Овај израз потиче из Светог писма. У Старом завјету, у Књизи изласка, на месту где се говори о ослобађању Јевреја из египатског сужањства, има и следећи детаљ:

Пошто се јавио Мојсију у виду пламтећег грма и наредио му да се изује јер стоји на светој земљи, Господ Бог најављује избављење јеврејског народа:

„Видио сам невољу народа свога у Египту и чуо сам вапај његов од зла што му учинише мучитељи његови, јер знам муке његове. Зато сам сишао да га избавим из руку египатских, и да га изведем из те земље у добру и пространу, у земљу у којој тече млијеко и мед…”

Та земља коју је Бог обећао Јеврејима (отуда израз обећана земља) била је, у ствари Канаан, како су стари Египћани звали подручје западно од реке Јордана до Средоземног мора, дакле исто што и данашња Палестина, Израел.

На путу за обећану земљу Мојсије је на Синају објавио десет Божјих заповести, међу којима су оне на којима би требало да се заснива морал свакога човека:

Поштуј оца својега и мајку своју…!

Не убиј!

Не чини прељубе!

Не укради!

Не сведочи лажно на ближњега свога! Итд.

Из Библије израз обећана земља пренсен у обичан говор, па се данас употребљава у значењу: „богата, срећна земља”, тј. земља у којој би сви желели да живе, јер верују да тамо „тече мед и млеко”. За многе је то Америка, Канада, Аустралија, или нека друга срећна земља, у којој нема невоља какве ми имамо. Неки који оду тамо често се и разочарају. За њих обећана земља остаје онда само пусти сан о срећи и избављењу из беде. Тако у једном роману Момо Капор пише:

„Буљили смо као опчињени у тај раскошни призор обећане земље којој је припадала добро осветљена соба, за нас, обичне смртнике, потпуно недостижна.”

Изгледа ипак да обећане земље на овом свету, у ствари, и нема. Или је, можда, има, али је доступна само миљеницима богова.

Милан Шипка

ИЗВОР: Шипка 2013⁷: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, стр. 75‒76.