Ovaj izraz potiče iz Svetog pisma. U Starom zavjetu, u Knjizi izlaska, na mestu gde se govori o oslobađanju Jevreja iz egipatskog sužanjstva, ima i sledeći detalj:

Pošto se javio Mojsiju u vidu plamtećeg grma i naredio mu da se izuje jer stoji na svetoj zemlji, Gospod Bog najavljuje izbavljenje jevrejskog naroda:

„Vidio sam nevolju naroda svoga u Egiptu i čuo sam vapaj njegov od zla što mu učiniše mučitelji njegovi, jer znam muke njegove. Zato sam sišao da ga izbavim iz ruku egipatskih, i da ga izvedem iz te zemlje u dobru i prostranu, u zemlju u kojoj teče mlijeko i med…”

Ta zemlja koju je Bog obećao Jevrejima (otuda izraz obećana zemlja) bila je, u stvari Kanaan, kako su stari Egipćani zvali područje zapadno od reke Jordana do Sredozemnog mora, dakle isto što i današnja Palestina, Izrael.

Na putu za obećanu zemlju Mojsije je na Sinaju objavio deset Božjih zapovesti, među kojima su one na kojima bi trebalo da se zasniva moral svakoga čoveka:

Poštuj oca svojega i majku svoju…!

Ne ubij!

Ne čini preljube!

Ne ukradi!

Ne svedoči lažno na bližnjega svoga! Itd.

Iz Biblije izraz obećana zemlja prensen u običan govor, pa se danas upotrebljava u značenju: „bogata, srećna zemlja”, tj. zemlja u kojoj bi svi želeli da žive, jer veruju da tamo „teče med i mleko”. Za mnoge je to Amerika, Kanada, Australija, ili neka druga srećna zemlja, u kojoj nema nevolja kakve mi imamo. Neki koji odu tamo često se i razočaraju. Za njih obećana zemlja ostaje onda samo pusti san o sreći i izbavljenju iz bede. Tako u jednom romanu Momo Kapor piše:

„Buljili smo kao opčinjeni u taj raskošni prizor obećane zemlje kojoj je pripadala dobro osvetljena soba, za nas, obične smrtnike, potpuno nedostižna.”

Izgleda ipak da obećane zemlje na ovom svetu, u stvari, i nema. Ili je, možda, ima, ali je dostupna samo miljenicima bogova.

Milan Šipka

IZVOR: Šipka 2013⁷: Milan Šipka, Zašto se kaže, Novi Sad: „Prometej”, str. 75‒76.