Na samom ulazu u Kalemegdan, iz pravca Knez Mihailove ulice nalazi se spomenik nešto povučen sa glavne staze koji obeležava najvažniji događaj u novijoj istoriji Srbije – zvaničnu tursku predaju ključeva srpskih gradova knezu Mihailu. Od bombardovanja beogradske varoši 1862. do 1866. godine predstavnicima velikih sila u Beogradu i Carigradu, knez Mihailo je često ukazivao na nemir koje je tursko stanovištvo izazivalo kod srpskog stanovništva i da bi odlazak Turaka stabilizovao njihove odnose. Naravno Pariskim ugovorom iz 1856. godine Turskoj je priznato pravo držanja svojih posada u Srbiji. Tako je ovaj zahtev srpskog kneza zavisio od dobre volje Porte u Istambulu. Za ovakav zadatak bila je potrebna zaista vešta diplomatija Srba. Pismo za Portu sastavio je najvičniji diplomatskom pisanju Jovan Marinović. Predlog da Turci napuste tvrđave uputio je i Jovan Ristić velikom veziru Mehmedu Rudži paši i o tome izvestio Ali pašu, tadašnjeg ministra inostranih poslova u Beogradu uz objašnjenje da je pismo apel na sultanovu velikodušnost. Knez Mihailo je uputio Jovana Marinovića u Rusiju, da o zahtevu Srbije obavesti ruskog cara, a potom je otišao u Beč i Berlin da izvesti njihove vlade da je Srbija rešena da ostane u vazalnom odnosu ako se oslobodi turskih tvrđavskih posada, što je Beč podržao. Francuska vlada je takođe diplomatski sugerisala Porti ustupanje gradova Srbima.

Zahvaljujući pritisku zapadnih sila na Portu, sultan je doneo odluku 17. februara 1867. godine da se tvrđave povere knezu Mihailu i u njima postave srpske posade. Međutim vest o odluci Porte došla je do kneza Mihaila od strane austrijskog generalnog konzula u Beogradu, Lenk fon Volfsberg Augusta, što se nije dopalo Porti, pa se na pismo velikog vezira u Srbiji čekalo, i neko vreme sumnjalo u sultanove odluke. Ipak, veliki vezir Ali paša saopštio je knezu Mihailu iskrenost Porte. Predate su prvo: beogradska, smederevska, šabačka i kladovska tvrđava.

Pre nego što se uputio u Carigrad u posetu sultanu, knez Mihailo je 14. marta 1867. godine  objavio  proklamaciju narodu da mu je sultan poverio zapovedništvo nad tvrđavama i da on smatra za dužnost da mu na tome lično zahvali u ime svoje i srpskog naroda.

Knez Mihailo je stigao u Carigrad na sultanovoj jahti  21. marta, gde je dočekan sa počastima. Politički razgovori ovaj put nisu vođeni. Jovan Marinović je razgovarao sa Ali pašom koji je tražio da Srbija ne prihvata buntovnike iz susednih turskih krajeva ali i da se u štampi ne piše ružno i protiv Turske. Na dan polaska iz Carigrada u Srbiju 30.marta, knez Mihailo je primio Ferman turskog sultana Abdula Azisa I, koji glasi:

Njegovoj svetlosti knjazu srbskom Mihailu M.Obrenoviću

Pošto ovaj moj visoki znak bude prispeo, neka je u znanju srbskom vladaocu Knjazu Mihailu, kako meni odveć na srcu leži, da se bezbednost građana i spokojstvo Srbije, koja je sastavni deo moje carevine održi i umnoži; i prema tome nuždno je, da se gradovi u Srbiji, kao: Beograd, Fetislam, Smederevo i Šabac svagda u dobrom stanju na način shodan za bezbednost građana obdrže; pa imajući tvrdo ubeđenje da ćeš ti i uopšte ceo srbski narod, koji je svojstvama i lojalnosti obdaren, ove gradove po mojoj želji čuvati i s njima dobro upravljati, Ja sam sada za shodno našao, da se uprava označenih gradova tebi i srbskoj vojsci poveri s tim, da se od sada na bedemima i kulama njihovim pored moje carske zastave vije i srbska zastava. Ja sam uveren da ćeš ti i narod srbski moći dostojno oceniti ovo rešenje, koje je javni i faktički dokaz moga balgovoljenja i poverenja prema tebi i narodu srbskom, da će vlada srbska podpuno i svagda ispunjavati obveznosti, koje ona ima prema sizerenom dvoru i da ćete bodro nastojavati da se označeni gradovi sačuvaju…. (Beograd u XIX veku, Iz dela stranih pisaca, Beograd 1967, 8.)

Svečana predaja ključeva gradova izvršena 6.aprila 1867.godine na Kalemegdanu koji je tada bio ledina i služio za vojne vežbe, njegovo uređenje kreće tek od 1869. godine. Pored zastave turskog bataljona podignuta je i srpska zastava uz topovske pucnje. Ključeve je knezu Mihailu predao beogradski muhafiz Ali Riza paša.

Iako u vazalnom odnosu prema Porti ovim događajem ispisivala se nova stranica srpske istorije. Otpočelo je novo poglavlje srpske politike i društva. To je bio znak da je Srbija na sigurnom putu za sticanje nezavisnosti, što se i desilo na Berlinskom kongresu 1878. godine.

Mesto na Kalemegdanu gde je izvršena predaja ključeva srpskih gradova ima karakter istorijskog mesta. Kosta Glavinić  predsednik Opštine beogradske je 1935.godine na tom mestu zasadio  stabla tise. Povodom obeležavanja stogodišnjice od predaje ključeva, 1967. godine, podignut je spomenik na mestu samog događaja, na desnoj strani šetne staze na ulazu u Kalemegdan.

Izvor:

1.Grupa autora, Istorija Beograda (I-III), Prosveta, Beograd 1974.

2. D.N.Jovanović, Bombardovanje Beograda 1862. godine, u: Stari Beograd, Beograd 1951.
3. I.Vesković,Čukur česma, ZZSKGB, Beograd 2009.
4. Ž.P.Jovanović, Iz starog Beograda, Beograd 2012.

5.N.Mišković, Bazari i bulevari, svet života u Beogradu 19.veka, MGB, 2003 Beograd