Овим изразом обично се означава „тешкоћа на коју неко наилази у послу, у неким настојањима и сл.” У Речнику Матице српске камен спотицања објашњен је и као „главна тешкоћа у остваривању чега”.

Израз потиче из Библије. Сусреће се већ у Старом завјету, у Књизи пророка Исаије, где стоји следеће:

„Господ над војскама ‒

он једини нек вам свет буде;

једино се њега бојте,

страх од њега нек вас прожме

Он ће вам бити замка и камен

спотицања,

и стијена посртања…”

И у Новом завјету, у Посланици апостола Павла Римљанима, у преводу Вука Стефановића Караџића, записано је:

„А Израиљ тражећи закон правде не докучи закона правде. За што? Јер не тражи из вјере негод из дјела закона; јер се спотакоше на камен спотицања.

Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања у стијену саблазни; и који га год вјерује не ће се постидјети.”

Према томе, камен спотицања је по Библији препрека коју је Бог поставио да би људи остали чврсти и доследни у вери, да би се једино њега бојали и у Божјем били понизни. Одатле се касније развило шире значење: „препрека, тешкоћа уопште” или, како стоји у Речнику Матице српске, „(главна) тешкоћа у остваривању чега”.

Израз камен спотицања често се у говору значењски изједначава с другим сличним изразом, који је такође преузет из Библије ‒ камен смутње, у значењу: „узрок или повод свађе, односно раздора”.

Уз такво објашњење Ј. Матешић, у Фразеолошком рјечнику, даје, поред осталих, и овај пример:

„…оцјене и оцјењивање били су камен спотицања откада је школе и школовања”.

О таквом значењу сведоче и ови примери из дневне штампе: „Сибирски гасовод ‒ камен спотицања међу суперсилама”; „Повратак Палестинаца ‒ камен спотицања”; „Палестинска аутономија ‒ камен спотицања”, и тако редом.

Као камен спотицања или камен смутње (што ће рећи ‒ неспоразума, раздора) у новинским се насловима означавају још царински прописи, прековремени рад, систем такмичења, станови, локације, итд.

Какви смо ми људи, и какви су нам односи, израз камен спотицања, или камен смутње (у овом значењу) још дуго ће живети у нашем језику.

Милан Шипка

ИЗВОР: Шипка 2013⁷: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, стр. 68‒70.