АктуелностиЗанимљивости

Зашто се каже: „БОЖИЋ БАТА”

О зимским празницима пре Другог светског рата деци су доносила поклоне и веселила их два добра старца – Свети Никола (за Никољдан) и Божић Бата (за Божић). После тога рата, скоро до наших дана, долазио је званично само један – Деда Мраз. Светога Николу и Божић Бату били смо већ готово сасвим заборавили. Али времена се мењају и они су се поново вратили у наше домове – носећи, поред дечјих поклона, и једно занимљиво питање за одрасле.

То питање не односи се на Светог Николу јер ту је све јасно: ко би други долазио на Св. Николу (Никољдан) да деци дели дарове него лично Свети Никола?! Али кад је реч о Божић Бати, онда ту има места питању зашто се тај добри старац са дугом седом брадом, како га деца замишљају (и кад се не појављује, јер ноћу ставља поклоне у изгланцане ципеле и приглавке остављене испред врата или на прозору) зове управо тако – Бата.

У нашем језику, према великом шестотомном Речнику Матице српске, бата (или бато) је „1. назив од мила за брата, девера, мушко дете, ређе за оца”, затим 2. (само у петом падежу, вокативу) – „као узречица (често са заменицом „мој”) друг, пријатељ”, нпр. у реченици: „(Он је) инжењер, мој бато, па се опет не прави важан”, и, најзад, „3. одважан, храбар човек, делија, ђида”, као у примеру: „(Наићи ће) на неког бату који ће их испребијати”.

Ниједно од ових значења не може се везати за Божић Бату, чак ни оно „отац”, јер је то значење, како је већ речено, толико ретко да је тешко претпоставити да би се односило управо на Божић. Истина, у неким европским језицима Божић Бата назива се Отац Божић (француски pѐre Noël) или Тата Божић (талијански Babbo Natale). Код других је, опет, друкчије: у немачком Weihnachtsmann („Божићни човек” или „Божићко”), у енглеском Santа Claus, што је преузето из хоандског, где гласи Sant Klaas (краћи облик од Sant Nikolaas, тј. Свети Никола), који је, ето, у англосаксонским земљама преузео и улогу Божић Бате. Али све то не мора важити за нас и наш језик.

Изгледа је име Божић Бата настало у нас на особен и веома занимљив начин. Професор Новосадског универзитета и историчар књижевности др Божидар Ковачек претпоставља, сасвим основано, да је име Бата (у вези Божић Бата) постало од глагола бáтати (са значењем: „лупати”, „ударати”). На први поглед та је претпоставка чудна и невероватна. Јер, какве везе може имати Божић Бата са глаголом лупати или ударати?! Ипак, веза постоји.

У збирци Српске народне пјесме Вук Стефановић Караџић забележио је, поред многих других, и три божићне песме. Једна од те три песме гласи овако:

Божић, Божић бата

На обоја врата,

Носи киту злата

Да позлати врата

и обоја побоја.

И у Речнику Српске академије наука и уметности забележене су две варијанте те песме. Прва, преузета опет од Вука, гласи:

Божић штапом бата,

Носи сува злата

Од врата до врата.

Друга је иста као она цитирана на почетку, само без задњег стиха (са оним „побоја”, што значи „довратка”, „довратника”).

У свим овим варијантама имамо глагол бáтати у контексту који упућује на значење „ударати”, „лупати” и сл.: Божић штапом бâта (тј. удара) или: Божић бâта (тј. лупа, куца) на обоја врата итд. И друго значење глагола бáтати („ићи с напором, несигурно”) може се јавити у сличном контексту: Божић бата (тј. иде споро, с напором), али је оно прво ипак вероватније.

Кад све ово знамо, можемо претпоставити да је, због ишчезавања глагола бáтати и затамњивања његовог значења у савременом језику, по простонародној етимологији, свет почео повезивати облик бâта (од бáтати) с именицом бáта, па је тако од Божић бâта („куца”, „удара”) настало Божић Бáта (име).

Можда би се могло дати и неко друго објашњење, али мени се ово, засад, чини сасвим уверљивим. Уосталом, од Божића до Божића има доста времена, па ће се, можда, међу вама наћи неки бата који ће име Божић Бата и друкчије протумачити.

Милан Шипка

 

Извор: Шипка 72013: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, стр.93–96.

 

Print Friendly, PDF & Email
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Previous post

Почела је са радом најстарија гимназија у Срба

Next post

Умро је глуац Божидар Боле Стошић