AktuelnostiZanimljivosti

Zašto se kaže: „BOŽIĆ BATA”

O zimskim praznicima pre Drugog svetskog rata deci su donosila poklone i veselila ih dva dobra starca – Sveti Nikola (za Nikoljdan) i Božić Bata (za Božić). Posle toga rata, skoro do naših dana, dolazio je zvanično samo jedan – Deda Mraz. Svetoga Nikolu i Božić Batu bili smo već gotovo sasvim zaboravili. Ali vremena se menjaju i oni su se ponovo vratili u naše domove – noseći, pored dečjih poklona, i jedno zanimljivo pitanje za odrasle.

To pitanje ne odnosi se na Svetog Nikolu jer tu je sve jasno: ko bi drugi dolazio na Sv. Nikolu (Nikoljdan) da deci deli darove nego lično Sveti Nikola?! Ali kad je reč o Božić Bati, onda tu ima mesta pitanju zašto se taj dobri starac sa dugom sedom bradom, kako ga deca zamišljaju (i kad se ne pojavljuje, jer noću stavlja poklone u izglancane cipele i priglavke ostavljene ispred vrata ili na prozoru) zove upravo tako – Bata.

U našem jeziku, prema velikom šestotomnom Rečniku Matice srpske, bata (ili bato) je „1. naziv od mila za brata, devera, muško dete, ređe za oca”, zatim 2. (samo u petom padežu, vokativu) – „kao uzrečica (često sa zamenicom „moj”) drug, prijatelj”, npr. u rečenici: „(On je) inženjer, moj bato, pa se opet ne pravi važan”, i, najzad, „3. odvažan, hrabar čovek, delija, đida”, kao u primeru: „(Naići će) na nekog batu koji će ih isprebijati”.

Nijedno od ovih značenja ne može se vezati za Božić Batu, čak ni ono „otac”, jer je to značenje, kako je već rečeno, toliko retko da je teško pretpostaviti da bi se odnosilo upravo na Božić. Istina, u nekim evropskim jezicima Božić Bata naziva se Otac Božić (francuski pѐre Noël) ili Tata Božić (talijanski Babbo Natale). Kod drugih je, opet, drukčije: u nemačkom Weihnachtsmann („Božićni čovek” ili „Božićko”), u engleskom Santa Claus, što je preuzeto iz hoandskog, gde glasi Sant Klaas (kraći oblik od Sant Nikolaas, tj. Sveti Nikola), koji je, eto, u anglosaksonskim zemljama preuzeo i ulogu Božić Bate. Ali sve to ne mora važiti za nas i naš jezik.

Izgleda je ime Božić Bata nastalo u nas na osoben i veoma zanimljiv način. Profesor Novosadskog univerziteta i istoričar književnosti dr Božidar Kovaček pretpostavlja, sasvim osnovano, da je ime Bata (u vezi Božić Bata) postalo od glagola bátati (sa značenjem: „lupati”, „udarati”). Na prvi pogled ta je pretpostavka čudna i neverovatna. Jer, kakve veze može imati Božić Bata sa glagolom lupati ili udarati?! Ipak, veza postoji.

U zbirci Srpske narodne pjesme Vuk Stefanović Karadžić zabeležio je, pored mnogih drugih, i tri božićne pesme. Jedna od te tri pesme glasi ovako:

Božić, Božić bata

Na oboja vrata,

Nosi kitu zlata

Da pozlati vrata

i oboja poboja.

I u Rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti zabeležene su dve varijante te pesme. Prva, preuzeta opet od Vuka, glasi:

Božić štapom bata,

Nosi suva zlata

Od vrata do vrata.

Druga je ista kao ona citirana na početku, samo bez zadnjeg stiha (sa onim „poboja”, što znači „dovratka”, „dovratnika”).

U svim ovim varijantama imamo glagol bátati u kontekstu koji upućuje na značenje „udarati”, „lupati” i sl.: Božić štapom bâta (tj. udara) ili: Božić bâta (tj. lupa, kuca) na oboja vrata itd. I drugo značenje glagola bátati („ići s naporom, nesigurno”) može se javiti u sličnom kontekstu: Božić bata (tj. ide sporo, s naporom), ali je ono prvo ipak verovatnije.

Kad sve ovo znamo, možemo pretpostaviti da je, zbog iščezavanja glagola bátati i zatamnjivanja njegovog značenja u savremenom jeziku, po prostonarodnoj etimologiji, svet počeo povezivati oblik bâta (od bátati) s imenicom báta, pa je tako od Božić bâta („kuca”, „udara”) nastalo Božić Báta (ime).

Možda bi se moglo dati i neko drugo objašnjenje, ali meni se ovo, zasad, čini sasvim uverljivim. Uostalom, od Božića do Božića ima dosta vremena, pa će se, možda, među vama naći neki bata koji će ime Božić Bata i drukčije protumačiti.

Milan Šipka

 

Izvor: Šipka 72013: Milan Šipka, Zašto se kaže, Novi Sad: „Prometej”, str.93–96.

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Gimnazija-Karlovci_176888731
Prethodni članak

Počela je sa radom najstarija gimnazija u Srba

bole
Naredni članak

Umro je gluac Božidar Bole Stošić