АктуелностиЗанимљивости

Зашто се каже ПРАТИ РУКЕ

И израз прати руке, у значењу: „скидати са себе одговорност”, везан је за име Исусовог судије Понтија Пилата. У Библији (Нови завјет, Јеванђеље по Матеју) детаљно се описују догађаји који су претходили изрицању пресуде Исусу Христу, а потом и само изрицање пресуде.

Било је то у време великог јеврејског празника Пасхе – „а о сваком празнику Пасхе бијаше обичај у судије да пусти по једнога сужња кога они хоће”. Уз затвореност Исуса, ту је био и злогласни разбојник Варава (или, по западном изговору, Бараба). Пилат је могао пустити једнога или другог. Но, иако је био уверен да су Исуса „из зависти предали”, он није могао поступити по својој савести. „А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Варвару, а Исуса да погубе.”

Јеванђелист Матеј сведочи даље овако:

„А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне.

А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нијесам крив у вези овога праведника; ви ћете видјети.

И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу.

Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.”

И други јеванђелисти (Марко, Јован и Лука) описују суђење Исусу Христу, али не спомињу детаљ с прањем руку. Матејев приказ, међутим, заснива се на тада већ устаљеном ритуалу прања руку у знак скидања кривице за неко (не)дело. Тај ритуал старији је и од Христова времена и помиње се у Старом завјету (Поновљени закон, II, 17, 6–7). Ту је одређен поступак за случај кад се на нечијој земљи нађе убијен човек, па се, поред осталог, налаже да се измери удаљеност од места злочина до оклоних градова. „Тако ће се установити који је град најближе убијеном.” Потом старешине тога града треба да у неком непресушном потоку закољу јуницу „што још под јармом није вукла”, а онда „нека дођу свештеници, потомци Левијеви. Јер њих је одабрао Господ Бог твој, да му служе и да у име Божије благосиљају… Затим све старјешине, из онога града који буде најближи убијеноме, нека оперу руке у потоку над закланом јуницом. Потом нека изјаве: Наше руке нису пролиле ове крви нити смо својим очима ништа видјели.”

Веселин Чајкановић, у књизи Мит и религија у Срба, ритуално прање руку везује за веровање да се тим чином одстрањује „мрља која је дошла од додира с душама луталицама” (или „злим душама”). „Најбољи доказ” – каже он – „да је прање руку циљ да се одстране душе које су евентуално за руке прионуле имамо у пропису да се руке морају прати при повратку с потреба. Ко, дакле, прихвата јело неумивеним рукама, може се огрешити утолико што ће за себе везати, или у себе унети, какву нечисту душу.”

Управо из оваквог ритуала (прво паганског, па онда јеврејског и на крају хришћанског) развио се израз прати (или умивати) руке, са већ поменутим значењем: „скидати са себе одговорност”, или „отклањати опасност од последица каквог злочина и сл.”. То је један од најчешће употребљиваних израза у нашем језику, јер у нас данас сви „перу руке” од нечега.

Милан Шипка

 

Извор: Шипка 72013: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, 85–87.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

muzicka akademija u beogradu
fakultet muzicke umetnosti
slucaj prokisnjavanja krova, voda
Претходни чланак

Основана је Музичка академија у Београду

Aleksandar-Obradovic
Наредни чланак

Умро је композитор Александар Обрадовић