Међу заједницама које су допринеле развоју и афирмацији Трста као модерне трговачке престонице Јадрана, након едикта Карла VI, које је касније преузела и спровела његова ћерка Марија Терезија, треба с пуним правом поменути грчко-илирску, која се године 1781. поделила.

Црква посвећена Светом Спиридону, заштитнику морепловаца, чија је изградња започета 1751. године, није случајно саграђена неколико метара од новог Великог канала (Canal Grande), привилегованог места пристајања, нарочито за бродове који су долазили из источног Средоземља, а који су у великој мери припадали илирским бродовласницима, при чему су посаде углавном биле састављене од Илира. Но, препуштена Илирима након православног раздвајања, и 1782. године обогаћена двама звоницима, црква је убрзо почела да попушта будући да је била изграђена на нестабилном терену, на ободима старих солана, које тек што су биле насуте земљом. Грађевина је стога срушена. Њено место заузело је ново здање, освећено 1869. године. Нова црква, с основом у облику грчког крста, опремљена је са четири симетрична звоника, постављена у углове грађевине, а у њих је смештено исто толико звона.

Звоно на југозападу је унутрашње висине од 760 mm, пречник основе је 980 mm, а обим обода о који удара бат је 950 mm и на њему се налази ћирилични натпис: „Прилог Александра Јов. Ковачевића 1878”. На врху, од линије одвајања између калоте и бока, спушта се 70 mm дуг мотив састављен од низа готичких лукова, који се испреплетани понављају укруг. Испод, дуж обода прикачене су витице са цветним мотивима на врховима, које се понављају. Ово звоно израдила је Ливница Лапања Трст (Fonderia Lapagna Trieste), што се види на доњем делу једног бока звона, у чијем је средишту с једне стране постављена фигура епископа, док се с друге налази богато израђен грчки крст с цветом крина.

Звоно на северозападној страни је унутрашње висине од 850 mm, пречник основе је 1.080 mm, а обим обода о који удара бат је 100 mm и на њему је ћирилична посвета: „Дар Христифора Шкуљевића 1900”. На врху, од линије одвајања између калоте и бока спушта се отприлике 160 mm дуг мотив у готичком стилу, другачији од оног са североисточног звона, који се понавља скроз укруг. Ово звоно израдила је Ливница Лапања Трст, а што се види на доњем делу једнога бока звона, у чијем је средишту с једне стране фигура епископа, док се с друге стране налази богато израђен грчки крст с цветом крина. Иста таква два детаља налазе се на бочним површинама звона на североистоку и југозападу. У доњем делу бока, дуж обода, богато и пажљиво обрађен венац понавља се шест пута. Унутрашња висина звона на североисточној страни је 900 mm, пречник осонве је 1.200 mm, а обод о који удара бат је 120 mm и на њему се налази ћирилична посвета: „Дар Јована Шкуљевића 1900”.

На врху, од линије одвајања између калоте и бока спушта се двадесетак центиметара дуг мотив у готичком стилу, који се понавља скроз укруг. Испод, дуж обима понављају се богато изведени цветни венци. Ово звоно израдила је Ливница Лапања Трст, што се може видети на доњем делу једнога бока звона, у чијем је средишту с једне стране фигура брадатог човека висока 200 mm, а реч је о Светом Спиридону који седи на престолу одевен у широку мантију и с епископском митром на глави. У левој руци држи Јеванђеље ослоњено о колено, док му је десна, којом благосиља, испружена увис. С друге бочне стране је богато украшен грчки крст с цветом крина, висок 200 mm. Унутрашња висина звона на југоисточној страни је 1.000 mm, пречник основе је 1.330 mm, а обим прстена перкусије је 115 mm. На врху, од линије одвајања између калоте и бока развија се скроз укруг мотив састављен од кружница, које се понављају. Оне су постављене једна за другом, а ниже, између њих, могу се уочити мотиви у облику лепезе с луком нагнутим нагоре. Испод, дуж обима, понављају се волуте које наизменично садрже листове или пупољке. У доњем делу једне бочне стране звона може се уочити натпис: „Fecit Lapagna Tergeste” („Израдио Лапања Терђесте”). Са супротне стране налази се ћирилична посвета: „Дар Јована Шкуљевића 1900”. У средини је с обе стране богато обрађен латински крст са цветом крина висок 310 mm. Дуж закривљеног дела круне, на подједнакој удаљености од ње, спуштају се стилизовани листови акантуса.

Имамо податке и о звону које је припадало претходној светој грађевини. Њега је за ратне потребе узела аустроугарска управа на почетку Првог светског рата, а израђено је у Љубљани у ливници породице Самаса (Samassa) и носило је следећи натпис: „Munificentia Congregationis Illyricae Tergestinae anno salutis 1782”.

Франко Стенер (Franco Stener)

Извор: КСТ 2016: Култура Срба у Трсту : 1751–1914 [Cultura dei Serbi a Trieste : 1751–1914; прир. Мирослав Перишић и Јелица Рељић, превод с италијанског језика Јелена Танасковић], Београд – Трст: Архив Србије – Српска православна црквена општина, 112–113.