UID:21139-1577577600-1577663999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАТЕРИЦЕ
DESCRIPTION:Овај благи дан обавезно пада у претпоследњу недељу пред Божић. Увече пред Материце деца припреме парчиће канапа или вунице и кришом их стављају под јастук да не би заборавила сутрашњи празник. Неки се буде пре мајке\, па је везују поспану; неки се врте и траже прилику да изненаде мајку и завежу јој ногу. Она се тобож отима\, брани и моли да је одреше\, јер је у великом послу\, али деца је не пуштају све док не добију откуп. Затим деца одлазе по сродничким и комшијским кућама\, где настављају играрију са сваком удатом женом. Материца даје поклоне за откуп и осталој родбини и пријатељима који то затраже. \nДетињци\, Материце и Очеви су празници деце\, родитеља и породице. После Другог светског рата у Србији су против тих празника комунистички\, односно државни органи водили прави медијски рат\, проглашавајући те лепе и безазлене породичне радости „сујеверјем и мрачним назадњаштвом”. \nУ војвођанским селима обичај се изводио суботом у поподневним и вечерњим часовима\, кад су деца\, унапред припремљеном узицом\, симболично везивала ноге својим мајкама\, као и другим удатим женама у кући\, родбини и суседству\, које су се откупљивале поклонима: слаткишима\, воћем и новцем\, да их деца не би везала или да би их\, ако су већ везане\, одвезала. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/materice/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/pexels-photo-1683975.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191225
DTEND;VALUE=DATE:20191226
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191225T065639Z
LAST-MODIFIED:20191225T065639Z
UID:21130-1577232000-1577318399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СПИРИДОН
DESCRIPTION:Дан посвећен Светом Спиридону\, рођеном на Кипру. Отац и мајка су му били сељаци\, једноставни и простодушни\, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота\, иако се у међувремену узвисио до положаја епископа. Учествовао је на првом Сабору у Никеји и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере\, као и чудесним моћима којима поврати многе јеретике у хришћанство. Умро је 346. године\, а његове мошти се чувају на Крфу. \nЗбог благости\, Светог Спиридона прослављају деца и мајке\, а болесни верују да могу бити излечени ако тај дан проведу у неком манастиру. Комадић његове обуће чуван је као најсигурнија узла\, односно амајлија. \nСветог Спиридона углавном славе варошани\, где је он заштитник и слава одређених занатских еснафа. Према легенди\, он је први направио земљани лонац\, затим врећу и\, на крају\, кошуљу. Зато га славе грнчари\, мутавџије\, ткачи\, ковачи. Тврди се да је слеп на једно око\, јер га је обућар убо шилом док је радио на његов дан. Светац се није наљутио\, него је само изашао пред невољника и заплакао\, а потом га благосиљао. У српском позоришном стваралаштву игран је комад Осмех Светог Спиридона аутора Слободана Стојановића. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-spiridon/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/SPYRIDON.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191224
DTEND;VALUE=DATE:20191225
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191224T072103Z
LAST-MODIFIED:20191224T072103Z
UID:21121-1577145600-1577231999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕПОДОБНИ ДАНИЛО СТОЛПНИК
DESCRIPTION:Родио се 409. године у селу Витари у Месопотамији. \nСа 13 година отишао је у манастир\, а затим је по савету свог духовника Симеона Столпника отишао у Тракију у многобожачки храм. \nКад је чуо да се Симеон упокојио\, Данило је изашао из храма и попео се на столп\, стуб\, и тако поновио подвиг свог учитеља. Упокојио се 489. године. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobni-danilo-stolpnik/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/prepodobni-danilo-stolpnik.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191223
DTEND;VALUE=DATE:20191224
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191223T071221Z
LAST-MODIFIED:20191223T071221Z
UID:21118-1577059200-1577145599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЈОВАН СРПСКИ
DESCRIPTION:Син Стефана и унук Ђурђа Бранковића\, деспота српских. Био је последњи српски деспот у Срему од 1493. године. Упокојио се 1502. године. Није оставио порода. \nЊегова мајка\, преподобна монахиња Ангелина\, основала је после његове смрти Манастир Крушедол и из Купинова пренела његове свете мошти\, као и мошти његовог оца Стефана\, и положила их у манастирску Цркву Светог Благовештења\, где и данас почивају. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-jovan-srpski/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/224327.p-696x525.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191222
DTEND;VALUE=DATE:20191223
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191222T125350Z
LAST-MODIFIED:20191222T125350Z
UID:21105-1576972800-1577059199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ДЕТИЊЦИ
DESCRIPTION:Празник пада увек у трећу недељу пред Божић. На неколико дана пре празника\, родитељи опомињу децу и „прете” да ће их везати ако не буду имали ништа за откуп. Деца се као уплаше\, па уз помоћ деда\, баба и осталих у породици сакупе смокава\, ораха\, бомбона\, чоколадица и чувају за недељу. Поједини родитељи завежу ноге деци док спавају\, други праве разне играрије и замке. Свуда се чује цика\, јер деца уживају у овом празнику. Деца дарују родитељима припремљене поклоне\, да би их ови одвезали. По правилу\, одмах скрцкају орахе и поједу смокве\, и не само што поново добију бомбоне и чоколаде\, него од родитеља добију и додатне поклоне. Везују се и одрасла деца\, под условом да нису удата или ожењена. Везивањем се ритуално показује демонима да је у тој кући све на свом месту\, везано и заклопљено\, те да ту нечисте силе немају шта да траже. \nАна\, мајка Богородице Марије\, дуго\, и поред савесног живота и силних молитви\, није имала порода. Кад изгуби сваку наду\, јави јој се у сну глас који јој поручи да оде у једну пећину у јорданској пустињи\, два сата хода удаљену од Јерихона\, да тамо у молитвама и посту проведе 40 дана и ноћи\, и да ће после тога на свет донети девојчицу. Ана проведе у пећини одређено јој време и недуго затим роди девојчицу\, којој родитељи наденуше име Марија. \nЖене не раде у току дана\, а понеке бдију сву ноћ уочи празника док не чују прве петлове. Кад их чују\, кажу: „Чујем\, чујем петле\, своје чувам селско збирам.” У неким селима мајке са женском децом иду око куће и бацају просо или пепео да би сачувале кућу од злих чини. Болесне жене одлазе у манастире на молитве\, а нероткиње одлазе на конак\, па остају по три дана. У стара су времена мушкарци\, чије би жене после дужег времена затруднеле\, одлазили у поноћ на вилина или друга урокљива места и побадали крстиће направљене од тисовог дрвета. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/detinjci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/pexels-photo-1231215.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191220
DTEND;VALUE=DATE:20191221
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191220T064327Z
LAST-MODIFIED:20191220T064327Z
UID:21095-1576800000-1576886399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕПОДОБНИ ГРИГОРИЈЕ ГОРЊАЧКИ
DESCRIPTION:Пореклом Србин. Оснивач светогорског Манастира Свети Никола\, по њему названом Григоријат. На четврт сата од манастира налази се његова келија\, у којој је\, у ћутању\, испаштао и молио се. \nУпокојио се 1406. године. После пожара у манастиру\, 1761\, монаси су пренели његове мошти у Манастир Горњак\, задужбину кнеза Лазара. \nЊегове мошти су и данас предмет култа и обожавања. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobni-grigorije-gornjacki/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/sg.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191219
DTEND;VALUE=DATE:20191220
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191219T064742Z
LAST-MODIFIED:20191219T064935Z
UID:21088-1576713600-1576799999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:НИКОЉДАН
DESCRIPTION:Велики хришћански празник у децембру. Дан посвећен Светом Николи\, архиепископу мириклијском. \nСвети Никола је био син јединац веома богатих родитеља\, који су живели у граду Патару. После смрти родитеља\, нашао се пред животном дилемом. Имање које је наследио било је велико\, што је захтевало много рада. Схватио је да ће морати да се стара о кућама\, ливадама\, маслињацима\, стоци\, слугама\, радницима\, платама\, дажбинама\, инвестицијама\, мораће да се жени\, јер толико имање не може се очувати без женске руке\, са женидбом ће стићи деца. Ако се наслеђа прихвати\, заувек ће остати у родном месту пуном успомена. А од малена је желео да се посвети Господу и његовим непознатим путевима. Зато раздели имање слугама и сиромашнима. По мрклој ноћи напусти место свог рођења\, да се у њега више никад не врати. Пропутовао је ондашњи свет\, постао епископ мириклијски и учествовао на првом Васељенском сабору у Никеји. Дарован од Бога јаком вером\, за живота је учинио многа чуда и већ тада постао омиљен у народу. Ништа од тога не би постигао да на време није разделио имање и побегао од куће. Упокојио се 19. децембра 343. године. Зато се сваког 19. децембра слави његово име. \nНа његов дан се спрема жито\, мада има и оних који верују да је светац жив\, па то не чине. У јужној Србији на овај дан праве шарени колач с птицама\, који поп обавезно прелива вином. Месе се понекад и два\, од којих један припада свештенику\, а други остаје у кући\, тзв. пресвети. На Никољдан\, предвече\, овај колач се дели деци\, која треба да га поједу седећи на дрвету. \nВерује се да Свети Никола превози душе с овог на онај свет. Некад је мртвима узимао душу и мерио\, али је касније тај одговорни посао преузео арханђел Михаило\, док и њега није заменио анђео Гаврило. \nГосподар је воде и заштитник путника. Славе га морнари\, бродари\, рибари и сви чији живот зависи од мора и воде. \nЗа Светог Николу везане су многе приче и предања. Из Котора потиче прича о капетану и Светом Николи. \nНекад давно\, капетан из познате морнарске куће Вучинића реши\, и поред свих савета да то не чини\, да исплови баш на Никољдан. Тако и уради\, али само што је његов брод прошао поред острва Крф\, нападоше их арапски гусари\, лако савладаше и бацише у окове. Као оковани галиоти пловили су годину дана\, молећи се Светом Николи да их спасе. После годину дана\, баш 19. децембра\, близу пирејске луке\, нападе њихов\, сада гусарски брод\, лађа капетана Кукића из Херцег Новог. Новљанин Кукић беше храбар\, а уз то имаде и 50 спремних и одважних морнара који после жестоке битке савладаше гусаре. За све време битке нико не примети старца с белом брадом који је ту поред њих јахао немирног белог коња. Кад је битка би завршена\, старац показа руком Новљанима на брод и рече: „Сад спасите ону грешну браћу”\, а ови у њему препознаше свог заштитника и светитеља Николу. Новљани ослободише Которане\, па сви клекоше пред Светог Николу и захвалише му. \nОво је најчешћа крсна слава у Срба. Истраживања показују да од свих Срба који славе трећина слави Светог Николу. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/nikoljdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/Icon_c_1500_St_Nicholas.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191218
DTEND;VALUE=DATE:20191219
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191218T070506Z
LAST-MODIFIED:20191218T070506Z
UID:21034-1576627200-1576713599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕПОДОБНИ САВА ОСВЕЋЕНИ – САВИЦА
DESCRIPTION:Родио се у Кападокији. Оснивач је манастира\, који носи његово име\, у близини Јерусалима. Написао је први Типик о поретку црквеног богослужења\, прихваћен у свим палестинским манастирима\, под називом – јерусалимски. Упокојио се у 94. години. Свете мошти почивале су у његовом манастиру док их Латини нису пренели у Венецију и сместили у Цркви Светог Марка. Године 1972\, свечано су враћене у његову лавру. \nУ Манастиру Светог Саве Освећеног српски Свети Сава добио је игуманско жезло и икону Пресвете Богородице Тројеручице\, која се данас налази у Хиландару. \nСлави се као крсна слава. \nОвом дану највише се радују деца зато што ове ноћи Свети Никола на белом коњу обилази сву децу и дели им поклоне према заслузи. Поклон обично оставља у дечјим ципелама\, због чега их деца пре спавања стављају у прозоре. Верује се да ће женско дете рођено на овај дан имати веома срећан брак. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobni-sava-osveceni-savica/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/prepodobni-sava-osveceni.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191217
DTEND;VALUE=DATE:20191218
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191217T065135Z
LAST-MODIFIED:20191217T065135Z
UID:21022-1576540800-1576627199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВАРИНДАН
DESCRIPTION:Вариндан је увек 17. децембра по грегоријанском календару. Православна црква га је посветила Светој Варвари\, кћери великог велможе Диоскора\, који се разгневио кад је сазнао да је његова кћи постала хришћанка. Због тога ју је убио 306. године. Њене свете и чудотворне мошти чувају се у Кијеву. У Срба је обичај да се тог дана у посуду с водом потопе зрна пшенице и на Божић изнесу на сто и погледа колико су високо израсле зелене власи. По томе се тумачи колико ће бити добра наредна година за сејање пшенице. \nУочи Вариндана код Срба је обичај да домаћица помеша жито\, махунарке\, кукуруз\, бели и црни лук\, и стави све у лонац да се вари. Кад је јело\, које се зове варица\, скувано\, окупе се деца с мајком и пре послужења певају: \n            Варила се варица\, Савица се хладила \n            Николица куса\, Мајка му се буса \n            Козица се козила\, окозила козице \n            Да тор буде пунији\, овчице се јагњиле \n            Краве нам се телиле\, кобиле се ждребиле \n            Добри ждрале\, соколе\, нек’ их момци играју. \nВарица се једе за ручак и вечеру\, а један део се оставља за Божић и износи на трпезу као обредно јело. Један део се остави и за стоку. \nУ Поповом Пољу варицу прво свечано носе стоци\, а један део оставе за Божић\, када је поново носе стоци. \nВерује се да од Вариндана до Божића није добро сањати. Ако неко сања\, онда о томе ником не говори\, нити се снови тумаче. Ко сања и дира гараве судове\, те зиме ће му вуци стоку нападати. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/varindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/806013_sveta-varvara_ls.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191215
DTEND;VALUE=DATE:20191216
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191215T085001Z
LAST-MODIFIED:20191215T085001Z
UID:21005-1576368000-1576454399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ЦАР УРОШ
DESCRIPTION:Син цара Душана. Владао је у тешка времена\, у доба распада српског царства. \nКротак\, добар\, побожан и благ\, упокојио се у 31. години живота\, 1367. године. \nЊегове чудотворне мошти почивале су у Манастиру Јазак на Фрушкој гори\, одакле су 14. априла 1942. пренете у Београд и положене у Саборну цркву\, поред моштију Светог кнеза Лазара. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-car-uros/
CATEGORIES:Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/Loza_Nemanjica_Decani_c_2.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191213
DTEND;VALUE=DATE:20191214
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191213T070439Z
LAST-MODIFIED:20191213T070439Z
UID:20981-1576195200-1576281599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АНДРЕЈЕВДАН – МЕЧКИН ДАН
DESCRIPTION:Свети Андреја је био први апостол Исуса Христа и један од дванаесторице великих апостола. Зато се зове Првозвани. Рођен у Витсаиди\, живео је као рибар\, а из његове породице у историји хришћанства прослављени су отац Јона и брат Петар. Био је ученик Светог Јована\, кога је оставио и кренуо заједно с братом за Христом. По силаску Светог духа\, добио је да проповеда јеванђеље у Византији и Тракији\, потом у дунавским земљама\, па у Русији\, око Црног мора\, и најзад у Епиру\, Грчкој и Пелопонезу\, где је мученички настрадао за веру. Разапет је на крсту\, који је имао попречне краке\, па се такав крст и данас зове Андрејин крст. \nУ народу се чува прича да је његова мајка случајно\, не знајући шта је\, појела срце неког праведника\, па је од тога зачела Андреју. \nСрби овај празник називају и мечкин дан јер се Свети Андреја сматра заштитником великих животиња. Он са њима разговара\, а оне су му покорне и увек га слушају. Цигани мечкари славе га јер верују да је овај светац кротио медведе као псе\, те да путује светом јашући на мечки. \nПо планинским селима где има медведа\, уочи овог дана кувао се кукуруз за медведе\, који се остављао да преноћи на крову\, па ако га мечке не изеду\, онда га чељад изјутра наште срца поједе за здравље. Прави се и мечкин колач\, који деца рано изјутра однесу на мечкина места и ту их оставе. Верује се да ће се оваквом жртвом медведи одобровољити и да неће клати стоку. Такође се верује да на овај дан медведи не чине штету и не дирају људе\, зато и не ваља ићи у лов на њих. За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији се не штави кожа нити се било шта с њом ради\, а у Хомољу се не ради ништа с одећом да мечке не би поцепале одело и оног што одело носи. Воденичари скупљају прилоге у брашну\, од кога праве хлеб за мечку\, који\, према веровању\, остаје свеж годину дана. \nУ Поморављу се може чути прича да изнад Манастира Раваница постоји пећина у коју се некада склонио један од седам Синајаца\, ученик Светог Андреје. Владика ондашњег града Тројана\, данашње Ћуприје\, позвао га је на исповест. Ученик је позвао највећег медведа\, показао му знак Светог Андреје\, узјахао га и тако дошао пред владику. Овај се престрави и рече му да прво склони мечку\, а онда поче да га кори што у посне дане не једе рибу него пије млеко. Ученик Андрејин затражи да се изнесу на сто и риба и млеко\, па прекрсти рибу и из ње потече крв. То исто уради с млеком\, а из њега никну трава. Владика у чуду погледа човека\, и од тада никог није више корио што о посту узима бели мрс. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/andrejevdan-meckin-dan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/Apostolandrej4.11.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191209
DTEND;VALUE=DATE:20191210
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191209T071526Z
LAST-MODIFIED:20191209T071526Z
UID:20960-1575849600-1575935999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АЛИМПИЈЕВДАН
DESCRIPTION:Свети Алимпије је у младости служио као ђакон у Адријанопољу. Жељан усамљеничког живота\, удаљио се на неко грчко гробље ван града\, за које се веровало да је злехудо место пуно демона и нечистих сила. \nТу пободе крст и сазида храм у част Свете Ефимије\, своје заштитнице. Поред храма подиже висок стуб\, попе се на њега и у посту и молитвама ту проведе 53 године. \nУ почетку су се људи смејали његовом подвигу\, а онда почеше да га поштују и да се окупљају око њега. Ту никоше и два манастира\, женски и мушки\, а монахиње и монаси изабраше га за свог духовника. Овај праведник доживео је стотину година и упокојио се 640. године. \nКод Срба постоји веровање да је Свети Алимпије прегазио кугу\, зауставио губу\, одбијао нездраве ветрове и чинио друга чуда. Празнују га сточари\, па се на његов дан не упреже теглећа стока. \nОдлази се рано у цркву\, да би све било здраво у наредној години. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n \n  \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/alimpijevdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/gif:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/Saint_Alypius_stylite.gif
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191208
DTEND;VALUE=DATE:20191209
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191208T120508Z
LAST-MODIFIED:20191208T120818Z
UID:20954-1575763200-1575849599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК КЛИМЕНТ
DESCRIPTION:Рођен je у Риму\, oд царскога рода. \nЦар Трајан га je протераo у Херсон\, у којем Климент нађе 2000 изгнаних хришћана. Они беху бачени на тесање камена у безводном крају. Сужњи примише Климента\, који им беше извор утехе\, с великом радошћу. \nОн им молитвом својом изведе воду из земље и обрати у хришћанство толики број мештана да се за годину дана подиже 75 цркава. \nДа не би даље ширио хришћанску веру\, Климент је осуђен на смрт и бачен у море са завезаним каменом око врата. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-svestenomucenik-kliment/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/12/sveti-svestenomucenik-kliment-rimski.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191121
DTEND;VALUE=DATE:20191122
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191121T073714Z
LAST-MODIFIED:20191121T073714Z
UID:20715-1574294400-1574380799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:АРАНЂЕЛОВДАН
DESCRIPTION:Овај дан је установљен као празник арханђела Михаила. Изабран је новембар\, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту\, а како има девет чинова анђеоских\, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је најважнијем анђелу Михаилу. \nАрханђел Михаило је први међу анђелима и војвода анђелске небеске војске. Кад је Луцифер отпао од Бога и са собом повукао део анђела\, први му се успешно успротивио. Сабрао је преостале анђеле\, организовао их на принципу једномислија\, једнодушности\, љубави\, као и на апсолутној послушности нижих чинова према вишим и светој вољи Божјој као коначном и безгрешном. Тако је Бог победио Луцифера и прогнао га из небеског савршенства међу људски\, грешни свет. \nМнога су народна веровања о овом анђелу. Он обилази све болеснике. Ако стане код ногу\, није добро; ако стане код главе\, добро је и болесник ће прездравити. \nПрема народном веровању\, које је забележено у народној поезији\, кад су свеци делили улоге\, арханђел Михаило доби јесење и зимско време. Време зиме и зимске тешкоће. Говори се да у ово време арханђел лута светом обучен у просјака и куша људе. \nПрича из Шумадије каже да је у околини Крагујевца живео човек по имену Љубо Бумбар. Није му то вероватно било право име\, биће пре да му је то какав надимак из детињства\, који га је као прирепак пратио кроз живот. Како то обично бива\, човек је заборављен и нико се више ни њега ни његовог лика није могао сетити. Бумбар се олако обогати и подигну кућерину\, скоро дворац\, са стотину соба. Као и сваки скоројевић\, волео је да се размеће богатством\, засењујући њиме простоту. Обичавао је да нагиздан заједно са женом – која беше његова слика и прилика – шета градом\, гледајући охоло и са висине на остали свет. Једног дана наиђоше на просјака који од њих затражи милостињу. Бумбар одмахну руком\, грубо га одби речима да ни њему нико ништа није дао. На те речи просјак се узвиси\, збаци просјачке прње и рече: „Зар ти ништа не даде Бог?” Охоли пар га погледа и угледа пред собом дванаестокрилног арханђела Михаила. Падоше ничице пред њим и затражише милост. Арханђел им одговори: „Ево вам моје просјачко одело. Од сада ћете у њему ходити.” Тако и би. Од свег богатства\, остадоше им просјачке прње\, а они овоземаљски живот проведоше лутајући светом\, тражећи милостињу и молећи се Господу и Михаилу. \nАрханђел једини може да заузда хромог вука\, да промени вољу Светог Саве\, да заведе вукове да одлутају у дивљину где нема ни стоке ни људи. Он оставља тајне знаке по селима. Кад их вукови осете\, морају да заобиђу село. \nАрханђел је једини који јури аждаје да не поједу месец. Тад рашири крила не дајући немани да дође до вечитог земљиног пратиоца и зато настаје помрачење месеца. \nОн седи на небесима\, гледа на свет и кад хоће силази међу народ да изгрди невернике и помогне невољницима. \nНе прави никакву разлику међу људима који се огреше. Било да су они цареви или пуки сиромаси\, онај ко погреши мора да испашта. \nЦар Душан Силни славио је Крсну славу Аранђеловдан\, а светац\, невидљив за све\, стајао је на десном рамену и све надгледао. Цар је сваког госта дочекивао и стојећи служио. Међутим\, једном\, што од умора а што од заборава\, превари се и седе за трпезу. Свети Михаило прасну\, удари цара крилом по образу и љутито одлете. Цар је Михаила једва умилостивио вишемесечним молитвама. \nАрханђел Михаило био је слава Стефана Немање и његових синова. \nАранђеловдан је и слава Љубимка Стојановића из Вуковара\, који је дао велики допринос очувању српства и православља у источној Славонији. У селу Доња Врбава\, у општини Горњи Милановац\, слави га више од 90 одсто сељана. \nАранђеловдан се слави као крсна слава. По бројности свечара налази се на другом месту. \nСрби верују да је он жив\, па за његову славу не праве жито. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/arandjelovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Архангел_Михаил._1914-1915.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191116
DTEND;VALUE=DATE:20191117
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191116T123214Z
LAST-MODIFIED:20191116T123214Z
UID:20668-1573862400-1573948799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЂУРЂИЦ
DESCRIPTION:Овог дана црква празнује пренос моштију Светог Георгија\, Светог Ђорђа\, из Никомидије у град Лида Палестинска. Пренос је извршен по жељи светитеља\, који је желео да почива у родном крају и код својих најближих. \nДани од Ђурђица до Светога Мрате називају се Мратинци или Вучји дани\, јер је Свети Мрата заштитник вукова. Он у ове дане гледа ко како ради\, затим држи већање с вуковима и одређује им који ће на коју страну да навали. Домаћину који највише греши у ове дане\, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату\, у кућу и торове на зиму ће доћи хроми вук\, звани кривељан\, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери. \nУ селима западне Србије у ове дане се клало црно пиле или млад црни петао. Клало се ћутећи\, у рану зору\, на кућном прагу. Претходно се пилету или певцу црним концем завеже кљун да не пишти\, да не буде никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге\, па се са њом бајало у време доласка вукова. \nХерцеговци су клали црно јаре. Одрану кожу закопавали су у земљу\, а главу побијали на врх тора. У ове дане нико не лови вукове јер би то донело велику несрећу. \nНародна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми кад га пресретоше вукови\, предвођени највећим\, хромим вуком\, који упита сељака да ли слави Светог Мрату. Сељак се уплаши и слага да слави. Вукови се на то покупише и нестадоше. Човек заборави на дрва\, отрча право код попа и јави му да узима Мрату за преславу. Од те године вуци не залазе у његов тор. \nУ време Мратинаца ништа се не даје из куће. Сандуци се заклопе и не дирају\, не преде се вуна\, ништа се не пере. Кројачи и обућари пландују и не прихватају се алата\, а жене не раде ручне радове. Срби из Босне дају млађарији пилеће коске и упредену вуницу са свињском длаком да баце на вучје путеве и вучја места. \nСтарији свет мисли да ако Мратинци падну у младе дане\, зима ће сигурно оштра. Ако је магловито – зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана – зима ће бити мразовита и љута. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/djurdjic/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Icon8.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191114
DTEND;VALUE=DATE:20191115
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191114T073304Z
LAST-MODIFIED:20191114T073304Z
UID:20653-1573689600-1573775999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ВРАЧИ
DESCRIPTION:Дан посвећен Светом Козми и Дамјану. Козма и Дамјан\, браћа по телу и духу\, родом су из Азије\, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Напуштени од оца\, живели су под окриљем брижне љубави мајке Теодотије\, која их васпита као истините хришћане. \nБожјом промисли беху научени лекарској вештини и лечише народ бесплатно\, испуњавајући Христову заповест: „Бадава примисте – бадава дајете!” Упокојише се у блаженом и вечном миру 14. новембра непознате године. Срби их зову Кузман и Дамјан. \nНарод их слави као велике добротворе. Еснафска су слава лекара и лекарских удружења. \nСлаве се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-vraci/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/375px-Cosmas_and_Damian.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191112
DTEND;VALUE=DATE:20191113
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191112T071736Z
LAST-MODIFIED:20191112T071736Z
UID:20616-1573516800-1573603199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН
DESCRIPTION:Син краља Уроша Првог и краљице Јелене. Много је ратовао\, бранећи веру православну и свој народ. \nПодигао је\, као своје задужбине\, више црквених храмова од свих српских владара. \nУпокојио се 1320\, а сахрањен је у својој задужбини\, Манастиру Бањска. Пред турском најездом његове мошти пренесене су у Софију\, где се и данас налазе. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-kralj-milutin/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Screenshot_7.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191111
DTEND;VALUE=DATE:20191112
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191111T125442Z
LAST-MODIFIED:20191111T125442Z
UID:20603-1573430400-1573516799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АВРАМИЈЕ ЗАТВОРНИК
DESCRIPTION:Аврамије беше наочит младић и родитељи су хтели да га добро ожене. Аврамије је то упорно одбијао и на крају побегао с венчања\, оставивши невесту\, родитеље\, дом и пријатеље. Склонио се у самоћу\, где се подвизавао преко 50 година. \nЗа то време је само два пута напустио келију – једном по заповести епископовој да преведе у хришћанство многобожачко село\, а други пут да спасе своју заблуделу синовицу Марију. \nСлави се као крсна слава. \n ИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-avramije-zatvornik/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Screenshot_5-1.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191110
DTEND;VALUE=DATE:20191111
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191110T101914Z
LAST-MODIFIED:20191110T101914Z
UID:20590-1573344000-1573430399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ
DESCRIPTION:Велики јерарх Српске православне цркве и наследник Светог Саве. \nРодом је из Срема\, према народном веровању из Сланкамена. Рано се замонашио и кад је чуо за Светог Саву\, отишао је код њега. \nПред свој други одлазак у Јерусалим\, Сава је одредио Арсенија за архиепископа српског\, 1233. године. \nПосле смрти Светог Саве\, Арсеније је с краљем Владиславом пренео његово тело из Трнова у Србију. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-arsenije-sremac/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/Saint_Arsenije_I_Sremac.jpeg.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191109
DTEND;VALUE=DATE:20191110
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191109T095531Z
LAST-MODIFIED:20191109T095531Z
UID:20552-1573257600-1573343999@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ НЕСТОР
DESCRIPTION:Дан посвећен Светом мученику Нестору\, ученику Светог Димитрија. Цар Максимилијан уживао је у гладијаторским борбама. Његов љубимац био је непобедиви гладијатор Лије. Кад није имао добровољних бораца\, њему су у арену изводили хришћане\, које је убијао са садистичким задовољством. Једног дана младић Нестор ступи пред свог учитеља и рече да више не може да слуша о зверствима гладијатора и изрази спремност да се бори с Лијем и погине. Димитрије благосиља младића и рече: „Лија ћеш победити\, али ћеш за Христа пострадати!” Младић уби до тада непобедивог гладијатора\, прекрсти се и пред царем и публиком узвикну: „Нека живи Бог Димитријев!”\, на шта сви у арени одговорише: „Велики је Бог Димитријев”. Максимилијан се уплаши побуне подигнутих глава хришћанских и нареди војницима да посеку Нестора. Тако је 306. године пред људима страдао мученик Нестор. \nСрпски народ верује да је био велики јунак. Предања казују да је многе градове спасао од аждаја и других проклетиња. Како је убијао једног по једног змаја\, из њега су излазили мишеви\, пацови\, гуштери и остала гамад. У Левчу на овај дан не отварају амбаре и не дирају кош са житом да не би мишеви затирали усеве. \nПрича из Подриња каже да су\, у давна времена\, Стојану Девићу Турци из Добоја отели најстарију кћер\, лепотицу. Несрећни отац пешке крене за њима у потеру\, али\, разумљиво\, није могао да их стигне. Опхрван тугом настави да иде путем\, кад пред њега изађе човек у црној ризи на белом коњу. Стојан га богобојажљиво поздрави\, а овај\, скидајући капуљачу\, упита га за невољу. Стојан исприча све по реду шта му се догодило\, а незнанац му рече да узјаше иза њега\, ободе коња и полетеше заједно у вис\, па за тили час престигоше оне Турке. Кад Турци видеше небеског коња\, падоше на земљу и ударише главом у бусење. Свети Нестор\, јер он беше тај незнанац у црној ризи и на белом коњу\, ником не опрости живот\, те их све посече. Затим узе два турска коња\, намаза их неким травама и сво троје полетеше до Дрине. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-nestor/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/sveti-mucenik-nestor.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191108
DTEND;VALUE=DATE:20191109
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191108T070412Z
LAST-MODIFIED:20191108T070412Z
UID:20542-1573171200-1573257599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МИТРОВДАН
DESCRIPTION:Први велики празник у новембру\, посвећен Светом Димитрију\, сину великог солунског војводе. Због заштите и несебичне помоћи коју је пружао хришћанима\, христоборни цар Максимилијан баци Димитрија у тамницу и\, пошто не успе да га одврати од вере\, нареди да га војници прободу са девет копаља. Из његовог тела потече целебно миро\, чудесан лек који излечи многе болесне. У познија времена цар Јустинијан пожеле да премести мошти светитеља у Цариград\, али кад додирнуше ковчег\, одјекну одлучан глас: „Станите\, не дирајте!” Тако заштитник града Солуна остаде у свом граду\, па му мошти и данас обилазе невољници\, тражећи лека болестима или мира својим немирима. \nЊеговим чудима ни броја се не зна. Свуда се поштује као велики светац. Руси су узели Светог Димитрија за покровитеља и чувара Сибира\, који је припојен царској Русији 1581. године. \nСачувана су многа предања о његовим делима. По једном\, у ратовима\, као војвода\, убио је 99 људи\, а стотог у миру\, али му то последње убиство није узето за грех јер је убио несретника који је трчао за сватовима да урекне младенце. Друго предање говори о заштити презрене и одбачене мајке од рођене деце и претварању синова и снаха у камене кипове. У трећем предању претворио је бабу у златног голуба кад је њено унуче преплакало три дана и три ноћи за њом. Четврто предање односи се на похлепног и надобудног скоројевића богаташа који не хтеде ништа да подели сиротињи у време велике глади\, па Димитрије посла хиљаду мишева који преко ноћи уништише његово благо. \nЗа Митровдан и Ђурђевдан у српском народу се каже да су главе од куће. Некад се певало: „Ђурђев-данак хајдучки састанак\, Митров-данак хајдучки растанак”. О Митровдану се мрси\, без обзира на то да ли је среда или петак\, али се не излази из куће и не примају гости\, осим оних који овај празник славе као крсну славу. То су остаци веровања из давних времена\, када је Митровдан спадао у новогодишње празнике. \nС Митровданом почиње зимски период. На Митровдан мора да буде готова кућа коју домаћин погоди са дунђерима око Ђурђевдана. До Митровдана се једе свеже месо\, а од Митровдана само оно које се суши у току јесени. Таковци у суботу пред Митровдан постављају споменике умрлима. На овај дан се не иде на пут\, свако треба да спава код своје куће. У Шумадији сељаци у сваки угао собе ставе белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено\, чешљеве и маказе. Ако на овај дан буде мраза и пада снег\, таква ће бити читава зима. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018. \n 
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mitrovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/11/St_Dmitrij_02.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191031
DTEND;VALUE=DATE:20191101
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191031T054301Z
LAST-MODIFIED:20191031T055258Z
UID:20481-1572480000-1572566399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ЛУЧИНДАН
DESCRIPTION:Лучиндан је дан посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки\, родом из Антиохије. Писац једног од јеванђеља живео је у првом веку. После смрти апостола Павла\, Свети Лука је проповедао јеванђеље по Италији\, Далмацији\, Македонији и Грчкој. Живописао је три иконе Богородице\, а сликао је иконе апостола Петра и Павла. Сматра се оснивачем хришћанског иконописа. За његове мошти верује се да су чудотворне и чувају се у Цариграду. \nНа Лучиндан се пуштају овнови да скачу на овце. Кад се примети да овце затежу\, верује се да ће бити тешка зима. Ако овце лакше прихватају овнове\, пролеће раније долази. \nЧобанима се даје свечана\, боља ужина или им се носе пите које у Херцеговини зову пазарице. У Босни скупи се више чобана и направи се чобанско весеље. \nПонегде\, као у херцеговачким местима Борча и Загорје\, пре него што пусте овнове међу овце\, чобанима износе цицваре. \nУ Србији овог дана концима опасују торове да вукови не даве стоку\, уз речи: „Иде Лука\, ето вука!” или „Свети Лука – снег дохука!”\, јер наступа зима\, када се вукови приближавају селима. \nУ јужној Србији по првом госту или посетиоцу који уђе у кућу гатају каква ће година\, односно зима бити. \nЦрногорци кажу да је дуга на небу појас Светог Луке. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/lucindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/10/300px-Sv_ev_Luka.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191027
DTEND;VALUE=DATE:20191028
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191027T114714Z
LAST-MODIFIED:20191027T114925Z
UID:20457-1572134400-1572220799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТА ПЕТКА – ПЕТКОВДАН
DESCRIPTION:Дан Свете Петке. Пореклом је Српкиња\, рођена у Византији\, у граду Епивату. Живела је и умрла у XI веку. По смрти имућних родитеља\, светица подели сиротињи све што је имала и замонаши се у Цариграду. Одатле је отишла у Јорданску пустињу\, где је доживела дубоку старост. Тада јој се јавио анђео и рекао да је довољно трпела искушења и да је узорним и богољубним животом достојно показала веру у Господа\, па је време да се врати у свој завичај и ту на миру препусти душу Богу. Мошти су јој биле у Цариграду\, па пренете у Трново\, одатле поново у Цариград\, затим у Београд и коначно су положене у румунском граду Јашу. У београдској тврђави\, на Калемегдану\, поред мале цркве посвећене Светој Петки налази се извор чија вода чудотворно лечи болесне. \nУ већини места овај дан зову Пејчиндан. Негде се чује и назив Петковица. Црква у Јашу је овог дана изузетно посећена\, јер долазе болесни с читавог Балкана да се за тренутак испруже на њеном гробу\, верујући да су њене мошти исцелитељске. У селима око Зајечара праве славски колач који ломе и поделе стоци за здравље. Десетине цркава у српским крајевима посвећене су Светој Петки. Храмове нарочито посећују жене да би лакше рађале\, а нероткиње се моле да имају децу. Жене које траже помоћ од светице заветују се и посте седам дана\, а на њен дан одлазе у цркве с прилозима. \nСвета Петка је прва у низу јесењих слава\, па се понегде слави уз велики мрс и дуго ноћно седење. Некада су у Грделици\, код Лесковца\, сељаци скупљали прилоге\, за које би заједно купили теле\, пекли га насред села\, а затим јели код записа. \n  \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveta-petka-petkovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/10/375px-Vita_icon_of_St_Paraskeve_of_Trnovo_Patriarchate_of_Peć_1719-20.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191022
DTEND;VALUE=DATE:20191023
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191022T062831Z
LAST-MODIFIED:20191022T062831Z
UID:20423-1571702400-1571788799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ДЕСПОТ СТЕФАН
DESCRIPTION:Празник је посвећен Светом Стефану деспоту српском\, сину Ђурђа Бранковића и Ирине Кантакузин\, у народу познате под именом Проклета Јерина. \nСа сестром Маром Бранковић живео је неко време као заробљеник на двору султана Мурата Другог. \nОслепљен у Једрену\, примио је деспотску власт над Србијом 1458. године. Слеп и несрећан\, са мислима упућеним небу\, умро је у Италији 1468\, одакле су му мошти пренете у Манастир Крушедол. \nКод Срба постоји више легенди о несрећном краљу. Према једној\, маћеха је извадила очи Стефану\, а он изађе из града да буде сам у својој несрећи. Потом је маћеха наредила да се његове очи обесе на градској капији. Када је арханђел Гаврило наишао и видео несрећног деспота\, сажалио се и послао орла да донесе очи и Стефану врати вид. \nЛегенда из околине Дечана казује да се Деспот умио у лековитом извору крај манастира и одмах прогледао. Слично је и предање из Овчег поља\, где постоји црквица посвећена Светом Стефану\, а крај ње извор на којем се излечио. Ту се и данас окупља народ и умива очи\, а долазе и болесни из удаљених крајева. Сељаци из ближе околине доводе и стоку\, проведу је три пута око цркве\, а затим напоје водом са извора. Ова недеља се у народу назива и Недеља слепог. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-despot-stefan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/10/01_1.preview.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20191019
DTEND;VALUE=DATE:20191020
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20191019T091821Z
LAST-MODIFIED:20191019T091821Z
UID:20382-1571443200-1571529599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ ТОМА – ТОМИНДАН
DESCRIPTION:Томиндан је дан посвећен Светом апостолу Томи. Зову га и неверни Тома\, јер није поверовао у ускрснуће Господа\, па се Исус Христос поново јавио ученицима\, а Томи се посебно обратио да пружи руку и додирне му ребро\, те да више не буде неверан. Тома није био само неверан\, већ је имао и проблема с временом. У Новом завету је записано да је једини од апостола закаснио на погреб Пресвете Богородице\, па је на његово инсистирање гроб отворен. Тада се видело да је њен гроб празан\, да се Богородица узнела на небо\, а да је у гробу остао само свети покров\, који је касније пренесен у цркву у Цариграду. \nСрби за Светог Тому причају да је\, кад су свеци делили улоге\, он узео печат од облака\, али не доноси олују већ драгоцену кишу. Верује се да Свети Тома\, ако се наљути\, може једног дана да донесе други потоп\, али како га надгледа Пресвета Марија\, то неће бити ускоро. \nСлаве га у многим крајевима као крсну славу. Славе га дунђери и дрводеље као еснафску славу\, па на тај дан ништа не раде. Свети Тома је био вешт дрводеља\, тако да никада није дељао дрво на пању већ на камену. Једном наиђе ђаво у облику прелепе и врцкасте девојке\, па поче да га искушава. Свети Тома се загледа у њу\, удари сечивом у камен и отупи секиру. Светитељ се много наљути\, изазва силну кишу и сместа потопи ђавола у бару. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-toma-tomindan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/10/Уверение_апостола_Фомы.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20190927T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20190927T170000
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20190927T140343Z
LAST-MODIFIED:20190927T140536Z
UID:20137-1569571200-1569603600@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:КРСТОВДАН
DESCRIPTION:Ово је дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим. Слави се два пута у току године\, 18. јануара и 27. септембра. \nРаније су се људи строго држали поста на овај дан. У неким селима одржавају се вашари на којима се приређују праве гозбе с печењем\, што је у супротности с постом. Највећи вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници\, испод цркве поред реке Пчиње\, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку\, све до подне\, а од поднева долазе они који желе да виде вашар\, да буду виђени и да се провеселе. Остаје докле ко може. \nНа овај дан ваља изговорити и ове стихове: \nКрст на гори\, крст на води \nКрсти Боже\, место моје \nГди ја спим\, гди ја сним\, \nКрст ме чува до поноћи \nИ анђели од поноћи\, \nМајка Божја до света \nА сам Бог до века. \nКрст на се\, у Бога уздај се! \nОве стихове многе мајке и данас изговарају као успаванку својој деци. \nСтари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан све змије повуку на починак и да их од тада више нема. Оне које се не повуку су грешне и земља их не прима\, јер су вероватно ујеле човека. \nУ свим селима исплаћују пољаке\, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану. \nЗа људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/krstovdan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Feast_of_the_Cross_Nouharad_Last_XV_c.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190921
DTEND;VALUE=DATE:20190922
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20190921T110316Z
LAST-MODIFIED:20190921T110316Z
UID:20036-1569024000-1569110399@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:МАЛА ГОСПОЈИНА
DESCRIPTION:Ово је рођендан Пресвете Богородице\, Благодатне Марије\, блажене међу женама. Њени родитељи дочекаше старост без деце\, те зато беху постиђени пред људима и скрушени пред Богом. Мољаше Господа да обрадује њихову старост и подари им пород. Бог свемогући и свевидећи обрадова их бескрајном радошћу\, која превазиђе далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. \nМала Госпојина се у Србији сматра великим народним празником. На овај дан одржавају се многобројни вашари\, од којих су најпознатији неготински и\, а у последње време шабачки. Неготински вашар има врло дугу традицију\, траје непрекидно више од 150 година. Јединствен је по много чему\, а најпознатији је по заузимању места. Одмах по Великој госпојини\, сељаци из Неготинске крајине дотерају кола и паркирају их на вашаришту. Некад су то била кола с арњевима\, а данас камп-приколице. У њима обично оставе неког деду или баку да их чува\, а породице долазе неколико дана уочи Мале Госпојине. Ту спавају\, хране се\, примају госте и облаче се за излазак на вашар. Многи бракови уговорени су у овој највећој привременој и покретној вароши у Србији. Људи из овог краја\, ма где радили у Европи\, сматрају за обавезу да дођу и покажу се на вашару. Добар је дан за одржавање свадби и веридби. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/mala-gospojina/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/1024px-Meister_des_Marienlebens_005.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190914
DTEND;VALUE=DATE:20190915
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20190914T060302Z
LAST-MODIFIED:20190914T060302Z
UID:19983-1568419200-1568505599@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН СТОЛПНИК
DESCRIPTION:Рођен је у Сирији. Прославио се многим подвизима\, а највише зато што је дане и ноћи проводио седећи на стубу\, удубљен у молитве и богомислије. Стуб је био најпре висок шест лаката. Кад му је то било мало\, нареди да се подигне на 12\, па 22\, 36 и коначно на 40 лаката висине. Око њега се окупљао народ\, који је Свети Симеон лечио и саветовао. Упокојио се у Господу 14. септембра 459\, у 103. години овоземаљског живота. \nОд Светог Симеона почиње јесења сетва. У Пчињи на овај дан носе семе из куће у цркву да се благослови. Кад свештеник очита молитву\, окади и пошкропи водицом сва семена\, сваки домаћин узима оно што је донео и носи кући. Кад увече крену да сеју\, прво баце оно што су носили на благосиљање. Гледа се какав је месец: ако је млад\, то је знак да ће жито добро родити. Са сетвом је добро почети увече зато што је „пуна вечера”\, односно увече су сви сити од вечере\, а изјутра су свима празни стомаци. Затим\, урокљиве очи не могу да разазнају онога ко сеје увече\, па нико не може да урекне род. \nУ јужној Србији\, семе носе најстарије жене из куће\, врачарице\, и бацају у ораницу. Сутрадан се сејање наставља. Ко сеје конопљу\, у семе стави три кувана јајета да конопља буде бела као јаје. Та јаја на њиви поједу орачи. \nТаковци се не придржавају овог обичаја\, али кажу да је на Светог Симеона добро бацити семе у ораницу\, макар за два прста. \nСрби са Гламоча славе Светог Симеона као крсну славу\, а у Војводини сеју преко дана јер кажу да Свети Симеон чува семе од сваког зла. \nЗа оне који рачунају дане по јулијанском календару\, данас је 1. септембар\, почетак нове године. Српска православна црква\, као и Руска и друге православне цркве које чувају јулијански календар\, на данашњи дан празнују црквену Нову годину. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/prepodobni-simeon-stolpnik/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Simeon_Stylites_stepping_down.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190913
DTEND;VALUE=DATE:20190914
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20190913T113642Z
LAST-MODIFIED:20190913T113903Z
UID:19913-1568332800-1568419199@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:БОГОРОДИЧИН ПОЈАС
DESCRIPTION:По Успенију Богородичином\, Свети Тома у њеном гробу пронађе само појас\, који је чувао као највећу реликвију до краја живота. Касније је тај појас у ковчегу пренесен у Цариград. Ковчег није отваран до владавине Лава Мудрог. Његова жена изненада душевно оболе и нису јој могли пронаћи лека. Једне ноћи она усни како јој Свети Тома саветује да се опаше богородичиним појасом и да ће одмах оздравити. Лав Мудри измоли од патријарха милост и ковчег би отворен\, царица Зоа стави појас око себе и би исцељена\, а прича о том догађају крену у свет. \nУ Срба\, овај празник највише поштују жене. Посте да би лакше рађале\, а нероткиње једнониче и одлазе у цркве и манастире посвећене Богородици да је моле за милост. У Херцеговини се прича да је неки Митар Црапавац једне вечери\, у повратку из лова\, затекао жену уплетену у трње. Помогао јој је да се извуче\, а она му се представила као Богородица и упитала га коју жељу жели да му испуни. Митар није био начисто да ли је то стварно Мајка Господња\, али паде на колена и исповеди се\, рече своју несрећу\, како он и жена не могу да имају деце. Богородица нареди да је одведе својој кући\, тамо је жена лепо дочека\, а кад вечераше гошћа устаде и даде им неке траве које нису до тада видели\, рече да су небеске\, показа им како да их скувају и пију три дана по Малој Госпојини. Како им то показа\, тако нестаде. Митар и његова Зорка послушаше гошћу и кроз годину дана добише тројке. Митар оде у цркву\, посаветова се са свештеником и одлучи да уместо дотадашњег имена узме име Богда\, а празник поче да слави као крсну славу. \nСлави се као крсна слава. \nСрпска православна црква је овај дан посветила и Светим мученицима јасеновачким. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/bogorodicin-pojas/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Bogorodica-sa-pojasom.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190912
DTEND;VALUE=DATE:20190913
DTSTAMP:20260421T215751
CREATED:20190912T091839Z
LAST-MODIFIED:20190912T091839Z
UID:19905-1568246400-1568332799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ – ЛЕСЕНДРОВАН
DESCRIPTION:Александар Невски био је руски цар и бранитељ хришћанства. Успео је да обузда монголске најезде са истока и крсташке походе са запада. \nОвај дан у целој Црној Гори зову Лесендрован. Највише га славе Васојевићи\, ређе као праву крсну славу\, а више као прислужак\, и то Аранђеловдану. За Лесендрован примају госте које на улазу у кућу нуде ракијом. Гост подиже чашу и говори: „Ко славу слави и подиже\, њега слава и људи пазили\, славио за многа љета и година\, све боље\, пуније и задовољније!” \nОвог дана је храмовна слава Цркве Александра Невског у Београду. \nСлави се као крсна слава. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/sveti-aleksandar-nevski-lesendrovan/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/09/Mosaic_of_Nevsky_on_the_Alexander_Nevsky_Cathedral_Sofia.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR