BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Фондација Српски легат - ECPv6.3.4//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Фондација Српски легат
X-ORIGINAL-URL:https://www.srpskilegat.rs
X-WR-CALDESC:Events for Фондација Српски легат
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20190425
DTEND;VALUE=DATE:20190426
DTSTAMP:20260623T184853
CREATED:20190425T051342Z
LAST-MODIFIED:20190425T051342Z
UID:18189-1556150400-1556236799@www.srpskilegat.rs
SUMMARY:ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
DESCRIPTION:На Велики четвртак у свим православним храмовима служи се литургија Василија Великог и тог дана је Господ установио Свету тајну причешћа\, те тада треба примити причешће. Увече се чита 12 јеванђеља о страдању Христовом\, и док се читају\, народ у цркви клечи.\nВерује се да се овог дана отварају рајска врата. Сви су доброчинитељски расположени\, јер све што се сиромашнима удели\, бележи се на небу. \nУ таковском крају на овај дан се боје васкршња јаја. Понекад фарбање јаја траје три дана\, протежући се на Велики петак и Велику суботу\, и то искључиво пре подне. Старији људи памте да су се некад јаја фарбала броћом\, копривом и љуском од лука\, а касније и варзилом. Данас се за то употребљава боја фабричке производње. \nНа Велики четвртак и у Пчињи боје јаја\, само то раде рано ујутру\, пре изласка сунца. Прво обојено јаје деца односе на њиву\, која је прва узорана претходне јесени\, и ту остављају у ораници да га сунце огреје. После подне се јаје узима и ставља на почасно место у кући као заштитник. Неко га затрпа озимим усевом да штити кућу и имање од града.\nНа овај дан строго су забрањени орање и обрада земље\, да се не „баксузира” град у току године. \nСрби на Косову и Метохији верују да се јаје офарбано на Велики четвртак не може покварити. У рану зору обоји се само једно јаје – страшник. Док се боја још не осуши\, мајка га трља по образима сваког детета да буде јако. Пошто се заврши овај ритуал\, могу се бојити и остала јаја\, а страшник се оставља на видно место у ложичарки. Када наиђе невреме с грмљавином\, домаћин износи страшника да град мимоиђе имање. Ово јаје се добро чува. \nПрема народном веровању\, у селима око Ђердапа\, на Велики четвртак покојници иду у поље\, где остају све до почетка Петровданског поста. Због тога се на овај дан изјутра одлази на реку и пушта вода мртвима за душу. За обред се спреме чинија жита\, јабуков штап\, тиква\, свеће\, кравај и бело платно. Прут се засече и у засек стави новац\, а на штап натакне колачић (кравај). Све се то окади тамјаном три пута. Девојчица\, до десет година старости\, бокалом или издубљеном тиквом захвата воду из Дунава\, сипа у кофу и купа штап док не испуни одређен број кофа – 44. Затим се у једну издубљену тикву ставе четири свеће\, запале се и тиква се пусти низ воду. Што тиква дуже плива и свеће дуже горе\, сматра се да ће покојник имати више воде и светла на другом свету. \nИЗВОР: Драгомир Антонић\, Српски народни календар за 2019/7527. годину\, Informatika\, Београд\, 2018.
URL:https://www.srpskilegat.rs/dogadjaj/veliki-cetvrtak/
CATEGORIES:Верски празници,Православни празници
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://www.srpskilegat.rs/wp-content/uploads/2019/04/Resurrection_24.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR