АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ЗАШТО СЕ КАЖЕ: ДРАГИ КАМЕН

Овај израз, као и неколико наредних, по своме се настанку разликује од осталих устаљених израза обрађених у овој књизи. Он није преузет ни из Библије, ни из грчких митова и легенди, нити је настао у литератури или у одређеним животним околностима; није везан ни за одређене историјске догађаје и личности, народна веровања или празноверице. Настао је тако што се у њему сачувало старо значење придева драг, које се, осим у окамењеним изразима и неким изведеним речима, у савременом нашем језику углавном не може више срести.

Кад данас кажемо драг, обично мислимо на нешто што се воли, што нам је мило, према чему осећамо наклоност или љубав. Тај придев може значити и „пријатељски”, „срдачан” или „добар”, „пажљив”, „пријатан”, „угодан”, па и „љубазан” и сл. Али ниједно од тих значења не одговара значењу придева драг у изразу драги камен. Сви, наиме, знамо да је драги камен, у ствари, „скупоцен, скуп (камен)”, односно да је „велике вредности”, „драгоцен” и сл. Зато се и каже за нешто што има превисоку цену да је „скупо као драги камен”.

Ово значење придева драг наведено је у Речнику Матице српске тек на 4. месту, и то само у окамењеним изразима драги камен и драга ковина, уз тумачење: „који много вреди, коме је велика вредност, драгоцен, скупоцен”. У Речнику САНУ такво је значење обележено као застарело, што је сасвим тачно.

Некада, међутим, није било тако. Придев драг, у смислу „скуп”, „скупоцен”, употребљавао се често. О томе сведоче бројни примери у великом Рјечнику ЈАЗУ, где, поред осталог, пише:

„DRAG, adj. carus, dva su glavna značenja kao što su i u latinskom i u germaniskijem jezicima (isporedi njem. theuer, engl. dear itd.), jedno; koji mnogo vrijedi (objektivno), a drugo: koga drugi ljubi (subjektivno); uopće se misli da je prvo starije, te da je od njega postalo drugo.”

Данас се у оном првом, старијем значењу придев драг више не употребљава, осим у ретким случајевима, међу којима је и наш израз драги камен.

Треба још рећи да је од придева драг, у значењу „скупоцен”, „скуп”, начињено, и још је у употреби, неколико познатих речи, као што су  драгуљ („драги камен”), драгуљар („мајстор који прави украсне предмете од драгог камења или метала” и „онај који продаје такве предмете”), затим драгуљарница („место или радња где се продају драгуљи”, било да је то „драго камење”: дијаманти, брилијанти, рубини, сафири и сл., или „драги метали”: сребро, злато, платина, или уопште драгоцени предмети, као што су бисери), па онда драгуљарство, драгуљарски (производи) итд.

У неким другим словенским језицима, за разлику од српског, ово се значење добро сачувало до данас. Тако се нпр. на словеначком скупо каже drago. И у руском језику дорогой (дарагој), поред ценный, значи ‒ „скуп”. Код нас, како смо видели, оно се задржало у само наведеним речима, изведеницама, и у окамењеним изразима. Зато се и каже драги камен уместо „скупоцени камен” или некако другачије.

Милан Шипка

 

ИЗВОР: Шипка 20137: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, стр. 252‒253.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

glumica-mirjana-jokovic-sp
Претходни чланак

Рођена је глумица Мирјана Јоковић

vidov
Наредни чланак

Издато је саопштење о повлачењу преко Албаније