Зашто се каже СЛЕПА СРЕЋА
Израз слепа срећа, који се обично употребљава кад некоме изненада искрсне какав велики добитак или кад нагло постигне неочекиван успех, има такође своје корене у античким митолошким представама живота. Већ је у претходној причи речено да је римска богиња Фортуна поистовећивана с грчком богињом среће Тихом. Тиха је, према предању, била „златокрила и брза попут муње, час добра и благонаклона, а час неправедна, дивља и слепа. Она се игра људима као лоптом; од њених ћуди зависи срећа и благостање, или беда и пропаст. Своје дарове често даје недостојнима и заједно с Елпидом, слепом Надом, непрестано обмањује људски род”. Њена обележја, као и Фортунина, била су: точак (коло), вага, коцка, кормило и рог изобиља. Тиха је, дакле, била богиња која све даје, али све и одузима. И то не по неким заслугама, него по случају, наслепо. Зато је управо могла да често обдарује великим богатствима недостојне, а упропаштава заслужне.
Људи и данас верују у слепу срећу. Зато их, ваљда, толики број игра лото, спортску прогнозу и друге игре на срећу. Сви мисле: Срећа је слепа или луда, па можда и мене задеси?! А заборављају притом да је срећа, додуше, слепа, али и веома ретка. Зато је боље како наш народ каже, уздати се у се и у своје кљусе, тј. у своје способности и у свој рад. Јер, опет како вели наш народ: Свако је ковач своје среће.
Треба, на крају, рећи да се у нас поред слепа срећа говорили луда срећа, што значи да се она дешава без икаквог реда и смисла, и без најаве. Зато у Речнику Матице српске уз та два израза стоји: „неочекиван, срећан исход, резултат чега”.
Милан Шипка
Извор: Шипка 20137: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, стр. 54.