АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Завршила је живот књижевница, преводилац и професорка Аница Савић-Ребац

На данашњи дан, 7. октобра 1953. године трагично је завршила живот једна од најученијих Српкиња, књижевница, преводилац и професор универзитета Аница Савић-Ребац.

Аница Савић-Ребац, кћерка угледног књижевника Милана Савића, рођена је 4. октобра 1892. године у Новом Саду. Још од детињства познавала је многе значајне уметнике и интелектуалце тог времена, као што су Урош Предић, Јован Јовановић Змај и Милан Кашанин. Врло рано је почела да чита, и то на више језика, као и да пише, да би јој већ 1905. године у Бранковом колу био објављен превод Бајроновог Манфреда, а такође су јој у то време објављиване и песме.

Након основне школе и гимназије у родном граду, уписала је класичну филологију на Филозофском факултету у Бечу, али је дипломирала након Првог светског рата и касније докторирала на Филозофском факултету у Београду. Године 1921. удала се за Хасана Репца, Србина муслиманске вероисповести из Мостара, који је дипломирао на Сорбони, био комита и добровољац у алканским ратовима и са српском војском прешао Албанију. Следеће године доселили су се у Београд, где се она запослила у Трећој женској реалној гимназији. Ту је остала до 1930, када су се преселили у Скопље, где јој је муж као државни чиновник био премештен.

Током година проведених у Београду, Аница је постала једна од првих књижевница које су примљене у чланство ПЕН-а. Била је и међу интелектуалкама које су 1927. године основале Југословенску грану Интернационалне федерације универзитетски образованих жена. Иако је у међувремену и докторирала, те сходно томе очекивала место на факултету, то се није догодило. Током Другог светског рата, Аница и Хасан су били у Србији, а после рата она је постала професорка Четврте женске гимназије у Београду, па је премештена у Сарајево, да би коначно 1946. године била постављена за ванредног профсеора Универзитета у Београду, за предмет Историја римске књижевнсти и латински језик. Поред тога, радила је и у Институту за књижевност САНУ, у Удружењу књижевника и у АФЖ-у, све време објављујући есеје, студије и преводе, а посебну пажњу у то време посветила је, уз проучавање античких дела, изучавању Његошевог стваралаштва, па је чак његову Лучу микрокозма превела на енглески и немачки језик.

Но и поред свега тога, по сопственим речима, живот јој није био вредан живљења без најдраже особе, па је у складу са античким идеалима исте августовске ноћи када је Хасан умро покушала извршити самоубиство, али је преживела. Ипак, није одустала од своје намере, коју није ни крила, и у чијим припремама је као и у свему била темељна. Аница Савић-Ребац убила се из пиштоља неколико месеци после Хасанове смрти, и сахрањена је на Новом гробљу у Београду. У њеној заоставштини пронађено је писмо којим се опростила од живота:

„Ово што чиним, чиним из уверења и у пуној луцидности интелекта воље. То уверење да живот није вредан живљења ако изгубимо најдраже биће поникло је, такорећи, заједно са мном, развијало се нарочито под утицајем античких схватања о самоубиству и постало је једно од одредница моје животне концепције, од органских закона моје природе… То не значи да нисам волела живот, да га не волим чак и у овом часу; али баш зато не желим да живим бедно. Живот ми је даровао многе предности, па и ову последњу да могу умрети свесно и аутономно.ˮ

Улице у неколико наших градова данас носе њено име, а на згради у Београду у којој је провела последње године живота налази спомен-плоча са њеним ликом.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1813. године завршен је Први српски устанак;
1895. године рођен је музичар и диригент Властимир Павловић Царевац;
1914. године рођен је књижевник и академик Михаило Лалић;
1915. године мајор српске војске Драгутин Гавриловић, издао је чувену заповест браниоцима Београда;
1969. године основане су Београдске музичке свечаности-БЕМУС;
2005. године умро је вајар Јован Солдатовић.

 

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

22195767_298588083954947_6618515619406655057_n
Претходни чланак

Штрпце: СЕД организује радионице свирања на кавалу и певања уз кавал у Сиринићкој жупи 13–20. октобра 2017.

The_last_dying_breath_lyrics
Наредни чланак

Говор мајора Драгутина Гавриловића 7. октобра 1915.

Нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *