Да се не заборавиЗанимљивости

Живот Гаврила Принципа пре и после Сарајевског атентата

Апстракт: Гаврило Принцип остао је упамћен у историји по атентату у Сарајеву 28. јуна 1914. године, који је извршио на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу, војвоткињу Софију. Сарајевски атентат је, као повод за избијање Првог светског рата, био предмет изучавања многих историчара. У овом раду нећемо говорити о самом чину атентата. У раду ће бити изнета Принципова биографија до Видовдана 1914. године, уз осврт на последње тамничке дане.

Кључне речи: Гаврило Принцип, порекло, школовање, Београд, Сарајево.

Гаврило Принцип био је родом из Босанског Грахова, прецизније из села Велики Обљај, источно од Граховог поља. Породица Принципа води порекло од Јовановића који су, живећи на тромеђи Османског царства, Млетачке републике и Хабзбуршке монархије, имали задатак да чувају границу турског царства од упада Млечана и Аустријанаца. С обзиром да је један од њихових задатака подразумевао чекање непријатеља у заседи, добили су надимак „Чекоˮ. Овај надимак прерастао је у презиме и био је у употреби до почетка XX века када породица узима презиме „Принципˮ. Интереснатно је да је Принцип, годинама касније, приликом одласка из Београда узео лажни пасош у ком се као његово презиме бележи „Чекоˮ.

Гаврилови родитељи, Петар Принцип и Марија Мићић, остали су упамћени као Пепо и Нана. Они су у периоду 1882‒1905. године изродили деветоро деце, али су им деца умирала. Од синова су остали живи једино Јово, Никола и Гаврило. Историчари су дуго имали потешкоће око датирања Гавриловог рођења јер је, према речима оних који су се бавили животом Гаврила Принципа, у датуму његовог рођења све било спорно ‒ и дан, и месец и година. Гаврилова мајка посведочила је да је он рођен у четвртак, дан уочи празника Светог архангела Гаврила, те да је због тога и понео ово име. Тако је датум Гавриловог рођења, према сведочењу мајке Марије падао на 12/24. јул 1895. године. Сам Гаврило је на суђењу изнео да је рођен 13. јула 1894. године. На суђењу Гаврилу Принципу и атентаторима споран је био и месец његовог рођења. Да је Гаврило рођен 25. јуна, како стоји у једној од црквених књига, то би значило да је у време атентата навршио двадесет година, и према томе би био осуђен на смртну казну. Пошто је утврђено да је рођен у јулу, осуђен је на робију.

У периоду 1903‒1907. године Гаврило је похађао основну школу у Грахову и завршио четворогодишње школовање као одличан ученик. Крајем лета 1907. године отац га је одвео у Сарајево, како би наставио школовање. Одлука о томе коју ће Гаврило школу уписати пала је на његовог брата Јову. Јово се двоумио да ли да млађег брата пошаље у Кадетску или Трговачку школу. Упис у Кадетску школу би олакшао живот Принципу, с обзиром да је школовање за аустријског официра било бесплатно. Ипак, Гаврило је 1907. године уписан у Трговачку школу.

Гаврило Принцип из школских дана

Гаврило Принцип из школских дана

До 1914. године и атентата у Сарајеву, школовање Гаврила Принципа одвијало се нередовно. Гаврило се 1910. године преусмерио на гимназијски вид образовања. Положивши разлику предмета, уписао је четврти разред Гимназије у Тузли. Прелазак у гимназију био је последица његовог дружења са старијим ученицима, гимназијалцима, али га је боравак у Тузли одвојио од другова из Сарајева, па се тешко прилагођавао. На почетку школске године имао је двадесет изостанака, што је упућивало на искључење. Гаврило се вратио у Хаџиће код брата Јове а овај га је посаветовао да школовање настави у Сарајеву. Када је дошао у Сарајево, било му је већ седамнаест година. Ишао је у кафане  и обожавао билијар. Школовање у Сарајеву донело је Принципу и ђачку љубав. Заљубио се у Јелену Јездимировић, коју је упознао на литургији. У овом периоду почео се интересовати и за политику па је попустио са учењем. Крајем 1911. године постао је члан Српско-хрватске напредне организације средњошколаца. Пети разред је напустио, а у фебруару 1912. године учествовао је у ђачким демонстрацијама. Крајем маја исте године, Принцип је кренуо за Београд. Становао је у Цариградској улици на Палилули, а потом и у Ломиној улици 47 на Зеленом Венцу. У Првој београдској гимназији пријавио је испите за пети, шести и седми разред, али је пао на испитима. Због немаштине, 1912. године почео је да ради као надничар и учествовао је у калдрмисању Карађорђеве улице. Пред избијање Балканског рата упућен је у Прокупље, у логор комитског одреда Војислава Танкосића, али није примљен. У октобру је напустио Прокупље и преко Ниша и Београда вратио се у Сарајево, где је спремао испите. Од марта до октобра 1913. године Принцип је поново боравио у Београду. У јуну 1913. положио је пети, а у августу шести разред. Према подацима са којима располажемо, спремао се и за полагање седмог разреда у јуну 1914. године, али га је Видовдански атентат  „предухитриоˮ. У Београд је 1913. године стигао и Гаврилов школски друг Трифко Грабеж. Заједно су учили и полагали испите, а онда су се по избијању Другог балканског рата поново пријавили у добровољце, али ни овог пута нису имали успеха. У Београду се исте године Принцип састао и са Данилом Илићем. Последње што знамо о Принциповом боравку у Београду јесте да је у мају 1914. године са Грабежом био на сахрани Јована Скерлића. До Видовдана 1914. године, Гаврило Принцип је боравио у Сарајеву. У децембру 1913. године писао је за сарајевски Народ. Неколико дана уочи атентата запослио се хонорарно у Просвјети и преписивао записнике са седница. Када је на Видовдан 1914. године извршио атентат, Принцип је ухапшен. Уследило је аустријско суђење атентаторима 12‒23. октобра 1914. године у просторијама војне касарне у Сарајеву. Принцип, као што је већ речено, због година није осуђен на смртну казну. Осуђен је на „двадесет година тешке тамнице, јединм постом месечно, сваког Видовдана тврдим лежајем и самицомˮ. Заједно са Чабриновићем и Грабежом упућен је на издржавање казне у Терезинштат, у Чешку. Сарајево су напустили 2. децембра 1914. године. Почетком 1916. године покушао је да изврши самоубиство.

У затвору је оболео од туберкулозе, а у новембру 1917. године ампутирана му је рука због гнојних рана. Гаврило Принцип умро је 28. априла 1918. године у 18:30 у затворској соби 33. Сахрањен је тајно у ноћи 28/29. априла. После рата, Лебл је открио Принципов гроб. Ексхумација је извршена 9. јуна 1920. године, а Принципови посмртни остаци пренети су у отаџбину.

ПИШЕ: Мср историчар Мирјана Варничић

Библиографија:

  • Дедијер Владимир, Сарајево 1914, Београд 1978.
  • Јевтић Боривоје, Сарајевски атентат: сећања и утисци, Штампарија Петра Н. Гаковића, Сарајево 1924.
  • Љубибратић Драгослав, Гаврило Принцип, Београд 1959.
  • Љушић Радош, Принцип Гаврилио (1895–1918): Оглед о националном хероју, Новости, Београд 2014.
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

1092635_radmila-bakocevic_ls
Претходни чланак

Рођена је оперска певачица Радмила Бакочевић

dj
Наредни чланак

Рођен је редитељ, филмски критичар и новинар Небојша Ђукелић