AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

ZAŠTO SE KAŽE: DRAGI KAMEN

Ovaj izraz, kao i nekoliko narednih, po svome se nastanku razlikuje od ostalih ustaljenih izraza obrađenih u ovoj knjizi. On nije preuzet ni iz Biblije, ni iz grčkih mitova i legendi, niti je nastao u literaturi ili u određenim životnim okolnostima; nije vezan ni za određene istorijske događaje i ličnosti, narodna verovanja ili praznoverice. Nastao je tako što se u njemu sačuvalo staro značenje prideva drag, koje se, osim u okamenjenim izrazima i nekim izvedenim rečima, u savremenom našem jeziku uglavnom ne može više sresti.

Kad danas kažemo drag, obično mislimo na nešto što se voli, što nam je milo, prema čemu osećamo naklonost ili ljubav. Taj pridev može značiti i „prijateljski”, „srdačan” ili „dobar”, „pažljiv”, „prijatan”, „ugodan”, pa i „ljubazan” i sl. Ali nijedno od tih značenja ne odgovara značenju prideva drag u izrazu dragi kamen. Svi, naime, znamo da je dragi kamen, u stvari, „skupocen, skup (kamen)”, odnosno da je „velike vrednosti”, „dragocen” i sl. Zato se i kaže za nešto što ima previsoku cenu da je „skupo kao dragi kamen”.

Ovo značenje prideva drag navedeno je u Rečniku Matice srpske tek na 4. mestu, i to samo u okamenjenim izrazima dragi kamen i draga kovina, uz tumačenje: „koji mnogo vredi, kome je velika vrednost, dragocen, skupocen”. U Rečniku SANU takvo je značenje obeleženo kao zastarelo, što je sasvim tačno.

Nekada, međutim, nije bilo tako. Pridev drag, u smislu „skup”, „skupocen”, upotrebljavao se često. O tome svedoče brojni primeri u velikom Rječniku JAZU, gde, pored ostalog, piše:

„DRAG, adj. carus, dva su glavna značenja kao što su i u latinskom i u germaniskijem jezicima (isporedi njem. theuer, engl. dear itd.), jedno; koji mnogo vrijedi (objektivno), a drugo: koga drugi ljubi (subjektivno); uopće se misli da je prvo starije, te da je od njega postalo drugo.”

Danas se u onom prvom, starijem značenju pridev drag više ne upotrebljava, osim u retkim slučajevima, među kojima je i naš izraz dragi kamen.

Treba još reći da je od prideva drag, u značenju „skupocen”, „skup”, načinjeno, i još je u upotrebi, nekoliko poznatih reči, kao što su  dragulj („dragi kamen”), draguljar („majstor koji pravi ukrasne predmete od dragog kamenja ili metala” i „onaj koji prodaje takve predmete”), zatim draguljarnica („mesto ili radnja gde se prodaju dragulji”, bilo da je to „drago kamenje”: dijamanti, brilijanti, rubini, safiri i sl., ili „dragi metali”: srebro, zlato, platina, ili uopšte dragoceni predmeti, kao što su biseri), pa onda draguljarstvo, draguljarski (proizvodi) itd.

U nekim drugim slovenskim jezicima, za razliku od srpskog, ovo se značenje dobro sačuvalo do danas. Tako se npr. na slovenačkom skupo kaže drago. I u ruskom jeziku dorogoй (daragoj), pored cennый, znači ‒ „skup”. Kod nas, kako smo videli, ono se zadržalo u samo navedenim rečima, izvedenicama, i u okamenjenim izrazima. Zato se i kaže dragi kamen umesto „skupoceni kamen” ili nekako drugačije.

Milan Šipka

 

IZVOR: Šipka 20137: Milan Šipka, Zašto se kaže, Novi Sad: „Prometej”, str. 252‒253.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

glumica-mirjana-jokovic-sp
Prethodni članak

Rođena je glumica Mirjana Joković

vidov
Naredni članak

Izdato je saopštenje o povlačenju preko Albanije