AktuelnostiZanimljivosti

Zašto se kaže PRATI RUKE

I izraz prati ruke, u značenju: „skidati sa sebe odgovornost”, vezan je za ime Isusovog sudije Pontija Pilata. U Bibliji (Novi zavjet, Jevanđelje po Mateju) detaljno se opisuju događaji koji su prethodili izricanju presude Isusu Hristu, a potom i samo izricanje presude.

Bilo je to u vreme velikog jevrejskog praznika Pashe – „a o svakom prazniku Pashe bijaše običaj u sudije da pusti po jednoga sužnja koga oni hoće”. Uz zatvorenost Isusa, tu je bio i zloglasni razbojnik Varava (ili, po zapadnom izgovoru, Baraba). Pilat je mogao pustiti jednoga ili drugog. No, iako je bio uveren da su Isusa „iz zavisti predali”, on nije mogao postupiti po svojoj savesti. „A glavari sveštenički i starješine nagovoriše narod da ištu Varvaru, a Isusa da pogube.”

Jevanđelist Matej svedoči dalje ovako:

„A sudija odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.

Reče im Pilat: A šta ću činiti s Isusom prozvanijem Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne.

Sudija pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni iz glasa povikaše govoreći: Da se razapne.

A kad vidje Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nijesam kriv u vezi ovoga pravednika; vi ćete vidjeti.

I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na djecu našu.

Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne.”

I drugi jevanđelisti (Marko, Jovan i Luka) opisuju suđenje Isusu Hristu, ali ne spominju detalj s pranjem ruku. Matejev prikaz, međutim, zasniva se na tada već ustaljenom ritualu pranja ruku u znak skidanja krivice za neko (ne)delo. Taj ritual stariji je i od Hristova vremena i pominje se u Starom zavjetu (Ponovljeni zakon, II, 17, 6–7). Tu je određen postupak za slučaj kad se na nečijoj zemlji nađe ubijen čovek, pa se, pored ostalog, nalaže da se izmeri udaljenost od mesta zločina do oklonih gradova. „Tako će se ustanoviti koji je grad najbliže ubijenom.” Potom starešine toga grada treba da u nekom nepresušnom potoku zakolju junicu „što još pod jarmom nije vukla”, a onda „neka dođu sveštenici, potomci Levijevi. Jer njih je odabrao Gospod Bog tvoj, da mu služe i da u ime Božije blagosiljaju… Zatim sve starješine, iz onoga grada koji bude najbliži ubijenome, neka operu ruke u potoku nad zaklanom junicom. Potom neka izjave: Naše ruke nisu prolile ove krvi niti smo svojim očima ništa vidjeli.”

Veselin Čajkanović, u knjizi Mit i religija u Srba, ritualno pranje ruku vezuje za verovanje da se tim činom odstranjuje „mrlja koja je došla od dodira s dušama lutalicama” (ili „zlim dušama”). „Najbolji dokaz” – kaže on – „da je pranje ruku cilj da se odstrane duše koje su eventualno za ruke prionule imamo u propisu da se ruke moraju prati pri povratku s potreba. Ko, dakle, prihvata jelo neumivenim rukama, može se ogrešiti utoliko što će za sebe vezati, ili u sebe uneti, kakvu nečistu dušu.”

Upravo iz ovakvog rituala (prvo paganskog, pa onda jevrejskog i na kraju hrišćanskog) razvio se izraz prati (ili umivati) ruke, sa već pomenutim značenjem: „skidati sa sebe odgovornost”, ili „otklanjati opasnost od posledica kakvog zločina i sl.”. To je jedan od najčešće upotrebljivanih izraza u našem jeziku, jer u nas danas svi „peru ruke” od nečega.

Milan Šipka

 

Izvor: Šipka 72013: Milan Šipka, Zašto se kaže, Novi Sad: „Prometej”, 85–87.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

muzicka akademija u beogradu
fakultet muzicke umetnosti
slucaj prokisnjavanja krova, voda
Prethodni članak

Osnovana je Muzička akademija u Beogradu

Aleksandar-Obradovic
Naredni članak

Umro je kompozitor Aleksandar Obradović