АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Зашто се каже СЛЕПА СРЕЋА

Израз слепа срећа, који се обично употребљава кад некоме изненада искрсне какав велики добитак или кад нагло постигне неочекиван успех, има такође своје корене у античким митолошким представама живота. Већ је у претходној причи речено да је римска богиња Фортуна поистовећивана с грчком богињом среће Тихом. Тиха је, према предању, била „златокрила и брза попут муње, час добра и благонаклона, а час неправедна, дивља и слепа. Она се игра људима као лоптом; од њених ћуди зависи срећа и благостање, или беда и пропаст. Своје дарове често даје недостојнима и заједно с Елпидом, слепом Надом, непрестано обмањује људски род”. Њена обележја, као и Фортунина, била су: точак (коло), вага, коцка, кормило и рог изобиља. Тиха је, дакле, била богиња која све даје, али све и одузима. И то не по неким заслугама, него по случају, наслепо. Зато је управо могла да често обдарује великим богатствима недостојне, а упропаштава заслужне.

Људи и данас верују у слепу срећу. Зато их, ваљда, толики број игра лото, спортску прогнозу и друге игре на срећу. Сви мисле: Срећа је слепа или луда, па можда и мене задеси?! А заборављају притом да је срећа, додуше, слепа, али и веома ретка. Зато је боље како наш народ каже, уздати се у се и у своје кљусе, тј. у своје способности и у свој рад. Јер, опет како вели наш народ: Свако је ковач своје среће.

Треба, на крају, рећи да се у нас поред слепа срећа говорили луда срећа, што значи да се она дешава без икаквог реда и смисла, и без најаве. Зато у Речнику Матице српске уз та два израза стоји: „неочекиван, срећан исход, резултат чега”.

Милан Шипка

 

Извор: Шипка 20137: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, стр. 54.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

vojin_stojitsh_0
Претходни чланак

Рођен је вајар и професор Војин Стојић

nenad bogdanovic
Наредни чланак

Умро је градоначелник Београда Ненад Богдановић