AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

Životvorni činioci u verovanju naših predaka: VODA

Reke, potoci, vodeni tokovi koji presecaju ravnice, brazdaju brda, od pamtiveka su u narodnoj svesti prihvatani sa strahopoštovanjem. Vodu koja izvire iz dubine zemlje, koja u brzom ili sporom toku protiče, arhaični predak je doživljavao kao pridošlicu sa onog drugog, paralelno postojećeg sveta, sveta mrtvih i sveta demonskih bića.

Doživljavajući neophodnost njenog postojanja za ljudski opstanak sa strahopoštovanjem, verovao je kako je voda jedan od bitnih gradivnih elemenata svakolikog života, pa i čovekovog postojanja. Konstitutivni elemenat koji poseduje ogromnu magijsku moć. Zbog toga je u svim svojim sujevernim i religioznim promišljanjima arhaični čovek koristio vodu. Njom je spirao sa sebe nanete zle čini, svakojaku nečistoću, natrunke zlih sila. Razvijajući poseban sistem razmišljanja, čovek je došao do zaključka da postoje dani u godini, mesecu, nedelji kada je moć vode veća, sabranija, da postoje časovi u toku dana kada je voda moćnija.

U svojim, uvek nadahnutim, etnomitološkim promišljanjima Slobodan Zečević je posvetio i nekoliko redova različitim verovanjima u vezi sa vodom: živoj vodi, nenačetoj vodi, omaji, odnosno omahi, i tzv. nemoj ili mutavoj vodi.[1]

Živa voda je prema narodnom verovanju ona koja „daje i održava život i koja bi ga mogla i povratiti u slučaju da se ugasi”. Živa voda jeste ne samo ona koja „povraća u život” već i svaka lekovita voda koja dajući, odnosno popravljajući zdravlje doprinosi životu. Bogojavljenska voda je svakako životvorna, odnosno živa voda ‒ budi vegetaciju, popravlja zdravlje i na osoben način štiti onoga ko je koristi.

Nenačeta voda je voda „koja se u osvit dana prva zahvatila na izvoru. Po tu vodu se, stoga, išlo u rano jutro, pre nego što iko drugi stigne na izvor”. Ovom vodom su se mesili obredni hlebovi, bojila uskršnja jaja, kupalo novorođenče. Mislim da je Zečević propustio da poveže kult nenačete vode sa kultom devojačke nevinosti i sa kultom devica uopšte.

Omaja ili omaha „je ona voda koja sa prska sa vodeničkog točka”. Ta voda se takođe smatra čudotvornom, jer je poseduje i vodenički točak od koga potiče. Uoči Đurđevdana njome su se umivali mladići i devojke radi zdravlja, ali i ljubavi, u krajnjoj liniji ‒ plodnosti. Radi odagnanja zlih sila i radi plodnosti tada su njome škropili i stoku, voćke, useve i košnice. Životvorna uloga vode nije ni u ovom narodnom verovanju sporna. Posebno je značajno što narodni naziv za vodenički točak jeste i vodeničko vreteno. To baca i drugačije svetlo na semantiku omaje, odnosno omahe. Vreteno, bitni rekvizit suđaja, jeste instrument određivanja sudbine, ali i rekvizit bogate erotske i magijsko-erotske simbolike. Voda koja prska sa vodeničkog točka, odnosno vretena, označava mogućnost promene sudbine. (Čemu prskati mladiće, devojke, stoku, useve i košnice, ako je sudbina nepromenljiva, davno utvrđena? Međutim, rođenjem i početkom „utvrđena sudbina” podložna je ipak korekcijama, blagodareći obrednim ophodima ili nekim magijskim postupcima.) U nedostatku živog vodenog toka uspešnu zamenu predstavljala je voda zahvaćena sa tri ili pet bunara. U nekojim neobičnijim slučajevima posebno se tragalo za zastavom, kišnicom ili rosom koja se nakupila, odnosno zastala u nekom udubljenju u kamenu ili u drvetu. Mnogi problemi, posebno oni ljubavni, mogli su da se uspešno reše upotrebom omaje.

Nastojeći da bližnjem pomognu prilikom (često mučnog) odlaska sa „ovog” sveta, prilikom poslednjih samrtničkih časova, ukućani, porodica, davali su umirućem nemu, mutavu vodu. Davanje mutave vode, polaganje samrtnika, kome smrt sporo i teško dolazi, na zemlju jeste doprinos bližnjih bržem uspostavljanju nastavka večitog kruženja.

„Nema ili mutava voda noću se zahvatala sa stava dva ili više potoka, pa se bez reči ili razgovora nosila kući i davala samrtniku da pije. Verovalo se da ova voda može ublažiti agoniju i pomoći samrtniku da se lakše rastane sa dušom.”[2]

Treba podsetiti na tabu govora u nizu obrednih postupaka. Zaštita naselja obrednim zaoravanjem zaštitne, kružne opkoljavajuće brazde takođe se mora obaviti ćutke. Zaoravanje vrše braća, blizanci, jednodanići ili jednomesečići sa odgovarajućim volovima.

Voda je simbolično obeležavala sve značajne događaje u čovekovom životnom ciklusu. Obredno je kupan nakon rođenja, obredno se kupao uoči venčanja i, napokon, poslednji put je obredno kupan posle smrti. Delotvornost odnosno lekovitost vode omogućiće se tako što će se voda „otkupiti”, simbolično „platiti” bilo srebrnom parom koju će u nju baciti, bilo nekim predmetom, „votivom”, kojim će je darivati. Verovanje da uspešnost leka i lečenja valja platiti sačuvano je do danas u običaju pravljenja određenih poklona lekaru.

Voda, prema narodnom verovanju, ima osobinu da daje život, ali i da ga prima. Zbog takvog verovanja, na primer, prosipa se voda koja se u posudama našla kada je neko od ukućana umro. Ne prosipa se samo ona voda kojom je mrtvac okupan, već i svaka druga koja se u kući zatekla, jer se veruje kako duša pokojnika prelazi u vodu.

Voda, moćni i bitni gradivni elemenat svekolikog života, i sama je bila živa, posedovala je dušu. O nepovredivosti vode, odnosno o slučajevima kada se pod određenim uslovima moglo dopustiti da se u vodu stupi, kroz nju prođe, ili preko nje pređe, brinule su vile i različna vodena božanstva. Nepovredivost vode u narodnoj svesti bila je takva da su utopljenice i utopljenici osuđivani od društvene zajednice jednako kao i samoubice.

Nenad Ljubinković

Izvor: Ljubinković 2014: Nenad Ljubinković, Naši daleki preci, Kolo 106, knj. 713, Beograd: Srpska književna zadruga, str. 13‒16.

[1] Slobodan Zečević, Srpska etnomitologija, Beograd: „Službeni glasnik”, 2008, 555‒557.

[2] Isto, 555.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

glumac-slavko-stimac-sp
Prethodni članak

Rođen je glumac Slavko Štimac

C
Naredni članak

Počele su da izlaze „Večernje novosti”