Израз дати (свој) обол употребљава се у нас у значењу: дати „(мали) новчани или други прилог; принос, допринос чему”. На тај начин је у Речнику Матице српске објашњено пренесено значење речи обол у датој вези. Уз то је наведен и овај карактеристичан пример:

„Дајте свој обол за сиротињу.”

Сама реч обол, изван израза у коме је овде употребљена, непозната је, вероватно, великом броју говорника нашег језика, па се поставља питање шта она изворно значи и одакле потиче. И на то питање одговорено је у поменутом извору (Матичином Речнику). Тамо, под тачком л, стоји да је обол био „ситан новац у старој Грчкој”. Тај антички новчић, који је, ево, ушао и у један наш фразем, кован је претежно од сребра. Био је тежак око 0,73 грама и имао је вредност једне шестине драхме.

Пре него што је ушао у устаљен израз и с њиме добио ново значење, обол је, осим тржишне, имао још једну вредност, везану за грчку традицију и митологију. У то време, наиме, у старој Грчкој био је раширен обичај да се тај ситни новчић ставља у уста умрлих како би им служио као попудбина. Тај се обичај ослања на мит о Харону, демону Подземља, који преко реке Ахеронта, Стикса (Стиге) и Кокита превози душе покојника у царство мртвих. Харон је у своме чуну превозио само оне који су били прописно сахрањени и који су могли да плате један обол. Стари Грци су, дакле, давали обол за пресељење својих душа на онај свет, у вечност.

Обол, као што смо видели, није имао велику вредност, па га је свако могао дати: или Харону за превоз, или као свој допринос у скупљању неке помоћи и сл. Одатле се развио устаљени израз дати (свој) обол, са значењем: „дати мали (скроман) новчани прилог, допринос, дар и сл.”.

Ето, то би, укратко, била прича о оболу и једном од наших веома честих фразема у који је та реч уткана. А сама та прича скроман је прилог (или, да кажемо ‒ обол) објашњавању устаљених израза у нашем језику уопште.

Милан Шипка

ИЗВОР: Шипка 2013⁷: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, стр. 50‒51.