АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Зашто се каже: ИСТИ АРШИН

„Ако међународна заједница жели мир на овим просторима, мора применити исти аршин за све народе који ту живе, јер је различитим аршинима досад само доливала уље на ватру и подстицала рат и крвопролиће.”

Овде је, како видимо, у једној јединој реченици реч аршин употребљена двапут: први пут у изразу исти аршин, а други пут у значењски супротној вези различит аршин. У нашој се говорној пракси још сусрећу изрази: један аршин, једнак аршин, неједнак аршин и сл.

Кључна реч у свим овим изразима, међу којима је исти аршин најчешћи, свакако је аршин, па се поставља питање шта она значи, те како је и одакле ушла у наш језик.

На основу датих примера лако се може закључити да се ту ради о некој мери или мерилу, што аршин, у ствари, и јесте. То је веома стара мера, која се, осим у устаљеним изразима, какав је и наш, одавно не употребљава. Стога је о њој потребно казати коју реч.

Према енциклопедијским приручницима и речницима српског језика, аршин је била мера која се некада употребљавала у источним земљама (највише у Турској и Персији), па онда и у Русији и код нас. Сама та реч потиче иначе из турског језика (arsiri) и значи „лакат”. То је отприлике „раздаљина од врха ручних прста до лакта”. Та мера била је у нас позната и под домаћим називом лакат. Није била свугде уједначена и кретала се углавном између 65 и 75 цемтиметара, негде чак и више, како у којој земљи или подручју употребе. Тако је, на пример, у Турској била 68,5 цм (данас 1 метар), а у Русији 71,1 цм. Ту је 1.500 аршина чинило једну врсту (1066,781 м). У Персији је аршин премашивао један метар (у њих је био тачно 1,12 м). И код нас су, како бележи А. Шкаљић у своме Рјечнику турцизама, постојали аршини различите величине: терзијски (кројачки) ‒ 65 цм, чаршијски (трговачки) ‒ 68 цм и дунђерски (грађевински) ‒ 75,8 цм.

Захваљујући чињеници што аршин, како видимо, није био уједначена мера (као, рецимо, метар и сл.), у српском је језику и могао настати израз исти, једнак или различит, неједнак аршин. Отуда се онда и упозорење онима који су склони да према истим поступцима или појавама заузимају различите ставове и изричу различите судове упућује као сликовита порука да треба да мере истим или једнаким аршином.

Употреба различитих аршина у друштву, а посебно у политици, увек је морално сумњив чин. Стога се може рећи да је аршин (у вези исти или једнак, један аршин) постао не само мера за дужину, што је одувек и био, него и мера правичности и поштења.

Милан Шипка

 

ИЗВОР: Шипка 20137: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, стр. 254‒255.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Ivan_Crnojević
Претходни чланак

ИВАН ЦРНОЈЕВИЋ (1465‒1490)

Mladen-Gutesa
Наредни чланак

Рођен је тромбониста, диригент и композитор Младен Боби Гутеша