ŽIVANA TERZIĆ – HEROINA KOMITSKE AKCIJE I VELIKOG RATA
Sarajevski atentat predstvljao je kulminaciju duge predistorije zategnutih austro-srpskih odnosa. Hici iz oružja Gavrila Principa odneli su živote prestolonaslednika trona crno-žute monarhije Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije, što je iskorišćeno kao povod za dugo planirani napad na kraljevinu Srbiju, koji se nalazio u okviru stare politike „prodor na istokˮ u čemu su Srbija i Balkan imali ključno mesto. Svet se podelio na dva velika bloka, pripremajući se da stupi u arenu konflikta kakvog svet do tada nije video. Vihor Velikog rata povukao je veliki procenat muškog stanovništva doraslog oružju, ali uz njih je stao i nemali broj žena, stupajući ne samo u sanitetsku službu i dobrotvorna društva već i u samu borbu. Jedna od njih bila je i Živana Terzić.
Živana se rodila godine 1888. u pocerskom selu Varni, u imućnoj porodici Živana Miloševića. U detinjstvu je bila slabog zdravlja i suvonjava, pa ju je otac, po savetu narodnog poslanika Rajka Gavrilovića, dao u Radničku školu, koju je osnovala Đurđina Pašić, supruga Nikole Pašića. Život u prestonici i ljubav sa gardistom Milanom Terzićem umnogome će podvući Živaninu ratničku sudbinu.
U prvim danima borbe za oslobođenje Stare Srbije formirao se srpski revolucionarni komitet, ili četnička akcija. Bio je to svojevrsni odgovor Srba na velikobugarske težnje i turske zločine. Milan Terzić, budući veliki rodoljub, odmah se priključio komitima. Tada i Živana donosi presudnu odluku: da se rame uz rame sa svojim verenikom bori za oslobođenje Stare Srbije. Nakon obuke, primljena je u četu vojvode Đorđa Ristića Skopljančeta. Vremenom je postala pravi ratnik, trudeći se da u najtežim situacijama bude prva, o čemu je kasnije dosta govorila. Nakon izlaska iz četničke akcije, Milan i Živana su se venčali i živeli u Milanovom selu Cikote.
Dva Balkanska rata Živana je iznela u sanitetu, a Veliki rat je dočekala sa oružjem u ruci. U rat ju je poveo izražen osećaj patriotske dužnosti i želja da osveti brata poginulog u borbama na Gučevu. Kao iskusni četnik, bila je dodeljena II vodu II čete Drugog bataljona pod komandom poručnika Dimitrija Barbulovića. Živana se borila na Kurjačici, Ceru, i na čuvenoj koti 1212. Hrabrost joj donosi poštovanje drugova, čin kaplara, pa potom narednika i Medalju Miloš Obilić.
Zbog ranjavanja na koti 1212 upućena je na lečenje u Francusku, gde je izgovorila čuvenu rečenicu da je „sa puškom iz Srbije izašlaˮ i da će se „sa puškom i vratitiˮ. Živana je odbila bolesničko mirovanje i među prvima je ušla u oslobođeni Beograd.
Po završetku rata, Milan i Živana se vraćaju u Cikote, živeći mirnim porodičnim životom i sećajući se ratničkih dana.
PIŠE: msr Aleksandra Šuković
LITERATURA:
Božica Mladenović, Živana Terzić, Ratnik sa Drine, Istorijski časopis, 49, str. 275–278.
Vladimir Ilić, Srpska četnička akcija 1903–1912, Beograd 2006.
