АктуелностиЗанимљивости

ЗАШТО СЕ КАЖЕ „НАЏАК-БАБА”

Наџак-баба је „зла, џандрљива, свадљива особа (обично женска); уопште зла, рђава женска особа”.

Ово објашњење, дато у великом Речнику САНУ (XIV, 646), пропраћено је примерима из дневне штампе и дела наших писаца (Исидоре Секулић, А. Г. Матоша и других):

„Та је баба брбљива, наџак-баба (Пол., 1951, 13751/13). Што се тиче успремања, био је гори него жена, права наџак-баба (Сек.10, 244)… Неудата кћи Серафија /је/ права наџак-баба (Матош 1, 108)…” Итд.

Свадљиву и џандрљиву особу називају у нашем народу још и наџак-чељаде.

Уместо наџак-баба и наџак-чељаде, у истом значењу („зла, џандрљива особа, особа незгодне нарави”) употребљава се понекад и само наџак, као у примерима из народних говора: „Што се ожени онаким наџаком, кумим те богом?” Или: „Какав је он наџак, сачувај боже!”

Зашто се за језичаву, злу жену, или уопште свађалицу, каже да је наџак-баба, наџак-чељаде или просто – наџак?

Онима који знају шта је то наџак, одговор се намеће сам по себи. Данас је, међутим, та реч толико ретка да је и у селу, а камоли у граду (поготово међу младима) тешко наћи некога ко би умео тачно објаснити шта она значи. Јер, наџак је старо, већ одавно заборављено оружје и оруђе, којим се у наше време нико, ваљда, више не служи. То је био део старинске бојеве опреме: „старинско хладно оружје (на дугачкој дршци), врста буздована који с једне стране има секирицу, а с друге дугачке уши или маљ, чекић”, а затим и „алатка таквог облика”.

Наџаком се, дакле, некада тукло у биткама, али се њиме и грубо тесало, цепало, а за нужду и копало: „Сабљама јој сандук сате-саше, наџацима раку ископаше” – стоји у једној народној песми.

Спајањем речи наџак (у назначеном смислу) и баба (у погрдном значењу) настао је у нашем народу израз наџак-баба да би се њиме означила жена наопаке нарави, оштроконђа која својим злим језиком сече и удара као наџаком. Израз је касније, у проширеном значењу (џандрљива особа уоште), пренесен и у књижевни језик, иако је турцизам наџак, који стоји у његовој основи, углавном изашао из употребе, па је већ готово сасвим и заборављен.

Милан Шипка

 

Извор: Шипка 72013: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, 261–262.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

dragan
Претходни чланак

Рођен је песник Драган Јовановић Данилов

popovic
Наредни чланак

Умро је један од вођа радничког покрета у Србији, Душан Поповић