AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

Zašto se kaže EZOPOVSKI JEZIK

„U svojoj satiri Jazavac pred sudom Petar Kočić je ezopovskim jezikom izvrgao bespoštednoj kritici nakaznosti austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini.”

Tako stoji u jednom prikazu Kočićevog dela, koje svi dobro poznajemo. Znamo dobro i njegov jezik, za koji je Isidora Sekulić jednom prilikom rekla:

„Kad bi mogao jezik jednoga čoveka postati književni jezik, ja bih glasala za Kočićev jezik. Koja snaga, koji stil, koja magika transcendentna!”

I veliki kritičar Jovan Skerlić je pisao kako je Kočićev jezik „odabran, čist, tečan, zvučan”. Slične su ocene izricali i mnogi drugi kritičari i pisci. Sad smo ovde saznali da je Kočić (u Jazavcu) pisao i „ezopovskim jezikom”. O kakvom se to jeziku radi i šta, u stvari, znači izraz ezopovski jezik!

Nije teško zaključiti da se tim izrazom označava jezik kakvim je pisao Ezop, stari grčki basnopisac iz VI stoleća pre naše ere. Rodom iz Frigije u Maloj Aziji, ovaj bivši rob u službi više gospodara stekao je veliku slavu svojim kratkim pričama o životinjama, koje, zapravo, predstavljaju ljudske vrline i mane: lisica ‒ lukavost, vuk ‒ proždrljivost, jagnje ‒ nevinost itd. Ezop, dakle, o ljudskoj pokvarenosti, lukavosti, podmuklosti, grabežljivosti i sl. nije govorio direktno, nego uvijeno. Saopštavao je istinu o ljudima zaogrnutu u životinjsko ruho. To je bio njegov način izražavanja, njegov jezik, koji se razlikovao od jezika ostalih pisaca. Kasnije, kada su i drugi književni stvaraoci počeli tako da pišu, taj način alegorijskog izražavanja nazvan je po njemu ezopovski (ili ezopski) jezik.

Ezopovskim jezikom pisali su svoja dela Ezopovi nastavljači, basnopisci: Fedar, La Fonten, Lesing, Gete, Krilov, Ščedrin, pa i naš Dositej Obradović.

Taj jezik, međutim, nije karakterističan samo za pisce basni. I drugi književnici, kad ne smeju ili neće da govore otvoreno o opačinama svoga vremena i svoje sredine, služe se ezopovskim jezikom. Najbolji primer je naš Petar Kočić, koji u jednoj svojoj pesmi u prozi, pod naslovom Molitva, govori upravo o tome. On kaže:

„O Bože moj veliki i silni i nedostižni, daj mi jezik, daj mi krupne i goleme riječi koje dušmani ne razumiju a narod razumije, da se isplačem i izjadikujem nad crnim udesom svoga Naroda i Zemlje svoje. Pokloni mi riječi, Gospode, krupne i zamašne ko brda himalajska, silne i moćne ko nebeski gromovi, oštre i jezive ko svjetlice božje, tirjanima i zulumćarima nerazumljive ko što je nerazumljiva sfinga egipatska rodu čovječanskom.”

Takve reči je tražio i nalazio i veliki engleski satiričar Džonatan Svift (1667‒1715), koji, kako stoji u jednom osvrtu, „izrađuje oštro nacrtanu moralnu sliku te epohe, mada često u drugo ruho odevene i sa izmenjenim glasom ezopskog jezika”.

Ezopovski (ili ezopski) jezik je, dakle, kazivanje u kome su misao i istina odeveni u drugo ruho, to je prenesen, alegoričan govor kojim se služe mnogi pisci, među kojima je prvi bio Ezop, po čijem je imenu onda i nastao sâm taj izraz.

 

Milan Šipka

 

IZVOR: Šipka 20137: Milan Šipka, Zašto se kaže, Novi Sad: „Prometej”, str. 187‒188.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

kapetan misa
Prethodni članak

Rođen je kapetan Miša Anastasijević

Knez_Lazar,_Vladislav_Titelbah
Naredni članak

Joanis Pervanoglus: NAJSLAVNIJI I NAJSVETIJI VENAC JE SMRT ZA OTADŽBINU